RS50893B - Nova dibenzoazulen jedinjenja kao inhibitori faktora nekroze tumora - Google Patents

Abstract

Derivati dibenzoazulena prikazani formulom I u kojojX predstavlja O ili S, R1, R2, R3, R4, R5, R6, R7, R8, R9, nezavisno jedan od drugoga predstavljaju supstituente odabrani od vodonika, halogena (fluor, hlor ili brom); C1-7 alkila, alkenila, arila, heteroarila, halogenometila, hidroksi, C1-7 alkoksi ili ariloksi, C1-7 alkiltio, ariltio, C1-7 alkilsulfonila, cijano, amino, mono- ili di-C1-7 supstituisane amina, derivata karboksilne grupe (C1-7 karboksilne kiseline i njihovi anhidridi,C1-7 nesupstituisani, mono-, di-supstituisani amidi, C1-7 alkil ili aril estri), C1-7 derivata karbonil grupe (C1-7 alkil ili aril karbonili), a R10 može da predstavlja supstituente odabrani od: C2-15 alkila, C2-15 alkenila, C2-15 alkinila, arila ili heteroarila, C1-15 haloalkila, C1-15 hidroksialkila, alkiloksi, C1-15 alkiltio, C1-15 alkilkarbonila, C2-15 alkilkarboksilne kiseline, C1-15 alkilsulfonila, C1-15 alkilarilsulfonila, arilsulfonila i C1-15 alkilamina, prikazani opštom formulom-(CH2)n-Au kojojn označava 1 -13, aA predstavlja peto- ili šesto-člani, zasićen ili nezasićen prsten sa jednim, dva ili tri hetero-atoma, ilipri čemu R11 i R12 nezavisno jedan od drugoga predstavljaju vodonik, C1-7 alkil, alkenil, alkinil, aril ili heteroaril grupu, ili hetero-prsten sa 1 -3 hetero-atoma, ili njihova farmakoliški prihvatljiva so.Prijava sadrži još 17 patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate 1-tiadibenzoazulena, na njihove farmaceutski prihvatljive soli, na solvate i oblike proleka, na postupke za njihovo pripremanje i na njihove anti-inflamatorne efekte a naročito na inhibiciju produkcije faktora-a tumorske nekroze (TNF-a) i interleukina-1 (IL-1) i na njihovo analgetsko dejstvo.

Stanje tehnike

Do sada su u literaturi bili opisani 1-tiadibenzoazuleni, koji su u položaju 2 supstituisani sa metil, metil keton, nitro grupom ili derivatom karboksilne grupe (Cagniant P. i Kirsch G.,C. R. Hebd. Sceances Acad. Sci., 1976, 283:638-686). Međutim, na osnovu našeg znanja i dostupnih literaturnih podataka, do sada nisu opisani ni derivati 1-tiadibenzoazulena, opšte formule I, ni bilo neki mogući postupci za njihovo pripremanje. Prema tome nije poznato ni da 1-tiadibenzoazuleni imaju anti-inflamatorno dejstvo.

U 1975, TNF-a je bio definisan kao endotoksinom indukovani serumski faktor koji izaziva tumorsku nekrozuin vitroiin vivo(Carswell E. A., et al.,Proc. Natl. Acad. Sci. USA1975,72 :3666 -3670). Pored antitumorske aktivnosti, TNF-a ima nekoliko drugih bioloških aktivnosti, koje su značajne za homeostazu organizma kao i za patofiziološke uslove. Glavni izvori TNF-a jesu monociti-makrofagi, T-lim-fociti i mast ćelije.

Otkriće da su anti-TNF-a antitela (cA2) efikasna u lečenju pacijenata koji pate od reumatoidnog artritisa (RA) (Elliott M. et al.,Lancet1994, 344:1105-1110) pove-ćalo je interesovanje za iznalaženjem novih inhibitora TNF-a kao moguće snažnih medikamenata za RA. Reumatoidni artritis je autoimunsko hronično inflamatorno oboljenje za koje su karakteristične ireverzibilne patološke promene na zglobovima. Pored primene za RA terapiju, antagonisti TNF-a se mogu takođe primeniti za različita patološka stanja i oboljenja kao što su spondilitis, osteoartritis, giht i druga artritisna stanja, sepsa, septički šok, sindrom toksičnog šoka, atopičan dermatitis, kontaktni dermatitis, psorijaza, glomerulonefritis, lupus eritematozus, sklerodermija, astma, kaheksija, hronično obstruktivno oboljenje pluća, kongestivna srčana dekompenzacija, rezistentnost na insulin, fibroza pluća, multipla skleroza, Kronova bolest, ulcerativni kolitis, virusne infekcije isida(AIDS).

Dokaz o biološkoj važnosti TNF-a dobijen je uin vivoeksperimentima na miševi-ma koji su imali inaktivirane gene za TNF-a ili njegov receptor. Takve životinje su bile rezistentne na kolagenom indukovan artritis (Mori L. et al.,J. Immunol. 1996, 157:3178-3182) i na endotoksinom indukovan šok (Pfeffer K. et al.,Cell 1993, 73:457 -467). U eksperimentima sa životinjama koje su imale povećan nivo TNF-a javljao je se hroničan inflamatorni poliartritis (Georgopoulos S. et al.,/ Inflamm.1996,46:86 -97; Keffer J. et al.,EMBO J.1991,10:4025 -4031), koji je ublažen inhibitorima produkcije TNF-a. Tretman takvih infJamatornih i patoloških stanja obično uključuje primenu nesteroidnih anti-inflamatornih medikamenata, u ozbiljnijim slučajevima, međutim, daju se soli zlata, D-penicilinamin ili metotreksat. Pomenuti lekovi deluju simptomski i ne zaustavljaju patološki proces. Novi pristupi u terapiji reumatoidnog artritisa postavljeni su na bazi medikamenata kao što su tenidap, leflunomid, ciklosporin, FK-506 i biomolekuli koji neutrališu aktivnost TNF-a. Danas, na tržištu mogu da se dobiju, fuzioni protein rastvornog TNF receptora, po imenu etanercept (Enbrel, Immunex/Wyeth), i mišje i humano himerno monoklonalno antitelo, po imenu inflbdmab (Remicade, Centocor). Osim za RA-terapiju, etanercept i inflbdmab su takođe odobreni za lečenje Kronove bolesti{ Exp. Opin. InvestDrugs2tm, 9,103).

U RA-terapiji, pored inhibicije sekrecije TNF-a, takođe je važno da se inhibira sekrecija IL-1, pošto IL-1 predstavlja važan citokin u ćelijskoj regulaciji, imuno-regulaciji i kod patofizioloških stanja, kao što su inflamacija (Dinarello C. A. et al.,Rev. Infect. Disease,1984,6:51). Poznate biološke aktivnosti IL-1 jesu: aktivacija T-će-lija, indukcija povišene temperature, stimulacija sekrecije prostglandina ili kolagenaze, hemotaksija neutrofila i smanjenje nivoa gvožđa u plazmi (Dinarello C. A.,/. Clinical Immimology,1985,5 :287). Poznata su dva receptora za koja ILI može da se veže: IL-1RI i IL-1RII. ILrIRI prenosi signal intraćelijski, dok je IL-1RII prisutan na površini ćelije i ne prenosi signal kroz ćeliju. Pošto IL-1RII vezuje oba, i IL-1 i ILRI, on može da deluje kao negativan regulator ILI efekta. Osim pomenutog mehanizma regulisanja transfera signala, jedan drugi prirodni antagonist ILI receptora (ILlra) prisutan je u ćelija-ma. Ovaj se protein vezuje za ILRI ali ne prenosi neki signal. Pored toga njegova snaga u inhibiranju transfera signala nije velika, zbog toga on mora biti prisutan u 500 puta većoj koncentraciji nego ILI da bi prekinuo transfer signala. Rekombi-nantni humani ILlra (Amgen) je klinički testiran (Bresnihan B. et al.,Arthrit. Rheum.1996,39 :73) i dobijeni rezultati pokazuju poboljšanje simptoma kod 472 pacijenta obolela od RA, u odnosu na placebo. Ovi rezultati ukazuju na važnost inhibicije aktivnosti ILI pri lečenju oboljenja kao što je RA gde je produkcija ILI inhibirana. Zahvaljujući sinergetskom dejstvu TNF-a i ILI, dibenzoazuleni mogu da se upotrebe u lečenju stanja i oboljenja povezanih sa povećanom sekrecijom TNF-a i ILI.

Na osnovu poznatog i utvrđenog stanja tehnike, 1-tiadibenzoazulenska jedinjenja koja predstavljaju predmet ovog pronalaska, njihove farmakološki prihvatljive soli, hidrati, oblici prolekova i farmaceutski preparati koji ih sadrže, do sada nisu bili opisani. Svta više, nijedno jedinjenje koje predstavlja predmet ovog pronalaska nije bilo opisano bilo kao anti-inlfamatorna supstanca ili kao inhibitor sekrecije TNF-a i ILI, ili kao analgetik.

Tehničko rešenje

Ovaj pronalazak se odnosi, na derivate 1-tiadibenzoazulena prikazane formulom I

u kojoj

X predstavlja 0 ili S, Ri, R2, R3, R4, R5, Rs. R7, Rs>R9. nezavisno jedan od drugoga predstavljaju supstituente odabrani od vodonika, halogena (fluor, hlor ili brom); ili Ci_7alkila, alkenila, arila, heteroarila; halogenometila, hidroksi, €1.7alkoksi, ariloksi, Ci_7alkiltio, ariltio, Ci.y alkilsulfonil, cijano, amino, mono- ili di-C^.7supstituisanog amina, derivata karboksilne grupe (Ci_7karboksilne kiseline i njihovi anhidridi,Ci. 7nesupstituisani, mono-, di-supstituisani amidi, C1.7alkil ili aril estri), Cj.7derivata karbonil grupe (Cj.7alkil ili aril karbonili), a R^ predstavlja supstituente odabrani od: C2-15alkila, C245alkenila, C2.15alkinila, arila, heteroarila, Ci_i5haloalkila, Cj.^ hidroksialkila,<C>145alkiloksi, Ci.ig alkiltio, C345<a>lkilkarbonili, C245 alkilkarboksilna kiselina, C145 alkilsulfonili, Ci_15alkilarilsulfonili, arilsulfonili i Ci_ i5 alkilamini, prikazani opštom formulom

u kojoj

n označava 1 -13, a

A predstavlja peto- ili šesto-člani, zasićen ili nezasićen prsten sa jednim, dva ili tri hetero-atoma, ili

pri čemu Rni R12nezavisno jedan od drugoga predstavljaju vodonik, Ci_ 7 alkil, alkenil, alkinil, aril ili heteroaril grupu, ili hetero-prsten sa 1 -3 heteroatoma,

ili njegovu farmakološku prihvatljivu so.

