RS49989B - Herbicidna sredstva sa aciliranim aminofenilsulfonil urejama - Google Patents

Description

Pronalazak je iz oblasti tehnike sredstava za zaštitu bilja,koja se mogu primeniti protiv štetnih biljaka za kultivisane biljke i kao aktivne supstance sa herbicidnim dejstvom koje sadrže jednu kombinaciju od bar dva herbicida.

Iz DE-A-196 42 082 poznato je herbicidno sredstvo na osnovu l-(4-hlor-5-đifluonnetoksi-l-metil-3-pirazoIil>5-(^ 196 50 955,DE-A-195 20 839,WO 97/10714 i WO 94/10154 poznata su herbiciđna sredstva na osnovu specijalnih sulfonilureja.

Iz štampanog spisa WO 95/M29899 poznate su acilirane aminofenilsulfonil ureje

i njihove soli kao i njihova primena kao herbicida i/ili regulatora rasta biljaka.Od jedinjenja iz klase jedinjenja sa takvom strukturom od posebnog interesa su jedinjenja (I) i njihove soli gde simboli imaju sledeća značenja:

gdeje

R<1>vodonik ili (Ci - C4)alkil, prvenstveno metil ili etil, naročito metil,

R<2>vodonik ili (Cr C4)alkil, prvenstveno metil ili etil, naročito metil,

R<3>H, (Ci- C4)alkil, (Cv- C4)alkoksi,(C2-C4)aikenoksi,(C2C4)alkinoksi,

(C3-C6>cikloalkil,pri čemu je svako od 5 poslednje navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen,ciano, (Ci- C^alkoksi i (Ci- C4)alkilsulfonil, prvenstveno vodonik, metil, trifluormetil, etil, n-propil, izopropil, ciklopropil metoksi ili etoksi,prvenstveno

vodonik, metil, ili metoksi, naročito vodonik

jedan od ostataka X i Y predstavljaju halogen, (Ci- C4)alkil, (C|-C4)alkoksi, (C|-C4)alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (Ci- C4)alkoksi i (d-C4)alkiltio,

i ostali ostaci X iY predstavljaju (Q- C4)alkil, (Cr C4>alkoksi, (CrC4)alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan

jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (Ci- C4)alkoksi i (Cr C^alkiltio, X i Y naročito predstavljaju svaki za sebe metoksi,

Z označava CH ili N, naročito CH.

Mada je clelovanje ovih herbicida protiv korova u kultivisanim biljkama na visokom nivou, ipak u opštem slučaju zavisi od količine primenjene supstance (potrošnje), od oblika u kome su pripremljeni, od korova na koje se primenjuju ili spektra korova, klimatskih uslova i sastava tla itd. Sledeći kriterijum je dužina delovanja, odnosno brzina razgrađivanja herbicida. Eventualno treba uzeti u obzir i pormene osetljivosti korova, koje se mogu pojaviti u slučaju duže primene herbicida ili se mogu pojaviti u određenoj geografskoj oblasti. Smanjenje delovanja na pojedine biljke može se samo uslovno nadoknaditi većom potrošnjom herbicida, npr. jer se time često pogoršava selektivnost herbicida ili i kod povećane potrošnje herbicida ne dolazi do poboljšanja delovanja. Selektivnost kod kultura se delimično može poboljšati dodavanjem sredstava protiv opasnosti („safener"). U opštem slučaju ipak postoji potreba za metodama kojima se postiže delovanje herbicida uz manju potrošnju aktivnih supstanci. Smanjena potrošnja ne redukuje samo količinu aktivne supstance potrebne za aplikaciju, nego po pravilu smanjuje i količinu neophodnih pomoćnih materija potrebnih za dobijanje formulacije. 1 jedno i drugo smanjuje troškove i poboljšava ekološku podnošljivost tretmana herbicidom.

Jedna od mogućnosti za poboljšanje profila primene nekog herbicida može biti kombinacija jedne aktivne supstance sa drugom aktivnom supstancom ili više aktivnih supstanci, pri čemu se na taj način doprinosi dobijanju željenih dodatnih osobina. U svakom slučaju prilikom kombinovane primene više aktivnih supstanci neretko se dolazi do pojave fizičke i biološke nepodnošljivosti, npr. nedovoljne stabilnosti neke koformulacije, razlaganje neke aktivne supstance, odnosno do antagonizma aktivnih supstanci. Na suprot tome poželjne su kombinacije aktivnih supstanci sa povoljnim profilom delovanja, većom stabilnošću i po mogućstvu sinergetski pojačanim đelovanjem, smanjenim utroškom u poređenju sa primenom pojedinačnih aktivnih supstanci koje sadrži kombinacija.

Iznenada je otkriveno da aktivne supstance iz grupe navedenih herbicida prema formuli (I) ili njihove soli u kombinaciji sa na određeni način strukturno drugačijim herbicidima imaju naročito povoljno zajedničko delovanje, kada se primenjuju u biljnim kulturama, koje su pogodne za selektivnu primenu herbicida, eventualno uz dodavanje sredstava protiv opasnosti.

Predmet pronalaska je stoga kombinacija herbicida sa aktivnim sadržajem komponenata (A) i (B) gde (A) predstavlja jedan ili više herbicida iz grupe gore navedenih jedinjenja prema formuli (I) ili njihovih soli i (B) predstavlja jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja koja se sastoje od (BI) aktivnih herbicida koji preko lista i tla selektivno đeluju u žitaricama i

pojedinim dikotiledonim kulturama na monokotiledone i dikotiledone korove,

(BI.1.1) alahlor, (BI.1.2) metolahlor, (BI.1.3) acetohlor,

(BI.1.4) dimetenamid, (B.l.1.5)petoksamid, (Bl.2.1) atrazin, (BI.2.2) simazins(B 1.2.3) cianazin, (BI.2.4) tertbutilazin,

(BI.2.5) metribuzin, (B1.2.6)Izoksaflutol, (BI.2.7) flutiamid, (Bl.2.8) terbutrin, (Bl.3.1) nikosulfuron,(B1.3.2) rimsulfuron, (BI .3.3)primisulfuron,(B 1.4. l)pendimetalin,(Bl .4.2)sulkotrion, (B1.4.3)dikamba, (Bl.4.4) mezotrion, (Bl.4.5) linuron, (B1.4.6)izoksahlortol, (Bl.4.7) benoksakor, (Bl.5.1) metosulam, (BI.5.2) flumetsulam,(B1.5.3) kloransulam, (BI.5.4) florasulam, (BI.6.1) molinat, (B1.6.2)Tiobenkarb, (BI.6.3) kvinhlorak,

(BI.6.4) propanil, (BI.6.5) piribenzoksim,(B 1.6.6) butahlor,

(BI.6.7) petilahlor, (BI.6.8) klomazon, (BI.6.9) oksadiargil, (Bl.6.10) oksaciklomefon, (Bl.6.11) amilofos, (Bl.6.12) kafenstrol, (B1.6.13)mefenacet,(B 1.6.14) fentrazamid, (B1.6.15) tiazopir, (Bl.6.16) triklopir,(B1.6.17) oksadiazon, (Bl.6.18) esprokarb, (Bl.6.19) piributirkarb, (Bl.6.20) azimsulfuron, (Bl.6.21) EP 913, (BI.6.22) tenihlor, (BI.6.23) pentoksazon, (BI.6.24) piriminobak, (Bl.6.25) OK 9701,(BI.6.26) kvizalofop/kvizalofop-P

(BI.6.27) fenoksaprop/fenoksaprop-P, (BI.6.28) fluazifop/lfuazifop-P, (BI.6.29) haloksifop/haloksifop-P, (BI.6.30) propakvizafop, (Bl.6.31) klodinafop,(B1.6.32) cihalofop, (Bl.6.33) setoksidim, (Bl.6.34) cikloksidim, (Bl.6.35) kletodim, (Bl.6.36) klefoksidin, (Bl.7.1) izoproturon, (Bl.7.2) hlortuloron, (Bl.7.3)prosolfokarb, (BI.7.4) MON 48500, (BI.7.5) diklofop/diklofop-P,

(BI.7.6) imazametabenz, (BI.7.7) triasulfuron,

(BI.7.8) flupirsulfuron, (BI.7.9) US 315,

(B2) aktivnih jedinjenja koji selektivno deluju u žitaricama i nekim dikotiledonim kulturama protiv pretežno dikotiledonih kultura :

(B2.1.1) MCPA, (B2.1.2) 2,4-D, (B2.2.1) bromoksilin,

(B2.3.1) bentazon, (B2.3.2) flutiacet, (B2.3.3) piridat,

(B2.3.4) diflufenzopir, (B2.3.5) karfentrazon, (B2.3.6) klopiralid, (B2.4.1) halosulfuron, (B2.4.2) tifensulfuron, (B2.4.3) prosulfuron, (B2.4.4) jođosulfuron, (B2.4.5) tritosulfuron, (B2.4.6) sulfosulfuron, (B2.5.1) 2,4-D, (B2.5.2) MCPA, (B2.5.3) bensulfuron,

(B2.5.4) metsulfuron, (B2.5.6) acifluorfen, (B2.5.7) dispiribak, (B2.5.8) etoksisulfuron, (B2.5.9) cinosulfuron,

(B2.5.10) pirazosulfuron, (B2.5.11) imatosulfuron,

(B2.5.12) ciklosulfamuron, (B2.5.13) hlorsulfuron,

(B2.5.14) brombutid,(B2.5.15)bentazon, (B2.5.16) benfurezat, (B2.5.17) hlorimuron, (B2.6.1) diflufenikan, (B2.6.2) flurtamon, (B2.6.3) tribenuron, (B2.6.4) amidosulturon, (B2.6.5)mekoprop/ mekoprop-P, (B2.6.6) dihlorprop/dihlorprop-P, (B2.6.7) fluroksipir, (B2.6.8) pikloran, (B2.6.9) ioksimil, (B2.6.10) bifenoks, (B2.6.1 l)piraflufen-etil, (B2.6.12) fluoroglikofen-etil,

(B2.6.13) cinidon-etil, (B2.6.14) pikolinofen, i

(B3)herbicida koji deluju protiv dikotiledonih i monokotiledonih korova za primenu u neselektivnoj oblasti ili za specifično tolerantne kulture :

(B3.1) glufosinat, (B3.2) glifosati, (B3.3.1) imazapir, (B3.3.2)imazetapir,

(B3.3.3) imazametabenz, (B3.3.4) imazametabenz-metil,

(B3.3.5) imazamoks, (B3.3.6) imazakvin, (B3.3.7) imazapik.

