RS50203B - Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens i tehničko polje pronalaska koje snima fluorescenciju - Google Patents

Abstract

Natrijum so jedinjenja formule [III-1], naznačena time, što u molekulu ima tri ili više grupa sulfonske kiseline u kojoj su L1-L7 isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani metin i L4 je metin supstituisan sa alkilom koji ima 1 do 4 ugljenikovih atoma, R19 i R20 su niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma i koji su supstituisani grupom sulfonske kiseline, R21-R28 su isti ili različiti i svaki je atom vodonika, grupa sulfonske kiseline, karboksilna grupa, hidroksilna grupa, alkil(sulfoalkil)amino grupa, bis(sulfoalkil)amino grupa, sulfoalkoksi grupa, (sulfoalkil)sulfonil grupa ili (sulfoalkil)aminosulfonil grupa, i X' i Y' su isti ili različiti i svaki je grupa formule u kojoj su R17 i R18 nesupstituisani niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma. Prijava sadrži još 5 patentnih zahteva.

Description

STANJE TEHNIKE

Ovaj pronalazak se odnosi na bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens i fluorescentno snimanje koje koristi kontrastno sredstvo.

U Iečenju bolesti, važno je da se u živom organizmu u ranom stupnju bolesti otkriju morfološke i funkcionalne promene koje su prouzrokovane bolešću, Naročito kada se leći rak, mesto i veličina tumora su značajni odlučujući faktori koncepcije delotvornog lečenja. Poznati postuci za ovu svrhu obuhvataju biopsiju punkturom i slično, dijagnoze snimanjem takvim kao što su snimanje X-zracima, MRI, ultrazvučno snimanje i slično. Biopsija je uspešna za konačnu dijagnozu, ali istovremeno ona stavlja veliko opterećenje na ispitivane bolesnike i nije podesna za praćenje vremenskog toka promena u oštećenjima. Snimanje X-zracima i MRI neizbežno izlaže ispitivane bolesnike radijaciji i magnetnim talasima. Pored toga, uobičajene dijagnoze snimanjem kako je pomenuto gore iziskuju komplikovan postupak i dugo vreme za merenje i dijagnozu. Veliki uređaj koji se upotrebljava za ovu svrhu takođe ga čini teškim da se ovi postupci primene u toku operacije.

Jedna od dijagnoza snimanjem je fluorescentno snimanje (Lipspn R. L. i sar.,J. Natl, Cancerlnst.,26,1-11 (1961)). Ovaj postupak koristi, kao kontrastni agens, supstancu kojaemituje fluorescenciju posle izlaganja ekscitacionoj svetlosti koja ima specifičnu talasnu dužinu. Prema tome, telo se izlaže ekscitacionoj svetlosti izvan tela i opaža se fluorescencija emitovana iz fluorecscentnog kontrastnog agensa u telu.

Takvo fluorescentni kontrastni agens može da bude, na primer, porfirin jedinjenje takvo kao hematoporfirin, koje se nagomilava u tumoru i koristi se za fotodinamičku terapiju (PDT). Druge primere obuhvataju fotofrin i benzoporfirin (vidi Lipspn R. L. i sar.,supra,Meng T. S. i sar.,SPIE,1641, 90-98 (1992), WO 84/04665 i slično). Ova jedinjenja su se prvrobitno koristila za PDT i imaju fototoksičnost, pošto je ovo to što PDT iziskuje. Sledstveno, ovi nisu poželjni dijagnostički agensi.

Međutim, bila je poznata retinalna cirkulaciona mikroangiografija koja koristi poznatu fluorescentnu boju, takvu kao fluorescein, fluorescamin i riboflavin (U.S. Patent br. 4945238). Ove fluorescentne boje emituju fluorescenciju u području vidljivog svetla od 400-600 nm. U ovom području, transmisija svetlosti kroz živo tkivo je vrlo niska, tako daje otkrivanje oštećenja u dubokom delu tela gotovo nemoguća.

Pored toga, bila je dokumentovana upotreba, kao fluorescentnog kontrastnog agensa, cijaninskih jedinjenja, uključujući indocijanin zeleno (ovde dalje skraćeno ICG), koja su upotrebljena da se odredi funkci ja jetre i korisno dejstvo srca (Haglund M. M. i sar.,Neurosurgery,35, 930 (1994), Li, X. i sar.,SPIE,2398, 789-797 (1995)). Cijaninska jedinjenja pokazuju absorpciju u svetlosnom području blizu infracrvenom (700-1300 nm).

Svetlost bliska infracrvenom pokazuje visoku transmisiju kroz živa tkiva i može da prođe kroz lobanju od oko 10 cm u veličini. Zbog ovoga je, u kliničkoj medicini jako privlačila pažnju. Na primer, optička CT tehnika koja koristi optičku transmisiju sredine je bila privukla pažnju u kliničkoj oblasti kao nova tehnologija. Ovo je zbog toga što svetlost bliska infracrvenom može da prolazi kroz živo telo i može da se koristi za praćenje u živom telu koncentracije kiseonika i cirkulacije.

Cijaninska jedinjenja emituju fluorescenciju u području bliskom infracrvenom. Fluorescencija u ovom području može da prolazi kroz živa tkiva i pruža mogućnost za fluorescentni kontrastni agens. U skorašnjim godinama su bila razvijena i ispitana kao fluorescentni kontrastni agensi različita cijaninska jedinjenja (W096/17628, WP97/13490 i slično). Ipak, agens koji ima dovoljnu rastvorljivost u vodi i sigurnost za živo telo, kao i sposobnost razlikovanja normalnih tkiva od obolelih tkiva (selektivnost za snimanje ciljnog mesta), ne postoji.

KRATAK SADRŽAJ PRONALASKA

Cilj ovog pronalaska je prema tome da da fluorescentni kontrastni agens. Pronalazački agens je malo toksičan i ima višu rastvorljivost u vodi. Pored toga, izručuje fluorescenciju u području bliskom infracrvenom koja može da prolazi kroz živa tkiva, i dozvoljava specifično snimanje tumora i/ili krvnog suda.

Drugi cilj ovog pronalaska je da da postupak fluorescentnog snimanja koje koristi bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens.

Ovaj pronalazak se zasniva na otkriću da uvođenje tri ili više grupa sulfonske kiseline u jeđinjenje cijaninske boje ima za rezultat dobijanje fluorescentnog kontrastnog agensa koji ima visoku rastvorljivost u vodi. Takođe je bilo otkriveno da postupak fluorescentnog snimanja može da se zasnuje kada se koristi ovaj kontrastni agens.

Prea tome, ovaj pronalazak daje sledeće:

(1) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens koji se sastoji od jedinjenja koje u molekulu ima tri ili više grupa sulfonske kiseline, koje je predstavljeno formulom u kojoj su R<1>i R<2>isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani alkil; Z<1>i?}su svaki nemetalni atomi potrebni za formiranje supstituisanog ili nesupstituisanog kondenzovanog benzo prstena ili kondenzovanog nafto prstena; r je 0, 1 ili 2; L<!->L<7>su isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani metin, pod uslovom da kada je r 2, L<6>i L<7>koji se javljaju udvojeno su isti ili različiti; i X i Y su isti ili različiti i svaki je grupa formule u kojoj su R<3>i R<4>isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani alkil, ili farmaceutski prihvatljiva so istog. (2) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens od (1) gore, koji u molekulu ne sadrži grupu karboksilne kiseline. (3) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakod od (1) ili (2) gore, u kome je, u formuli [I], r 1. (4) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakog od (1) do (3) gore, u kome se u molekulu sadrži 4 ili više grupa sulfonske kiseline. (5) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakog od (1) do (4) gore, u kome se u molekulu sadrži 10 ili manje grupa sulfonske kiseline. (6) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakog od (1) do (4) gore, u kome se u molekulu sadrži 8 ili manje grupa sulfonske kiseline. (7) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakog od (1) do (6) gore, u kome je farmaceutski prihvatljiva so so natrijuma. (8) Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens svakog od (1) do (7) gore, koji je za snimanje tumora i/ili angiografiju. (9) Natrijum so jedinjenja formule [II] koje u molekulu ima tri ili više grupa sulfonske kiseline.

u kojoj su R<1>, R<2>, L'-L<7>, X i Y đefinisani kao gore, i

R<5>do R<16>su isti ili različiti i svaki je atom vodonika, grupa sulfonske kiseline, karboksilna grupa, hidroksilna grupa, alkil(sulfoalki!)amino grupa, di(sulfo-alkil)amino grupa, sulfoalkoksi grupa, (sulfoalkil)sulfonil grupa ili (sulfo-alkil)aminosulfonil grupa, isključiv grupe sledećih formula.