U jednom rešenju A predstavlja morfolin-4-il. U drugom rešenju A predstavlja piperidin-l-il. U daljem rešenju A predstavlja pirolidin-l-il.

U jednom rešenju A predstavlja

U daljem rešenju Rni R12istovremeno predstavljaju -CH3ili -CH2CH3.

U jednom rešenju R^opredstavlja -CH2OH.

U jednom rešenju R10predstavlja -CH=CH(CH2)nCOOR]3, pri čemu n može biti od 0 do 12 a R13predstavlja vodonik, Ci_6alkil, C^g alkikarbonil, arilkarbonil, Ci. 6 alkilsulfonil ili arilsulfonil.

U jednom rešenju Riopredstavlja -(CH2)nCOORi3, pri čemu n može biti od 0 do 13 a R13predstavlja vodonik,Ci. qalkil, Ci_6alkikarbonil, arilkarbonil, Ci_6alkilsulfonil ili arilsulfonil. U daljem rešenju R10predstavlja -(CH2)nCOORi3, gde n je 0 a R13je Hili-CH3.

U jednom rešenju R2 je F, Cl, Br ili -CH3. U jednom rešenju R3 je F, Cl, Br, -CF3ili - CH3. U jednom rešenju R4 je F, Cl, Br, -CF3ili -CH3.

Nazivi, kako su korišćeni u ovom pronalasku, definisani su kao što je u daljem izneto, ukoliko nije na drugi način specificirano.

"Alkil" označava monovalentan alkan (ugljovodonik), od koga je izveden radikal, koji može biti ugljovodonik sa pravim lancem, sa razgranatim lancem ili cikličan, ili kombinacija ugljovodonika sa pravim lancem i cikličnog, i ugljvodonika sa razgranatim lancem i cikličnog. Alkili, sa pravim lancem ili sa razgranatim lancem, koji imaju prednost uključuju meti, etil, propil, žzo-propil, butil, se&butil i £butil. Cikloalkili koji imaju prednost uključuju ciklopentil i cikloheksil. Alkil takođe predstavlja alkil grupu, sa pravim lancem ili sa razgranatim lancem, koja sadrži cikloalkil deo ili je sa njim presečena.

"Alkenil" označava ugljovodonični radikal koji je ugljovodonik, sa pravim lancem, sa razgranatim lancem ili cikličan, ili je kombinacija ugljovodonika sa pravim lancem i cikličnog i ugljovodonika sa razgranatim lancem i cikličnog, koji sadrži

bar jednu duplu vezu ugljenik-ugljenik. Posebno označava etenil, propenil, butenil i cikloheksenil. Kao što je gore izneto pod definicijom "alkil", i alkenil takođe može biti sa pravim lancem, sa razgranatim lancem ili cikličan, a deo alkenil grupe može da sadrži duple veze i može takođe da bude supstituisan, kada je supstituisana alkenil grupa od značaja. Alkenil takođe predstavlja alkenil grupu, sa pravim lancem ili sa razgranatim lancem, koja sadrži cikloalkenil deo ili je sa njim presečena.

"Alkinil" označava ugljovodonični radikal, koji je sa pravim lancem ili sa razgranatim lancem, i sadrži najmanje jednu a najviše tri trostruke veze ugljenik-ugljenik. Posebno označava etinil, propinil i butinil grupe.

"Aril" označava aromatski prsten kao fenil, supstituisanu fenil ili slične grupe, kao i kondenzovane prstenove, kao naftil itd. Aril sadrži najmanje jedan prsten sa bar 6 ugljenikovih atoma, ili dva prstena koja zajedno imaju 10 atoma ugljenika i alter-nirane duple (rezonantne) veze između ugljenikovih atoma (naročito fenil i naftil). Aril grupe mogu dodatno da budu supstituisane sa jednim ili dva supstituenta kao što su halogeni (fluor, hlor i brom), hidroksi, Ci_7alkili, C1.7alkoksi ili ariloksi, C1.7alkiltio ili ariltio, alkilsulfonil, cijano ili amino grupe.

"Heteroaril" označava monocikličan ili bicikličan aromatski ugljovodonik koji sadrži najmanje jedan hetero-atom kao 0, S ili N, sa ugljenikom i azotom koji predstavljaju mesta vezivanja za osnovnu formulu. Heteroaril dodatno može biti supstituisan sa halogenom ili CF3grupom i sa nižom alkil grupom, kao metil, etil ili propil. Heteroaril označava aromatsku i delimično aromatsku grupu sa jednim ili više hetero-atoma. Primeri tog tipa su tiofen, pirol, imidazol, piridin, oksazol, tiazol, pirazol, tetrazol, pirimidin, pirazin i triazin.

Drugi predmet ovog pronalaska odnosi se na postupak za pripremanje derivata dibenzoazulena prikazanih formulom I. Ova jedinjenja mogu da se pripreme od tiofenskih estara, opšte formule I, u kojoj svi radikali i simboli imaju prethodno definisana značenja, ti- gde radikali Ri, R2, R3, R4, R5, Rg, R7, Rg i R9imaju prethodno definisana značenja, a R10označava etoksikarbonil grupu (Cagniant P. i Kirsch G. et al.,C. R. Hebd. Sceances Acad, Sci.,1976,283 :683 -686). Pomoću daljih reakcija ovi estri se prevode u druge supstituente definisane kao Rio. Ove reakcije obuhvataju redukciju estra u odgovarajući alkohol ili aldehid, alkilovanja i druge nukleofilne reakcije na etoksikarbonil grupi (shema 1).

Redukcija etoksikarbonil grupe izvodi se uz upotrebu hidrida metala radi dobijanja alkohola (Rio= hidroksimetil). Reakcija se izvodi u pogodnim nepolarnim rastvara-čima (prvenstveno u alifatskim etrima) na temperaturi od 0 do 36 °C, u toku 1 do 5 sati. Izdvajanje i prečišćavanje jedinjenja može da se izvede prekristalisavanjem ili hromatografijom na koloni.

Reakcijom alkohola opšte formule I, u kojoj R10predstavlja hidroksimetil, i hlorida formule II

u kojoj oznake n i A imaju prethodno definisana značenja,

dobijaju se co-amino etri, opšte formule I.

Navedene reakcije izvode se na temperaturi od 20 do 100 °C, u toku 1 do 24 sata, pod uslovima fazne-transfer katalize u dvofaznom sistemu (prvenstveno 50% NaOH-toluen) a prisustvu faznog-transfer katalizatora (prvenstveno benzil-trietil-amonijum-hlorida, benzil-trietil-amonijum-bromida, cetil-trimetil-bromida). Posle tretmana reakcione smeše, dobijeni proizvod se izoluje prekristalisavanjem ili hromatografijom na koloni sa silikagelom.

Oksidacijom alkohola, opšte formule I, u kojoj je R10= hidroksimetil, sa piridinil dihromatom ili piridinil hlorohromatom, dobija se aldehid opšte formule I, u kojoj je Rio= CHO. Reakcija se izvodi u dihlormetanu, na sobnoj temperaturi u toku 2 do 5 sati. Dobijeni aldehid se prečišćava propuštanjem kroz kolonu od florisila ili silikagela.

Reakcija aldehida, opšte formule I, u kojoj je Rio= CHO, sa različitim odgovaraju-ćim fosfor-ilidima, dovodi do stvaranja jedinjenja opšte formule I, u kojoj R^ ima prethodno definisana značenja a koja imaju alkensku funkcionalnost u položaju 2, lanca koji definiše Ri0. Ove reakcije se izvode u anhidrovanim rastvaračima, kao toluen, benzen ili heksan, na refluksnoj temperaturi rastvarača, u toku perioda od 3 do 5 sati. Dobijeni proizvodi se prečišćavaju hromatografijom na koloni.

Hidrogenovanjem jedinjenja I, u kome Ri0sadrži jednu ili više duplih veza ugljenik-ugljenik, dobijaju se jedinjenja opšte formule I, u kojoj R10sadrži zasićen lanac. Ove reakcije se obično izvode sa 5% Pd na aktivnom uglju pod pritiskom vodonika od 6,7 x IO<4>do 4,0 x 10<5>Pa, u etanolu, etil acetatu ili drugim pogodnim rastvaračima. Filtriranjem i uparavanjem rastvarača dobijaju se zasićeni proizvodi, koji mogu da se prečiste do željene čistoće, prekristalisavanjem ili hromatografijom na koloni sa silikagelom.

Farmaceutski pogodne soli, jedinjenja koja predstavljaju predmet ovog pronalaska, obuhvataju soli sa neorganskim kiselinama 0ilorovođonična, bromovodonična, fosforna, metafosforna, azotna i sumporna kiselina), ili sa organskim kiselinama (vinska, sirćetna, trifluorosirćetna, limunska, maleinska, mlečna, fumarna, benzoe-va, ćilibarna, metansulfonska i p-toluensulfonska kiselina).

Efikasna doza citokina ili inhibitora proizvodnje posrednika u inflamaciji, prema ovom pronalasku, ili njihovih farmaceutski prihvatijivih soli, korisna je u proizvod-nji medikamenata za lečenje i profilaksu nekog patološkog stanja ili oboljenja izazvanog preteranom, neregulisanom produkcijom citokina ili posrednika inflamacije.

Još određenije, ovaj pronalazak se odnosi na efikasnu dozu inhibitora TNF-a, koja može biti određena uobičajenim postupcima.

Dalje, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutske preparate koji sadrže efikasnu, netoksičnu dozu jedinjenja, prema ovom pronalasku, kao i farmaceutski prihvatljive nosače i rastvarače.