Kombinacije herbicida prema pronalasku mogu da sadrže i druge komponente, npr. neke druge aktivne supstance za zaštitu biljaka i/ili dodatne supstance uobičajene kod zaštite biljaka i/ili pomoćna sredstva za dobijanje formulacija, ili se sve navedeno može primeniti zajedno sa herbicidima prema pronalasku.

Sinergetska delovanja su opažena u slučajevima istovremenog tretmana aktivnim supstancama (A) i (B), a mogu se često utvrditi i kod primene sa vremenskim razmakom („splitting"). Takođe je moguća primena herbicida ili kombinacija herbicida u više porcija (primena u sekvencama), npr. nakon primene pre klijanja, sledi primena nakon klijanja ili nakon ranog klijanja sledi primena u fazi srednjeg ili odmaklog klijanja. Pri tome je pogodna zajednička primena aktivnih supstanci odgovarajućih kombinacija ili primena sa kraćim vremenskim razmakom.

Sinergetski efekti dopuštaju smanjenje potrošnje pojedinačnih aktivnih supstanci, povećanu jačinu delovanja uz istu potrošnju, kotrolu biljnih vrsta na koje do tada nije bilo delovanja („rupa"), produženje vremena primene i/ili smanjenje broja neophodnih supstanci za pojedinačnu primenu i kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki bolji sistemi za borbu protiv korova.

Primora radi kombinacijama prema pronalasku (A)+(B) moguće je sinergetsko povećanje delovanja, koje uveliko i neočekivano prevazilazi delovanja koja se postižu pojedinačnim aktivnim supstancama (A) i (B).

Navedena formula (I) obuhvata sve stereoizomere i njihove smeše, naročito racemične smeše i ukoliko su enantiomeri mogući i odgovarajuće biološki aktivne enantiomere. Primeri jedinjenja prema formuli (I) su jedinjenja formule (Al) i njihove soli

0 /CH3

^—OMe

■ O H

gdc jc R<3>definisano kao u formuli( i)i Me predstavlja metil, a prvenstveno jedinjenja od (Al.l) do (A1.6): (A 1.1) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(formilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje

prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= vodonik, i njegove soli; (Al .2) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(acetilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje

prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= metil, i njegove soli;

(A 1.3) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(propionilamino)-benzolsulfonamid, t.j.

jedinjenje prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= etil, i njegove soli; (A 1.4) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(izopropilkarbonilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= izopropil, i

njegove soli;

(A l .5) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= metoksi, i njegove

soli;

(A1.6) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(etoksikarbonilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (Al) u kojoj je R<3>= etoksi, i njegove soli;

Slcdeći primeri za aktivne supstance prema formuli (I) su jedinjenja formule (A2) i njihove soli:

gde je R<3>definisano kao u formuli (I) i Me=metil i Et=etil, a prvenstveno jedinjenja prema formulama (A2.1) do (A2.6). (A2.1) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-iI)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarboniI)-5-(formi Iamino)-benzolsu Ifona m id, t.j. jedinj e nje prema formuli (A2) u kojoj je.R<3>= vodonik, i njegove soli; (A2.2) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(acetilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A2) u kojoj je R<3>= metil, i njegove soli; (A2.3) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(propionilamino)-benzoIsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A2) u kojoj je R<3>~etil, i njegove soli; (A2.4) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(izopropilkarbonilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A2) u kojoj j<e>R<3>= izopropil, i njegove soli; (A2.5) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonilj-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonilamino)-benzoIsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A2) u kojoj je R3 = metoksi, i njegove soli; (A2.6) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)~5-(etoksikarbonilamino)'benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A2) u kojoj je R<3>= etoksi, i njegove soli; Sledeći primeri za aktivne supstance prema formuli (I) su jedinjenja prema formuli (A3) i njihove soli

gde su R\ R<2>i R<3>definisani kao u formuli (I) i Me=metil i R<4>= metoksi, hlor ili metil, a prvenstveno jedinjenja prema formulama (A3.I) do (A3.6).

(A3.1) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarboniI)-5-(formilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R3 = vodonik i R<1>=R<2>=metil, i njegove soli;

(A3.2) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarboniI)-5-(acetilarnino)-benzolsu]fonarnid, t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R<3>= metil i R<1>= R<2>=

metil, i njegove soli;

(A3.3) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonil)-benzolsulfonamid,

t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R<3>= metoksi i R<1>=

R<2>= metil, i njegove soli;

(A3.4) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(forrnilamino)-benzolsulfonamid> t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R<3>= vodonik i R1 = R2=etil, i

njegove soli;

(A3.4) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-iI)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(acetilamino)-benzolsulfonamid, t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R<3>= metil i R<1>= R<2>= etil, i

njegove soli;

(A3.5) N-[N-(4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonii]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(me toksikarbonil)-benzolsulfon a m id, t.j. jedinjenje prema formuli (A3) u kojoj je R<3>= metoksi i R' = R<2>= etil, i njegove soli;

Navedeni herbicidi prema formuli (I) i njihove soli inhibišu enzim acetoiaktasintaze (AL£) i time sintezu proteina u biljkama. Potrošnja herbicida prema formuli (I) može da varira u širokom opsegu, primera radi između 0,001 i 0,5 kg AS/ha (AS/ha označava aktivne supstance po hektaru kada je aktivna supstanca 100 %-na), U primenama sa potrošnjom od 0,01 do 0,1 kg AS/ha herbicida prema formuli (I), prvenstveno formulama (Al), (A2) ili (A3), a naročito (Al), u postupku pre i posle klijanja uništava se relativno širok spektar jednogodišnjih i višegodišnjih korova i trava, kao i Cvperacea. Potrošnja kod kombinacija prema pronalasku je po pravilu niža, npr. u opsegu od 0,5 do 120 g AS/ha, prvenstveno 2 do 80 g AS/ha.

Aktivne supstance se po pravilu mogu formulisati kao prašak za prskanje (WP) rnstvorljiv u vodi, granulat koji disperguje u vodi (WDG), granulat koji emulguje u vodi (WEG), suspoemulzija (SE) ili koncentrat uljne suspenzije (SC).

Za primenu aktivnih supstanci prema formuli (I) ili njihovih soli na biljne kulture, svrsishodno je u zavisnosti od biljne kulture, da se preko određne potrošnje primenjuje neko sredstvo protiv opasnosti, da bi se izbegla ili smanjila oštećenja kultivisane biljke. Primcri za pogodna sredstva protiv opasnosti su oni koji imaju delovanje protiv opasnosti u kombinaciji sa herbiciđima sulfonil urejama, naročito fenilsufonil urejama. Pogodna sredstva protiv opasnosti su poznati iz VVO-A-96/14747 i tamo citirane literature. Sledeće grupe jedinjenja koje su pogodne kao sredstva protiv opasnosti za gore navedene herbicidne aktivne supstance (A) su: a) jedinjenja tipa dihlorfenilpirazolin-3-ljarbonska kiselina (SI), prvenstveno jedinjenja kao što su l-(2,4-dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-etilestar karbonske kiseline (Sl-1) i srodna

jedinjenja, kao što je opisano u WO 91/07874,

b) derivati dihlorfenilpirazolkarbonske kiseline, prvenstveno jedinjenja kao što su: l-(2,4-dihlorfenil)-5-metil~pirazol~3- etilestar karbonske kiseline

(SI-2), l-(2,4-dihlorfenil)-5-izopropil-pirazol-3- etilestar karbonske kiseline (Sl-3), l-(2,4-dihlorfenil)-5-(l,l-dimetil-etil)-pirazol-3- etilestar karbonske kiseline (SI-4), l-(2,4-dihlorfenil)-5-fenil-pirazol-3- etilestar karbonske kiseline (Sl-5). i srodna jedinjenja, kao što je opisano u EP-A-333 131 i EP-A-269 806;

e) jedinjenja tipa triazolkarbonske kiseline (SI), prvenstveno jedinjenja kao što su fenhiorazol, tj. l-(2,4-dihlorfenil)-5-trihlormetil-(lH)-l,2,4-triazol-3-etilestar karbonske kiseline (Sl-6), i srodna jedinjenja (vidi EP-A-174

562 i EP-A-346 620);

cl) jedinjenja tipa 5-benzil- ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karbonska kiselina, ili 5,5-đifenil-2-izoksazolin-3-karbonska kiselina, prvenstveno jedinjenja kao što su 5-(2,4-dihlorbenzil)-2-izoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (SI-7) ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (Sl-8) i srodna jedinjenja kao što je opisano u WO 91/08202, odnosno 5,5-difenil-2-izoksazolin-etilestar karbonske kiseline (Sl-9) ili n-propilestar (SI-10), ili 5-(4-fluorfenjl)-5-fenil-2-izoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (Sl-11), kao Što je opisano u nemačkoj prijavi patenta VVO-A-95/07897, e) jedinjenja tipa 8-hinolinoksistrćetna kiselina (S2), prvenstveno (5-hlor-8-hinolinoksi)-(l~metil-heks-l-il)-estar sirćetne kiseline (S2-1),

