RS50355B - Formulacije eritropoietina sa više doza - Google Patents

Abstract

Farmaceutski preparat, naznačen time, što sadrži eritropoietin i količinu benzetonijumhlorida koja efikasno inhibira rast mikroba u preparatu. Prijava sadrži još 2 nezavisna i 15 zavisnih patentnih zahteva.

Description

FORMULACIJE ERITROPOIETINA SA VIŠE DOZA

Ovaj pronalazak se odnosi na formulacije eritropoietina (u nastavku "EPO") sa više doza, koje sadrže naročito pogodan prezervativ ili kombinaciju prezervativa. Detaljnije, ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu prezervativa benzetonijum hlorida, fenoksietanola, feniletilalkohola, samog ili u kombinaciji, u formulacijama EPO sa više doza. Pronalazak koji je ovde opisan odnosi se takođe na postupak za tretiranje pacijenta sa preparatom u kome se nalazi EPO, a sadrži benzetonijumhlorid, fenoksietanol i/ili feniletilalkohol. Ovaj pronalazak se još odnosi na sastav farmaceutskog nosača; fiolu koja sadrži ovaj preparat; i na postupak Inhibictje rasta mikroba u rastvoru; pri čemu preparati ili rastvori sadrže EPO i jedan ili više od prezervativa, benzetonijumhlorida, fenoksietanola i feniletil alkohola.

Sterilizacija je jedna od najznačajnijih karakteristika proizvoda za parenteralnu upotrebu. Za sterilisane parenteralne proizvode namenjene injekcijama sa jedinstvenom dozom, održavanje sterilnosti je funkcija i postupka sterilizacije i integriteta sistema pakovanja. Za parenteralne proizvode koji su namenjeni višestrukom doziranju, u formulaciju takvog proizvoda moraju se dodati antimikrobni agensi da bi se proizvod tokom njegovog skladištenja i/ili upotrebe zaštitio od slučajne kontaminacije mikrobima.

Stabilne farmaceutske formulacije za višestruko doziranje koje sadrže protein smatraju se u farmaceutskoj industriji naročito pogodnim i komercijalno privlačnim. Formulacije za višestruko doziranje se obično, mada ne uvek, drže u fiolama (kontejnerima za višestruko doziranje) koje dozvoljavaju vađenje delimičnih količina u različitim vremenima. Ova vrsta sistema je poželjna zato što dozvoljava da se dobije višestruko doziranje iz jedinstvenog kontejnera, a dopušta kontrolisanije ordiniranje farmaceutskog preparata, zato što se formulacija može vaditi i ordinirati u bilo kojoj delimičnoj količini.

Priroda upotrebe formulacija sa više doza nameće takvoj formulaciji posebne zahteve. Na primer, održavanje sterilnosti preparata predstavlja poseban izazov, pošto postoji više prilika za unošenje mikroorganizama i drugih kontaminanata u formulacije. Ponavljano uvođenje stranih elemenata, na primer igala, u kontejner sa više doza čini verovatnim unošenje mikroorganizama u takav kontejner. Pored toga, ili alternativno, mikroorganizmi se mogu uneti tokom punjenja kontejnera, ili za vreme rekonstituisanja formulacije, posle liofilizacije, a pre ordiniranja. Produženi periodi vremena tokom kojih se kontejner može skladištiti, naročito tokom višestrukih unošenja stranih elemenata i/ili posle unošenja kontaminanata, zahteva da formulacija sadrži specijalne aditive kako bi se osigurala sterilnost sadržaja.

Da bi se obezbedilo da formulacije sa više doza optimalno održavaju sterilna svojstva, United States Food and Drug Administration (FDA) i agencije za propise pod drugom jurisdikcijom, zahtevaju da sve formulacije sa više doza sadrže prezervative, kako bi se sprečio rast ili da bi se pozitivno uništili bilo koji mikroorganizmi, koji se mogu uneti u takve formulacije. Polazeći od svojstvene nestabilnosti proteina i njihove tendencije da stupaju u štetnu interakciju sa jedinjenjima prezervativa, pokazalo se da je razvoj formulacija sa više doza koje sadrže proteine posebno težak. Moguće štetne interakcije između prezervativa i proteina obuhvataju degradaciju proteina, naročito kada se skladište u dužim periodima vremena, zatim inaktivaciju proteina, pa stvaranje agregata proteina, i druge interakcije koje deaktiviraju formulaciju, ili čine teškim, bolnim ili na drugi način nepoželjnim ordiniranje te formulacije humanim bićima, naročito infuzijom, injekcijama ili drugim parenteralnim ordiniranjem.

Pored toga, sami prezervativi poznato je da kod humanih bića nakon parenteralnog ordiniranja izazivaju akutne štetne reakcije, kao što su alergijske reakcije. Idealno, prezervativ koji se nalazi u proteinskoj farmaceutskoj formulaciji sa više doza, treba da je u niskoj koncentraciji, efikasan protiv raznih vrsta mikroorganizama, rastvoran u formulaciji, netoksičan, kompatibilan i da ne reaguje sa proteinom, da je aktivan i dugotrajno stabilan, i da ne reaguje sa komponentama kontejnera ili sistema za zatvaranje.