(10) Natrijumova so od (9) gore, u kojoj su, u formuli [II], R' i R<2>svaki niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma supstituisanih grupom

sulfonske kiseline i X i Y su isti ili različiti i svaki je grupa formule u kojoj su R<17>i R<18>nesupstituisani niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma.

(11) Natrijumova so od (10) gore, koja ima formulu

(12) Natrijumova so od jedinjenja sa formulom [III-1J koja ima tri ili više

grupa sulfonske kiseline

u kojoj su L'-L<7>kako su definisani gore, R!9 i R<20>su niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma i supstituisani grupom sulfonske kiseline, R<21>- R<28>su isti ili različiti i svaki je atom vodonika, grupa sulfonske kiseline, karboksilna grupa, hidroksilna grupa, alkiI(sulfoalkil)amino grupa, bis(sulfoalkil)amino grupa,

sulfoksi grupa, (sulfoalkil)sulfonil grupa ili (sulfoalkil)aminosulfonil grupa, i X' i Y' su isti ili različiti i svaki je grupa formule u kojoj su R17iR<18>kako su gore definisani, isključiv grupe koje imaju formuie (13) Natrijumova so od (12) gore, u kojoj je, u formuli [III-11, L<4>metin supstituisan alkilom koji ima 1 do 4 ugljenikova atoma. (14) Natrijumova so od (12) gore, kojaje natrijumova so jedinjenja formule [III-2] koja u molekulu ima tri ili više grupe sulfonske kiseline

u kojoj su R<19->R<28>, X' i Y' kako su definisani gore, Z<3>je grupa nemetalnog atoma potrebna za obrazovanje 5- ili 6-članog prstena i A je atom vodonika ili monovalentna grupa.

(15) Natrijumova so od (14) gore, koja ima formulu

(16) Natrijumova so od (12) gore, koja ima formulu (17) Natrijumova so od bilo kog od (9), (10), (12), (13) i (14) gore, koja u molekulu sadrži 4 ili više grupe sulfonske kiseline. (18) Natrijumova so od bilo kog od (9), (10), (12), (13), (14) i (17) gore, koja u molekulu sadrži 10 ili manje grupa sulfonske kiseline. (19) Natrijumova so od bilo kog od (9), (10), (12), (13), (14) i (17) gore, koja u molekulu sadrži 8 ili manje grupa sulfonske kiseline. (20) Bliski infracrvnome fluorescentni kontrastni agens koji sadrži natrijumovu so bilo kod od (9) do (19) gore. (21) Bliski infracrvnome fluorescentni kontrastni agens od (20) gore, koji je za snimanje tumora i/ili angiografiju. (22) Postupak fluorescentnog snimanja koji se sastoji od uvođenja u živo telo bliskog infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa od (1) gore, izlažući telo ekscitiranoj svetlosti, i otkrivajući iz kontrastnog agensa fluorescenciju blisku infracrvenom. (23) Natrijumova so od (9) gore, koja je bar jedan član odabran iz grupe koja se sastoji od jedinjenja sledećih formula (24) Natrijumova so od (12) gore, koja je bar jedan član odabran od grupe koja se sastoji od jedinjenja sledećih formula (25) Bliski infracrvnome fluorescentni kontrastni agens od (1) gore, koji se sastoji od najmanje jednog jedinjenja odabranog iz grupe koja se sastoji od jedinjenja sledećih formula (26) Natrijumova so od (14)re ,u kojoj je monovalentna grupa A supstituisani ili nesupstituisani alkil, supstituisani ili nesupstituisani aril, supstituisani ili nesupstituisani aralkil, niži alkoksi, po izboru supstituisan supstituisani amino, alkilkarboniloksi, supstituisan ili nesupstituisan alkiltio, supstituisan ili nesupstituisan ariltio, cijano, nitro ili halogeni atom.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slike 1 do 4 su fotografije koje pokazuju fluorescentno snimanje na 24 sata posle davanja jedinjenja kad su bili dati A: ICG (5 mg/kg), B: NK-1967 (5 mg/kg), C: jedinjenje (29) (0,5 mg/kg) i D: jedinjenje (6) K so (5 mg/kg).

Slika 5 je fotografija koja pokazuje fluorescentno snimanje na 24 sata posle davanja jedinjenja, kada je dato E: jedinjenje (31) (5 mg/kg).

Slike 6 do 9 su fotografije koje pokazuju fluorescentno snimanje na 20 sekundi i 5 minuta posle davanja jedinj enja (5 mg/kg), kada su bili dati A: ICG (20 sekundi kasnije), B: ICG (5 minuta kasnije), C: jedinjenje (29) (20 sekundi kasnije) i D: jedinjenje (29) (5 minuta kasnije).

Slika 10 je crtež koji pokazuje koncentraciju jedinjena u plazmi na 0,5, 1,4 i 24 sata posle davanja jedinjenja, u kome je osovina ordinate koncentracija (pg/mL) jedinjenja u plazmi na svakoj vremenskoj tački.

Slika 11 je dijagram koji pokazuje infracrveni absorbcioni spektar jedinjenja (29).

Slika 12 je dijagram koji pokazuje infracrveni absorbcioni spektar jedinjenja (31).

Slika 13 je dijagram koji pokazuje infracrveni absorbcioni spektar jedinjenja (6).

Slika 14 je dijagram koji pokazuje infracrveni absorbcioni spektar jedinjenja (54).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

U sledećem se difinišu izrazi upotrebljeni i ovom opisu.

Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens u ovom pronalasku znači kontrastni agens koji izručuje fluorescenciju u blizini infracrvenom području.

U ovom pronalasku, grupa sulfonske kiseline može da znači suifonat (-SO3") kada se grupa sulfonske kiseline upotrebljava u obliku inertne soli. U ovom pronalasku, X i Y su najpodesnije sledeće formule

u kojoj su R<3>i R<4>isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani alkil.

Alkil "supstituisanog ili nesupstituisanog alkila" na R<1>, R<2>, R<3>i R4 je najpodesniji linearni i račvasti niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma, takav kao što je metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, tert-butil, pentil, izopentil, neopentil, tert-pentil, 2-metilpropil, 1,1 -dimetilpropil i slično. Supstituent može, naprimer, da bude grupa sulfonske kiseline, karboksil, hidroksi i slično. Primere supstituisanog alkila obuhvataju hidroksimetil, 1-hidroksietil, 2-hidroksietil, 2-hidroksipropil, 3-hidroksipropil, 4-hidroksipropil, karboksimetil, karboksietil, karboksibutil, sulfometil, 2-sulfoetil, 3-sulfopropil, 4-sulfobutil i slično. Najpodesnije su Rii R2niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma koji je supstituisan grupom sulfonske kiseline (na pr. 2-sulfoetil, 3-sulfopropil, 4-sulfobutil i slično), i R3i R4su nesupstituisani niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma (na pr. metil, etil i slično).

Nesupstituisani niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma na R<i?>i R18 je dat kao primer sa onima koji su pomenuti gore u vezi sa alki lom "supstituisanog ili nesupstituisanog alkila" na R<!>, R<2>, R<3>i R<4>.

Alkil grupa nižeg alkila koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma koji je supstituisan grupom sulfonske kiseline na R<18>i R20 je dat kao primer sa onima pomenutim gore u vezi sa alkilom "supstituisanog ili nesupstituisanog alkila" na R<!>, R<2>, R3 i R<4>, i primere supstituisanog nižeg alkila koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma obuhvataju 3-sulfopropil i 4-sulfobutil.

Alkilna polovina alkil(sulfonil)amino grupe, bis(sulfoalkil)amino grupe, sulfoalkoksi grupe, (sulfoalkil)sulfonil grupe i (sulfoalkil)aminosulfonil grupe na R 21 - R 28 je najpodesnije linearni ili račvasti niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma, koji je dat kao primer sa onima koji su pomenuti gore u vezi sa alkilom "supstituisanog ili nesupstituisanog alkila" naR<1>,R2, R<3>i R<4>.

U ovom pronalasku "nemetalni atomi potrebni za obrazovanje supstituisanog ili nesupstituisanog kondenzovanog benzo prstena ili kondenzovanog nafto prestena" znači vezujuću grupu potrebnu za obrazovanje kondenzovanog benzo prstena ili kondenzovanog nafto prstena, koja je formule

Kada kondenzovani benzo prsten ili kondenzovani nafto prsten ima supstituent vezujuća grupa može da uključuje supstituent.

Specifični primeri istih uključuju atom ugljenika, atom azota, atom kiseonika, atom vodonika, atom sumpora, halogeni atom (na pr. atom fluora, atom hlora, atom broma, i atom joda) i slično.