(5-hlor-8-hinolinoksi)-(l,3-dimetil-but-1-il)-estar sirćetne kiseline (S2-2), (5-hlor-8-hinolinoksi)-4-aIil-oksi-butilestar sirćetne kiseline (S2-3), (5-hlor-8-hinolinoksi)-l-aliloksi-prop-2-ilestar sirćetne kiseline (S2-4), (5-hlor-8-hinolinoksi)-etilestar sirćetne kiseline (S2-5), (5-hlor-8-hinolinoksi)-metiIestar sirćetne kiseline (S2-6), (5-hlor-8-hinolinoksi)-alilestar sirćetne kiseline (S2-7), (5-hlor-8-hinolinoksi)-2-(2-propiliden-iminoksi)-l-etilestar sirćetne kiseline (S2-8),

(5-hlor-8-hinolinoksi)-2-okso-prop-l-ilestar sirćetne kiseline (S2-9),

i srodna jedinjenja kao što je opisano u EP-A-86 750, EP-A-94349 i EP-A-191 736 ili EP-A-0 492 366; f) jedinjenja tipa (5-hlor-8-hinolinoksi)-malonska kiselina, prvenstveno jedinjenja kao što su (5-hlor-8-hinolinoksi)-dietilestar malonske kiseline,

(5-hlor-8-hinolinoksi)-dialilestar malonske kiseline, (5-hlor-8-hinolinoksi)-metil-etilestar malonske kiseline, i srodna

jedinjenja kao što je opisano u EP-A-0 582 198,

g) aktivne supstance tipa fenoksisirćetne kiseline, odnosno derivati propionske kiseline, odnosno aromatične karbonske kiseline, kao npr.

2,4-dihlorfenoksisirćetna kiselina (estar), (2,4-D), 4«hlor-2-metiI-fenoksi-

propionestar (Mecoprop), MCPA ili 3,6-dihlor-2-metoksi-benzojeva kiselina(estar) (Dicamba).

Gore navedena sredstva protiv opasnosti su mnogostruko pogodni i za aktivne supstance iz grupe (B). Stoga su sledeća sredstva protiv opasnosti pogodna za kombinacije herbicida prema pronalasku kod žitarica: h) aktivne supstance tipa pirimidina, koji se primenjuju kao sredstvo protiv opasnosti koji deluju preko tla za pirinač, kao npr. „Fenclorim" (PM,

str. 512-511) (=4,6- dihlor-2-fenilpirimidin) koji služi kao sredstvo protiv

opasnosti kod pretilahlora u posejanom pirinču,

i) aktivne supstance tipa pirimidina, koji se primenjuje kao sredstvo protiv opasnosti kod pirinča, kao npr. „Fenclorim" (PM, str. 512-511)

(=4,6-dihIor-2-fenilpirimidin) koji je poznat kao sredstvo protiv

opasnosti kod pretilahlora u posejanom pirinču,

j) aktivne supstance tipa dihloracetamida, koji se često primenjuje kao sredstvo protiv opasnosti pre klijanja (sredstvo protiv opasnosti preko tla), kao npr.

„Dichlormid" (PM, str. 363-364) (=N, N-dialil-2,2-dihloracetamid), „R-29148" (=3-dihloracetil-2,2,5-trimetil-l,3-oksazolidon firme Stauffer),

,,Benoxacor" (PM, str. 102-103) (=4-dihloracetil-3,4-dihidro-3-metil-2H-1,4-benzoksazin),

„PPG-1292" (=N-alil-N[(l,3-dioksolan-2-il)-metil]dihloracetamidfirme PPG Industries)

„DK-24" (=N-alil-N[(alilaminokarbonil)-metiI]-dihloracetamid firme Sagro-Chem),

„AD-67" ili ,,MON 4660" (=3-dihloracetiI-l-oksa-3-aza-spiro[4,5]dekan firme Nitrokemia odnosno Monsanto),

„Diclonon" ili „BAS 145138" ili „LAB 145138" (= 3-dihloracetil-2,5,5-trimctil-l,3-diazabiciklo[4.3.0]nonan firme BASF) i „Furilazol" ili ,,MON 13900" (videti PM, 637-638) (=(RS)-3-3-dihloracetil-5-(2-furil)-2,2-dimetiloksazolidon,

k) aktivne supstance tipa dihloraceton derivata, kao npr. „MG 191" (CAS-Reg. Nr. 96420-72-3) (= đihlormetil-2-metil-l,3-dioksolan firme

Nit rokemia), koji je poznat kao sredstvo protiv opasnosti kod kukuruza,

I) aktivne supstance tipa oksiimino jedinjenja, koji se koristi kao sredstvo za zaprašivanje semena, kao npr.

,,Oxabetrinir' (PM, str. 902-903) (=(Z)-l,3-dioksolan-2-ilmetoksiimino(fenil)acetonitril), koji je sredstvo protiv opasnosti delovanja sredstava za zaprašivanje semena protiv šteta koji se mogu izazvati delovanjem metolahlora,

,,Fluxofenim" (PM, str. 613-614) (=l-(4-hlorfenil)-2,2,2-trifIuor-l-etanon-0-(l,3-dioksolan-2-ilmetil)-oksim, koji je poznat kao sredstvo protiv opasnosti od delovanja i protiv šteta metolahlora, i

„Cvometrinil" ili „-CGA-43089" (PM, str. 1304) (=(Z)-cianometoksiimino(fenil)acetonitril), koji je poznat kao sredstvo protiv

opasnosti od metolahlora za herbicide koji se primenjuju na seme,

m) aktivne supstance tipa estara tiazolkarbonske kiseline, koje su poznate kao herbicidi za seme, kao npr. „Flurazol" (PM, str. 590-591) (=2-hlor-4-trifluormetil-l,3-tiazol-5-benzilestar karbonske kiseline), koji je poznat kao sredstvo protiv opasnosti za seme protiv šteta izazvanih alahlorom i

metolahlorom,

n) aktivne supstance tipa derivata naftalindikarbonske kiseline, koje su poznate kao herbicidi za seme, kao npr. „Naphthalic anhvdriđ" (PM, str. 1342) (=anhidrid 1,8-naftalindikarbonske kiseline), koji je poznat kao sredstvo protiv opasnosti kod herbicida za kukuruz protiv šteta koje

mogu naneti tiokarbamat herbicidi,

o) aktivne supstance tipa derivata hromansirćetne kiseline, kao npr. „CL

304415" (CAS-Reg. Nr. 31541-57-8) (=2-84-karboksi-hroman-4-il)-sirćetna kiselina firme American Cvanamid), koja je poznata kao sredstvo protiv opasnosti za kukuruz protiv šteta imidazolinona,

p) aktivne supstance, koje pored herbicidnog delovanja protiv korovskih biljaka imaju takođe i delovanje protiv opasnosti na kultivisane biljke kao što je pirinač, kao npr.

„Dimetiperate" ili ,,MY-93" (PM, str. 404-405) (=piperidin-l-tiokarbonska kiselina-S-l-metil-l-feniletilestar), koje su poznate kao sredstva protiv opasnosti za pirinač protiv šteta herbicida molinata, „Daimuron" ili „SK23" (PM, str. 330) (=l-(l-metil-l- feniletil)-3-p-tolil-ureja), koje su poznate kao sredstva protiv opasnosti protiv šteta herbicida Imazosulfurona,

„Cumvluron" = „JC-940" (=3-(2- hIorfenilmetil)-l-(l-metil- 1-fenil-etil)-ureja, viđeti JP-A-60087254), koje su poznate kao sredstva protiv opasnosti za pirinač protiv šteta pojedinih herbicida,

,,Mcthoxyphenon" ili „NK 049" (=3,3'-dimetil-4-metoksi-

benzofenon), koje su poznate kao sredstva protiv opasnosti za pirinač protiv Šteta pojedinih herbicida,

„CBS" (= l-brom-4-(hlormetilsulfonil)-benzol) (CAS-Reg. Nr. 54091-06-4 firme Kumiai), koji je poznat kao sredstvo protiv opasnosti protiv šteta pojedinih herbicida za pirinač.

Aktivne supstance (A) su, uz eventualno prisustvo sredstava protiv opasnosti, pogodne za borbu protiv korovskih biljaka kod čitavog niza biljnih kultura, primora radi kod biljaka značajnih za privredu kao što su žitarice (npr. pšenica, ječam, raž, ovas, pirinač, kukuruz, proso), šećerna repa, šećerna trska, uljana repica, pamuk i soja. Pri tome je od posebnog interesa primena kod žitarica kao ? što su pšenica i kukuruz, a naročito kod kukuruza. Za kombinacije (A) + (B) su ove kulture od naročitog značaja. Za kombinacije (A) + (B3) su pre svega, a nasuprot herbicidima (B3), od posebnog interesa kulture mutanti ili tolerantne transgene kulture, prvenstveno kukuruz i soja, naročito kukuruz, koje su rezistentne na glufosinate ili glifosate, ili kulture soje koje su rezistentne na imidazolinone.

Kao komponenta za kombinovanje (B) u obzir dolaze sledeća jedinjenja iz podgrupa (BI) do (B3) (označavanje herbicida u nastavku je pomoću „common nnme" i kada je to moguće prema priručniku „The Pesticide Manual" jedanaesto izdanje, British Crop Prćtection Council 1997, skraćeno PM.)