Pripremanje farmaceutskih preparata može da se sastoji u mešanju, granulisanju,

tabletiranju i rastvaranju sastojaka. Hemijski nosači mogu biti u čvrstom ili tečnom obliku. Čvrsti nosači mogu biti laktoza, saharoza, talk, želatin, agar, pektin, magnezijum stearat, masne kiseline itd. Tečni nosači mogu biti sirupi, ulja, kao maslinovo, suncokretovo ili sojino ulje, voda itd. Tako isto, nosači mogu takođe da sadrže komponentu koja potpomaže oslobađanje aktivne komponente, kao što su gliceril monostearat ili gliceril distearat. Više različitih oblika farmaceutskih kompozicija može biti pripremljeno. Ako se koristi čvrst nosač ti oblici mogu da obuhvataju

tablete, čvrste želatinozne kapsule, prahove ili granule, koji se mogu davati oralno u kapsulama. Količina čvrstog nosača može da varira ali je uglavnom u opsegu od 25 mg do 1 g. Ako se koristi tečni nosač, preparat može biti u obliku sirupa, emul-zije, mekih želatinoznih kapsula, sterilnih injekcionih tečnosti u ampulama, ili u nevodenim tečnim suspenzijama.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu da se daju oralno, parenteralno, topikalno, intranazalno, intrarektalno i intravaginalno. "Parenteralno" označava intravenska, intramuskularna i subkutana davanja. Odgovarajući preparati, jedinjenja prema ovom pronalasku, mogu biti upotrebljeni u profilaksi kao i u lečenju ozbiljnih oboljenja i patoloških inflamatornih stanja, izazvanih preteranom, neregulisanom produkcijom citokina ili inflamacionih posrednika, prvenstveno TNF-a. Ona obuhvataju reumatoidni artritis, reumatoidni spondilitis, osteoartritis i druga artritisna patološka stanja i oboljenja, eksceme, psorijazu kao i druga inflamatorna stanja kože, kao što su opekotine usled UV radijacije (sunčani zraci i slični UV izvori), inflamatorna oboljenja oka, Kronovu bolest, ulcerativni kolitis i astmu. Inhibicioni efekt, jedinjenja prema ovom pronalasku, na sekreciju TNF-a i IL-1, određivan je sledećim eksperimentimain vivoiin vitro:Određivanje sekrecije TNF-a i IL-1 u mononukleranim ćelijama humane periferne

krvi, in vitro

Periferna krv mononuklearnih ćelija (PMBC) pripremana je od heparinizirane cele krvi, posle separacije PMBC na uređaju Ficoll-Hypaque (Amersham-Pharmacia). Za određivanje TNF-a nivoa, kultivisano je 3,5 - 5 x IO<4>ćelija ukupne zapremine od 200 |^1 tokom perioda od 18 do 24 sata, na pločama za mikrokulturu, sa ravnim dnom (96 bunarića, Falcon) u RPMI 1640 medijumu uz dodatak 10% humanog AB seruma inaktiviranog toplotom (Hrvatski zavod za transfuzijsku medicinu, Zagreb), 100 jedinica/ml penicilina, 100 mg/ml streptomicina i 20 mM HEPES-a (GIBCO). Ćelije su inkubirane na 37 °C, u atmosferi sa 5% CO2i 90% vlažnosti. Ćelije za negativnu kontrolu kultivisane su samo u medijumu (NC), dok je sekrecija TNF-a za pozitivnu kontrolu stimulisana dodavanjem 1^g/ml lipopolisaharida (LPS, E. coli serotype 011LB4, SIGMA) (PC), a efekt testiranih supstanci, na sekreciju TNF-a, testiran je posle njihovog dodavanja u ćelijske kulture stimulisane sa LPS (TS). Nivo TNF-a u ćelijskom supernatantu je određivan pomoću ELISA postupka, prema uputstvima proizvođača (R&D Svstems). Osetljivost testa je bila < 3 pg/ml TNF-a. Određivanje nivoa IL-1 izvođeno je kao što je opisano za određivanje TNF-a, samo što je korišćeno 1 x IO<5>ćelija/bunariću i 0,1 ng/ml LPS-a. Nivo IL-1 određivan je pomoću ELISA postupka (R&D Svstems). Procenat inhibiranja produkcije TNF-a ili IL-1 izračunavan je prema sledećoj jednačini: IC-50 vrednost je definisana kao koncentracija supstance pri kojoj je 50% produkcije TNF-a inhibirano. Jedinjenja koja su pokazivala IC-50 pri koncentracijama od 20 \ M. ili nižim smatrana su aktivnim.

Određivanje sekrecije TNF-a i IL-1 od strane mišjih peritonealnih makrofaga

in vitro

Radi dobijanja peritonealnih makrofaga, u mužjake BALB/c miševa, stare 8 do 12 nedelja, injektovano je i.p. 300 ug zimozana (SIGMA) rastvorenog u fosfatnom puferu (PBS), ukupne zapremine od 0,1 ml/mišu. Posle 24 sata miševi su eutanazirani prema postupku u Laboratorv Animals Welfare Act Peritonealna duplja je prana sa 5 ml sterilnog fiziološkog rastvora. Dobijeni peritonealni makrofagi su prani dvaput sa sterilnim fiziološkim rastvorom pa su posle posled-njeg centrifugiranja (800 g) resuspendovani u RPMI1640. Za određivanje sekrecije TNF-a, kultivisano je 5 x 10<4>ćelija/bunariću sa ukupnom zapreminom od 200 ul, tokom 18 do 24 sata, na pločama za mikrokulturu sa ravnim dnom (96 bunarića, Falcon) u RPMI 1640 medijumu, uz dodatak 10% fetusnog telećeg seruma inaktiviranog toplotom (FCS), 100 jedinica/ml penicilina, 100 mg/ml streptomicina, 20 mM HEPES-a i 50 uM 2-f3-merkaptoetanola (sve od GIBCO-a). Ćelije su inkubirane na 37 °C, u atmosferi sa 5% C02i 90% vlažnosti. Ćelije za negativnu kontrolu kultivisane su samo u medijumu (NC), dok je sekrecija TNF-a za pozitivnu kontrolu stimulisana dodavanjem 1 jag/ml lipopolisaharida (LPS, E. coli serotvpe 011LB4, SIGMA) (PC), a efekt testiranih supstanci na sekreciju TNF-a testiran je posle njihovog dodavanja u ćelijske kulture stimulisane sa LPS (TS). Nivo TNF-a u ćelijskom supernatantu je određivan pomoću ELISA postupka, prema uputstvima proizvođača (R&D Svstems, Biosource). Određivanje nivoa IL-1 izvođeno je kao što je opisano za određivanje TNF-a, samo što je korišćeno 1 x IO<5>ćelija/bunariću i 0,1 ng/ml LPS-a. Nivo IL-1 određivan je pomoću ELISA postupka (R&D Svstems). Procenat inhibiranja produkcije TNF-a ili IL-1 izračunavan je prema sledećoj jednačini: IC-50 vrednost je definisana kao koncentracija supstance pri kojoj je 50% produkcije TNF-a inhibirano. Jedinjenja koja su pokazivala IC-50 pri koncentracijama od 10\ iMili nižim smatrana su aktivnim.

In vivomodel prekomerne sekrecije TNF-a ili IL-1 kod miševa, izazvane LPS-om

Sekrecija TNF-a ili IL-1 kod miševa, bila je izazvana prema prethodno opisanom postupku (Badger A. M. et al., /.ofPharmac. and Env. Therap.1996,279:1453 - 1461). U testu su korišćeni mužjaci BALB/c miševa stari 8 do 12 nedelja, u grupama po 6 do 10 životinja. Životinje su tretirane p.o., ili samo sa rastvaračem (u nega-tivnoj i pozitivnoj kontroli) ili sa rastvorima supstanci, 30 minuta pre i.p. tretmana sa LPS-om (E. coli serotvpe 0111:B4, Sigma) sa dozom od 25 ug/životinji. Dva sata kasnije izvršena je eutanazija životinja pomoću i.p. injekcije Roumpun-a (Bayer) i Ketanest-a (Park-Davis). Uzorak krvi svake životinje stavljan je u "vacutaner" epru-vetu (Becton Dickinson) a plazma je odvajana prema uputstvima proizvođača. Nivo TNF-a u plazmi određivan je ELISA testom (Biosource, R&D Svstems) prema uputstvu proizvođača. Osetljivost testa bila je < 3 pg/ml TNF-a. Nivo IL-1 odre-đivan je ELISA testom (R&D Svstems). Procenat inhibiranja produkcije TNF-a ili IL-1 izračunavan je prema sledećoj jednačini:

Jedinjenja koja su pokazivala 30% ili veću inhibiciju produkcije TNF-a, pri dozi od 10 mg/kg smatrana su aktivnim.

Test previjanja od bola za analgetsku aktivnost

U ovom testu, bol je izazivan injekcijom iritirajuće supstance, obično sirćetne kiseline, u peritonealnu duplju miševa. Životinje reaguju karakterističnim previja-njem od bolova, po kojima je test dobio ime. (Collier H. O. J. et al.,Pharmac. Chemother.,1968,32:295-310; Fukav/a K. etal., J. Pharmacol. Međi.,1980,4:251

-259; Schweizer A. et al.,Agents Actions, 1988, 23 :29 -31). Ovaj test je pogodan za određivanje analgetske aktivnosti jedinjenja. Postupak: korišćeni su mužjaci BALB/c miševa (Charles River, Italy) stari 8 do 12 nedelja. Kontrolnoj grupi, 30 minuta pre i.p. davanja sirćetne kiseline sa koncentracijom od 0,6%, davana je p.o. metil celuloza, dok su test grupama, 30 minuta pre i.p. davanja sirćetne kiseline sa koncentracijom od 0,6% (zapremina 0,1 ml/10 g), davani standardna supstanca (acetil salicilna kiselina) ili test supstance u

metil celulozi. Miševi su pojedinačno stavljani pod stakleni levak pa je broj previjanja od bola svake životinje beležen tokom 20 minuta. Procenat inhibicije previjanja od bola izračunavan je prema jednačini: % inhibicije = [(srednja vrednost broja previjanja od bola u kontrolnoj grupi - br. previjanja od bola u test grupi)/broj previjanja od bola u kontrolnoj grupi] • 100

Jedinjenja koja su pokazivala istu ili bolju analgetsku aktivnost, nego acetil salicilna kiselina, smatrana su aktivnim.