Supstituent kondenzovanog benzo prstena i kondenzovanog nafto prstena koji je obrazovan nemetalnim atomima na Z<1>i Z<2>potvrđuje se primerom grupe sulfonske kiseline, karboksila, hidroksi, halogenog atoma (na pr. atom fluora, atom hlora, atom broma, i atom joda), cijano, supstituisanog amino (na pr. dimetilamino, dietilamino, etil 4-sulfobutilamino, di-(3-suifopropil)amino i slično), i supstituisanog ili nesupstituisanog alkila kako je definisano gore, koji je vezan za prsten direktno ili preko dvovalentne vezujuće grupe. Najpodesnije vezujuća grupa može, na primer, da bude -O-, -NHCO-, -NHS02-, -NHCOO-, -NHCONH-,

-COO-, -CO, S02, i slično. Alkil supstituisanog ili nesupstituisanog alkila koji je vezan za prsten direktno ili preko dvovalentne vezivne grupe daje se kao primer

najpodesnije kao metil, etil, propil i butil, i supstituent se kao primer daje kao grupa sulfonske kiseline, karboksil ili hidroksi.

Supstituent metina na L'-L<7>se kao primer daje kao supstituisani ili nesupstituisani alkil (definisan gore), halogeni atom (definisan gore), supstituisani ili nesupstituisani aril, niži alkoksi i slično. Aril "supstituisanog ili nesupstituisanog arila" daje se kao primer kao fenil, naftil i slično, prvenstveno fenil. Primere supstituenta obuhvataju halogeni atom (defmisano gore, prvenstveno atom hlora) i slično. Supstituisani aril uključuje, na primer, 4-hlorofenil i slično. Niža alkoksi je prvenstveno linearan ili račvast alkoksi koji ima 1 do 6 ugljenikovih atoma, koji je specifično metoksi, etoksi, prpposki, butoksi, tert-butoksi, pentiloksi ili slično, prvenstveno metoksi i etoksi. Pored toga, supstituenti metina na L'-L<7>mogu da budu međusobno povezani da obrazuju prsten koji sadrži tri metinske grupe, i ovakav prsten može dalje da obrazuje kondenzovani prsten sa prstenom koji sadrži različitu metinsku grupu. Prsten koji sadrži tri metinske grupe koji je obrazovan vezivanjem supstituenata metina na L'-L<7>daje se kao primer kao 4,4-dimetilcikloheksenski prsten i slično.

Konjugovani metinski lanac koji se sastoji od grupa od L1-L7 i koji ima prsten prvenstveno je grupa formule (a):

u kojoj Z<3>označava nemetalne atome potrebne da se obrazuje 5- ili 6-člani prsten i A je atom vodonika ili monovalentna grupa.

"Nemetalni atomi potrebni da se obrazuje 5- ili 6-člani prsten" dati su kao primer kao oni pomenuti gore.

U formulama (a) i [III-2] koje će se pomenuti kasnije, 5- ili 6-člani prsten na Z<3>dat je kao primer ciklopentenskim prstenom, cikloheksenskim prstenom, 4,4-dimetilcikloheksenskim prstenom i slično, pri Čemu se naročito prednost daje ciklopentenskom prstenu.

Monovalentna grupa koja je predstavljena pomoću A obuhvata, na primer, supstituisani ili nesupstituisani alkil (definisan gore), supstituisani ili nesupstituisani aril (definisan gore), supstituisani ili nesupstituisani aralkil, niži alkoksi (definisan gore), supstituisani amino koji je po izboru supstituisan, alikilkarboniloksi (na pr. acetoksi), supstituisani ili nesupstituisani ariltio, cijano, nitro, halogeni atom (definisan gore), i slično. Kao se upotrebljava ovde, aralkil "supstituisanog ili nesupstituisanog aralkila" je dat kao primer kao benzil, 2-feniletil, 3-fenilpropil i slično, i supstituent može da bude grupa sulfonske kiseline, karboksil, hidroksi, supstituisani ili nesupstituisani alkil (definisan gore), alkoksi (definisan gore), halogeni atom (definisan gore), i slično. Supstituisani amino "supstituisanog amino koji je po izboru supstituisan" obuhvata, na primer, alkilamino (na pr. metilamino, etilamino, i slično), dialkilamino (dimetilamino, dietilamino i slično), difenilamino, metilfenilamino, ciklični amino (na primer morfolino, imidazolidino, etoksikarbonilpiperadino i slično) i slično. Supstituent u vezi sa supstitucijom po izboru "supstituisanog amino koji je po izboru supstituisan" obuhvata grupu sulfonske kiseline, karboksil i slično. Akliktio "supstituisanog ili nesupstituisanog alkiltio" može, na primer, da bude metiltio, etiltio i slično. Primere supstituenta obuhvataju grupa sulfonske kiseline, karboksil i slično. Ariltio "supstituisanog ili nesupstituisanog ariltio" daje se kao primer feniltio, naftiltio i slično. Primeri supstituenata obuhvataju grupa sulfonske kiseline, karboksil i slično.

Monovalentna grupa predstavljena sa A je prvenstveno atom fluora, atom hlora, diakilamino (prvenstveno koji ima 6 ili manje ugljenikovih atoma, i po izboru obrazuje prsten) ili morfolino. Ova grupa ima naročito prvenstveno grupu sulfonske kiseline.

U fomuli [I], r je prvenstveno 1.

Farmaceutski prihvatljiva so može da bude svaka dokle god ona gradi netoksičnu so sa jedinjenjem formule [I]. Primere istih obuhvataju soli alkalnog metala

takvih kao što je natrijumova so, kaliijumova so; so zemnoalkalnog metala kao što je magnezijumova so, kalcijumova so i slično; organska amonijumova so takva kao što je amonijumna so, trietilaminska so, tributil amonijumna so, piridinijumska so i slično; so aminkiseline takva kao što je so lizina, so arginina i slično. Naročito se

pretpostavlja natrijumova so koja u živom telu izaziva manju toksičnost.

Fluorescentni kontrastni agens koji treba da se upotrebi u živom organizmu treba naročito da bude rastvoran u vodi. U ovom pronalasku, blizu infracrvenom kontrastni agens ima znatno poboljšanu rastvorljivost u vodi uvođenjem u gore pomenuto jedinjenje 3 ili više grupa sulfonske kiseline. Za jaču rastvorljivost u vodi, broj grupa sulfonske kiseline je prvenstveno 4 ili više. Zbog lake sinteze, broj grupa sulfonske kiseline nije više od 10, prvenstveno ne više od 8. Poboljšanje u rastvorljivosti u vodi može da se odredi merenjem koeficijenta raspodele svakog jedinjenja, koji na primer, može da se meri u dvofaznom sistemu Butanol/Voda. Specifičnije, uvođenje 3 ili više grupa sulfonske kiseline ima za rezultat koeficijent raspodele log Po/w n-butanol/vode ne više od -1,00.

Grupe sulfonske kiseline se naročito prvenstveno uvode u položaje R , R , Z , i/ili Z2formule[I]iR,,R2,R5,R7,Rn i/ili R13formule [II].

Pored toga, ove grupe sulfonske kiseline se prvenstveno uvode u L<4>konjugovanog metinskog lanca na položaju A gore pomenutoj formule (a) preko dvovalentne grupe takve kao što je alkilen.

Od natrijumovih soli jedinjenja formule [II] koja imaju u molekulu tri ili više grupe sulfonske kiseline, pretpostavlja se so jedinjenja u kome su R i R niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma koji je supstituisan grupom sulfonske kiseline, i X i Y su isti ili različiti i svaki je grupa formule

u k<o>joj suR17i R<18>isti ili različiti i svaki je supstituisani niži alkil koji ima 1 od 5 ugljenikovih atoma, pri čemu so ima u molekulu tri ili više grupa sulfonske kiseline, sa posebnom prednošću koja se daje jedinjenju formule Od jedinjenja fomule [I] koja u molekulu imaju tri ili više grupa sulfonske kiseline i farmaceutski prihvatljive soli istih, pretpostavlja se natrijumova so jedinjenja formule [III-l] u kojoj su L<1>- L<7>kako je definisano gore, R19iR<20>sunižialkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma koji je supstituisan sa groupom sulfonske kiseline, i Rz'doR" su isti iii različitii i svaki je atom vodonika, grupa sulfonske kiseline, karboksilna grupa, hidroksilna grupa, aliki(sulfoalkil)amino grupa, sulfoalkoksi grupa, (sulfoalkil)sulfonil grupa ili (sulfoalkil)amino-sulfonil grupa, i X' i Y' su isti ili različiti i svaki je grupa formule u kojoj su R<17>i R<iK>kako su definisani gore, pri čemu so ima u molekulu tri grupe sulfonske kiseline, pri čemu se posebna prednost daje jedinjenju sledeće formule.