(Bi) herbicidi koji deluju preko tla i lista sa selektivnim delovanjem u žitaricama i pojedinim dikotiledonim kulturama protiv monokotiledonih i dikotilednonih korovskih biljaka, npr.

a) herbicidi selektivni u kukuruzu, npr.

(BI. I) iz grupe acetanilida ili hloracetanilida kao što su:

(B1.1.1) Alachlor (PM, str. 23-24), 2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)-N- (metoksimetil)-acetamid,

(B1.1.2) Metolachlor (PM, str. 833-834), 2-hlor-N-(2-etil-6-metilfenil)-N-(2-metoksi-l-metiletil)-acetamid,

{B1.1.3) Acetohlor (PM, str. 10-12), 2-hlor-N-(etoksimetiI)-N-(2-etil-6-metilfenil)-acetamid,

(BI .1.4) Dimethenamid (PM, str. 409-410), 2-hlor-N-(2,4-dimetil-3-tienil)-N-(2-metoksi-l-metiletil)-acetamid,

(B1. 1.5) Pethoxamid (AG Chem, New Compound Rewiew (Publ.

Agranova) Vol. 17, 1999, str. 94, tj. 2-hloro-N-(2-etoksietil)-N-(2-metil-1 -fenil-1 -ropenil)acetamid,

(B1.2) iz grupe triazina kao što su:

(BI.2.1) Alrazin (PM, str. 55-57), N-etil-N'-izopropil-6-hlor-2,4-diamino- 1,3,5-triazin,

(BI.2.2) Simazin (PM, str. 1106-1108), 6-hlor-N,N-dietil-2,4-diamino-1,3,5-triazin,

(BI.2.3) Cvanazin (PM, str. 280-283), 2-(4-hlor-6-etilamino-l,3,5-triazin-2-ilamino)-2-metil-nitril propionske kiseline,

(Bl.2.4) Terbuthylazin (PM,str. 1168-1170),N-etil-NMert.-butil-6-hlor-2,4-diamino-l ,3,5-triazin,

(B1.2.5) Metribuzin (PM, str. 840-841), 4-amino-6-tert.-butil-3-metiItio-1,2,4-triazin-5-(4H)-on

(BI.2.6) Isoxaflutole (PM, str. 737-739), (5-cikIopropil-4-izoksazolil)[2-(metilsulfonil-4-(trilluorometil)fenil]metanon,

(BI.2.7) Fluthiamid (BAY FOE5043) (PM,str. 82-83),4'-fluor-N-izopropil-2-(5-trifluormetil-l,3,4-tiadiazol-2-iloksi)-acetaniIid, (BI.2.8) Terburrvn (PM,str. 1170-1172), N-(l,l-đimctiIetil)-N'-etil-6-(metiltio)-l,3,5-triazin-2,4-diamin,

(B1.3) iz grupe sulfonil ureja, kao što su:

(BI3.1) Nicosulfuron (PM, str. 877-879), 2-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3- (3-dimetilkarbamoil-2-piridilsulfonil)-ureja i njene soli,

(B1.3.2) Rimsulfuron (PM, str. 1095-1097), l-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-(3-etilsulfonil-2-piridilsulfonil)-ureja i njene soli,

(B1.3.3) Primisulfuron i estri kao što je metilestar (PM, str. 997-999), 2-[4,6-bis(difluormetoksi)-pirimidin-2-iI-karbamoilsulfamoil]-benzojeva kiselina odnosno metilestar i njihove soli,

(BI .4) iz grupe sa različitim strukturnim tipovima kao što su:

(BI .4.1) Pendimethalin (PM, str. 937-939), N-(l-etilpropil)-2,6-dinitro-3,4- ksilidin,

(BI.4.2) Sulcotrione (PM, str. 1124-1125), 2-(2-hlor-4-mezilbenzoil)-cikloheksan-1,3-dion,

(BI .4.3) Dicamba (PM, str. 356-357), 3,6-dihlor-O-anisna kiselina i njene

soli,

(B1.4.4) Mesotrione, 2-(4-mesil-2-nitrobenzoil)cikloheksan-1,3-dion (ZA

1296, uporediti sa Weed Science Societv of America (WSSA) u

WSSA Apstracts 1999, Vol. 39, str. 65-66, br. 130-132)

(BI .4.5) Linuron (PM, str. 751-753), 3-(3,4-dihlorofeniI)-l-metoksi-l-metilureja,

(B1.4.6) Isoxachlortole (AG Chem., New Compound Reviev/, Pub.

Agranova, Vol. 16,1998, str. 39), tj. 4-hloro-2-(metilsulfonil)fenil-5-ciklopropil-4-izoksazolil keton,

(BI.4.7) Benoxacor (PM, str. 102-103), (±)-4-dihloroacetil-3,4-dihidro-3-metil-2H-l,4-benzoksazin,

(BI.5) iz grupe triazolopirimidina, kao Što su:

(B1.5.1) Metosulam (PM, str. 836-838), 2\6'-dihloro-5,7-dimetoksi-3'- metil[l ,2,4]triazolo[l ,5-a]pirimidin-2-sulfonamid,

(BI.5.2) Flumetsulam (PM, str. 573-574) 2\6'-difIuoro-5-metil[l,2,4]triazolofl,5-a]pirimidin-2-sulfonamid,

(BI.5.3) Cloransulam i estri ako što su metilestri (PM, str. 265), 3-hloro-2-(5-etoksi-7-fluoro[l ,2,4] triazolo[ 1,5-c]pirimidin-2-i!sulfonamid)benzojeva kiselina i prvenstveno metilestri,

(B1.5.4) Florasulam (Zeitschrift fuer Pflanzenkrankheiten und Pflanzenschutz (Časopis za bolesti i zaštitu bilja ), Verlag

Eugen Ulmer, Stuttgart, Sonderheft XVI, 1998, str. 527-534), N-(2,6-difluorofenil)-8-fluoro-5-metoksi( 1,2,4)triazolo[ 1,5-C]pirimidin-2-sulfonamid,

b) herbicidi selektivni u pirinču, na primer:

(BI.ft) iz grupe sa različitim tipovima struktura, kao što su:

(B1.6.1) Molinati (PM, str. 847-849), N-(etiltio-karbonil)-azepan, (B1.6.2) Thiobencarb (PM, str. 1192-1193), N,N-dietil-karbaminska kiselina-4-hlorbenziltioestar,

(BI.6.3) Quinchlorac (PM, str. 1078-1080), 3,7-dih!orhinoIin-8-karbonska

kiselina i njene soli,

(B1.6.4) Propanil (PM; str. 1017-1019), N-(3,4-trihlorofenil)-propanamid, (B1.6.5) Pyribenzoxim, benzofenoni 0-[2,6-bis-[(4,6-dimetoksi-2-pirimidinil)oksi]benzoil]oksin, Tagungsband: The 1997 Brighton Crop Protection Conference Weeds (Publ. British Crop

Protection Council) str. 39-40,

(BI.6,6) Butachlor (PM, str. 159-160), N-(butoksimetil)-2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)-acetamid,

(B1.6.7) Pretilachlor (PM, str. 995-996), N-(2-propoksietiI)-2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)acetamid,

(B1.6.8) Clomazone (PM, str. 256-257), 2-[(2-hlorfenil)-4,4-dimetil-3-izoksazolidinon,

(B1.6.9) Oxadiargyl (PM, str. 904-905), 5-tert-butil-3-[2,4-dihloro-5-(prop-2-iniloksi)fenil]-l,3,4-oksadiazol-2(3H)-on,

(BI .6.10) Oxaziclomefoni, 3-[l-(3,5-dihlorofenil)-l-metiletil]-2,3-dihidro-6-metil-5-fenil-4H-l,3-oksazin-4-on, Tagungsband: The 1997 Brighton Crop Protection Conference Weeds (Publ. British Crop Protection Council) str. 73-74,

(B1.6.11) Anilofos (PM, str. 47-48), S-4-hlor-N-izopropilkarbaniloilmetil-0,0-dimetil-fosforodiđoat,

(B1.6.12) Cafenstrole (PM, str. 173-174), 1 -dietilkarbamoil-3-(2,4,6-trimetilfenilsulfonil)-l ,2,4-triazol,

(BI.6.13) Mefenazet (PM, str. 779-781), 2-(l,3-benztiazol-3-iloksi)-N-metilacetanilid,

(BI .6.14) Fentrazamid, 4-(2-hlorfenil)-5-okso-4,5-dihidro-tetrazol-l-cikloheksiletil karboksilne kiseline-amid, Tagungsband: The 1997 Brighton Crop Protection Conference Weeds (Publ. British Crop

Protection Council) str. 67-68,

(BI .6.15) Thiazopvr (PM, str. 1185-1187), metil 2-difluorometil-5-(4,5-dihidro-l,3-tiazol-2-iI)-4-izobutil-6-trifluorometilnikotinat, (BI.6.16) Triclopvr (PM, str. 1237-1239), [(3,5,6-trihloro-2-piridinil)oksi]sirćetna kiselina, prvenstveno Triclopvr, Triclopir-butotil, Triclopir-trietilamonijum,

(BI .6.17) Oxadiazoni (PM, str. 905-907), 5-tert-butil-3-(2,4-dihloro-5-izopropoksifenil)-l,3,4-oksadiazol-2(3H)-on,

(BI .6.18) Esprocard (PM, str. 472-473), S-benzil-l,2-dimetilpropil(etil)-tiokarbamat,

(BI .6.19) Pvributicarb (PM, str. 1060-1061), 0-3-tert-butilfenil-6-metoksi-2-piridil-(metil)-tiokarbamat(piributikarb,TSH-888),