Sandeep Nema et al. su objavili liste raznih dodataka koji se dodaju formulacijama proizvoda koji se daju injekcijama, koji se prodaju u SAD. Antimikrobni prezervativi, navedeni u ovom preglednom članku su dati u Tabeli 1: EPO je glikoprotein koji funkcioniše tako što u koštanoj srži stimuliše proizvodnju hemoglobina i eritrocita. Proizvodi se u bubrezima i široko se koristi za tretiranje anemije izazvane različitim stanjima, uključujući na primer insuficijenciju bubrega. U stanju tehnike je poznata sekvencija aminokiselina i opšta shema glikozilovanja EPO. Videti, na primer, Mivaka et al. i United States Patent No 4,703,008. Izolovanje i prečišćavanje EPO iz humanih tkiva ili fluida su opisali Mivaka et al.

Sekvencija nukleinskih kiselina koja kodira ovaj protein, izolovanje ove sekvencije i proizvodnja proteina tradicionalnim rekombinantnim postupcima, takođe su poznati u stanju tehnike. Videti, na primer, United States Patent No 4,703,008 Lin-a, koji opisuje sekvenciju nukleinskih kiselina koja kodira EPO; United States Patent No 4,337,513 Sugimoto-a et al., koji opisuje upotrebu limfoblastoidnih ćelija za proizvodnju EPO; i Shenvood et al., koji opisuju proizvodnju EPO pomoću soja ćelija humanog renalnog karcinoma. Pored toga, proizvodnja, izolovanje i prečišćavanje ovog proteina se postiže takođe aktiviranjem gena, ili homolognom rekombinacijom, koju sledi dobro poznate tehnike izolovanja i prečišćavanja.

Razvoj formulacija sa više doza koje sadrže EPO pokazao se naročito teškim zbog izuzetne nestabilnosti koju pokazuje EPO i njegove tendencije da lako stupa u interakcije sa uobičajenim farmaceutskim sastojcima. U United States

Patent No 4,806,524 pokušan je razvoj formulacija sa više doza EPO, gde se pribeglo izbegavanju ovih problema tako što se formulacija drži na niskom pH, ili uključivanjem raznih konstrukata aminokiselina, dva pristupa za koje se mislilo da pomažu stabilizaciju proteina EPO, ili razvojem liofilizovanih oblika u kojima prezervativ sublimiše iz formulacije pre ordiniranja. Woog-ov United States

Patent No 5,503,827 (patent '827).

Retke su stabilne, sterilne farmaceutske formulacije sa više doza koje sadrže EPO. To su formulacije koje su opisane u patentu '827. U citatu '827 se opisuje i specifično štite prezervativi hloreton (hlorbutanol, 1,1,-trihloro-2-metil-2-propanol), benzalkonijumhlorid iii benzilalkohol. Woog posebno ističe naročito teško dobijanje formulacije EPO sa više doza u kojoj je smanjen procenat alergije i preporučuje kao naročito podesnu u tom pogledu upotrebu prezervativa, koje posebno štiti. U ovom citatu se još ističe da usled tendencije prezervativa da se razgrađuje, i inaktiviranja proteina kada se kombinuju, da je najpoželjnije da se kontakt između proteina i prezervativa svede na minimum. U patentu '827 se još opisuje upotreba nekoliko konstrukata aminokiselina i drugih aditiva, za koje se misli da stabilizuju EPO u rastvoru. Konačno, u najpoželjnijoj realizaciji patent '827 opisuje da svaki prezervativ koji se upotrebljava u početnoj formulaciji sublimiše nakon liofilizacije preparata. Zatim, nakon rekonstituisanja, može da se unese dodatni prezervativ, koji se bira iz opisane grupe (hloreton) kako je dettnisano, a mogu se uneti benzalkonijumhlorid i benzilalkohol, ali se rekonstituisani rastvor za injekcije mora upotrebiti tokom sledećih 30 dana.

Sledećt primer formulacije sa više doza koja sadrži EPO opisan je u Unted States

Patent No 5,661,125 (patent '125). Ovaj patent jasno stoji na stanovišu i potvrđuje druge citate koji tvrde da je EPO "nestabilna supstanca, a naročito u obliku rastvora" i "kada se kombinuje sa poznatim stabilizatorima, dobijena stabilnost EPO je promenljiva i nepredvidiva". Ovaj citat ide i dalje pokazujući i štiteći specifično upotrebu benzilalkohoia, parabena i/ili fenola, ili kombinacije ovih, kao prezervativa za rastvore koji sadrže EPO. Ukazujući još na teškoću nalaženja razumno kompatibilnih i pogodnih prezervativa za upotrebu u formulacijama sa više doza koje sadrže EPO, u ovom citatu stoji: "... ništa posebno se ne može dokučiti iz upotrebe prezervativa za druge proteine, što bi sugerisalo neku određenu formulaciju sa prezervativom za eritropoietin. Videti npr. Geigert J., "Pregled stabilnosti i rukovanja lekovima sa rekombinantnim proteinom", uJournal of Parenteral Science & Technology,1989, 43(5), 220-224".

Prema tome, ostaje potreba za farmaceutskim formulacijama sa više doza koje sadrže EPO, u kojima se: (1) održava stabilnost proteinske komponente i preparata tokom produženog skladištenja proizvoda; (2) održava se sterilnost formulacije koja udovoljava kriterijume američke, evropske i japanske farmakopeje za testiranje svojstava prezervativa; (3) da su sigurne u koncentracijama koje se upotrebljavaju; i (4) da se mogu ordinirati bilo kojim parenteralnim ili oralnim putem, na način koji je efikasan, da na minimum svodi bol i šansu od štetnih reakcija kod pacijenta, na primer, alergijsku reakciju.