In vivo modelšoka kod miševa izazvan LPS-om

Korišćeni su mužjaci BALB/c miševa, stari 8 do 12 nedelja (Charles River, Italy). LPE izolovan izSerratie marcessans(Sigma, L6136) razblažen je sterilnim fizio-loškim rastvorom. Prva LPS injekcija davana je intradermalno sa dozom od 4 ug/mišu. Posle 18 do 24 sata, LPS je davan i.v. sa dozom od 200 fig/mišu. Kontrolnoj grupi su davane dve LPS injekcije na prethodno opisan način. Test grupama su davane supstance p.o. pola sata pre svakog davanja LPS-a. Registrovani su preživeli, posle 24 sata.

Jedinjenja kojima se postiže 40% ili bolje preživljavanje, sa dozom od 30 mg/kg smatarana su aktivnim.

Jedinjenja iz primera 1, 5,19 i 21 pokazala su aktivnost u najmanje dva od izvedenih testova. Ovi rezultati, međutim, samo ilustruju biološku aktivnost jedinjenja.

Postupcipripremanja sa primerima

Ovaj pronalazak je ilustrovan sledećim primerima.

PrimerA

Pripremanje alkohola

U suspenziju LiAlH4u suvom etru (10 mmol/15 ml suvog etra), dokapavanjem je dodat etarski rastvor estra (2 mmol/15 ml suvog etra). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Zatim je, kada je celokupan estar utrošen u reakciji (tok reakcije je praćen tankoslojnom hromatografijom), višak LiALH4razložen dodavanjem dietiletra i vode. Dobijeni beli talog je odfiltriran pa je, posle sušenja preko anhidrovanog Na2S04, filtrat uparen pod smanjenim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni.

Prema procesu Primera A i polazeći od odgovarajućih estara, pripremljeni su dibenzoazulenski alkoholi predstavljeni formulom I, u kojoj su Rj, R5, R7, Rg i Rg = H, a R2, R3, R4i X imaju značenja kao što je ilustrovano u tabeli 1.

Jedinjenja opisana u primerima 1 - 5, pripremljena su od alkohola 1 i odgovaraju-ćeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida, prema postupku opisanom u primeru 1.

Primer 1

Dimetil-[3- (8-oksa-l-tia-clibenzo[e,A]az^ hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida(2,2 g, 0,014 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,1 g, 0,44 mmol) i toluenski rastvor alkohola 1 (0,28 g, 0,001 mol). Uz snažno mešanje reakciona smeša je 4 sata zagrevana uz refluks. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom i ekstrahovana sa dihlormetanom.. Posle prečišćavanja, hromatografijom na koloni, izolovan je uljasti proizvod (0,25 g). Dodavanjem koncentrovane hlorovodonične kiseline u hladan etanolski rastvor amina, dobijen je kristalni proizvod, t.t. 162 -165 °C.

C( H, N, S analiza: C 65,45 (izrač. 65,74); H 6,12 (izrač. 6,02); N 3,89 (izrač. 3,48); S8,52 (izrač. 7,98).

<*>H NMR (ppm, CDC13): 2,18 (m, 2H); 2,79 (d, 6H); 3,15 (m, 2H); 3,68 (t, 2H); 4,71 (s, 2H); 7,15-7,58 (m, 9H), 12,29 (s, IH).

Primer 2

DmietiH2-(8-oksa-l-tia-dte

Reakcijom alkohola 1 (0,45 g, 0,0015 mol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (3,05 g, 0,021 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,3 g) koji je preveden u hidrohlorid, t.t. 203 °C.

C, H, N analiza: C 64,85 (izrač. 65,02); H 5,80 (izrač. 5,72); N 3,48 (izrač. 3,61).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,89 (s, 6H); 3,27 (m, 2H); 4,07 (m, 2H); 4,78 (s, 2H); 7,16-7,47 (m, 9H); 12,5 (s, IH).

Primer 3

4-[2-(8-oksa-l-tia-dibeiizo[^

Reakcijom alkohola 1 (0,45 g, 0,0015 mol) i 4-(2-hloroetil)-mofrolin-hidrohlorida (3,9 g, 0,021 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,34 g) koji je preveden u hidrohlorid, t.t. 164 °C.

C, H, N analiza: C 63,57 (izrač. 64,25); H 5,76 (izrač. 5,6); N 3,79 (izrač. 3,26).

<!>H NMR (ppm, CDCI3): 2,99 (bs, 2H); 3,23 (m, 2H); 3,55 (d, 2H); 3,94 (d, 2H); 4,14 (m, 2H); 4,27 (m, 2H); 4;75 (s, 2H); 7,14-7,44 (m, 9H); 13,16 (s, IH).

Primer 4

l-[2-(8«)ksaTl-na-diben^

Reakcijom alkohola 1 (0,45 g, 0,0015 mol) i l-(2-hloroeul)-piperidin-monohi-drohlorida (3,86 g, 0,021 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,48 g) koji je preveden u hidrohlorid, tt 179 °C.

C, H, N analiza: C 67,53 (izrač. 67,35); H 6,30 (izrač. 6,12); N 3,61 (izrač. 3,27).<l>H NMR (ppm, CDC13): 1,83 (m, 4H); 2,25 (m, 2H); 2,74 (m, 2H); 3,18 (m, 2H); 3,6 (m, 2H); 4,10 (m, 2H);4,73 (s, 2H); 7,13-7,5 (m, 9H); 12,15 (s, IH).

Primer 5

l-[2-(8-oksa-l-1ia-dibeni»[^

Reakcijom alkohola 1 (0,45 g, 0,0015 mol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (3,6 g, 0,021 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,41 g) koji je preveden u hidrohlorid, tt 203-205 °C.

C, H, N analiza: C 67,12 (izrač. 67,35); H 6,03 (izrač. 5,84); N 3,91 (izrač. 3,38).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,02 (m, 2H); 2,18 (m, 2H); 2,91 (m, 2H); 3,27 (m, 2H); 3,81, (m, 2H); 4,08 (m, 2H); 4,75 (s, 2H); 7,12-7,5 (m, 9H); 12,7 (s, IH).

Jedinjenja opisana u primerima 6-10 pripremljena su od alkohola 2 i odgova-rajućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 6.

Primer 6

[3-(9-hloro^ksa-l-tia-6%enzo[e,A]

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (2,37 g, 0,015 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,25 g) i toluenski rastvor alkohola 2 (0,2 g, 0,64 mmol). Uz snažno mešanje reakciona smeša je zagrevana 3 sata uz refluks. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni izolovan je uljasti proizvod (0,11 g).

<*>H NMR (ppm, CDC13): 1,93 (m, 2H); 2,39 (s, 6H); 2,59 (m, 2H); 3,64 (m, 2H); 4,72 (s, 2H); 7,05-7,56 (m, 8H).

Primer 7

[2-(9-Moro^ksa-l-tia-&benz^

Reakcijom alkohola 2 (0,2 g, 0,64 mmol) i 2-dimetilanainoeitlhlorid-hidrohlorida (2,6 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,15 g).

<l>E NMR (ppm, CDCI3): 2,42 (s, 6H); 2,72 (m, 2H); 3,74 (m, 2H); 4,76 (s, 2H); 7,08-7,55 (m, 8H).

Primer 8

4-[2-(9-hloro-8-oksa-l-tia-diben^

Reakcijom alkohola 2 (0,2 g, 0,64 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (2,8 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,19 g).

mNMR (ppm, CDCI3): 2,51 (m, 4H); 3,71 (m, 8H); 4,75 (s, 2H); 7,08-7,56 (m, 8H).

Primer 9

l-[2-(9-Moro^ksa-l-tia^t)eni»te^

Reakcijom alkohola 2 (0,2 g, 0,64 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidro-hlorida (2,76 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,13 g).

Primer 10

l-[2-(9-hloro-8-oksarl-tia<nTre^

Reakcijom alkohola 2 (0,2 g, 0,64 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (2,55 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,15 g).

<l>U NMR (ppm, CDC13): 2,02 (m, 2H); 2,2 (m, 2H); 2,94 (m, 2H); 3,32 (m, 2H); 3,87 (m, 2H); 4,11 (m, 2H); 4,79 (s, 2H); 7,07-7,56 (m, 8H).

Jedinjenja opisana u primerima 11-15 pripremljena su od alkohola 3 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 11.

Primer 11

[3-(ll-Moro-8-oksa-l-tiaKlite^

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (2,2 g, 0,014 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,25 g) i toluenski rastvor alkohola 3 (0,19 g, 0,6 mmol). Reakciona smeša je zagrevana 5 sati, uz snažno mešanje i uz refluks. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom i ekstrahovana dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,18 g).

<!>H NMR (ppm, CDCI3): 2,05-2,14 (m, 2H); 2,63 (s, 6H); 2,91 (t, 2H); 3,71 (t, 2H); 4,74 (s, 2H); 7,2-7,5 (m, 8H).

Primer 12

[2-(ll-hlorx>-8-oksa-l-tia^

Reakcijom alkohola 3 (0,19 g, 0,6 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (2,01 g, 0,014 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,2 g).

<l>ENMR (ppm, CDC13): 2,46 (s, 6H); 2,80 (t, 2H); 3,78 (t, 2H); 4,76 (s, 2H); 7,19-7,5 (m, 8H).

Primer 13

4-[2-(ll-Woro-8-oksa-l-tia-đibe Reakcijom alkohola 3 (0,19 g, 0,6 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (2,8 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,3 g).

mNMR (ppm, CDCI3): 2,61-2,84 (m, 6H); 3,82 (m, 6H); 4,77 (s, 2H); 7,2-7,48 (m, 8H).

Primer 14

l-[2-(ll-Moro-8-oksa-l-tiaro^^

Reakcijom alkohola 3 (0,19 g, 0,6 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidro-hlorida (2,76 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,21 g).

<l>HNMR (ppm, CDCI3): 1,43 (m, 2H); 1,85 (m, 2H); 2,25 (m, 2H); 2,75 (m, 2H); 3,14 (m, 2H); 3,65 (m, 2H); 4,01-4,15 (m, 2H); 4,84 (s, 2H); 7,15-7,65 (m, 8H).

Primer 15

l-[2-(ll-Woro-8-oksa-l-tia^b

Reakcijom alkohola 3 (0,19 g, 0,6 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (2,55 g, 0,015 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,25 g).

mNMR (ppm, CDC13): 1,8-2,2 (m, 8H); 2,9-3,25 (m, 2H); 3,98 (m, 2H); 4,8 (s, 2H); 7,19-7,45 (m, 8H).