(B1.6.20) Azimsulfuron (PM, str. 63-65), 1 -(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-[l-metil-4-(2-metil-2H-tetrazot-5-iI)pirazol-5-ilsulfonil ureja, (BI .6.21) Azoli, kao što je poznato iz spisa EP-A-0663913, na koji se ovde izričito pozivamo, npr. l-(3-hlor-4,5,6,7-tetrahidropirazoIo-[l,5-a]-

piridin-2-il)-5-metiI-propargilamino)-4-pirazolilnitril karbonske

kiseline (u nastavku „EP 913"),

(B1.6.22) Thenvlchlor (PM, str. 1182-1183), 2-hlor-N-(3-metoksi-2-tenil)-2\6'-dimetilacetaniIid,

(BI .6.23) Pentoxazone (PM, str. 942-943), 3-(4-hloro-5-ciklopentiloksi-2-fluorfenil)-5-izopropiliden-l,3-oksazolidin-2,4-dion,

(BI .6.24) Pvriminobac i njegovi estri kao što su metilestri (PM, str. 1071-1072),2-(4,6-dimetoksi-2-pirimidiniloksi)-6-(l-metoksiiminoetil)-metilestar benzojeve kiseline, i kao kiselina i kao natrijum so, (BI .6.25) OK 9701 (AG Chcm, New Compound Revievv, Publ. Agranova,

Vol. 17,1999, str. 75),

(B1.6.26) Quizalofop/Quizalofop-P i njegovi estri, kao što su etil-tefurilestri (PM, str. 1087-1092), (RS)-2-[4-(6-hlorohinoksalin-2-iloksi)fenoksi]propionska kiselina,

(BI .6.27) Fenoxaprop/Fenoxaprop-P ili njegovi estri kao što su etilestri (PM,

str. 519-520), 2-[4-(6-hlor-benzoksazol-2-iloksi)-fenoksi]-etilestar

propionske kiseline,

(BI .6.28) Ftuazifop/Fluazifop-P i njegovi estri kao što su butilestri (PM, str.

553-557), butil (RS)-2-[4-(5-trifluorometil-2-pir idi iloksi)fenoksi ] propion at,

(BI.6.29) Haloxyfop/Haloxyfop-P i njegovi estri kao što su metilestri (PM,

str. 659-663), (±)-2-[4-[[3-hlor-5-(trifluorometil)-2-piridinil]pksi]fenoksi]propionska kiselina, obuhvatajući između ostalog i oblike za primenu kao što su Haloxyfop-etotil,

Haloxyfop-metil, Haloxyfop-metil [(R)-izomerj,

(BI .6.30) Propaquizafop (PM, str. 1021-1022), 2-izopropilidenamino-oksietil(R)-2-[4-(6-hlorohinoksalin-2-iloksi)fenoksi]propionat, (B1.6.31) Clodinafop i njegovi estri kao što su propargilestri (PM, str. 251 -

253), (R)-2-[4-(5-hloro-3-fluoro-2-piridiIoksi)-fenoksi]propionska

kiselina,

(B i .6.32) Cvhalofop i njegovi estri kao što su butilestri (PM, str. 297-298),

butil (R)-2-[4-(4-ciano-2-fluorofenoksi)fenoksi]propionat, (BI.6.33) Sethoxyđim (PM, str. 1101-1103), (±)-(EZ)-(l-etoksiirninobutil)-5-[2-etiltio)propil]-3-hidroksicikloheks-2-enon,

(BI .6.34) Cycloxyđim (PM, str. 290-291), (±)-2-Ll-(etoksiimino)butil]-3-hidroksi-5-tian-3-ilcikloheks-2-enon,

(Bl.6.35) Clethodim (PM; str. 250-251), (±)-2-[(E)-l-[(E)-3-hloroaliloksiimino]propil]-5-[2-(etiltio)propil]-3-hidrocikloheks-2-enon,

(B1.6.36) Clefoxidim, 2-| l-(2-(4-hlorofenoksi)propoksiimino)butil]-3-okso-5-tion-3-ilcikloheks-l-enol, (AG Chem. Nevv Compound Revievv (Publ. Agranova), Vol. 17, 1999, str. 26), c) herbicidi selektivni u pšenici, raži, ovsu ili ječmu, na primer:

(B1.7) iz grupe sa različitim tipovima struktura kao što su:

(Bl.7.1) Isoproturon (PM,str. 732-734), 3-(4-izopropilfenil)-l,l-dimetil

ureja,

(BI.7.2) Chlortuloron (PM, str. 229-231), 3-(3-hloro-p-tolil)-t,l-dimetil

ureja,

(BI .7.3) Prosufocarb (PM, str. 1039-1041), S-benzildipropiltiokarbamat, (B1.7.4) MON 48500,5-[4-bromo-l-metil-5-(trifluorometil)-l-H-pirazol-3-il]-2-hloro-4-fluoro-izopropilestar benzojeve kiseline, Tagungsband (konferencijski materijal, p.p.) The 1997 Brighton Crop Protection Conference, Weeds (Publ. British Crop

Protection Council), str. 45-46)

(B1.7.5) Diclofop/Diclofop-P i njegovi estri, kao što su metilestri (PM, str.

374-377), (RS)-2-(2,4-dihlorofenoksi)fenoksi]propionska kiselina, (B1.7.6) Imazamethabenz (PM, str. 694-696), metil(±)-6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)-m-toIuati i metil(±)-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazoIin-2-il)-p-toluati,

(Bl.7.7) Triasulfuron i njegove soli (PM, str. 1222-1224), l-[2-(2-hloroetoksi)fenilsulfonil]-3-(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il)ureja,

(BI .7.8) Flupvrsulfuron i njegovi estri kao Što su metilestri i njihove soli (PM, str;586) -metil 2-(4,6-dimetoksipirimidin-2-ilkarbamoilsulfamoil)-6-natrijum trifluorometilnikotinat, (B1.7.9) Sulfonvlureje, kako su poznate iz spisa US 5,648,315, na koji se ovde izričito pozivamo, npr. N-[(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)aminokarbonil3-5-metilsulfonamido-etil-2-metoksikarbonilbenzolsulfonamid (u nastavku „US 315"),

(B2) herbicidi selektivni u žitaricama i nekim đikotiledonim kulturama

protiv pretežno dikotiledonih korovskih biljaka, npr.

a) herbicidi selektivni u kukuruzu, npr.

(B2.1) iz grupe stimulansa rasta tipa Auxin

(B2.1.1) , MCPA (PM, str. 767-769), (4-hlor-2-metil-fenoksi)sirćetna

kiselina i njene soli i estri,

(B2.1.2) 2,4-D (PM, str. 323-327), 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina i njene

soli i estri,

(B2.2) iz grupe hidroksibenzonitrila (HBN), kao Što su:

(B2.2.1) Bromoxynil (PM, str. 149-151), 3,5-dibrom-4-hidroksi-benzonitril, (B2.3) iz grupe sa različitim tipovima strukture kao što su: (B2.3.1) Bentazoni (PM, str. 1064-1066), 3-izopropil-2,2-diokso-lH-2,l,3- benzotiadiaztn-4-(3H)-on,

(B2.3.2) Fluthiacet (PM, str. 606-608), [2-hlor-4-fluor-5-[5,6,7,8-tetrahidro-3-okso-lH, 3H-1,3,4-tiadiazolo[3,4-a]piridazin-l~

ilidenammo)feniltio]~sirćetna kiselina i prvenstveno metilestar, (B2.3.3) Pvridati (PM, str. 1064-1066), tiougljena kiselina-0-(6-hlor-3-fenil-piridazin-4-il)-S-(oktil)-diestri,

(B2.3.4) Diflufenzopyr (BAS 654 00 H, PM, str. 81-82), 2-{ l-[4-(3,5-difluorofenil)semikarbazono]etil Jnikotinska kiselina

(B2.3.5) Carfentrazoni (PM, str. 191-193) etil(RS)-2-hloro-3-[2-hloro-5-(4-difluorometil-4,5-dihidro-3-metil-5-okso-l H-l ,2,4-triazol-1-il)-4-fluorofeniI]propionat, primenjeni između ostalog, kao

carfentrazonetili (kao što je dato) ili i kao kiseline,

(B2.3.6) Clopvralid (PM, str. 260-263), 3,6-dihloropiridin-2-karbonska

kiselina,

(B2.4) iz grupe sulfonil ureja kao što su:

(B2.4.1) Halosulfuron (PM, str. 657-659), 3-hlor-5-(4,6-dimetoksi- pirimidin-2-ilkarbamoilsulfamoil)-l-metilpirazol-4-karbonska

kiselina i njeni estri i soli, prvenstveno metilestar,

(B2.4.2) Thifensulfuron i njegovi estri, prvenstveno metilestar (PM, str.