Od natrijumovih soli jedinjenja formule [III-1 ] koja u molekulu imaju tri ili više grupa sulfonske kiseline, pretpostavlja se natrijumova so jedinjenja formule [III-2] u kojoj su R<19>- R<28>, X' i Y' kako je definisano gore, Z<3>su nemetalni atomi potrebni da se obrazuje 5- ili 6-člani prsten i A je atom vodonika ili monovalentna grupa, pri čemu so u molekulu ima tri ili više sulfonskih grupa, pri čemu se naročita prednost daje jedi nj enj u sledeće formule

Jedinjenje koja se sadrže u pronalazačkom blizu fluorescentnom kontrastnom

agensu mogu da budu ma koja dotle dok imaju formulu [I] ili [II], kao i 3 ili više, prvenstveno 4 ili više, grupa sulfonske kiseline u molekulu. Ova jedinjenja mogu da se sintetizuju prema poznatim proizvodnim postupcima jedinjenja cijaninskih boja koji su izlođeni uThe Cyanine Dyes andRelated Compounds,F.M. Hamer, John Wiley and Sons, New York, 1964,Cytometry,10, 3-10(1989),Cytometry,11,418-430(1990),Cytometry,12 723-730(1990),Bioconjugate. Chem.4,105-111 (1993),Anal. Byochem.,217, 197-204(1994),Tetrahedron,45, 4845-4866( 1989), EP-A-0591820A1, EP-A-0580145A1 i slično. Alternativno, ona mogu da se sintetizuju poznatim postupkom iz jedinjenja cijaninske boje koje

mogu komercijalno da se nabave. Da budemo izrični, mogu da se sintetizuju reagovanjem dianilnog jedinjenja i heterociklične kvaternarne soli.

Jedinjenje formule [II] ovog pronalaska može da se sintetizuje, na primer, sledećim postupkom:

(i) kada je r=0

(a) L'=L<5>, X=Y, R'<=>R<2>and Z<]>= Z<2>

Hetero prstenasta kvaternarna so jedinjenja (2 mola) formule [IV-1]

u kojoj su L<1>, X, Z<1>i R<1>kako su definisani gore, i dianil jedinjenje (1 mol) formule

[V-l]

u kojoj su L<2>, L<3>i L<4>kako su definisani gore, reaguju u prisustvu baze i rastvaraca da se dobije jedinjenje formule [VI-1]

u kojoj suL1,L<2>, L3,L4,R<1>, Z<1>i X kako su definisani gore, i ovo jedinjenje [VT-1]

(1 mol) i potrebna molarna količina jedinjenja formule [VII]

T1 - Na l VII]

u kojoj je T<1>ostatak organske kiseline, reaguju da se dobije natrijumova so jedinjenja gore pomenute formule [VI-1].

(b) l'*L<5>ili X*Y ili RVR<2>ili Z'*Z<2>

Hetero kvaternarna prstenasta so jedinjenja (1 mol) gore pomenute formule [IV-1] i gore pomenuto dianil jedinjenje (1 mol) formule [V-l] reaguju u prisustvu baze i rastvarača da daju jedinjenje formule [VIII]-1]

kojoj su L<1>, L<2>, L<3>, L<4>, R1,Z<1>i X kako su definisani gore, i ovo jedinjenje [VIII-1 ]

(1 mol) i hetero prstenasta kvaternarna so jedinjenja (1 mol) formule [XI-1]

u kojoj su L<5>, Y, Z<2>i R<2>kako su definisani gore, reaguju da se dobije jedinjenje formule [X_-l]

ukojoj su L<1>, L<2>, L<3>, L<4>, L5,R1,R<2>, Z<1>, Z<2>, X i Y kako su definisani gore, i ovo jedinjenje formule [X-I] (1 mol] i potrebna molarna količina soli jedinjenja formule [VII] reaguju da daju natrijumovu su jedinjenja gore pomenute formule

[X-I].

(ii) kada je r=l

(a) L'=L7, X=Y, R'=R2 i Z'= Z2.

Hetero prstenasta kvaternarna so jedinjenja (2 mol) forumule [IV-1]

u kojojsuL<1>, X, Z<1>i R<1>kako su definisani gore, i dianil jedinjenje (1 mol) formule

[V-2]

u kojoj suL<2>,L3, L<4>, L<5>i L<6>kako su definisani gore, reaguju u prisustvu baze i rastvarača da daju jedinjenje formule [VI-2]

u kojoj suL<1>,L<2>,L<3>, L<4>, L<5>, L<6>, R<1>, Z<1>i X kako su definisani gore, i ovo jedinjenje [VI-2](lmol) i potrebna molarna količina jedinjenja formule [VII]

T'-Na [VII]

u kojoj je T<1>kako je definisan gore, reaguju da se dobije natrijumova so jedinjenja gore pomenute formule [VI-2]

(b) LVL<7>ili X*Y ili R'*R<2>ili Z'*Z<2>

Kvaternarna so hetero prstenastog jedinjenja (1 mol) gore pomenute formule [IV-1] i gore pomenuto dianil jedinjenje (1 mol) formule [V-2] reaguju u prisustvu baze i rastvarača da daju jedinjenje formule [VIII-2]

u kojoj suL,L,L,L,L,L, R,Z iX kako su definisani gore, i ovo jedinjenje [VIII-2] (l mol) i kvaternarna so hetero prstenastog jedinjenja (l mol) [IX-2] u kojoj su L<7>, Y, Z<2>i R<2>kako su definisani gore, reaguju da daju jedinjenje [X-2]

u kojoj su L<1>, L2, L3,L<4>, L<5>, L<6>, L<7>, R<1>, R<2>,Z\Z<2>, X i Y kako su definisani gore i ovo jedinjenje formule [X-2] (1 mol] i potrebna molarna količina gore pomenutog jedinjenja formule [VII] reaguju da daju natrijumova so gore pomenute formule [X-2].

(iii) kada je r=2

Kada je r = 2, L<6>i L<7>se u formuli [I] preklapaju. Da se ovo izbegne, preklapanje L<6>i L<7>se radi razjašnjenja navodi kao L<8>i L<9.>

(a)l>L<9>, X-Y, R'=R<2>iZ'-Z<2>

Kvaternarna so hetero prstenastog jedinjenja (2 mola) formule [IV-1]

u kojoj su L<1>, X, Z<1>i R<1>kako su definisani gore, i dianil jedinjenje (1 mol) formule

[V-3]

u kojoj suL<2>,L<3>,L<4>,L<5>,L<6>i L<7>kako su definisani gore i L8 je po izboru supstituisana metin grupa, reaguju u prisustvu baze i rastvarača da se dobije jedinjenje formule [VI-3]

u kojoj su L<1>,L<2>, L<3>, L<4>, L<5>, L6,L7,L<8>, R<1>, Z<1>i X kako su definisani gore, i ovo jedinjenje formule [VI-3] (1 mol] i potrebna molarna količina jedinjenja [VII]

T'-Na[VII]

u kojoj je T<1>kako je definisano gore, reaguju da se dobije natrijumova so jedinjenja gore pomenute formule [VI-3]

(b)L<!>*L<9>ili X*Y ili R'*R<2>ili Z'*Z<2>

Kvaternarna so hetero prstenastog jedinjenja (1 mol) gore pomenute formule [IV-1] i gore pomenuto dianil jedinjenje (1 mol) formule [V-3] reaguju u prisustvu baze i rastvarača da daju jedinjenje formule [VIII-3]

u kojoj suL<1>,L<2>,L<3>,L<4>,L<5>,L<6>,L7, L<8>, R<1>, i X kako su definisani gore i ovo jedinjenje [VIII-3] (1 mol) i kvaternarna so hetero prstenastog jedinjenja (1 mol) formule [IX-3] pri čemu su Y, Z<2>i R<2>kako su definisani gore i L8 je po izboru supstituisana metin grupa, reaguju da daju jedinjenje formule [X-3]

u kojoj su L', L<2>,L<3>, L4, L<5>, L<6>, L<7>,L<8>, L9, R1, R<2>,Z\Z<2>, X i Y kako su definisani gore, i ovo jedinjenje formule [X-3] (1 mol) i potrebna molarna količina gore pomenenutog jedinjenja formule [VII] reaguju da daju natrijumova so jedinjenja gore pomenute formule [X-3].

Potrebna molarna količina jedinjenja formule [VII] nije manja od količine ekvivalentne količini natrijuma koji se sadrži u jednom molekulu stvarne natrijumove soli jedinjenja formule [I].

Supstituent supstituenta metin grupe na L<8>i L<9>dat je kao primer sa onima koji su pomenuti u vezi sa supstituentom gore pomenutih metin grupa na L<1>do L<7>.

U sintetskim postupcima pomenutim gore (i), (ii) i (Hi), reakcija jedinjenja [IV-1] i [V-I], reakcija jedinjenja [VIII-1] i [XI-1], reakcija jedinjenja [IV-1] i [V-2], reakcija jedinjenja [VIII-2] i [IX-2], reakcija jedinjenja [IV-1] i [V-3] i reakcija jedinjenja [VIII-3] sa [IX-3] se odvija na temperaturi od -20°C do - 80°C, prvenstveno na -10°C do -40°C, prvenstveno u prisustvu acilirajućeg agensa kao stoje anhidrid sirćetne kiseline.