Jedinjenja opisana u primerima 16-20 pripremljena su od alkohola 4 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 16.

Primer 16

[3-(ll-fluoro-8K)ksa-l-tia-diben hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (2,2 g, 0,014 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 4 (0,2 g, 0,63 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 4 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,14 g).

Primer 17

[2-(ll-fluoro^ksa-l-tia-&ben^

Reakcijom alkohola 4 (0,2 g, 0,63 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (2,01 g, 0,014 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,24 g) koji je preveden u hidrohlorid, tt. 178-179 °C.

C, H, N, S analiza: C 61,53 (izrač. 62,14); H 5,19 (izrač. 5,21); N 3,72 (izrač. 3,45); S8,15 (izrač. 7,90).

m NMR (ppm, CDCI3): 2,91 (d, 6H); 3,28 (m, 2H); 4,10 (m, 2H); 4,79 (s, 2H); 6,97-7,5(m,8H); 12,75 (s, IH).

Primer 18

4-[2-(ll-fluocr>^ksa-l-ti^

Reakcijom alkohola 4 (0,2 g, 0,63 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (2,6 g, 0,014 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,25 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 207-208 C.

C, H, N, S analiza: C 61,28 (izrač. 61,67); H 5,33 (izrač. 5,18); N 3,36 (izrač. 3,13); S 7,44 (izrač. 7,16).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 3,05 (m, 2H); 3,25 (m, 2H); 3,57 (d, 2H); 3,97 (d, 2H); 4,19 (m, 2H); 4,35 (m, 2H); 4,79 (s, 2H); 7,0-7,47 (m, 8H).

Primer 19 l-[2-(ll-fluoro-8-oksa-l-tia-dite Reakcijom alkohola 4 (0,2 g, 0,63 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidrohlo-rida (2,6 g, 0,014 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,2 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 122-124 °C.

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 1,95 (m, 4H); 2,17 (m, 2H); 2,27 (m, 2H); 2,75 (m, 2H); 3,12 (m, 2H); 3,65 (d, 2H); 4,78 (s, 2H); 6,98-7,68 (m, 8H); 12,2 (s, IH).

Primer 20

l-[2-(ll-fluoro-8-oksa4-tia-di^

Reakcijom alkohola 4 (0,2 g, 0,63 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (2,4 g, 0,014 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,27 g), koji je preveden u hidrohlorid, t.t. 210 °C.

C, H, N, S analiza: C 63,02 (izrač. 63,95); H 5,42 (izrač. 5,37); N 3,48 (izrač. 3,24); S 7,62 (izrač. 7,42).

<l>UNMR (ppm, CDC13): 2,09 (m, 2H);, 2,17 (m, 2H); 2,94 (m, 2H); 3,31 (m, 2H); 3,85 (m, 2H); 4,10 (m, 2H); 4,79 (s, 2H); 6,97-7,48 (m, 8H); 12,3 (s, IH).

Jedinjenja opisana u primerima 21-25 pripremljena su od alkohola 5 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 21.

Primer 21

[3-(l,8-ditia<lil>enzo[e,h]azulen^^

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (2 g, 0,012 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g, 0,65 mmol) i toluenski rastvor alkohola 5 (0,33 g, 0,0011 mol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 5 sati. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razbla-žena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,32 g). Dodavanjem konc. hloro-vodonične kiseline u hladan etanolski rastvor amina, dobijen je kristalan proizvod.

C, H, N, S analiza: C 62,74 (izrač. 63,21); H 5,83 (izrač. 5,79); N 3,63 (izrač. 3,35); S 15,51 (izrač.15,34).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,20 (m, 2H); 2,80 (d, 6H); 3,17 (m, 2H); 3,72 (m, 2H); 4,73 (s, 2H); 7,11-7,63 (m, 9H); 12,27 (s, IH).

Primer 22

[2-(l,8-ditiaKiibenzo[e,^

Reakcijom alkohola 5 (0,25 g, 0,84 mmol) i 2-dimenlaminoetilhlorid-hidrohlorida (2,7 g, 0,019 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,22 g), koji je preveden u hidrohlorid, t.t. 151 °C.

m NMR (ppm, CDCI3): 2,90 (m, 6H); 3,28 (m, 2H); 4,12 (m, 2H); 4,80 (s, 2H); 7,23-7,66 (m, 9H);12,7(s, IH).

Primer 23

4-[2-(l,8-ditia-dibenzo[e,/flaz^

Reakcijom alkohola 5 (0,25 g, 0,84 mmol) i 4-(2-hloroetil)-mofrolin-hiđrohlorida (3,47 g, 0,019 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,3 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 178-183 °C.

C, H, N, S analiza: C 59,76 (izrač. 61,93); H 5,30 (izrač. 5,42); N 3,35 (izrač. 3,14); S 13,89 (izrač. 14,38).

<!>H NMR (ppm CDC13): 3,05 (m, 2H); 3,25 (m, 2H); 3,55 (m, 2H); 4,0 (m, 2H); 4,15-4,38 (m, 4H); 4,7 (s, 2H); 7,22-7,65 (m, 9H); 13,25 (s, IH).

Primer 24

l-[2-(l,8-<ftita-<iibenzo[e^

Reakcijom alkohola 5 (0,25 g, 0,84 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidrohlo-rida (3,3 g, 0,018 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,17 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 173 °C.

<I>H NMR (ppm, CDCI3): 1,46 (m, 2H); 1,95 (m, 4H); 2,27 (m, 2H); 2,85 (m, 2H); 3,32 (m, 2H); 3,68 (m, 2H); 4,12 (m, 2H); 7,22-7,35 (m, 9H); 10,97 (s, IH).

Primer 25

l-[2-(l,8KMa*ubenzo[e,A]a^

Reakcijom alkohola 5 (0,25 g, 0,84 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirohdin-hidrohlorida (3,1 g, 0,019 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,2 g), koji je preveden u hidrohlorid.

Jedinjenja opisana u primerima 26-30 pripremljena su od alkohola 6 i odgovaraju-ćeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 26.

Primer 26

[3- (11-fluoro-1,8-ditia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -propil]-dimetilamin-

hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,8 g, 0,011 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 6 (0,25 g, 0,8 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 5 sati. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,18 g). Dodavanjem konc. hlorovodonične kiseline u hladan rastvor amina dobijen je kristalni proizvod, tt. 209-214 °C.

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,30 (m, 2H); 2,88 (d, 6H); 3,24 (m, 2H); 3,80 (m, 2H); 4,82 (s, 2H); 7,08 (m, IH); 7,28-7,71 (m, 7H); 12,5 (s, IH),

Primer 27

[2-(ll-fluoro-l,8<m4a-di^

Reakcijom alkohola 6 (0,21 g, 0,67 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,5 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,22 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 151-155 °C.

<!>H NMR (ppm, CDC13): 2,23 (s, 6H); 3,03 (m, 2H); 4,22 (m, 2H); 4,87 (s, 2H); 7,06-7,12 (m, IH); 7,23-7,73 (m, 7H); 12,5 (s, IH).

Primer 28

4-[2-(ll-fluoro-l,8-đltia-<nbeM

Reakcijom alkohola 6 (0,21 g, 0,67 mmol) i 4-(2-hloroetil)-mofrolin-hidrohlorida (1,9 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,15 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 168-170 °C.

<*>H NMR (ppm, CDC13): 3,05 (m, 4H); 3,65 (m, 2H); 4,05 (m, 2H); 4,28 (m, 4H); 4,87 (s, 2H); 7,09 (m, IH); 7,23-7,74 (m, 7H); 13,25 (s, IH).

Primer 29

l-[2-(ll-fluort>l,8-&tiard^^

Reakcijom alkohola 6 (0,21 g, 0,67 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidro-hlorida (1,9 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,2 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 214-216 °C.

Primer 30

l-[2-(ll-fluoro-l,8-altia-dibei^

Reakcijom alkohola 6 (0,21 g, 0,67 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (1,8 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,17 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 202-205 °C.

<!>H NMR (ppm, CDC13): 2,14 (m, 2H); 2,24 (m, 2H); 3,01 (m, 2H); 3,85 (m, 2H); 3,93 (m, 2H); 4,21 (m, 2H); 4,88 (s, 2H); 7,09 (m, IH); 7,24-7,69 (m, 7H); 12,7 (s,

IH).

Jedinjenja opisana u primerima 31-35 pripremljena su od alkohola 7 i odgo-varajućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 31.

Primer 31

[3-(ll-Moro-l,8-clitia-đte U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,7 g, 0,011 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 7 (0,25 g, 0,75 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,17 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 199-200 °C.

mNMR (ppm, CDCI3): 2,31 (m, 2H); 2,89 (d, 6H); 3,25 (m, 2H); 3,80 (m, 2H); 4,8 (s, 2H); 7,26-7,69 (m, 8H); 12,5 (s, IH).

Primer 32

[2-(ll-Moro-l,8-(Ma-^

Reakcijom alkohola 7 (0,25 g, 0,75 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,5 g, 0,011 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,2 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 165-167 °C.

<*>H NMR (ppm, CDC13): 2,98 (s, 6H); 3,35 (m, 2H); 4,2 (m, 2H); 4,87 (s, 2H); 7,29-7,68 (m, 8H); 12,55 (s, IH).

Primer 33

4-[2-(ll-Woro-l,8-oUtia-diben^

Reakcijom alkohola 7 (0,2 g, 0,61 mmol) i 4-(2-hloroetil)-mofrolin-hidrohlorida (1,9 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,21 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 190 °C.

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 3,08 (m, 2H); 3,32 (m, 2H); 3,63 (m, 2H); 4,05 (m, 2H); 4,25 (m, 4H); 4,87 (s, 2H); 7,29-7,69 (m, 8H); 13,25 (s, IH).

Primer 34

l-[2-(ll-Moro-l,8-ditia-diben^

Reakcijom alkohola 7 (0,2 g, 0,61 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidrohlo-rida (1,9 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,43 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 184-185 °C.

<!>H NMR (ppm, CDCI3): 1,51 (m, 3H); 2,23 (m, 7H); 3,07 (m, 2H); 3,18 (m, 2H); 4,23 (m, 2H); 7,32-7,74 (m, 8H); 12,3 (s, IH).

Primer 35

l-[2-(ll-Moro-l,8-ditia^

Reakcijom alkohola 7 (0,2 g, 0,61 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (1,8 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,27 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt. 238 °C.