1188-1190), 3-[[[[(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il)-amino]-karbonil]-amino]snlfonil]-2-tiofenkarbonska kiselina, odnosno

metilestri i njegove soli,

(B2.4.3) Prosulfuron i njegove soli (PM, str. 1041-1043), 1 -(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il-3-[2-(3,3,3-trifliioropropil)-fenilsuIfonil]-ureja i njene soli,

(B2.4.4) lođosulfuron (proposed common name (predloženo uobičajeno ime) i prvenstveno estri kao što je metilestar i njegove soli (uporedi sa WO 96/41537 na koji se ovde izričito pozivamo), 4-jod-2-(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-ilkarbamoilsulfamoil)-benzojeva kiselina, odnosno metilestar i njegove soli kao što je natrijum so, što je poznato iz VVO-A-92/13845, na koji se ovde

izričito pozivamo,

(B2.4.5) Tritosulfuron i njegove soli (AG Chem, New Compound Review (Publ. Agranova), Vol. 17,1999, str. 24), N-[[[4'-metoksi-6-(trifluorometil)-l,3,5-triazin-2-il]amino]karbonil]-2-trifluorometilbenzensulfonamid),

(B2.4.6) Sulfosulfuron i njegove soli (PM, str. 1130-1131), l-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-(2-etilsulfonilimidazo[l,2-a]piridin-3-ii)sulfonilureja,

b) herbicidi selektivni u pirinču

(B2.5) iz grupe sa različitim strukturnim tipovima, kao što su:

(B2.5.1) 2,4-D (PM, str. 323-327), (2,4-đihlorfenoksi)sirćetna kiselina, često primenjivani oblici: 2,4-D-butotil, 2,4-D-butil, 2,4-D-dimetilamonijum, 2,4-Đ-diolamin, 2,4-D-izo-oktil, 2,4-D-izopropil, 2,4-D-trolamin,

(B2.5.2) MCPA (PM, str. 770-771), (4-hlor-2-metilfenoksi)-sirćetna kiselina, pretežno primenjivani oblici su između ostalog: MCPA-butotil, MCPA-dimetilamonijum, MCPA-izoktil, MCPA-kalijum,

MCPA-natrijum,

(B2.5.3) Bensulfuron i njegovi estri, prvenstveno metilestar i njegove soli (PM, str. 104-105), a-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il-karbamoil-sulfamoil)-0-metilcstar toluolne kiseline,

(B2.5.4) Methsulfuron i njegovi estri, prvenstveno metilestar i njegove soli (PM, str. 884), metil 2-[[[[4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il)amino]karbonil]amino]sulfonil]benzoat

(B2.5.6) Acifluorfen (PM, str. 12-14), 5-(2-hlor-a,a,a-trilfuor-p-toliloksi)-2-nitrobenzojeva kiselina, takođe se primenjuje kao aciflurofen-natrijum,

(B2.5.7) Bispvribac (KIH 2023), prvenstven je oblik natrijumove soli (PM,

str. 129-131), natrijum 2,6-bis[(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)oksi]benzoat,

(B2.5.8) Ethoxysulfuron i njegovi estri i soli (PM, str. 488-490), 1 -(4,6-đimetoksipirimidin-2-il)-3-(2-etoksifenoksi-sulfonil)ureja, (B2.5.9) Cinosulfuron i njegovi estri i soli (PM, str. 248-250), 1 -(4,6-dimetoksi-l,3,5-triazin-2-il-3-[2-(2-metoksietoksi)-fenilsulfonil]-ureja,

(B.2.5.10) Pyrazosulfuron i njegovi estri, prvenstveno etilestar i njegove soli (PM, str. 1052-1054), 5-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il-karbamoilsulfamoil)-l-metilpirazol-4-metilestar

karbonskekisel in e,

(B2.5.11) Imazosulfuron i njegovi estri i soli (PM, str. 703-704), l-(2-hloroimidazo[l,2-a3piridin-3-ilsulfonil)-3-(4,6-dimetoksipirimidin-2-iI)ureja,

(B2.5.12) Cyclosulfamuron i njegovi estri i soli (PM, str. 288-289), N-[[[2-(ciklopropilkarbonil)feniljamino]sulfonil]-Nl-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)ureja,

(B2.5.13) Chlorsulfuron i njegovi estri i soli (PM, str. 239-240), l-(2-hlorofenilsulfonil)-3-(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il)ureja, (B2.5.14)- Bromobutidi (PM, str. 144-145) 2-brom-3,3-dimetii-N-(l-metil-1-feniletil)-butiramiđ,

(B2.5.15) Bentazon (PM, str. 109-111), 3-izopropil-lH-2,1,3-benzotiadiazin-4- (3H)-on-2,2-dioksid,

(B2.5.16) Benfurensati (PM, str. 98-99), 2,3-dihidro-3,3-dimetilbenzofuran-5- il-etansulfonat,

(B2.5.17) Chlorimuron i njegovi estri, prvenstveno etil estar i njegove soli (PM, str. 217-218), etil 2-(4-hloro-6-metoksipirimidin-2-il-

karbonilsulfamoil)benzoat, herbicidi selektivni u pšenici, raži, ovsu

ili ječmu, npr.

(B2.6) iz grupe sa različitim tipovima struktura kao što su:

(B2.6.1) Diflufenican (PM, str. 397-399), 2',4'-difluoro-2-(a,a,a-trifluoro-m-toliloksi)nikotinanilid,

(B2.6.2) Flurtamoni (PM, str. 602-603), (RS)-5-metilamino-2-fenil-4-(a,a,a-trifluoro-m-tolil)furan-3-(2H)on,

(B2.6.3) Tribenuron (PM, str. 1230-1232), metil 2-[[[[4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il)-metilamino]karbonil]amino]sulfonil]benzoat

metil,

(B2.0.4) Amidosuifuron i njegove soli (PM, str. 37-38), 1 -(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-mesil(metil)sulfamoilureja,

(B2.6.5) Mecoprop/Mecoprop-p i njihovi estri (PM, str. 776-779), (RS)-2-(4-hIoro-0-toliloksi)propionska kiselina,

(B2.6.6) Dichlorprop/Dichlorprop-P i njihovi estri (PM, str. 368-372),

(RS)-2-(2,4-dihlorofenoksi)-propionska kiselina,

(B2.6.7) Fluroxypyr (PM, str. 597-600), 4-amino-3,5-dihloro-6-fluro-2-piridiloksi sirćetna kiselina,

(B2.6.8) Picloran (PM, str. 977-979), 4-amino-3,5,6-trihloropiridin-2-karbonska kiselina,

(B2.6.9) Ioxynil (PM, str. 718-721), 4-hidroksi-3,5-di-jodobenzonitril, (B2.6.10) Bifenox (PM, str. 116-117), metil-5-(2,4-dihlorofenoksi)-2-nitrobenzoat,

(B2.6.11) Pyraflufen-ethil (PM, str. 1048-1049), 2-hloro-5-(4-hloro-5-difluorometoksi-1 -metilpirazol-3-il)-4-fIuorofenoksiacetat etil, (B2.6.12) Fluoroglycofen-ethil (PM, str. 580-582), 0-[5-(2-hloro-a,a,a-trifluoro-p-toliloksi)-2-nitrobenzoil]glikolna kiselina,

(B2.6.13) Cinidon-ethil (BAS 615005) (AG Chem, New Compound Review,

Publ. Agranova, Vol. 17,1999, str. 26),

(B2.6.14) Picolinofen (AG Chem, New Compound Review, (Publ.

Agranova), Vol. 17,1999, str. 35), N-4-fIurofenil-6-(3-trifluorometoksilfenoksi)piridin-2-karbbksamid,

(B3) herbicidi delotvorni protiv monokotiledonih i dikotiledonih štetočinskih biljaka za primenu u neselektivnoj oblasti ili u specifično tolerantnim kulturama, kao što su: (B3.1) glufosinati (PM, str. 643-645),

D,L-2-amino-4-[hidoksi(metil)fosfinil]-butanska kiselina i njene

soli i estri, npr.

(B3.1.1) Glufosinat-amonijum, monoamonijum so ili kiselinski oblik,

(B3.2) Glifosati (PM, str. 646-649), N-(fosfonometil)-gIicin i njegove soli i

estri, npr.

(B3.2.I) Glifosat-izopropilamonijum,

(B3.3) imidazolinoni i njihove soli, kao što su:

(B3.3.1) Imazapyr i njegove soli i estri (PM, str. 697-699),

(B3.3.2) Imazetapyr i njegove soli i estri (PM, str. 701-703),

(B3.3.3) Imazametabenz i njegove soli i estri (PM, str. 694-696),

(B3.3.4) Iraazametabenz-metil (PM, str. 694-696),

(B3.3.5) Imazamox i njegove soli i estri (PM, str. 696-697),

(B3.3.6) Imazaquin i njegove soli i estri, npr. amonijum so (PM, str. 699-701) i

(B3.3.7) Imazapic (AC 263,222) i njegove soli i estri, npr. amonijum so

(PM, str. 5 i 6, sa referencom pod AC 263,222).

Kada se primenjuje kraći oblik, „common name", tada su obuhvaćeni i svi mogući derivati kao što su estri i soli, i izomeri, naročito optički izomeri, a posebno oblik, odnosno oblici koji su uobičajeni u prodaji. Data hemijska imena jedinjenja označavaju bar jedno od jedinjenja obuhvaćenih „common name"-om, često neko pogodno jedinjenje. Kod sulfonilureja pod solima se takođe podrazumevaju i one soli koje nastaju supstitucijom vodonikovog atoma katjonom na sulfonamid grupi.

Najpogodnije su kombinacije herbicida od jednog ili više jedinjenja (A) sa jednim ili više jedinjenja iz grupe (BI) ili (B2) ili (B3). Ostale pogodne kombinacije jedinjenja (A) sa jedinim ili više jedinjenja (B) dobijaju se prema shemi: (A) + (BI) + (B2),

(A) + (BI) + (B3), (A) + (B2) + (B3), ili (A) + (BI) + (B2) + (B3). Pronalazak obuhvata i kombinacije kojima se dodaje jedna ili više aktivnih supstanci različite strukture (aktivne supstance (C)), kao što su: (A) + (BI) + (C), (A) + (B2) + (C), (A) + (B3) + (C), (A) + (BI) + (B2) + (C), (A) +

(BI) + (B3) + (C), (A) + (B2) + (B3) + (C) ili (A) + (BI) + (B2) +(B3) +

(C).