U sintetskim postupcima (i), (ii) i (iii) pomenutim gore, reakcija [IV-1] i [VII], reakcija jedinjenja [X-l] i [VII], reakcija jedinjenja [VI-2] sa [VII], reakcija jedinjenja [X-2] i [VII], reakcija jedinjenja [VI-3] i [VII] i reakcija jedinjenja [X-3] i [VII] se odvija na temperaturi od 0°C -40°C, prvenstveno u prisustvu rastvarača kao što je alkohol i voda.

U sintetskim postupcima (i), (ii) i (iii) pomenutim gore, baza koja treba da se primeni može da bude trietilamin, tributilamin, piridin, diazobicikloundecen, natrijum metoksid i slično: rastvarač koji treba da se primeni može da bude, na primer, amidno jedinjenje kao N,N-dimetilacetamid, N-metilipirolidon ili N,N-dietilformamid ili alkoholi takvi kao metanol; i ostatak organske kiseline može da bude, na primer, CH3COO i slično.

U vezi sa proizvodnjom različitih farmaceutski prihvatljivih soli jedinjenja gore pomenute formule [I], amonijumova so i kalijumova so jedinjenja formule [I], mogu da se dobiju, na primer, zamenjujući jedinjenje formule [VII] koje je upotrebljeno u gore pomenutim sintetskim postupcima (i), (ii) i (iii) sa jedinjenjem formule [VII] u kome je atom natrijuma zamenjen amonijum grupom ili atomom kalijuma: i različite katjonske soli jedinjenja gore pomenute formule [I] mogu da se dobiju, na primer, preobraćanjem amonijumovih soli i kalijumovih soli u različite katjonske soli upotrebom jonskih izmenjivačkih smola kako je potrebno.

Jedinjenje gore pomenute formule [I] uključiv jedinjenje formule [II] koje treba da se primeni u ovom pronalasku su specifično dati kao primer u sledećem, za koje ovaj pronalazak nije ograničen.

Gore pomenuto jedinjenje koje treba da se sadrži u blisko infracrvenom fluorescentnom kontrastnom agensu ovog pronalazka pokazuje absorbciju i fluorescenciju u području blisko infracrvenoj svetlosti od 700-1300 nm, naročito oko 700 - 900 nm, i ima koeficijent molarne absorbđje ne manju od 100,000.

Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens ovog pronalazka nije izložen posebnom ograničenju sve dok sadrži jedinjenje formule [I] ili formule [II] i/ili farmaceutski prihvatljivu so istih, i ima u molekulu 3 ili više, prvenstveno 4 ili više, grupa sulfonske kiselinae. Ovo jedinjenje ili so istog samo ili u kombinaciji može da se sadrži u kontrastnom agensu.

Da se bude određeniji, kontrastni agens obuhvata jedinjenje ili jedinjenje suspendovano ili rastvoreno u rastvaraču, takvom kao stoje injektibilna destilovana voda, fiziološki slani rastvor, Ringerov rastvor i slično. Gde je potrebno, mogu da se dodaju farmakološki prihvatljivi dodaci takvi kao nosač, ekscipient i slično. Ovi dodaci sadrže supstance takve kao farmakološki prihvatljiv elektrolit, pufer, deterdžent i supstancu za podešavanje osmotskog pritiska i poboljšanje stabilnosti i rastvorljivosti (na pr. Ciklodekstrin, lipozom i slično). Opšte uzev mogu da se upotrebe različiti dodaci koji se opšte upotrebljavaju u podesnim oblastima. Blizu infracrvenom kontrastni fluorescentni agens ovog pronalaska se prvenstveno proizvodi putem sterilizacionog procesa kada je namenjen za farmaceutsku upotrebu.

Kontrastni agens može da se daje živom telu injiciranjem, raspršivanjem ili nanošenjem sloja, intravaskularno (venski, arterijski), oralno, intraperitonelno, perkutano, subkutano, Intracistno, ili intrabronhijalno. Prvenstveno se agens daje u krvne sudove u obliku vodenog agensa, emulzije ili suspenzije.

Doza bliskog infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa ovog pronalaska nije posebno ograničena dotle dok kao doza omogućava otkrivanje mesta koje treba na kraju da se dijagnostikuje. Podesno se podešava u zavisnosti od vrste jedinjenja koje treba da se upotrebi koje emituje blizu infracrvene fluorescencije, starosti, mase tela i ciljnog organa davanja bolesnicima, i slično. U količini jedinjenja, tipično, je doza 0, l-100 mg/kg telesne mase, prvenstveno 0,5 - 20 mg/kg telesne mase.

Kontrastni agens ovog pronalaska može sem za Čoveka podesno da se upotrebi za razne životinje. Oblik davanja, put i doza se podesno određuju u zavisnosti od mase tela i stanja ciljnih životinja.

U ovom pronalasku, osim toga, gore pomenuto jedinjenje formule [I], posebno naročito [II], koje u molekulu ima 3 ili više, prvenstveno 4 ili više grupa sulfonske kiseline teži da se znatno akumuliše u tkivima tumora. Koristeći ovo svojstvo, tkivo tumora može specifično da se snima upotrebljavajući pronalazački fluorescentni kontrastni agens. Pored toga, nizovi jedinjenja mogu da ostaju u krvnim sudovima dugo vremena i očekuje se da ona dobro služe kao angiografski kontrastni agensi.

Postupak fluorescentnog snimanja ovog pronalaska je naznačen upotrebom pronalazačkog blizu infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa. Ovaj se izvodi sledeći poznate postupke, i svaki parametar, takav kao ekstinkciona talasna dužina i fluorescentna talasna dužina koje treba da se otkriju, određuju se približno da se postigne optimalno snimanje i procena, u zavisnosti od vrste blizu infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa koji treba da se daje i ciljeva davanja. Vreme utrošeno za davanje pronalazačkog blizu infracrvenom fluorescentnog .kontrastnog agensa za određivanje cilja za započinjanje određivanja pronalazačkim postupkom fluorescentnog snimanja se menja u zavisnosti od vrste blizu infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa koji treba da se upotrebi i ciljeva davanja. Na primer, kada agens sadrži jedinjenje formule [I] za snimanje tumora, vremenski interval će biti oko 4-120 sati posle davanja. U slučaju jedinjenja formule [II], vremenski interval će biti oko 24-120 sati posle davanja. Ako je vremenski interval suviše kratak, fluorescencija je toliko jaka da ciljno mesto i ostalo mesto ne mogu jasno da se razdvoje. Ako je suviše dugo, kontrastni agens može da se izbaci iz tela. Ako se želi snimanje krvnog suda, jedinjenje formule [I] ili formule [II] se odmah detektuje posle davanja ili za oko 30 minuta posle toga.

Postupak obuhvata tipično sledeće stupnjeve.

To jest, daje se blizu infracrvenom fluorescentni kontrastni agens ovog pronalaska da se otkrije cilj i otkriveni cilj se izlaže ekstinkcionoj svetlosti iz izvora ekstinkcione svetlosti. Zatim se, fluorescencija iz blizu infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa, koja je bila uzrokovana ekstinkcionom svetlošću, otkriva pomoću detektora fluorescencije.

Talasna dužina ekstinkcije se menja u zavisnosti od blizu infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa koji treba da se upotrebi. Nema ograničenja sve dotle dok jedinjenje emituje fluorescenciju u blizu infracrvenom području. Prvenstveno se upotrebljava svetlost blizu infracrvenoj koja ima bolju sposobnost biotransmisije.

Talasna dužina fluorescencije blizu infracrvenom koja treba da se otkrije menja se u zavisnosti od kontrastnog agensa koji treba da se upotrebi. U opštim uslovima, upotrebljava se ekstinkciona svetlost koja ima talasnu dužinu od 600 - 1000 nm, prvenstveno 700 - 850 nm, i otkriva se fluorescencija blizu infracrvenom u području na talasnoj dužini od 700 - 1000 nm, prvenstveno 750 - 850 nm. U ovom slučaju, izvor ekstinkcione svetlosti može da bude uobičajeni izvor ekstinkcione svetlosti, takav kao različliti laseri (na pr., jonski laser, obojeni laser i poluprovodnički laser), izvor halogene svetlosti, izvor ksenonske svetlosti, i slično. Gde je potrebno, mogu da se upotrebe različiti filteri da se dobije optimalna ekstinkciona talasna dužina. Slično, fluorescencija može da se otkrije upotrebljavajući različite optičkih filtre da se uhvati samo fluorescencija bliskog infracrvenom fluorescentnog kontrastnog agensa.