<l>HNMR (ppm, CDCI3): 2,14 (m, 2H); 2,29 (m, 2H); 3,01 (m, 2H); 3,38 (m, 2H); 3,93 (m, 2H); 4,25 (m, 2H); 4,88 (s, 2H); 7,28-7,69 (m, 8H); 12,7 (s, IH).

Jedinjenja opisana u primerima 36-40 pripremljena su od alkohola 8 i odgovaraju-ćeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 36.

Primer 36

[3-(ll-bromo-l,8-(litia<libenOT

U rastvor 3-dimetilarmnopropilhlorid-hidrohlorida (1,7 g, 0,011 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 8 (0,23 g, 0,61 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,25 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 170-176 °C.

<I>H NMR (ppm, CDCI3): 2,28 (m, 2H); 2,88 (d, 6H); 3,25 (m, 2H); 3,79 (m, 2H); 4,81 (s, 2H); 7,28-7,71 (m, 8H); 12,5 (s, IH).

Primer 37

[2-(ll-bromc^l,8-<fttia-dibeii^

Reakcijom alkohola 8 (0,23 g, 0,61 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,5 g, 0,01 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,31 g), koji je preveden u hidrohlorid, tt 147-150 °C.

<]>H NMR (ppm, CDCI3): 2,22 (s, 6H); 2,97 (m, 2H); 4,22 (m, 2H); 4,86 (s, 2H); 7,28-7,72 (m,8H); 12,25 (s, IH),

Primer 38

4-[2-(ll-bromo-l,8-ditia-&ben^

Reakcijom alkohola 8 (0,23 g, 0,61 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (2,2 g, 0,012 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,11 g).

Primer 39

l-[2-(ll-bromo-l,8-ditia-dite Reakcijom alkohola 8 (0,23 g, 0,61 mmol) i l-(2-hloroetil)-pipeirdin-mono-hidrohlorida (2,2 g, 0,012 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,09 g).

Primer 40

l-[2-(ll-bromo-l,8-ditia^benzo^

Reakcijom alkohola 8 (0,23 g, 0,61 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (2,2 g, 0,012 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,17 g).

<I>H NMR (ppm, CDCI3): 2,02 (m, 4H); 3,05 (m, 6H); 3,96 (m, 2H); 4,81 (s, 2H), 7,23-7,76 (m, 8H).

Jedinjenja opisana u primerima 41-45 pripremljena su od alkohola 9 i odgovaraju-ćeg hloroaMldialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 41.

Primer 41

[3-(10-trifluorometM,8Kmia-^^

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,1 g, 0,007 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 9 (0,18 g, 0,5 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,11 g).

<1>H NMR (ppm, CDCI3): 2,21 (m, 2H); 2,48 (s, 6H); 2,71 (m, 2H); 3,69 (t, 2H); 4,76 (s, 2H), 7,23-7,89 (m, 8H).

Primer 42

Dimeul[2-(10-trifluorometM^ hidrohlorid

Reakcijom alkohola 9 (0,18 g, 0,5 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1 g, 0,007 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,1 g).<I>H NMR (ppm, CDCI3): 2,94 (s, 6H); 3,32 (m, 2H); 4,18 (m, 2H); 4,85 (s, 2H); 7,29-7,70 (m, 7H); 7,93 (s, IH); 12,85 (s, IH).

Primer 43

4-[2-(l0-1rffluorometil-l,8-ditia-dberiTO

Reakcijom alkohola 9 (0,18 g, 0,5 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (1,3 g, 0,007 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,20 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,55 (m, 7H); 3,58 (m, 2H); 3,74 (m, 3H); 4,79 (s, 2H); 7,24-7,90 (m, 8H).

Primer 44

l-[2-(10-trm\iorometM,8-<^ hidrohlorid

Reakcijom alkohola 9 (0,18 g, 0,5 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohydrohlo-rida (1,3 g, 0,007 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,18 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 1,85 (m, 2H); 2,75-3,17 (m, 6H); 3,23 (m, 2H); 3,88 (m, 4H); 4,81 (s, 2H); 7,25-7,90 (m, 8H); 12,3 (s, IH).

Primer 45

l-[2-(10-trifluorometM,8Kii^^ hidrohlorid

Reakcijom alkohola 9 (0,18 g, 0,5 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (1,2 g, 0,007 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,1 g), koji je preveden u hidrohlorid. m NMR (ppm, CDCI3): 2,01 (m, 2H); 2,75 (m, 2H); 3,10 (m, 4H); 3,99 (m, 2H), 4,17 (m, 2H); 4,83 (s, 2H); 7,26-7,91 (m, 8H); 12,3 (s, IH).

Jedinjenja opisana u primerima 46-49 pripremljena su od alkohola 10 i odgovaraju-ćeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 46.

Primer 46

[3-(10-Moro-l,8-clitia-diben^

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,1 g, 0,007 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 10 (0,16 g, 0,48 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,17 g).

<l>ENMR (ppm, CDCI3): 1,91 (m, 2H); 2,36 (s, 6H); 2,56 (m, 2H), 3,69 (t, 2H); 4,74 (s, 2H); 7,2-7,7 (m, 8H).

Primer 47

[2-(10-Moro-l,8-ditia-dibenzo^

Reakcijom alkohola 10 (0,16 g, 0,48 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (0,98 g, 0,0068 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,12 g).

m NMR (ppm, CDCI3): 2,36 (s, 6H); 2,65 (m, 2H); 3,73 (m, 2H); 4,78 (s, 2H); 7,2-7,7 (m,8H);7,93 (s, IH).

Primer 48

l-[2-(l(>Horc^l,8-diti^

Reakcijom alkohola 10 (0,16 g, 0,48 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohidro-hlorida (1,25 g, 0,0067 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,11 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<l>U NMR (ppm, CDC13): 1,57 (m, 2H); 2,95-3,87 (m, 10H); 4,78 (s, 2H); 7,2-7, (m,8H).

Primer 49

l-[2-(10-Moro-l,8-<Ma-<libenzo^

Reakcijom alkohola 10 (0,16 g, 0,48 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (1,15 g, 0,0067 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,14 g).

<l>E NMR (ppm, CDCI3): 1,87 (m, 4H); 2,76 (m, 4H); 2,88 (m, 2H); 3,86 (m, 2H); 4,78 (s, 2H); 7,2-7,65 (m, 8H).

Jedinjenja opisana u primerima 50 -54 pripremljena su od alkohola 11 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 50.

Primer 50

[3-(10-bromo-l,8-&tia<Iiben^

U rastvor 3-dimeblarninopropilhlorid-hidrohlorida (1,18 g, 0,0074 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 11 (0,2 g, 0,53 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,17 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<l>ENMR (ppm, CDCI3): 2,23 (m, 2H); 2,81 (d, 6H); 3,17 (m, 2H); 3,74 (m, 2H), 4,75 (s, 2H); 7,21-7,81 (m, 8H); 12,3 (s, IH).

Primer 51

[2-(10-brom(>-l,8Kmia-dibenzo[e^

Reakcijom alkohola 11 (0,2 g, 0,53 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,18 g, 0,0074 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,12 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,91 (m, 6H); 3,27 (m, 2H); 4,15 (m, 2H); 4,80 (s, 2H); 7,23-7,84 (m, 8H); 12,4 (s, IH).

Primer 52

l-[2-(10-bromchl,8-ditia-dite^

Reakcijom alkohola 11 (0,2 g, 0,53 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohi-drohlorida (1,27 g, 0,0074 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,15 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<!>H NMR (CDCI3): 1,38 (m, 2H); 1,85 (m, 2H); 2,17-2,36 (m, 2H); 2,76 (m, 2H), 3,12 (m, 2H); 3,17 (m, 2H); 4,18 (m, 2H); 4,78 (s, 2H); 7,25-7,90 (m, 8H);12,3 (s, IH).

Primer 53

l-[2-(l(>-bromo4,8-diti^

Reakcijom alkohola 11 (0,2 g, 0,53 mmol) i l-(2-hloroetil)-pirolidin-hidrohlorida (1,37 g, 0,0074 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,09 g).

<*>H NMR (CDCI3): 1,69 (m, 4H); 2,62 (m, 4H); 2,69 (m, 2H); 3,81 (m, 2H); 4,78 (s, 2H); 7,22-7,85 (m,8H).

Primer 54

[2-(10-bromchl,8-ditia-diben^^

Reakcijom alkohola 11 (0,2 g, 0,53 mmol) i l-dimetilamino-2-propilhlorid-hidrohlorida (1,18 g, 0,0074 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,12 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<*>H NMR, (ppm, CDCI3): 1,17 (d, 3H); 2,47 (s, 6H); 3,02 (m, IH); 3,68 (m, 2H); 4,77 (s, 2H); 7,1-7,85 (m,8H).

Jedinjenja opisana u primerima 55 -57 pripremljena su od alkohola 12 i odgo-varajućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 55.

Primer 55

[M9,ll-ćMmetitl,8-mtia^ hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-bidrohloriđa (1,23 g, 0,0077 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 12 (0,18 g, 0,55 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz refluks i snažno mešanje 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod (0,13 g), koji je preveden u hidrohlorid.

<l>H NMR (ppm, CDCI3): 2,22 (m, 2H); 2,29 (s, 3H); 2,61 (s, 3H); 2,81 (s, 6H); 3,17 (m, 2H); 3,74 (m, 2H); 4,75 (s, 2H); 7,11-7,67 (m, 7H); 12,3 (s, IH).

Primer 56

[2-(9,ll-<lmetiM,8-61itia^

Reakcijom alkohola 12 (0,18 g, 0,55 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,12 g, 0,0077 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,09 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,29 (s, 3H); 2,61 (s, 3H); 2,91 (m, 6H); 3,28 (m, 2H); 4,13 (m, 2H); 4,80 (s, 2H); 7,12-7,67 (m, 7H); 12,3 (s, IH).

Primer 57

l-[2-(9,ll-dimetil-l,8-ditia-cti^

Reakcijom alkohola 12 (0,18 g, 0,55 mmol) i l-(2-hloroetil)pirolidin-hidrohlorida (1,32 g, 0,0077 mol), dobijen je uljasti proizvod (0,11 g).