Ovaj pronalazak daje novu i naročito pogodnu formulaciju sa više doza koja sadržu eritropoietin i prezervative benzetonijumhlorid, fenoksietanol i feniletilalkohol, bilo same ili u kombinaciji.

Formulacije iz ovog pronalska se mogu formulisati u raznim koncentracijama, u raznim veličinama fiola za različite doze ordiniranja. Na primer, formulacije koje su opisane u ovom pronalasku mogu da sadrže koncentracije EPO od 10.000, 20.000, 40.000, pa sve do više od 100.000 jed/mL. One mogu da sadrže i bilo koju od koncentracija između ovih koncentracija uzetih za primer, kao što su koncentracije od 5.000, 15.000, 25.000 jed/mL i slično. Pored toga, doze se mogu formulisati u fiolama od 0,5,1 ili 2 ml_, ili u bilo kojoj drugoj veličini fiole, ili u drugom kontejneru koji je poželjan za onog ko pravi formulaciju. Onome ko je verziran u stanje tehnike je jasno da se može upotrebiti bilo koja kombinacija doza i fiola, zavisno od potreba onoga ko pravi formulaciju. Na primer, mogu se pripremiti ovde opisane formulacije, kao što je koncentracija od 10.000 jed/(1/2mt_) u fioli od 1 mL, doza od 40.000 jed/mL u fioli od 2 mL, ili bilo koja druga koncentracija EPO u bilo kojoj veličini fiole. Preparati mogu biti u obliku vodenog rastvora, suspenzije ili se mogu liofilizovati.

Ovaj pronalazak daje kao alterantivnu realizaciju, sastav farmaceutskog nosača, koji se koristi kao nosač za EPO, koji sadrži prezervative benzetonijumhlorid, fenoksietanol ili feniletilalkohol, pri čemu se prezervativi sadrže u preparatu EPO nosača sami ili u kombinaciji. Ovaj pronalazak takođe daje fiolu koja sadrži višestruku dozu EPO, pri čemu ova fiola sadrži EPO i efikasnu kolianu jednog ili kombinacije sledećih prezervativa: benzetonijumhlorid, fenoksietanol i feniletilalkohol.

U sledećoj realizaciji ovaj pronalazak daje postupak za inhibiciju rasta mikroba u rastvoru koji sadrži EPO, pri čemu se taj postupak sastoji u dodavanju rastvoru koji sadrži EPO jednog ili kombinacije sledećih prezervativa: benzetonijumhlorid, fenoksietanol i feniletilalkohol.

Dodatne komponente formulacija iz ovog pronalska koje sadrže EPO, su surfaktanti, puferi, sredstva za podešavanje osmotskog pritiska i antiadsorbenti. Naročito pogodni aditivi su polisorbat-20, polisorbat-80, natrijum-fosfat, natrijum-hlorid i genapol.

Formulacije iz ovog pronalaska mogu da budu čvrste, polučvrste, tečne ili u obliku fluida, kao što su na primer, tableta, rastvor ili suspenzija u vodi, ili se mogu liofilizovati, pa rekonstituisati pred ordiniranje pacijentu. Ove formulacije se mogu ordinirati parenteralnim putem, uključujud intravensko, potkožno, intramuskularno, transdermalno, intra-arterijsko, intra-peirtonealno, ili ordiniranje pulmonarnom inhalacijom. Oni se takođe mogu ordinirati oralno.

Ovaj pronalazak predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na postojeće stanje tehnike. Pod uslovom da nove, farmaceutske formulacije sa više doza koje sadrže EPO, sadrže prezervative koji pojedinačno daju preparate stabilne, sterilne i jednostavne za ordiniranje. Pored toga, a potpuno neočekivano, ovaj pronalazak opisuje da fenoksietanol i benzetonijumhlorid, kada se koriste u kombinaciji u farmaceutskom preparatu sa više doza koji sadrži EPO, imaju pozitivne sinergističke efekte koji za rezultat daju naročito pogodan preparat. Određenije, ova kombinacija prezervativa pokazuje sledeće karakteristike: (1) sinergistički antimikrobni efekat, koji dopušta da se koristi niža koncentracija prezervativa; (2) odličnu stabilnost EPO pod promenljivim uslovima skladištenja, u dužim periodima vremena; i (3) fenoksietanol poseduje potencijal lokalnog anestetičkog efekta, čineći preparat naročito poželjnim za potkožno ordiniranje.

Termini koji slede, a koji se ovde koriste, imaju sledeća značenja:

Eritro<p>oietin- je glikoprotein, koji kada je u biološki aktivnom i glikozilovanom obliku, ima kapacitet za indukovanje stvaranja hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Može se dobiti izolovanjem iz humanih tkiva ili fluida tradicionalnim rekombinantnim postupcima, ili aktivacijom gena.

Parenteralno- bilo kojim načinom koji se razlikuje od gastrointestinalnog trakta; obuhvata intravenozni, potkožni, intramuskulami i intramedulami, intra-arterijski, intra-peirtonealni način i polmonamu inhalaciju.