Otkrivena fluorescencija se obrađuje u banci podataka kao informacija fluorescencije i upotrebljava se da se stvore fluorescentni snimci koji mogu da se zabeleže. Fluorescentni snimci se stvaraju ozračivanjem širokih površina uključujući ciljno tkivo, otkrivajući fluorescenciju pomoću CCD kamere i obrađujući snimak dobijene fluorescentne informacije. Alternativno, može da se upotrebi optička CT naprava, može đa se upotrebi endoskop, iii može da se upotrebi fundus kamera.

Postupak fluorescentnog snimanja ovog pronalaska omogućava vizuelno predstavljanje sistemskih bolesti, tumora, krvnih sudova i slično bez oštećenja živog tela.

Ovaj pronalazak se detaljnije objašnjava putem Primera i Eksperimentalnih Primera, na koje ovaj pronalazak nije ograničen. Brojevi jedinjenja u sledećim Primerima i Eksperimentalnim primerima odgovaraju brojevima jedinjenja koja su objašnjena strukturnim formulama.

Jedinjenje u kome oznaka koja označava "kalijumovu so", "kalcijumovu so" ili "piridinijum so" je pokazano posle broja jedinjenja (na pr. jedinjenje (29) K so) znači jedinjenje koje je isto kao jedinjenje izraženo brojem jedinjenja (natrijumova so) izuzev što je suprotan jon kalijumova so, kalcijumova so ili piridinijum so umesto natrijumove soli. Na primer, "jedinjenje (31) K so" znači jedinjenje koje je isto kao jedinjenje (31) izuzev đto je suprotan jon kalijum umesto natrijuma; "jedinjenje (31) Ca so" znači jedinjenje koje je isto kao i jedinjenje (31) izuzev što je suprotan jon kalcijum umesto natrijuma; i "jedinjenje (31) piridinijum so" znači jedinjenje koje je isto kao jedinjenje (31) izuzev što je suprotan jon piridinijum umesto natrijuma.

Sintetski postupak jedinjenja koje kao aktivni sastojak treba da sadrži u blisko infracrvenom fluorescentni kontrastni agens ovog pronalaska je objašnjen u Primerima.

Sledeći sintetski postupci se većinom sastoje od reakcija heterocikličnog kvaternarnog jedinjenja pokazanog u Tabeli 1 i dianil jedinjenja koja su pokazana u Tabelama 2 i 3.

PRIMERI

U sledećim Primerima, jedinjenja se pogodnosti radi odnose na oznake (na pr. Al, Ql i slično) koje su upotrebljene u Tabelama 1 do 3.

PRIMER 1: Sinteza jedinjenja (29)

Kvaternarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Ql (5 g) dodaju se metanol (100 mL), N,N-dimetilformamid (25 mL) trietilamin (5,6 mL), dianil jedinjenje A1 (1,83 g) i anhidrid sirćetne kiseline (3 mL), i smeša se meša 4 sata na sobnoj temperaturi. Dodaju se trietil amin (2,2 mL) i anhidrid sirćetne kiseline (2 mL), i smeša se na sobnoj temperaturi meša 3 sata. Nerastvorna materija se odfiltruje, a filtratu se dodaje rastvor natrijura acetata (2 g) u methanolu (15 mL), posle čega se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Nastali kristali se odvoje filtrovanjem i operu sa malom količinom metanola. Dobijenim sirovim kristalima (3,5 g) se za rastvaranje dodaje voda (20 mL), Dodaje se natrijum-acetat (1 g), i potom metanol (30 mL), posle čega se meša 1 sat. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjern, ispiraju se malom količinom metanola i suše da se dobije 3 g jedinjenja (29). Dobij eno jedinjenje (29) u plamenom testu pokazivalo žuto.

Maksimalna talasna dužina apsorpcije (H20): 780 nm

Koeficijent molarne apsorpcije (H20): 243,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20); 802 nm

Za dobijeno jedinjenje (29) bio je meren spektar infracrvene apsorpcije postupkom pomoću tablete kalijum bromida koristeći Fourier transform infracrveni spektrofotometar (VALOR-III, koji proizvodi JASCO). Otkriveni su sledeći pikovi. Spektar je pokazan na SI. 11.

IR (<max(KBr)): 1414, 1086, 1037, 995, 889 cm-'

PRIMER 2: Sinteza jedinjenja (34)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q2 (2,13 g) dodaje se metanol (20 mL) i smeša se ohladi do 10°C. Tome se dodaju dianil jedinjenje A2 (0,75 g), trietilamin (4 ml) i anhidrid sirćetne kiseline (2 mL) i smeša se meša 20 minuta. Dodaje se anhidrid sirćetne kiseline (2 mL) i smeša se meša na 10°C u toku 4 sata. Nerastvorna materija se odfiltruje, filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (2 g) i mala količina metanola. Nastali kristali se izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Dobijenim sirovim kristalima se za rastvaranje dodaje voda (7 mL). Da se kristali istalože dodaje se metanol (7 mL). Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, ispiraju sa malom količinom metanola i suše da se dobije 1,2 g jedinjenja (34). U plamenom testu se dobijeno jedinjenje (34) pokazalo žuto.

Maksimalna talasan dužina absorpcije (H20): 794 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 1.76,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 812 nm

PRIMER 3: Sinteza jedinjenja (6)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q3 (9,5 g) se dodaju metanol (50 mL), trietilamin (7 mL), dianil jedinjenje A3 (3,1 g) i anhidrid sirćetne kiseline (3,9 mL), i smeša se na sobnoj temperaturi meša 7 sati. Nerastvomi materijal se odfiltruje, i filtratu se doda rastvor natrijum-acetata (5 g) u maloj količini metanola. Smeša se ostavi da stoji preko noći. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristalima se za rastvaranje dodaje voda (30 mL). Dodaje se natrijum acetat (2 g), i potom metanol (30 mL). Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije jedinjenje (6).

PRIMER4: Sinteza jedinjenja (45)

Kvatemarnoj solii heterocikličnog jedinjenja Q3 (4,8 g) dodaju se metanol (50 mL), trietilamin (4 mL), dianil jedinjenje A4 (1,7 g) i anhidrid sirćetne kiseline (2 mL), i smeša se meša 3 sata na sobnoj temperaturi. Nerastvorna materija se odfiltruje, filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (4 g) u maloj količini metanola. Dobijeni kristali se sakupljaju filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristalima se za rastvaranje dodaje voda (10 mL). Potom se dodaje metanol (10 mL). Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa malom količinom metanola i suše na vazduhu da se dobije 1,6 g jedinjenja koje je isto kao jedinjenje (45) izuzev što je supstituent na metinskom lancu -Cl umesto - SCH2CH2S03Na.

Gornji stupanj se ponavlja da se dobije 4,2 g jedinjenja. Tome se dodaju voda (30 mL), trietilamin (1,2 mL) i natrijum 2-merkaptoetansulfonat (0,8 g) i smeša se meša na sobnoj temperaturi 4 sata. Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se doda rastvor natrijum acetata (2 g) u maloj količini vode. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa metanolom (20 mL) i suše na vazduhu da se dobije 2,3 g jedinjenja (45). Dobijeno jedinjenje (45) u plamenom testu pokazivalo je žuto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 815 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 196,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 827 nm

PRIMER 5: Sinteza jedinjenja (2)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q3 (4,7 g) dodaju se metanol (25 mL), trietilamin (2,8 mL), dianil jedinjenje A5 (1,5 g) i anhidrid sirćetne kiseline (2,4 mL), i smeša se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Tome se dodaje još trietilamina (3,5 mL) i anhidrida sirćetne kiseline (1,5 mL), i smeša se meša na sobnoj temperaturi 3,5 sata. Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (3 g) i mala količina metanola. Smeša se meša na sobnoj temperaturi 1 sat. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem i ispiraju sa malom količinom metanola. Kristalima se za rastvaranje dodaje voda (15 mL). Potom se dodaje metanol (15 mL). Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, ispiraju sa malom količinom metanola i suše da se dobije jedinjenje (2).

PRIMER 6: Sinteza jedinjenja (43)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q3 (3,75 g) dodaju se metanol (25 mL), trietilamin (3,5 mL), dianil jedinjenje A6 (1,95 g) i anhidrid sirćetne kiseline (2,4 mL), i smeša se meša na sobnoj temperaturi 1 sat. Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (3,9 g) u maloj količini metanola. Smeša se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristalima se za rastvaranje dodaje voda (10 mL). Dodaje se natrijum acetat (2 g), i potom se dodaje metanol (10 mL). Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije 1,8 g jedinjenja (43). Dobijeno jedinjenje (43) je u plamenom testu pokazivalo žuto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 773 nm

Koeficijent molame absorpcije (H20): 204,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 789 nm

PRIMER 7: Sinteza jedinjenja (4)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q3 (3,5 g) dodaju se metanol (20 mL), trietilamin (3,5 mL), jedinjenje dianila A7 (1,2 g) i anhidrid sirćetne kiseline (1,9 mL), i smeša se na sobnoj temperaturi meša 10 sati, a potom ostavi preko noći. Smeša se meša uz zagrevanje na 50°C u toku 5 sati. Dodaje se voda (2 mL) i nerastvorna materija se odfiltruje. Filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (5 g) u maloj količini vode. Smeša se meša na sobnoj temperaturi 30 minuta. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije jedinjenje (4).