<J>H NMR (ppm, CDCI3): 2,07 (m, 2H); 2,24 (m, 2H); 2,69 (m, 2H); 2,29 (s, 3H), 2,61 (s, 3H); 2,95 (m, 2H); 3,31 (m, 2H); 3,85 (m, 2H); 4,12 (m, 2H); 4,80 (s, 2H); 7,22-7,85 (m, 7H);12,5(s, 2H).

Jedinjenja opisana u primerima 58-62 pripremljena su od alkohola 13 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 58.

Primer 58

[3-(10,ll-dihloro-l,8-ditiarcti^ hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,5 g, 0,0095 mol) u 50% natrijum-hidroksidu (5 ml), dodati su benziltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 13 (0,2 g, 0,68 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,075 g).

<*>H NMR (ppm, CDC13): 2,25 (m, 2H); 2,83 (s, 6H); 3,19 (m, 2H); 3,75 (m, 2H); 4,76 (s, 2H); 7,22-7,74 (m, 7H); 12,35 (s, IH).

Primer 59

[2-(10,ll-b!iMoro-l,8-ditia-dite Reakcijom alkohola 13 (0,2 g, 0,68 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida (1,4 g, 0,0095 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,08

g)<.>

<l>ENMR (ppm, CDCI3): 2,97 (s, 6H); 3,47 (m, 2H); 4,15 (m, 2H); 4,81 (s, 2H); 7,23-7,74 (m, 7H);12,3 (s, IH).

Primer 604-[2-(10,ll-diMor(>l,8-^^

Reakcijom alkohola 13 (0,2 g, 0,68 mmol) i 4-(2-hloroetil)-morfolin-hidrohlorida (1,7 g, 0,0095 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,11 g).

<l>KNMR (ppm, CDC13): 3,02 (m, 2H); 3,27 (m, 2H); 3,60 (m, 2H); 3,99 (m, 2H); 4,164,36 (m, 4H); 4,80 (s, 2H); 7,22-7,74 (m, 7H); 12,55 (s, IH).

Primer 61

l-[2-(10,ll-o!iMoro-l,8«utia^

Reakcijom alkohola 13 (0,2 g, 0,68 mmol) i l-(2-hloroetil)-piperidin-monohi-drohlorida (1,7 g, 0,0095 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,045 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 1,42 (m, 2H); 1,87 (m, 2H); 2,23-2,37 (m, 2H); 2,78 (m, 2H); 3,22 (m, 2H); 3,65 (m, 2H); 4,19 (m, 2H); 4,79 (s, 2H); 7,22-7,74 (m, 7H); 12,1 (s, IH).

Primer 62

l-[2-(10,ll-dmloro-l,8-(iitiardibenzo[e,A]azulen-2-ilmeto^

Reakcijom alkohola 13 (0,2 g, 0,68 mmol) i l-(2-hloroetil)-piroMin-hidrohlorida (1,62 g, 0,0095 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,09 g).

<!>H NMR (ppm, CDCI3): 2,02-2,25 (m, 4H); 2,94 (m, 2H); 3,32 (m, 2H); 3,88 (m, 2H); 4,15 (m, 2H); 4,81 (s, 2H); 7,22-7,73 (m, 7H); 12,4 (s, IH).

Jedinjenja opisana u primerima 63-64 pripremljena su od alkohola 14 i odgovara-jućeg hloroalkildialkilamin-hidrohlorida prema postupku opisanom u primeru 63.

Primer 63

[3-(9-hloro-ll-lfuoro-l,8-diti^ hidrohlorid

U rastvor 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (1,22 g, 0,0077 mol) u 50% nat-rij um-hidroksidu (5 ml), dodati su benaltrietilamonijum-hlorid (0,15 g) i toluenski rastvor alkohola 14 (0,19 g, 0,55 mmol). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje uz refluks 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom pa ekstrahovana sa dihlorometanom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,095 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,24 (m, 2H); 2,82 (s, 6H); 3,18 (m, 2H); 3,74 (m, 2H); 4,77 (s, 2H); 7,11-7,73 (m, 7H); 12,35 (s, IH).

Primer 64

[2- (9-hloro-l l-fluoro-l,8-diu^Kliberizo[e^ hidrohlorid

Reakcijom alkohola 14 (0,19 g, 0,55 mmol) i 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohlorida(l,12 g, 0,0077 mol), dobijen je uljasti proizvod, koji je preveden u hidrohlorid (0,07 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,97 (m, 6H); 3,37 (m, 2H), 4,2 (m, 2H); 4,87 (s, 2H); 7,08-7,79 (m,7H);12,5(s, IH).

Primer B

Pripremanje aldehida

U dihlorometanski rastvor alkohola (0,002 mol/15 ml) (tabela 1) dodat je dipiridin-hrom(VTj-oksiđ (piridil-dihromat, PDC, 0,003 mol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku od 3 do 18 sati. U reakcionu smešu je dodat dietil etar (20 ml), pa je razblažena rekciona smeša prečišćena na koloni sa florisilom. Dobijeni proizvod je dodamo prečišćen na koloni sa silikagelom.

Prema postupku Primera B, polazeći od pogodnog alkohola (tabela 1, jedinjenja 1, 3,4 i 5) dobijeni su derivati dibenzoazulena u kojima su Ri, R3, R4, R5, Rq, R7, Rsi R9= H, Rio = CHO, a R2, R3, R4i X imaju značenja prikazana u tabeli 2.

Sledeća jedinjenja, opisana u primerima 65-68, pripremljena su od aldehida prikazanih u tabeli 2 i odgovarajućih fosfor-ilida, prema postupku opisanom u primeru 65.

Primer 65

Metil estar S-^l-fluoro-S-oksa-l-tia-olbenzoteiAlazulen^Ui-akrilne kiseline

U rastvor aldehida 15 (0,07 g, 0,0024 mol) u toluenu (10 ml), dodat je ilid III (metil (trifenil)fosforanilid acetat) (0,08 g, 0,0024 mol). Reakciona smeša je mešana uz refluks 4 sata, pa je onda ohlađena na sobnu temperaturu, uparena do suva i ekstrahovana sa etil acetatom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je kristalan proizvod (0,03 g).

<*>H NMR (ppm, CDC13): 3,82 (s, 3H); 6,31 (d, IH, J=15,67 Hz); 7,01-7,07 (m, 2H); 7,12-7,17 (m, IH); 7,21-7,46 (m, 4H); 7,48 (s, IH); 7,80 (d, IH, J=15,69 Hz).

Primer 66

Metil estar 3-(ll-Moro^ksa-l-tiarcti^ kiseline

U rastvor aldehida 16 (0,15 g, 0,48 mmol) u tetrahidrofuranu (20 ml), dodat je ilide III (0,24 g, 0,72 mmol). Reakciona smeša je mešana uz refluks 4 sata, pa je onda ohlađena na sobnu temperaturu, uparena do suva i ekstrahovana sa etil acetatom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni, dobijen je kristalni proizvod (0,08

g)<.>

<*>H NMR (ppm, CDC13): 3,82 (s, 3H); 6,30 (d, IH, J=15,68 Hz); 7,08-7,57 (m, 8H);

7,80 (d, lH,J=15,68Hz).

Primer 67

4-(ll-fluoro-8-oksarl-tia-&b

U rastvor aldehida 15 (0,14 g, 0,47 mmol) u toluenu (10 ml), dodat je ilid IV (acetil-metilentrifenilfosforan) (0,15 g, 0,47 mmol). Reakciona smeša je mešana uz refluks 4 sata pa je onda ohlađena na sobnu temperaturu, uparena do suva i ekstrahovana sa etil acetatom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni dobijen je kristalni proizvod (0,08 g).

<J>H NMR (ppm, CDCI3): 2,35 (s, 3H); 6,60 (d, IH, J=15,85Hz); 7,02-7,08 (m, 2H); 7,14-7,17 (m, IH); 7,22-7,48 (m, 4H); 7,52 (s, IH); 7,65 (d, IH, J=15,86 Hz).

Primer 68

4-(ll-hloro^ksa-l-tia^benzo[<?,/f]azulen-2-i5-but-3-en-2-on

U rastvor aldehida 16 (0,15 g, 0,48 mmol) u tetrahidrofuranu (10 ml), dodat je ilid IV (0,15 g, 0,47 mmol). Reakciona smeša je mešana uz refluks 4 sata, pa je onda oh-lađena na sobnu temperaturu, uparena do suva i ekstrahovana sa etil acetatom. Posle prečišćavanja hromatografijom na koloni, dobijen je kristalni proizvod (0,08 g).

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,39 (s, 3H); 6,61 (d, IH, J=15,87 Hz); 7,01-7,60 (m, 8H); 7,65 (d, 1H,J=15,86 Hz).

Primer 69

3-(ll-fluoro-8H)ksa-l-tiardibenzo[e,A]azulen-M)-akr^

Hidroliza estra pripremljenog kao što je opisano u primeru 65 (0,03 g, 0,085 mmol) izvedena je sa 2 M KOH (refluks, 2 do 5 sati), a zatim zakiseljavanjem reakcione smeše sa konc. HC1. Dobijeni kristalni proizvod je odfiltriran i opran vodom (0,02

g)<.>

<*>H NMR (ppm, CDC13): 6,3 (d, IH); 7,02-7,09 (m, 2H); 7,12-7,17 (m, IH); 7,22-7,48

(m, 4H); 7,53 (s, IH); 7,9 (d, IH).

Primer 70

3-(ll-fluoro-8-oltsa-l-ita-diben^

U etanolski rastvor (10 ml) kiseline pripremljene u primeru 66, dodato je 5% Pd/C (5 mg) ovlaženog vodom (50%). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u atmosferi vodonika pod pritiskom od 300 kPa. Pošto je katalizator odfiltriran rastvarač je otparen, pa je dobijen proizvod koji je prečišćen hromatografijom na koloni sa silikagelom.

<*>H NMR (CDCI3): 2,83 (t, 2H); 3,23 (t, 2H); 6,93-7,45 (m, 7H).

<.>/<.>

Claims (18)

1. Derivati dibenzoazulena prikazani formulom I u kojoj X predstavlja O ili S, R1;R2, R3, R4, R5, Rg, R7, Rs, R9, nezavisno jedan od drugoga predstavljaju supstituente odabrani od vodonika, halogena (fluor, hlor ili brom); Cj.