FarmaceutskiPrihvatljiv (ili farmakološki prihvatljiv)- odnosi se na molekulske entitete i sastave koji ne proizvode Štetnu, alergijsku ili drugu neobičnu reakciju, kada se ordiniraju animalnom ili humanom biću, već prema tome.

Farmaceutski prihvatljiv nosač- je bilo koji ili svi rastvarači, disperziona sredina, obloga, antibakterijski i antifungalni agensi, izotonični i absorpcioni agensi i slično, koji se mogu koristiti kao medijum za farmaceutski prihvatljivu supstancu.

Jedinica- je jedinica biološke aktivnosti, određena ekshipoksičnim biotestom na miševima, u poređenju sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Bilo koje brojčane vrednosti koje se ovde navode obuhvataju sve vrednosti od donje vrednosti, pa do gornje vrednosti, u inkrementima od jedne jedinice, pod uslovom da postoji nastojanje od najmanje 2 jedinice između bilo koje donje i bilo koje gornje vrednosti. Kao primer, ukoliko se navodi da je koncentracija komponente ili vrednost procesne promenljive, kao što je na primer, koncentracija, temperatura, pritisak, vreme i slično, na primer od 1 do 90, a poželjno od 20 do 80, poželjnije od 30 do 70, namera je da su vrednosti kao što su, 15 do 85, 22 do 68, 43 do 51, 30 do 32 itd., izričito ubrajane u ovoj prijavi. Kod vrednosti koje su manje od jedan, smatra se da jedna jedinica može da bude 0,0001, 0,001, 0,01 ili 0,1, već prema tome. Ovo su samo primeri onoga što je posebna namera, a sve moguće kombinacije brojčanih vrednosti između navedene najniže vrednosti i najviše vrednosti smatra se da su izričito navedene u ovoj prijavi, na sličan način.

A. Prezervativi: Fenoksietanol i benzetonijumhlorid

Poželjno je da su prezervativi predviđeni za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom benzetonijumhlorid, fenoksietanol i feniletilakohol, i bilo koje varijante ovih prezervativa i njihovih strukturnih analoga. Posebno se podrazumeva da bilo koji od ovih prezervativa može da se upotrebi kao pojedinačni prezervativ u ovde opsianim formulacijama, ili se oni mogu na pogodan način upotrebiti u kombinaciji jedan sa drugim. Kao što je ovde pokazano, naročito poželjnim su se pokazale formulacije iz ovog pronalaska u kojima se koristi kombinacija fenoksietanola i benzetonijumhlorida.

Benzetonijumhlorid, fenoksietanol i feniletilalkohol se mogu upotrebiti u ovde opisanim formulacijama u bilo kojoj efikasnoj količini. Poželjno je da je ukupna koncentracija prezervativa između oko 0,001% i oko 4,0% ukupne formulacije. Naročito pogodne koncentracije ukupnog prezervativa su one koje se održavaju što je moguće nižim, kako bi se postigao zahtevani antimikrobni efekat, a pri tome se na minimum svode potencijalno štetne reakcije. Mada se benzetonijumhlorid, feonksietanol i feniletilalkohol mogu koristiti pojedinačno kao prezervativi, to zahteva veće koncentracije prezervativa, nego ako se koriste kombinacije prezervativa.

U poželjnijim realizacijama ovog pronalaska, zajedno se koriste benzetonijumhlorid i fenoksietanol. Iznanađuje, da kada se koriste zajedno, da ovi prezervativi imaju sinergistički efekat jedan na drugi. Da bi se postigao ekvivalentan antimikrobni efekat kada se koriste sami, svaka od koncentracija benzetonijumhlorida ili fenoksietanola mora biti veća od ukupne koncentracije prezervativa kada se koriste u kombinaciji, a obično se najmanje dvostruko više prezervativa mora upotrebiti ako se uzima sam. Tako na primer, ako se koriste sami benzetonijumhlorid ili fenoksietanol, približno najmanje dvostruko više benzetonijumhlorida ili fenoksietanola je potrebno za postizanje istog efekta, od koli&'ne benzetonijumhlorida u kombinaciji sa fenoksietanolom. Pored toga, pri ovim višim koncentracijama benzetonijumhlorida i fenoksietanola, pojedinačne formulacije prezervativa ne udovoljavaju antimikrobnim krietrijumima američkih, evropskih i japanskih pravila. Poželjne formulacije sadrže benzetonijumhlorid u koncentracijama od oko 0,001 do oko 0,1%, u kombinaciji sa fenoksietanolom u koncentracijama od oko 0,01 do oko 1,0%. Poželjnije koncentracije sadrže benzetonijumhlorid u koncentraciji od oko 0,01% do oko 0,02% i fenoksietanol u koncentraciji od oko 0,25% do oko 0,5%.

U sledećoj realizaciji ovaj pronalazak obuhvata benzetonijumhlorid u kombinaciji sa feniletilalkoholom. Poželjne formulacije obuhvataju beznetonijumhlorid u koncentracijama od oko 0,001 do oko 0,1%, zajedno sa feniletilalkoholom u koncentracijama od oko 0,01 do oko 1,0%. Poželjnije formulacije sadrže benzetonijumhlorid u koncentraciji od oko 0,15 do oko 0,25% i feniletilalkohol u koncentraciji od oko 0,2 do oko 0,5%. Najpoželjnija je formulacija u kojoj se benzetonijumhlorid i feniletilalkohol koriste zajednički, a sadrži benzetonijumhlorid u koncentraciji oko 0,02% i feniletilalkohol u koncentraciji oko 0,25%.