PRIMER 8: Sinteza jedinjenja (31)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q4 (3,5 g) dodaju se metanol (35 mL), trietilamin (3,5 mL) i anhidrid sirćetne kiseline (2 mL), i dianil jedinjenje A2 (1,8 g) se dodaje u porcijama uz mešanje. Smeša se se meša još 1 sat. Dodaje se anhidrid sirćetne kiseline, i smeša se meša na sobnoj temperaturi 5 sati. Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (4 g) u maloj količini metanola. Dobijeni kristali izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristalima se za rastvaranje dodaje voda (10 mL). Potom se dodaje metanol (10 mL), i smeša se meša na sobnoj temperaturi 2 sata. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa sa malom količinom metanola i suše da se dobije 1,3 gjedinjenja (31). Dobijeno jedinjenje (31) je pokazivalo žuto u plamenom testu.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 755 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 228,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 774 nm

Za dobijeno jedinjenje (31) postupkom pomoću tablete kalijum bromida je izmeren infracrveni absorpcioni spektar upotrebljavajući Fourier transform infracrveni spektrofotometar (VALOR-II1, koji proizvodi JASCO). Otkriveni su sledeći pikovi. Spektar je pokazan na Slici 12.

IR (vmax(KBr)): 1518, 1183, 1149, 1111,995 cm"<1>.

PRIMER9: Sinteza jedinjenja (41)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Ql (12 g) dodaju se metanol (120 mL), trietilamin (13,6 mL), dianil jedinjenje A8 (4,4 g) i anhidrid sirćetne kiseline (2,4 mL), i smeša se meša 30 minuta. Dodaje se anhidrid sirćetne kiseline (2,4 mL) i smeša se meša 1,5 sat, i potom se dodaje anhidrid sirćetne kiseline (2,4 mL) i smeša se meša na sobnoj temperaturi 6 sati. Dodaju se još kvaternarna so heterocikličnog jedinjenja Ql (1 g), trietilamin (3 mL) i anhidrid sirćetne kiseline (3 mL) i smeša se meša na sobnoj temperaturi 2 sata. Smeša se ostavi preko noći. Dodaje se natrijum acetat (5 g) i nastali kristali se odvoje filtrovanjem i ispiraju sa malom količinom metanola. Dobijenim sirovim kristalima se dodaje voda (200 mL). Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se dodaje natrijum acetat (10 g). Nastali kristali se odvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristalima se dodaju voda (200 mL) i trietilamin (10 mL), i dodaje se rastvor natrijum acetata (10 g) u metanolu (100 mL) da se dobiju kristali. Ovaj stupanj se dva puta ponavlja. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije 9,7 g jedinjenja (41). Dobijeno jedinjenje (41) je pokazivalo žuto u plamenom testu.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H2O): 811 nm

Koeficijent molame absorpcije (H20): 230,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 822 nm

PRIMER 10: Sinteza jedinjenja (3)

Prema Primeru 5, upotrebljavaju se kvaternarna so heterocikličnog jedinjenja Q3 i odgovarajuće dianil jedinjenje da se dobije jedinjenje (3).

PRIMER 11

Na isti način kao u sintezi jedinjenja (29) u Primeru 1 izuzev što se upotrebljava kalijum acetat (2 g) umesto natrijum acetata (2 g), dobija se jedinjenje koje je isto kao jedinjenje (29) izuzev stoje suprotan jon kalijum umesto natrijuma. Ovde dalje ovo jedinjenje se navodi kao jedinjenje (29) K so. Dobijeno jedinjenje (29) K so je pokazivalo ljubičasto u plamenom testu.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 780 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 254,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 800 nm

Druga gore pomenuta jedinjenja se obrađuju na isti način kao u ovom Primeru da se dobiju jedinjenja koja imaju kalijum suprotan jon umesto natrijuma.

Ova jedinjenja koja imaju kalijum suprotan jon se razlikuju od gore pomenutih jedinjenja stoje pridodato "K so" posle brojeva odgovarajućeg jedinjenja.

PRIMER 12

Na isti način kao u Primeru 11, dobijeno je jedinjenje (6) K so. Dobijeno jedinjenje (6) K soje pokazivalo u plamenom testu ljubičasto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 788 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 226,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 806 nm

PRIMER 13

Na isti način kao u Primeru 11, dobijeno je jedinjenje (2) K so. Dobijeno jedinjenje (2) K soje pokazivalo u plamenom testu ljubičasto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 743 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 266,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 762 nm

PRIMER 14

Na isti način kao u Primeru 11, dobijeno je jedinjenje (4) K so. Dobijeno jedinjenje (4) K soje u plamenom testu pokazivalo ljubičasto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H2O): 753 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 212,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H2O): 767 nm

PRIMER 15

Na isti način kao u Primeru 11, dobijeno je jedinjenje (3) K so. Dobijeno jedinjenje (3) K so je u plamenom testu pokazivalo ljubičasto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H20): 751 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H20): 241,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H20): 767 nm

PRIMER 16

Jedinjenje (6) K so (50 mg) se rastvori u maloj količini vode i propusti kroz jonskoizmenjivačku smolu da se kalijum jedinjenja (6) K soli preobrati u proton. U to se doda metanol zasićen natrijum acetatom da se omogući taloženje kristala. Ovaj postupak se ponavlja dva puta. Dobijeni kristali se izdvoje filtrovanjem, isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije 32 mg jedinjenja (6). Dobijeno jedinjenje (6) je u plamenom testu pokazivalo žuto.

Za dobijeno jedinjenje (6) izmerenje infracrveni spektar postupkom tablete kalijum bromida upotrebljavajući Fourier transform infracrveni spektrometar (VALOR-III, koji proizvodi JASCO). Otkriveni su sledeći pikovi. Spektar je pokazan na SI. 13.

IR (vmax(KBr)) : 1395,, 1372, 1188, 1102, 1020 cm'<1>

PRIMER 17: Sinteza jedinjenja (54)

Kvatemarnoj soli heterocikličnog jedinjenja Q4 (3,5 g) dodaju se metanol (20 mL), trietilamin (3,5 mL) i anhidrid sirćetne kiseline (2 mL), i u porcijama uz mešanje dodaje se dianil jedinjenje Al (1,4 g). Smeša se dalje meša 20 minuta. Dodaje se anhidrid sirćetne kiseline (1 mL), i smeša se meša na sobnoj temperature 1,5 sat. Nerastvorna materija se odfiltruje, i filtratu se dodaje rastvor natrijum acetata (4 g) u maloj količini metanola. Dobijeni kristali izdvoje filtrovanjem i isperu sa malom količinom metanola. Kristali se rastvaraju u maloj količini vode. Potom se rastvor razblaži sa metanolom (10 mL), i smeša se meša na sobnoj temperaturi 1 sat. Dobijeni kristali se sakupljaju filtracijom, isperu sa malom količinom metanola i suše da se dobije 1,5 g jedinjenja (54). Dobijeno jedinjenje (54) u plamenom testu je pokazivalo žuto.

Maksimalna talasna dužina absorpcije (H2O): 743 nm

Koeficijent molarne absorpcije (H2O): 244,000

Maksimalna talasna dužina fluorescentne emisije (H2O): 766 nm Za dobijeno jedinjenje (54) izmerenje infracrveni apsorpcioni spektar postupkom

tablete kalijum bromida upotrebljavajući Fourier transform infracrveni spektrometar (VALOR-HI, koji proizvodi JASCO). Otkriveni su sledeći pikovi. Spektar je pokazan na SI. 14.

IR (vmax(KBr)) : 1511,, 1421, 1099, 1004, 926 cm"'.

Eksperimentalni Primer 1

Koeficijent raspodele (log PoAv) n-butanol/vode je određen uzimajući u vezi sa jedinjenjem (29), jedinjenjem (43), jedinjenjem (45), jedinjenjem (31), jedinjenjem (3) K so, jedinjenjem (11) [koje može da se nabavi kod Nippon Kankoh-Shikiso Kenkyusho CO., LTD. kao NK-3261], jedinjenjem (6) K so, jedinjenjem (2) K so, jedinjenjem (4) K so, jedinjenjem (34) i jedinjenjem (54).