Za kombinacije poslednjeg navedenog oblika sa tri ili više aktivne supstance

važe u nastavku objašnjeni pogodni uslovi naročito za kombinacije sa dve aktivne supstance, prvenstveno u slučajevima kada sadrže kombinacije od dve aktivne supstance prema pronalasku i u vezi sa tim kombinacijama.

Potrošnja (količine) herbicida (B) mogu veoma varirati od herbicida do herbicida. Kao smernice za pogodne količine za pojedine komponente u smešama iz grupe (B) mogu da važe sledeći podaci (u g AS(aktivne supstance) / ha (hektar)), pri čemu kod kombinacija prema pronalasku i kombinacije sa manjim količinama od najnižih količina mogu imati smisla.

za jedinjenja (Bl.1.1), (Bl.1.2), (Bl.1.3), (Bl.1.4), (Bl.2.1), (Bl.2.2), (Bl.2.3), (B1.2.4),(B1.2.5): 100-4000, prvenstveno 500-4000 g AS/ha u postupku pre i posle klijanja protiv korovskih biljaka i naročito korovskih trava,

za jedinjenja (Bl.2.6):

10-200, prvenstveno 75-150 g AS/ha u postupku pre i posle klijanja protiv korovskih biljaka i korovskih trava,

za jedinjenja (BI.2.7):

10 (naročito 100) - 1500, prvenstveno 100-600 g AS/ha u postupku pre i posle klijanja protiv korovskih biljaka i korovskih trava,

za jedinjenja (B1.3):

I - 60, prvenstveno 5-60 g AS/ha u postupku pre i posle klijanja protiv korovskih biljaka i korovskih trava, najčešće sa delovanjem preko lista, a delimično sa delovanjem preko tla,

za jedinjenja (BI.4):

(10, naročito 25) - 2500, prvenstveno 50-2500 g AS/ha protiv korovskih biljaka i korovskih trava u postupku posle klijanja, a i u postupku pre klijanja,

za jedinjenja (B2.1):

10 (naročito 100) -3000 g AS/ha u pretežno protiv korovskih biljaka i Cyperace-a u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B2.2):

10 (naročito 50) -1000 g AS/ha pretežno protiv korovskih biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B2.3.1):

50 (naročito 500) - 2500 g AS/ha, pretežno protiv korovskih biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B2.3.2):

50 (naročito 300) -1500 g AS/ha, pretežno protiv korovskih biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B2.3.3):

100 (naročito 150) -1500 g AS/ha, pretežno protiv korovskih biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B2.4):

0,5 - 180, prvenstveno 5 - 80 g AS/ha, pretežno protiv korovskih biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B3.1) i (B3.2):

20 (naročito 100) - 2000 g AS/ha za plantazne kulture i na nekultivisanom zemljištu protiv korovskih trava i biljaka u postupku posle klijanja, osim toga u tolerantnim transgenim kulturama protiv korovskih trava i biljaka u postupku posle klijanja,

za jedinjenja (B3.3):

10 - 500, prvenstveno 100- 200 g AS/ha za plantažne kulture i na nekultivisanom zemljištu protiv korovskih trava i biljaka u postupku pre i posle klijanja, osim toga kod tolerantnih mutanata transgenim kulturama protiv korovskih trava i biljaka u postupku pre i posle klijanja,

Opsezi pogodnih odnosa količina za jedinjenja (A) i (B) dobijaju se iz navedenih količina za pojedinačne supstance. U kombinacijama prema pronalasku mogu se po pravilu smanjiti količine (potrošnja).

Pogodni opsezi količina (u g AS/ha) / odnos mešanja (A):(B), naročito (A1):(B), za kombinacije prema pronalasku navode se u nastavku: (A) + (BI.1.1), (Bl.1.2), (Bl.1.3), (Bl.1.4), (BI.1.5), (Bl.2.1), (BI.2.2), (Bl.2.3), (BI.2.4) ili(B1.2.5): 10-100 +100-3000/1:1 do 1:300, naročito od 1:20 do 1:80, (A) + (BI .2.6): 10-100 +10-200 (naročito 10-100) /10:1 do 1:20 (naročito 1:10), prvenstveno 5:1 do 1:5, (A) + (BI.2.7): 10-100 +10-1500 (naročito 10-400) /10:1 do 1:150 (naročito 1:40), prvenstveno 5:1 do 1:40 (naročito 1:20), (A) + (BI .2.8): 10-100 +250-3000 (naročito 500-2000) /1:300 do 1:3 (naročito 1:100 do 1:7),

(A) + (BI.3): 10-100 +1-60 (naročito 1-50) /100:1 do 1:6 (naročito

1:5), prvenstveno 50:1 do 1:2,

(A) + (B1.4): 10-100 +10-2500 (naročito 10-1000)/10:1 do 1:250 (naročito 1:10), prvenstveno 1:1 do 1:75 (naročito 1:5),

(A) + (BI.5.1), (Bl.5.2) ili (Bl.5.3):

10-100 +5-200 (naročito 10-150) / 1:20 do 20:1,

prvenstveno 1:8 do 6:1,

(A) + (Bl.5.4): 10-100 + 1-15 (naročito 3 -12) /1:3 do 90:1 (naročito

1:1 do 20:1),

(A) + (B1.6.1)-(B1.6.25): 10-100 + 0,5-5000 (naročito 1 - 4000) / 200:1 do 1:500

(naročito 120:1 do 1:200),

(A) + (BI.6.26) - (BI.6.32): 10-100 + 5-500 (naročito 10 - 400) / 20:1 do 1:50 (naročito 6:1 do 1:20), (A) + (B1.6.33)-(B1.6.36): 10-100 + 10-1000 (naročito 25 - 800) /10:1 do 1:100

(naročito 2.5:1 do 1:40),

(A) + (B1.7.1)-(B1.7.6): 10-100 + 5-5000 (naročito 10 - 4000) / 20:1 do 1:500,

prvenstveno 6:1 do 1:200,

(A) + (BI.7.7), (Bl.7.8) ili (Bl.7.9):

10-100 + 1-80 (naročito 2-60) / 100:1 do 1:8,

prvenstveno 30:1 do 1:3,

(A) + (B2.1): 10-100 + 10 - 300 (naročito 10 - 2500) /10:1 (naročito 1:1) do 1:300 (naročito 1:250), prvenstveno 3:1 do 1:100, (A) + (B2.2): 10-100 + 10 -1000 (naročito 10 - 800) /10:1 (naročito 2:1) do 1:80 (naročito 1:10), (A) + (B2.3.1): 10-100 + 50 - 2500 (naročito 50 - 2000) / 2:1 (naročito 1:5) do 1:250 (naročito 1:200), prvenstveno 1:1 (naročito 1:13)

do 1:100 (naročito 1:33),

(A) + (B2.3.2): 10-100 + 50-1000 /2:1 do 1:100 (naročito 1:1 do 1:50), (A) + (B2.3.3): 10-100 + 100 (naročito 150) -1500 (naročito 300 -1200) /

1:1 do 1:150, prvenstveno 1:3 do 1:60,

(A) + (B2.3.4): 10-100 4- 20 - 300 (naročito 40-200) / 1:60 do 5:1, prvenstveno 1:20 -1,5:1, (A) + (B2.3.5): 10-100 + 5-120 (naročito 10-90) /20:1 do 1:12, prvenstveno 6:1 -1:4, (A) + (B2.3.6): 10-100 + 25-500 (naročito 50-300) /4:1 do 1:50, prvenstveno 2:1 -1:30, (A) + (B2.4): 10-100 + 0,5-180 (naročito 1-80) / 200:1 (naročito 100:1) do 1:18, (naročitol:8), prvenstveno 60:1 (naročito 50:1)

do 1:7 (naročito 1:5),

(A) + (B2.5): 10-100 4- 0,5-2000 (naročito 1-1500) / 200:1 do 1:200, prvenstveno 60:1 do 1:75,

( A) + (B2.6.1) ili (B2.6.2):

10-100 + 2,5-400 (naročito 5-200) / 40:1 do 1: 40, prvenstveno 12:1 do 1:10,

(A) + (B2.6.3) ili (B2.6.4):

10-100 + 2,5-80 (naročito 5-60) / 40:1 do 1:8, prvenstveno 12:1 do 1:3, (A) + (B2.6.5) - (B2.6.8): 10-100 + 50-2000 (naročito 60-1800) / 2:1 do 1:200,

prvenstveno 1:2 do 1:90, ?'