B.Eritropoietin

Sekvencija nukleinskih kiselina, sekvencija aminokiselina, trodimenzionalna struktura i tipične sheme glikozilovanja EPO su poznati u stanju tehnike. Poznat je takođe izolovan i prečišćen EPO iz različitih izvora. U skladu sa tim, onaj koje verziran u stanje thenike može da dobije EPO za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom, izolovanjem i prečišćavanjem EPO iz humanog tkiva ili fluida, tradicionalnim rekombinantnim tehnikama i postupcima aktiviranja gena. Posebno se podrazumeva da su svi ovi postupci unutar obima ovog patenta. Pored toga, bilo koji drugi EPO, dobijen iz bilo kog izvora, podrazumeva se da se može upotrebiti u ovom pronalasku.

C. Druge aktivne komponente

Optimalna formulacija u skladu sa ovim pronalskom može da varira u skladu sa faktorima, kao što su iznos vremena u kome će se formulacija skladištiti, uslovi pod kojima će se skladištiti i koristiti, posebna populacija pacijenata kojima će se ista ordinirati, itd. Podešavanja formulacije podešavanjem konstituenata formulacije i njihovih relativnih koncentracija, a razlikuju se od prezervativa benzetonijumhlorida, fenoksietanola i feniletilalkohola i EPO, kao što je gore opisano, može se obavljati prema potrebama onoga ko pravi formulaciju, onoga ko ordinira, ili pacijenta. Dodatni konstitutivni elementi formulacija EPO sa više doza iz ovog pronalaska mogu biti voda, pufer, surfaktant ili antiadsorbent, sredstvo za kvašenje i sredstvo za podešavanje osmotskog pritiska. Karakteristike formulacije koja se može modiftkovati su, na primer, pH i osmotski pritisak, kako bi se postiglo da formulacija ima pH i osmotski pritisak slične istima u humanoj krvi ili tkivima.

U ovom pronalasku korisni su puferi, između ostalih svrha, za manipulisanje ukupnog pH farmaceutske formulacije. U stanju tehnike poznati su brojni puferi koji se mogu koristiti u ovim formulacijama, kao što su razne soli organskih i neorganskih kiselina, baze ili aminokiseline, a obuhvataju razne oblike jona citrata, fosfata, tartarata, sukcinata, adipata, maleata, laktata, acetata, bi karbonata ili karbonata. Naročito podesni puferi za upotrebu u ovom pronalsku su natrijumovi ili kalijumovi puferi, naročito natrijum-fosfat. U poželjnoj realizaciji koristi se natrijum-fosfat u koncentraciji približnoj 20 mM. Naročito efikasan je puferski sistem natrijum-fosfata, koji sadrži monobazni natrijum-fosfat monohidrat i dibazni natrijum-fosfat heptahidrat. Kada se koristi ova kombinacija monobaznog i dibaznog natrijum-fosfata, podesne koncentracije svakog su, oko 0,5 do oko 1,5 mg/mL monobaznog i oko 2,0 do oko 4,0 mg/mL dibaznog, pri čemu su poželjne koncentracije oko 0,9 mg/mL monobaznog i oko 3,4 mg/mL dibaznog fosfata. U skladu sa količinom upotrebljenog pufera menja se pH formulacije. Poželjno je da se postigne nivo pH između 5,0 i 8,0, poželjnije je da se ima pH oko 6,0 do oko 7,5, a najpoželjnije je da se pripremi formulacija sa pH oko 7,0.

Takođe, može biti podesno da se u ovde opisanim formulacijama koriste surfaktanti. Surfaktanti ili antiadsorbenti, za koje se pokazalo da su korisni u skladu sa ovim pronalaskom, su polioksietilensorbitani, polioksietilensorbitan-monoiaurat, polisorbat-20, kao što je Tween 20™, polisorbat-80, hidroksiceluloza i genapol. U poželjnoj realizaciji se koristi polisorbat-20. Kada se u ovom pronalasku koristi bilo koji surfaktant, podesno je da se koristi u koncentraciji od oko 0,01 do oko 0,5 mg/mL. U naročito poželjnoj realizaciji, polisorbat-20 se koristi u koncentraciji od oko 0,1 mg/mL.

Druge korisne aditive lako određuju oni koji su verzirani u stanje tehnike, u skladu sa posebnim potrebama ili nameravanim upotrebama opisanih formulacija EPO sa više doza. Jedna takva, naročito korisna dodatna supstanca je natrijum-hlorid, koji je koristan za podešavanje koncentracije formulacija, kako bi se postigao željeni osmotski pritisak. Naročito poželjne koncentracije se kreću u opsegu od oko 270 do oko 330 mmol/kg. Optimalna koncentracija ovde opisanih formulacija je približno 300 mmol/kg. Natrijum-hlorid u koncentracijama od oko 6,5 do oko 7,5 mg/mL efikasno postiže ove osmotske pritiske, a naročito je efikasna koncentracija natrijum-hlorida od oko 7,0 mg/mL. Ili, količina natrijum-hlorida se može dodati ili podesiti tako da se postigne koncentracija od oko 270 do oko 330 mmol/kg, poželjno 300 mmol/kg. Drugi korisni agensi za podešavanje osmotskog pritiska su manitol i sorbitol.