Kao kontrolno jedinjenje, upotrebljeni su NK-1967 (Nippon Kankoh-Shikiso Kenkyusho CO.) i ICG (Tokyo Kasei Kogyo) koji u molekulu imaju samo 2 grupe sulfonske kiseline. Rezultati su pokazani u Tabeli 4.

EKSPERIMENTALNI PRIMER 2: Test fluorescentnog snimanja (1)

Komadi tkiva tumora karcinoma debelog creva (colon 26 karcinoma) kalemljeni su na levo pluće BALB/c golih miševa (5 nedelja starih, Clea Japan, Inc.). Deset dana kasnije kada je tumor narastao do prečnika od oko 8 mm, miševi su bili podvrgnuti testu.

Kao izvor svetlosne ekscitacije fluorescencije, upotrebljen je titan safirski laser. Ogledni miševi su jednoobrazno izloženi laserskoj svetlosti upotrebljavajući tip prstenastog vodiča svetlosti (Sumita Opticat Glass Co.) u kome je disperzija ozračivanja bila unutar 10%. Izlazna snaga ozračivanja je podešena tako daje bila oko 40 pW/cm<2>blizu površine kože miševa. Fluorescencija je je bila pobuđena na maksimalnoj talasnoj dužini ekscitacije svakog jedinjenja i detektovana je i emisija fluorescencije iz miševa je otkrivena i fotografisana kroz filter kratko talasnog propuštanja (IR 84, IR 86, IR 88, Fuji Photo Film CO., LTD.) pomoću CCD kamere (C4880, Hamamatsu Photonics K.K.). Propusni filter je bio odabran da odgovara talasnoj dužini ekscitacije jedinjenja. Vreme izlaganja je bilo podešeno u zavisnosti od jačine fluorescencije svakog jedinjenja.

Upotrebljena ogledna jedinjenja su bila jedinjenje (29), jedinjenje (31) i jedinjenje (6) K so ovog pronalaska, i kao kontrola NK-1967 i ICG koji u molekulu imaju samo 2 grupe sulfonske kiseline. Svako ogledo jedinjenje (0,5 mg/mL) se rastvara u destilovanoj vodi i i daje miševima preko vene repa. Doza je bila 5,0 mg/kg za jedinjenje (31), jedinjenje (6) K so, NK-1967 i ICG, i 0,5 mg/kg za jedinjenje (29). Na 24 sata posle davanja jedinjenja, miševi se anestetiziraju pomoću dietil etra i fotografisane su slike fluorescentne svetlosti celog tela miševa. Rezultati su pokazani na SI. I do 5.

Jedinjenje (29) koje ima benzotrikarbocijaninsku strukturu i šest grupa sulfonske kiseline, kao i jedinjenje (6) K so i jedinjenje (31) koja oba imaju trikarbocijaninsku strukturu i Četiri grupe sulfonske kiseline očigledno stvaraju jasnije slike tumora kada se uporede sa kontrolnim jedinjenjima (NK-1967 koje ima benzotrikarbocijaninsku strukturu i ICG koje ima trikarbocijaninsku strukturu) koja imaju dve grupe sulfonske kiseline. Jedinjenje (29) naročito može jasno da postavi tumor čak i pri niskoj dozi i bilo je znatno delotvorno.

Eksperimentalni Primer 3: Test fluorescentnog snimanja (2)

Za test su upotrebljeni goli miševi. Jedinjenje (29) ovog pronalaska i kontrolno jedinjenje ICG su intravenozno injicirani iz vene repa pri dozi od 5,0 mg/kg svakog pod neprekidnom inhalacionom anestezijom sevoflurana. U isto vreme, započinjalo je na mahove fotografisanje fluorescentnih snimaka. Za fotografisanje fluorescentnih snimaka, vršeno je izlaganje laserskom zraku i ekstrakcija fluorescencije preko filtra, gde je vreme ekspozicije bilo jedna sekunda. Na 20 sekundi posle davanja jedinjenja, krvni sudi je podesno sniman. Snimci fluorescencije su bili fotografisani do 5 minuta posle davanja. SI. 6 do 9 pokazuju snimke fluorescencije celog tela miševa na 20 sekundi i 5 minuta posle davanja.

ICG nije uspeo da kontrastno pokaže krvni sud za 5 minuta, dok je jedinjenje (29) moglo da snima krvni sud za duže vreme nego ICG.

Eksperimentalni primer 4: Zadržavanje u krvnom sudu

Na isti način kao i u Eksperimentalnom primeru 2, komadi tkiva tumora su kalemljeni u CDF) miševima (ženka, 5 nedelja stara, Japan SLC, Inc.), i oko 2 nedelje kasnije kada je tumor narastao do oko 1 cm u prečniku, miševi su bili podvrgnuti testu.

Ogledna jedinjenja su bila jedinjenje (29) K so i jedinjenje (41) K so koja imaju benzotrikarbocijaninsku strukturu i 6 grupa sulfonske kiseline; jedinjenje (6) K so, jedinjenje (4) K so, jedinjenje (45) K so, jedinjenje (31), jedinjenje (31) K so, jedinjenje (3) K so, jedinjenje (2) K so, jedinjenje (43) K so i jedinjenje (11) koja imaju trikarbocijaninsku strukturu i 4-5 grupa sulfonske kiseline; i kontrolna jedinjenja ICG i NK-1967. Svako jedinjenje se rastvara u destilovanoj vodi (0,5 mg/mL) i upotrebljava. Svaki dobijeni rastvor jedinjenja je davan iz vene repa miševa (5,0 mg/kg). Krv je uzimana iz miševa na 0,5, 1, 4, i 24 sata posle davanja jedinjenja i centrifugirana da se dobije plazma.

Jačina fluorescencije plazme je merena pomoću spektrofluorescentog metra (RF 5300 PC, SHIMADZU CORPORATION). Nacrtana je kalibraciona kriva svakog jedinjenja i izračunata je koncentracija u plazmi. Rezultati su prikazani na SI. 10. Jedinjenja ovog pronalaska ostaju u plazmi pri visokoj koncentraciji za dugo vreme.

Eksperimentalni primer 5: Akutna toksičnost

Bilo je proučavano smanjenje toksičnosti uvođenjem gurpe sulfonske kiseline i smanjenje iste prevođenjem u natrijumovu so.

Ogledna jedinjenja su ona navedena u Tabeli 5.

Svako ogledno jedinjenje se rastvara u destilovanoj vodi da se dobije rastvor jedinjenja. Ovaj rastvor je intravenski injiciran svesnim miševima u venu repa. Miševi su posmatrani 3 dana posle davanja, i određivana je akutna toksičnost [LD50(mg/kg telesne mase)]. Rezultati su prikazani u Tabeli 5.

Povećanjem broja grupa sulfonskih kiselina u molekulu ili prevođenjem u natrijumovu so dobija se značajno smanjenje akutne toksičnosti.

Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens ovog pronalaska je potstaknut ekstinkcionom svetlošću i izručuje blizu infracrvenom fluorescencije. Ova infracrvena fluorescencija je bolja u transmisiji kroz biološka tkiva. Prema tome, otkrivanje oštećenja u dubokom deiu živog tela je u živom telu učinjeno mogućim. Pored toga, pronalazački kontrastni agens ima bolju rastvorljivost u vodi i nisku toksičnost, i prema tome može sigurno da se upotrebljava.

Claims (6)

1. Natrijum so jedinjenja formule [HM],naznačena time,što u molekulu ima tri ili više grupa sulfonske kiseline u kojoj su L'-L<7>isti ili različiti i svaki je supstituisani ili nesupstituisani metin i L<4>je metin supstituisan sa alkilom koji ima 1 do 4 ugljenikovih atoma, R19 i R<20>su niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma i koji su supstituisani grupom sulfonske kiseline, R<2>1-R2<8>su isti ili različiti i svaki je atom vodonika, grupa sulfonske kiseline, karboksilna grupa, hidroksilna grupa, alkil(sulfoalkil)amino grupa, bis(sulfoalkil)amino grupa, sulfoalkoksi grupa, (sulfoalkil)sulfonil grupa ili (sulfoalkil)aminosulfonil grupa, i X' i Y' su isti ili različiti i svaki je grupa formule u k<o>joj suR17i R<18>nesupstituisani niži alkil koji ima 1 do 5 ugljenikovih atoma.

2. Natrijum so prema zahtevu 1,naznačena time,što ima formulu

3. Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens,naznačen time,što sadrži natrijum so prema bilo kom od zahteva l do 2.

4. Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens prema zahtevu 3,naznačen time,što je za snimanje tumora.

5. Bliski infracrvenom fluorescentni kontrastni agens prema zahtevu 3,naznačen time,stoje za angiografiju.

6. Natrijum so prema zahtevu 1,naznačena time,što je bar jedan član odabran iz grupe koja se sastoji od jedinjenja sledećih formula