7alkila, alkenila, arila, heteroarila, halogenometila, hidroksi,C^. jalkoksi ili ariloksi, C1.7alkiltio, ariltio, C1.7alkilsulfonila, cijano, amino, mono- ili di-Cj_7supstituisane amina, derivata karboksilne grupe ( C\. 7 karboksilne kiseline i njihovi anhidridi, Cj.

7nesupstituisani, mono-, di-supstituisani amidi, C1.7alkil ili aril estri), Ci_7derivata karbonil grupe (C1.7alkil ili aril karbonili), a R^ može da predstavlja supstituente odabrani od: C3.15alkila, C2_i5alkenila, C2.15alkinila, arila ili heteroarila, C^s haloalkila, Ci.ig hidroksialkila, Cj.^alkiloksi, C^s alkiltio, C345 alkilkarbonila, C2.

15alkilkarboksilne kiseline, C145alkilsulfonila, Ci.i? alkilarilsulfonila, arilsulfonila i C1.15alkilamina, prikazani opštom formulom u kojoj n označava 1 -13, a A predstavlja peto- ili šesto-člani, zasićen ili nezasićen prsten sa jednim, dva ili tri hetero-atoma, ili pri čemu Rni R12nezavisno jedan od drugoga predstavljaju vodonik, Ci.?alkil, alkenil, alkinil, aril ili heteroaril grupu, ili hetero-prsten sa 1 -3 hetero-atoma, ili njihova farmakoliški prihvatljiva so.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što A predstavlja morfolin-4-il, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što A predstavlja piperidin-l-il, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

4. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što A predstavlja pirolidin-l-il, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

5. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što A predstavlja ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

6. Jedinjenje prema zahtevu 5, naznačeno time, što Rni R12istovremeno predstavljaju -CH3ili -CH2CH3 ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

7. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što R\ q predstavlja -CH2OH, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

8. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što R^opredstavlja - CH=CH(CH2)nCOOR13, pri čemu n može biti od 0 do 12 a R13predstavlja vodonik, C^g alkil, Cj.6alkilkarbonil, arilkarbonil, Ci.g alkilsulfonil ili arilsulfonil, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

9. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što R10predstavlja - (CH2)nCOOR13, pri čemu n može biti od 0 do 13 a R13predstavlja vodonik, C? alkil, Cj.6alkilkarbonil, arilkarbonil, Ci.6alkilsulfonil ili arilsulfonil, ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

10. Jedinjenje prema zahtevu 8, naznačeno time, što n je 0 a Ri3je -H ili -CH3, ili njegova farmakološki prihvatijiva so.

11. Jedinjenje prema zahtevu 1-8, naznačeno time, što R2je F, Cl, Br ili -CH3, ili njegova farmakološki prihvatljiva so.

12. Jedinjenje prema zahtevu 1-8, naznačeno time, što R3je F, Cl, Br, -CF3ili - CH3, ili njegova farmakološki prihvatljiva so.

13. Jedinjenje prema zahtevu 2-9, naznačeno time, što R4je F, Cl, Br, -CF3ili - CH3.

14. Jedinjenja:dimetil- [3- (8-oksa- l-tia-dibenzo[ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -propil]-amin-hidrohlorid,dimetil-[2-(8-oksa-l-tia-dibenzo[e,7A]azulen-2-ilmetoksi)-eitl]-amin-hidrohlorid, 4-[2-(8-oksa-l-tia-dibenzo[<?,/7]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-morfolin-hidrohlorid,l-[2- (8-oksa- 1-tia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-piperidin-hidrohlorid,l-[2-(8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin-hidrohlorid, [3-(9-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-propil]-dimetil-amin,

[2- (9-hloro-8-oksa- l-tia-dibenzo[ e, h\ azulen-2-ilmetoksi) -etil]-dimetil-amin,4-[2-(9-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-morfolin,

1- [2- (9-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-piperidin,l-[2-(9-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin,[3-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-propil]-dimetil-amin,

[2- (1 l-hloro-8-oksa- 1-tia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-dimetil-amin,4-[2- (1 l-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-morfolin,l-[2-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin, l-[2-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin, [3-(1 l-fluoro-8-oksa4-u^-dibe hidrohlorid, [2-(ll-lfuorr>8-oksa4-tia-dibenzo[^ hidrohlorid, 4-[2-(ll-lfuoro-8-oksa-l-tia-&benzo[e,A]a^ hidrohlorid, l-[2-(ll-lfuorc)-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/;]a2«len-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(ll-fluoro-8-oksa4-tia-dibenzo[<?//7]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin-hidrohlorid, [3-(1,8-ditia-dibenzo [ e, A] azulen-2-d^ [2-(l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-dimetil-amin-hidroW4-[2- (1,8-ditia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-mofrolin-hidrohlo ri d,l-[2-(l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piroHdin-liidrohlorid,

[3- (11-fluoro-1,8-ditia-dibenzo [e, h]azulen-2-ilmetoksi) -propil]-dimetil-amin-hidrohlorid, [2-(ll-fluoro-l,8-ditia-dibenzo[^/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-dimetil-amin-hidr 4-[2-(ll-lfuoro-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-morfolin-hidrohlorid, l-[2-(ll-lfuoro-l,8-ditia-dibenzo[e,/7]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(ll-lfuoro-l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-241metoksi)-etil]-piroUdin-hidrohlorid, [3-(ll-hloro-l,8-diita-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-propil]-dimetil-amin-hidrohlorid, [2-(ll-hloro-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-dimetil-amin-hidrohlorid,4-[2-(l 1-hloro-l ,8-diita-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-morfolin-hidrohlorid,l-[2-(ll-hloro-l,8-diita-dibenzo[e,/7]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(ll-hlorc»-l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin-hidrohlorid, [3-(ll-bromo-l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmeto^ hidrohlorid, [2-(ll-bromc>-l,8-ditia-dibenzo[^ hidrohlorid, 4-[2-(ll-brom(>l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azuleii-2-iljnetoksi)-etil]-morfolin, l-[2-(ll-bromf>l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidiri, l-[2-(ll-bromo-l,8-ditia-dibenzo[e,/7]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin,[3- (10-trilfuorometil-1,8-ditia-dibenzo[ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -propil]-dimelil-amin,dimetil-[2-(l(>tirfluorometil-l,8-ditia-dibenzo[e,/7]azulen-241m hidrohlorid,4-[2- (10-tirfluoromeitl-1,8-diita-dibenzo[ e, h] azulen-2-ilmetoksi)-etil]-morfolin, l-[2- (10-tirflu oromeitl-1,8-diita-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-piperidin-hidrohlorid,l-[2- (l(>tirflu oromeitl-1,8-diita-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-pirolidin-hidrohlorid, [3-(10-hloro-l,8-diita-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-propil]-dimetil-amin, [2- (10-hloro-l ,8-ditia-dibenzo [ e, h\ azulen-2-ilmetoksi) -etil]-dimetil-amin-hidrohlorid, l-[2-(l(>-hloro-l,8-ditia-dibenzo[e,//]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(10-hloro-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin,[3- (10-bromo-l ,8-diita-dibenzo[ e,/2]azulen-2-ilmetoksi) -propil]-dimetil-amin-hidrohlorid, [2-(l(>bromo-l,8-ditia-dibenzo[e,/?]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-dimetil-amin-hidrohlorid,l-[2-(l(>bromo-l,8-diita-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil3-piperidin-hidrohlorid,l-[2-(10-bromo-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilmetoksi)-etil]-pirolidin, [2-(l(>bromo-l,8-diita-dibenzo[e,/z]azulen-2-ilmetoksi)-propill-dimetil-amin-hidrohlorid, [3-(9,ll-dimetil-l,8-ditia-dibenzo[e^/?]azulen-2-ilmetoksi)-propil]-dimetil-amin-hidrohlorid, [2-(9,ll-dimetil-l,8-diita-dibenzo[e,/z]azulen^ hidrohlorid, l-[2-(9,ll-dimetil-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilme [3-(10,ll-dihloro-l,8-ditia-ctibenzo[e,/7]azulen-2-ita hidrohlorid, [2-(10,11-dihloro-l ,8-ditia-dibenzo[e^ hidrohlorid, 4-[2-(10,ll-dihloro-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-241metoksi)-etil]-morfolin-hidrohlorid,l-[2- (10,11-dihloro-l, 8-ditia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-piperidin-hidrohlorid, l-[2-(10,ll-dihloro-l,8-ditia-dibenzo[e,A]azulen-2-ilrnetoksi)-etil]-pirolidin-hidrohlorid,

[3- (9-hloro-l 1-fluoro-1,8-ditia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -propil]-dimetil-amin-hidrohlorid,

[2- (9-hloro-l 1-fluoro-l ,8-ditia-dibenzo [ e, h] azulen-2-ilmetoksi) -etil]-dimetil-amin-hidrohlorid, metilestar 3-(ll-fluorch8-oksa-l-tia-dibenzo[e,//]azulen-2-il)-akrilne kiseline, metilestar 3-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-il)-akrilne kiseline, 4-(ll-fluoro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-il)-but-3-en-2-on, 4-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-il)-but-3-en-2-on, 3-(ll-fluoro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,A]azulen-2-il)-akrilna kiselina,

3- (1 l-fluoro-8-oksa- 1-tia-dibenzo[e,/?]azulen-2-il) -propionska kiselina.

15. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1, 5 ili 6, naznačeno time, što R10predstavlja -CH20(CH2)n-A ili njegovu farmakološki prihvatljivu so.

16. Jedinjenje prema zahtevu 14 koje je [2-(ll-hloro-8-oksa-l-tia-dibenzo[e,h] azulen-2-ilmetoksi)-etil]-dimetil-amin ili njegova farmakološki prihvatljiva so.

17. Upotreba jedinjenja prema zahtevima 1 do 16, za proizvodnju famraceutskog preparata za lečenje ili profilaksu bilo kog patološkog stanja ili oboljenja, izazvanog preteranom neregulisanom produkcijom citokina ili inflamacionih medijatora, pri čemu netoksične doze pogodnih farmaceutskih preparata mogu da se primenjuju oralno, parenteralno ili topikalno.

18. Primena prema zahtevu 17 gde je stanje ili oboljenje odabrano od reumatoidnog artritisa, reumatoidnog spondilitisa, osteoartritisa, ekcema, psorijaze, opekotina kože izazvana UV zračenjem, upalna oboljenja očiju, Kron-ovog oboljenja, ulcerativnog kolitisa ili astme.