D.Dobiianie preparata

Ovde opisane formulacije EPO mogu se dobiti u vodi, podesno pomešanoj sa surfaktantom, kao što su hidroksipropilceluloza ili polioksietilensorbitani. U mnogim slučajevima, poželjno je da se uključe i izotonični agensi, na primer, šećeri ili natrijum-hlorid, kao što je gore opisano. Produžena a<p>sorpcija preparata za injektiranje se može izazvati kada se u ovim preparatima upotrebljavaju agensi koji odlažu absorpciju, na primer, aluminijum-monostearat ili želatin. Mogu se koristiti i drugi agensi, ali se ne ograničavaju na lecitin, ureu, etilenoksid, propilenoksid, hidroksipropilcelulozu, metilcelulozu ili polietilenglikol.

Vodeni preparati (inokulumi) kako su ovde opisani, mogu da sadrže efikasnu količinu EPO rastvorenog ili dispergovanog u farmaceutski prihvatljivom vodenom medijumu. Ovakvi preparati se takođe nazivaju inokulumima. U stanju tehnike dobro je poznata upotreba farmaceutski prihvatljivih nosećih medijuma i agenasa za farmaceutski aktivne supstance. Izuzimajući bilo koji konvencionalni medijum ili agens koji bi bio inkompatibilan sa aktivnim sastojkom, njihova upotreba se podrazumeva u terapeutskim preparatima. Dodatni aktivni sastojci se takođe mogu ugraditi u preparate, kao što je gore opisano.

Proteoglikan, kao stoje EPO, može se formulisati u preparat u neutralnom obliku ili kao so. Farmaceutski prihvatljive soli su kisele adicione soli (formirane sa slobodnim amino grupama proteina) i one koje se formiraju sa neorganskim kiselinama, kao što su na primer, hlorovodonična ili fosforna kiselina, ili takvim organskim kiselinama kao što su sirćetna, oksalna, vinska, bademova i slične. Soli formirane sa slobodnim karboksilnim grupama se mogu takođe izvesti iz neorganskih baza, kao što su na primer, hidroksidi natrijuma, kalijuma, amonijuma, kalcijuma ili gvožđa(lll), i takvim organskim bazama, kao što su izopropilamin, trimetilamin, histidin, prokain i slično.

Terapeutski preparati iz ovog pronalaska podesno je da se ordiniraju u obliku injektibilnih preparata, bilo kao tečni rastvori ili suspenzije; a takođe se mogu dobiti u čvrstom obliku koji je podesan za rastvaranje ili suspendovanje u tečnosti, pre davanja injekcije. Tipičan preparat za takve svrhe sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač. Na primer, preparat može da sadrži 10 mg, 25 mg, 50 mg pa sve do 100 mg humanog seruma albumina na mililitar slanog rastvora fosfatnog pufera.

Formulacije koje su ovde opisane mogu da budu u fioli, boci, cevi, špricu ili drugom kontejneru za jednokratno ili višekratno ordiniranje. Ovi kontejneri mogu biti od stakla ili polimemog materijala, kao što je na primer polipropilen, polietilen ili poliivinilhlorid. Poželjno je da kontejneri sadrže zaptivku, ili drugi sistem za zatvaranje, kao što je gumeni čep, kroz koji može da prođe igla da bi se izvadila pojedinačna doza, a da se zatim ponovo zaptiju nakon uklanjanja igle. Svi takvi kontejneri za injektibilne tečnosti, liofilizovane formulacije, rekonstituisanje liofilizovane formulacije ili rekonstitubilne prahove su poznati u stanju tehnike, i podrazumeva se da se upotrebljavaju u ovde opisanim preparatima i postupcima.

V. Primeri

Sledeći primeri služe samo za ilustraciju i nije im namera da ograniče obim ovog pronalaska.

A. Primer 1: Izbor prezervativa i testiranje stabilnosti

Materijali i postupci

Monobazni natrijum-fosfat monohidrat, USP, dibazni natrijum-fosfat heptahidrat, USP, natrijum-hlorid, USP/EP i polisorbat-20 USP/NF, dobijeni su iz firme J.T.Baker, odeljak firme Malinckrodt Baker Ine, Filipsburg, NH 08865.

Benzalkonijumhlorid, USP/NF, 2-fenoksietanol, BP, feniletilalkohol, USP/NF, timerosal, USP/NH, kristali fenola, USP, benzetonijumhlorid, USP/NF, m-krezol, USP, fenilmerkurinitrat, USP/NF, benzilalkohol, USP, hlorobutanol, USP, metilparaben, USP/NF i propilparaben, USP/NF, dobijeni su iz firme Spectrum Quality Products INC, Gardena, CA 90248.

Miristil-Y-pikolinijumhlorid je dobijen iz firme Pharmacia&Upjohn Companv, Kalamazu, Mičigen 49001.

Rastvori koji sadrže više doza EPO su formulisani kao sterilni, apirogeni, bezbojni vodeni rastvori, u vodi za injekcije, sa koncentracijom od 10.000 i 20.000 jedinica. Pripremljeni rastvori su sadržali 20 mM fosfatni pufer (monobazni natrijum-fosfat monohidrat i dibazni natrijum-fosfat heptahidrat), 0,01 m/V %, polisorbat-20 kao antiadsorbent, 0,45-0,8 m/V %, natrijum-hlorid (zavisno od sistema prezervativa koji se koristi, količina natrijum-hlorida je podešavana tako da se dobije koncentracija od približno 300 mmol/kg) i sistem prezervativa. Pripremljeni rastvori su imali pH približno 7,0 i koncentraciju približno 300 mmol/kg.

Rastvori su sterilisani filtriranjem kroz sterilni Miliipore filter od 0,22 um. Rastvori su pakovani u sterilne, prozirne staklene fiole od 2 mL, tip USP, a za testiranje hemijske stabilnosti su čuvani na 5EC i 25EC; i u sterilnim bocama od 250-500 mL od polipropilena visoke gustine (HDPP) za mikrobiološko testiranje.

Ispitani su prezervativi: benzilalkohol 1,0 m/V %, benzalkonijumhlorid 0,01 m/V %, 2-fenoksietanol 0,5 m/V %, feniletilalkohol 0,5 m/V %, timerosal 0,005% i 0,01 m/V %, kristali fenola 0,4 m/V %, benzetonijumhlorid 0,01 % i 0,02 m/V %, m-krezol 0,4 m/V %, fenilmerkuri-nitrat 0,002 m/V %, metilparaben 0,1 i 0,18 m/V % i propilparaben 0,03 i0,035 m/V % i miristil-y-pikolinijumhlorid 0,02 m/V %. Takođe, ispitane su i sledeće kombinacije: (1) benzetonijumhlorid 0,005 m/V % sa fenoksietanolom 0,25 m/V %; (2) benzetonijumhlorid 0,005 m/V % sa fenoksietanolom 0,5 m/V %; (3) benzetonijumhlorid 0,01 m/V % sa fenoksietanolom 0,5 m/V %; i (4) feniletailalkohol 0,25m/V% sa benzetonijumhloridom 0,02 m/V %.

Diskusija

Metilparaben, propilparaben, m-krezol i fenol su davali zamagljene do mutne rastvore nakon dodavanja EPO formulaciji (puferovan rastvor). Problem ovog zamućenja je identifikovan kao inkompatibilnost između absorbenta polisorbata-20 i svakog od ovih prezervativa (Handbook of Pharmaceutical Excipients, 1994).

Mada hlorobutanol, kada se upotrebi u ovoj formulaciji daje bistar rastvor, njegovo vrednovanje je prekinuto zato što nije stabilan pri pH>3, a njegovo poluvreme života na pH 7,5 je približno 3 meseca (Handbook of Pharmaceutical Excipients, 1994).

U prisustvu fenilmerkuir-nitrata dobija se mutan rastvor. Ovo zamućenje je identifikovano kao nekompatibilnost između natrijum-hlorida kao agensa za osmotski pritisak i fenilmerkuir-nitrata (Handbook of Pharmaceutical Bccipients, 1994).

Timerosal je davao bistar rastvor prilikom upotrebe u formulacijama EPO. Takođe, pokazivao je dobru efikasnost kao prezervativ. Pored toga, formulacija EPO je u prisustvu timerosala pokazivala dobru hemijsku stabilnost. Međutim, zato što sadrži živu, njegova upotreba ne bi bila prihvatljiva od strane odgovarajućih agencija u Evropi, Japanu i SAD.

Formulacije koje sadrže benzilalkohol, benzetonijumhlorid, fenoksietanol, feniletilalkohol, benzalkonijumhlorid i miristil-y-pikolinijumhlorid daju bistre rastvore. Na osnovu minimalne koncentracije ovih prezervativa za inhibiciju, sigurnosti i učestalosti njihove upotrebe, odabrani su sledeti prezervativi za dalje hemijsko vrednovanje na stabilnost proteina i efikasnost protiv mikroba u formulaciji EPO: benzilalkohol, benzetonijumhlorid, fenoksietanol, feniletilalkohol i nekoliko kombinacija benzetonijumhlorida i fenoksietanola.

B. Primer 2: Stabilnost testiranog proteina

Materijali i postupci

Prototipne šarže su pravljenje upotrebom odabranih prezervativa, pa su podvrgute testu stabilnost na 5 EC i 25EC. Uzorci su testirani postupkom HPLC sa reversnom fazom. Rezultati testa (% navedene supstance) za formulacije koje sadrže EPO, u prisustvu ovih prezervativa, prikazani su u Tabeli 2.

Navedena supstanca je određivana pomoću HPLC sa reversnom fazom, upotrebom kolone VVater Delta-Pak<®>C18, a eluiranje sa gradijentom, koristeći vodeni rastvor koji sadrži 0,05% TFA i koncentraciju acetonitrila koja je rasla od 23 do 86%. Detekcija proteina EPO je praćena na 210 nm.

Kao što se može videti iz Tabele 2, podaci HPLC sa reversnom fazom pokazuju da nema gubitka koncentracije EPO u svim formulacijama koje su čuvane pri 5EC od 3 do 7 meseci. Međutim, formulacije koje su sadržale pojedinačno benzilalkohol ili benzetonijumhlorid pokazivale su i do 10% gubitka EPO, kada su čuvane na 25EC od 3 do 7 meseci. Formulacije koje su sadržale fenoksietanol ili kombinaciju fenoksietanola i benzetonijumhlorida nisu pokazivale gubitak EPO kada su čuvane na 25EC od 3 do 4 meseca. Ovi rezultati pokazuju efekat stabilizacije EPO pomoću fenoksietanola i kombinacije fenoksietanola i benzetonijumhlorida; taj efekat je iznenađujući i neočekivan i smatra se izuzetno pogodnim.

C.Primer 3: Test valjanosti prezervativa

Compendiat-ovi vođeni testovi su korišćeni za proveru efikasnosti prezervativa, kojima je određena efikasnost sistema prezervativa u farmaceutskim preparatima sa više doza. U tim testovima, isptivane formulacije su vrednovane pomoću standardizovanih suspenzija indikatorske anaerobne bakterije i budi, a preživljavanje mikroorganizma je praćeno tokom perioda od 28 dana.

U Tabeli 3 su prikazani rezultati testiranja vrednovanja prezervativa prema Farmakopeji Sjedinjenih Američkih Država (USP) i Evropskoj farmakopeji (EP). Sve ispitivane formule su zadovoljile kriterijume USP za test vrednovanja prezervativa. Formule koje sadrže 0,01 m/V % benzetonijumhlorida, 0,5 m/V % fenoksietanola ili 0,5 m/V % feniletilalkohola nisu u skladu sa kriterijumima EP za test vrednovanja prezervativa. Formule koje sadrže benzetonijumhlorid i fenoksietanol u različitim kombinacijama i kombinacije benzetonijumhlorida i feniletilalkohola zadovoljavaju kriterijume i USP i EP. Na osnovu podataka datih u Tabeli 3, proizilazi da je antimikrobska aktivnost benzetonijumhlorida iznenađujuće porasla sa dodatkom fenoksietanola, i to na sinergistički način.

S<p>isak literature

U.S. Pat. No. 4,377,573, priznat Sugimoto-u et al.

U.S. Pat. No. 4,703,008, priznat Lin-u

U.S. Pat. No. 4,806,524, priznat Kawagachi-u et al.

U.S. Pat. No. 5,503,827, priznat VVoog-u etal.

U.S. Pat. No. 5,661,125, priznat Stricklan-u et al.

"Handbook of Pharmaceutical Exdpients°, drugo izdanje, 1994.

LA.Trissel, "Handbook on Injectible Drugs", 8. izdanje, American Societv of

Hospital Pharmacists, Ine, 1994.

Mivaka et al., "Purification of Human En/thropoietin",J. Biol. Chem.1997, 252(15),

5558-5564.

"Phvsician's Desk Reference", 48. izdanje, 1994.

"Phvsician's Desk Reference", 50. izdanje, 1996.

Sandeep Nema, RJ. VVashkuhn i R.J.Brendel, "Bccipients and Their Use in Injectable Products",PDA Journal of Pharmaceutical Sciences &

Technology,1997, 51(4), juli-avgust

Shewood et al., "Ervthropoietin Production by Human Renal Carcinoma Cells in

Culture",Endocrinology,1976, 99(2), 504-510

Sherwood et al., "Establishment of a Human Ervthropoietin-Producing Renal Carcinoma Cell Une",Clinical Research,1983, 31, 323A.

Claims (18)

1. Farmaceutski preparat, naznačen time, što sadrži eritropoietin i količinu benzetonijumhlorida koja efikasno inhibira rast mikroba u preparatu.

2. Preparat prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži 0,01 do 1,0% benzetonijum hlorida.

3. Preparat prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži 0,01 do 0,1 % benzetonijumhlorida.

4. Preparat prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži 0,01 % benzetonijumhlorida.

5. Preparat prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži 0,02% benzetonijumhlorida.

6. Preparat prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži još fenoksietanol.

7. Preparat prema bilo kom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što sadrži feniletil alkohol.

8. Preparat prema zahtevu 2, naznačen time, što još sadrži 0,01 do 1,0% fenoksietanola.

9. Preparat prema zahtevu 3, naznačen time, što još sadrži 0,1 do 0,75 % fenoksietanola.

10. Preparat prema zahtevu 4, naznačen time, što još sadrži 0,25% fenoksietanola.

11. Preparat prema zahtevu 4 ili zahtevu 5, naznačen time, što još sadrži 0,5% fenoksietanola.

12. Preparat prema zahtevu 7, naznačen time, što sadrži oko 0,02% benzetonijum hlorida i oko 0,25% feniletil alkohola.

13. Preparat prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što još sadrži so.

14. Preparat prema zahtevu 13, naznačen time, što je so natrijum hlorid.

15. Preparat prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što još sadrži pufer.

16. Preparat prema zahtevu 15, naznačen time, što je pufer natrijum fosfat.

17. Fiola, naznačena time, što sadrži preparat prema bilo kom od zahteva 1 do 16.

18. Postupak za inhibiciju rasta mikroba u rastvoru koji sadrži eritropoietin, naznačen time, što obuhvata dodavanje u rastvor benzetonijum hlorida, opciono, drugih komponenti da bi se obrazovao preparat prema bilo kom od zahteva 1 do 16.