(A) + (B2.6.9) ili (B2.6.10): 10-100 + 50-3000 (naročito 80-2000) / 2:1 do 1:300,

prvenstveno 1:4 do 1:100,

(A) + (B2.6.11), (B2.6.12) ili (B2.6.13): 10-100 + 15-180 (naročito 2,5-150) / 60:1 do 1:18,

prvenstveno 30:1 do 1:7,

(A) + (B6.1.14): 10-100 + 2,5-80 (naročito 5-60) / 40:1 do 1:8, prvenstveno 12:1 do 1:3, (A) + (B3.1): 10-100 + 100-2000 (naročito 20-1600) /5:1 (naročito 1:1) do 1:200 (naročito 1:160), prvenstveno 3:1 (naročito 1:3) do

1:90 (naročito 1:80),

(A) + (B3.2): 10-100 4- 20-2000 (naročito 20-1600) /5:1 (naročito 1:1) do 1:200 (naročito 1:160), prvenstveno 3:1 (naročito 1:3) do

1:90 (naročito 1:80),

(A) + (B3.3): 10-100 + 10-500 (naročito 20-150) / 20:1 (naročito 5:1) do 1:50 (naročito 1:20), prvenstveno 4:1 (naročito 3:1) do 1:10,

Od posebnog interesa je primena herbicida koji sadrže sledeća jedinjenja iz

grupa (A) + (B): (A1.1) + (B1.1.1), (A1.1) + (B1.1.2.), (A1.1) + (B1.1.3), (A1.1) + (B1.1.4),

(A1.1) + (B1.1.5),

(A1.1) + (B1.2.1), (A1.1) + (B1.2.2.), (A1.1) + (B1.2.3), (A1.1) + (B1.2.4),

(A1.1) + (B1.2.5), (A1.1) + (B1.2.6), (A1.1) + (B1.2.7). (A1.1) + (B1.2.8),

(A1.1) + (B1.3.1), (A1.1) + (B1.3.2.). (A1.1) + (B1.3.3),

(A1.1) + (B1.4.1), (A1.1) + (B1.4.2.), (A1.1) + (B1.4.3), (A1.1) + (B1.4.4),

(A1.1) + (B1.4.5), (A.1.1) + (B1.4.6), (A1.1) + (B1.4.7),

(A1.1) + (B1.5.1), (A1.1)+ (B1.5.2), (A1.1) + (B1.5.3), (A1.1) + (B1.5.4),

(A1.1) + (B1.6.1), (A1.1) + (B1.6.2), (A1.1) + (B1.6.3), (A1.1) + (B1.6.4),

(A1.1) + (B1.6.5), (A1.1) + (B1.6.6), (A.1.1) + (B1.6.7), (A1.1) + (B1.6.8),

(A1.1) + (B1.6.9), (A1.1) + (B1.6.10), (A1.1) + (B1.6.11), (A1.1) + (B1.6.12),

(A1.1) + (B1.6.13), (A1.1) + (B1.6.14), (A1.1) + (B1.6.15), (A1.1) + (B1.6.16),

(A1.1) + (B1.6.17), (A1.1) + (B1.6.18), (A.1.1) + (B1.6.19), (A1.1) + (B1.6.20),

(A1.1) + (B1.6.21), (A1.1) + (B1.6.22), (A1.1) + (B1.6.23), (A.1.1) + (B1.6.24),

(A1.1) + (B1.6.25), (A1.1) + (B1.6.26), (A1.1) + (B1.6.27), (A1.1) + (B1.6.28),

(A1.1) + (B1.6.29), (A1.1) + (B1.6.30), (A1.1) + (B1.6.31), (A1.1) + (B1.6.32), (A1.1) +

(A1.5) + (B1.6.1). (A1.5) +(B1.6.2), (A1.5) + (B1.6.3), (A1.5) + (B1.6.4),

(A1.5) + (B1.6.5), (A1.5)+{B1.6.6), (A.1.5) + {B1.6.7), (A1.5) + (B1.6.8),

(A1.5) + (B1.6.9), (A1.5) + <B1.6.10), (A1.5) + (B1.6.11), (A1.5) + (B1.6.12),

(A1.5) + (B1.6.13), (A1.5) + (B1.6.14), (A1.5) + (B1.6.15), (A1.5) + (B1.6.16),

(A1.5) + (B1.6.17), (A1.5) + (B1.6.18), (A1.5) + (B1.6.19), (A1.5) + (B1.S.20),

(A1.5) + (B1.6.21), (A1.5) + (B1.6.22). (A1.5) + (B1.6.23), (A1.5) + (B1.6.24),

(A1.5) + (B1.6.25), (A1.5) + (B1.6.26), (A1.5) + (B1.6.27), (A1.5) + (B1.6.28),

(A1.5) + (B1.6.29), (A1.5) + (B1.6.30), (A1.5) + (B1.6.31), (A1.5) + (B1.6.32),

(A1.5) + (B1.6.33), (A1.5) + (B1.6.34), (A.1.5) + (B1.6.35), (A1.5) + (B1.6.36),

(A1.5) + (B1.7.1), (A1.5) + (B1.7.2), (A1.5) + (B1.7.3), (A1.5) + (B1.7.4),

(A1.5) + (B1.7.5), (A1.5) +(B1.7.6), (A1.5) + (B1.7.7), (A1.5) + (B1.7.8),

{A1.5)+(B1.7.9),

(A1.5) + (B2.1.1), {A1.5) + (B2.1.2.), (A1.5) + (B2.2.1),

(A1.5) + (B2.3.1), (A1.5) + (B2.3.2), (A1.5) + (B2.3.3), (A1.5) + (B2.3.4),

(A1.5) + (B2.3.5), (A1.5) + (B2.3.6),

(A1.5) + {B2.4.1), (A1.5) + (B2.4.2.), (A1.5) + (B2.4.3), (A1.5) + (B2.4.4),

(A1.5) + (B2.4.5), (A1.5) + (B2.4.6),

(A1.5) + (B2.5.1), (A1.5) + (B2.5.2), (A1.5) + (B2.5.3), (A1.5) + (B2.5.4),

(A1.5) + (B2.5.5), (A1.5) + (B2.5.6), (A1.5) + (B2.5.7), (A1.5) + (B2.5.8),

(A1.5) + (B2.5.9), (A1.5) + (B2.5.10), (A1.5) + (B2.5.11), <A1.5) + (B2.5.12),

(A1.5) + (B2.5.13), (A1.5) + (B2.5.14), (A'1.5) + (B2.5.16), (A1.5) + (B2.5.17),

(A1.5) + (B2.6.1), {A1.5) + (B2.6.2), (A1.5) + (B2.6.3), (A1.5) + (B2.6.4),

(A1.5) + (B2.6.5), (A1.5) + (B2.6.6), (A1.5) + (B2.6.7),

(A1.5) + (B2.6.8), (A1.5) + (B2.6.9), (A1.5) + (B2.6.10), (A1.5) + (B2.6.11).

(A1.5) + (B2.6.12). (A1.5) + (B2.6.13), (A1.5) + (B2.6.14),

(A1.5) + (B3.1.1), (A1.5) + (B3.2.1),

(A1.5) + (B3.3.1), (A1.5) + (B3.3.2), (A1.5) + (B3.3.3), (A1.5) + (B3.3.4), (A1.5) +

(B3.3.5), (A1.5) + (B3.3.6) und (A1.5) + (B3.3.7),

(A2.1) + (B1.1.1), (A2.1) + (B1.1.2.), (A2.1) + (B1.1.3), (A2.1) + (B1.1.4),

(A2.1) + (B1.1.5),

(A2.1) + (B1.2.1), (A2.1) + (B1.2.2), (A2.1) + (B1.2.3), (A2.1) + (B1.2.4),

(A2.1) + (B1.2.5). (A2.1) + (B1.2.6), (A2.1) + (B1.2.7). (A2.1) + (B1.2.8),

(B1.6.33), (A1.1) + (B1.6.34), (A. 1.1) + (B1.6.35), (A1.1) + (B1.6.36),

(A1.1) + (B1.7.1), (A1.1) + (B1.7.2). (A1.1) + (B1.7.3), (A1.1) + (B1.7.4),

(A1.1) + (B1.7.5), (A1.1) + (B1.7.6), (A1.1) + (B1.7.7), (A1.1) + (B1.7.8),

(A1.1) + (B1.7.9),

(A1.1) + (B2.1.1), (A1.1) + (B2.1.2.), (A1.1) + (B2.2.1),

(A1.1) + (B2.3.1), (A1.1) + (B2.3.2), (A1.1) + (B2.3.3), (A1.1) + (B2.3.4), (A1.1) +

(B2.3.5), (A1.1) + (B2.3.6),

(A1.1) + (B2.4.1), (A1.1) + (B2.4.2.), (A1.1) + (B2.4.3). (A1.1) + (B2.4.4),

(A1.1) + (B2.4.5), (A1.1) + (B2.4.6),

(A1.1) + (B2.5.1), (A1.1) + (B2.5.2), (A1.1) + (B2.5.3), (A1.1)+ (B2.5.4),

(A1.1) + (B2.5.5), (A1.1)4(B2.5.6), (A1.1) + (B2.5.7). (A1.1) + (B2.5.8),

(A1.1) + (B2.5.9), (A1.1) + (B2.5.10), (A1.1) + (B2.5.11), (A1.1) + (B2.5.12),

(A.1.1) + (B2.5.13), (A1.1) + (B2.5.14), (A1.1) + (B2.5.16), (A1.1) + (B2.5.17),

(A1.1) + (B2.6.1), (A1.1) + (B2.6.2), (A1.1) + (B2.6.3), (A1.1) + (B2.6.4),

(A.1.1) + (B2.6.5), (A1.1) + (B2.6.6), (A1.1) + (B2.6.7),

(A1.1) + (B2.6.8), (A1.1) + (B2.6.9), (A1.1) + (B2.6.10), (A1.1) + (B2.6.11),

(A1.1) + (B2.6.12), (A1.1) + (B2.6.13), (A1.1) + (B2.6.14),

(A1.1) + (B3.1.1), (A1.1) + (B3.2.1),

(A1.1) + (B3.3.1), (A1.1) + (B3.3.2), (A1.1) + (B3.3.3), (A1.1) + (B3.3.4), (A1.1) +

(B3.3.5), (A1.1) + (B3.3.6) unđ (A1.1) + (B3.3.7),

(A1.2) + (B1.1.1), (A1.2) + (B1.1.2.), (A1.2) + (B1.1.3), (A1.2) + (B1.1.4),

(A1.2) + (B1.1.5),

(A1.2) + (B1.2.1), (A1.2) + (B1.2.2.), (A1.2) + (B1.2.3), (A1.2) + (BI.2.4),

(A1.2) + (B1.2.5), (A1.2) + (B1.2.6), (A1.2) + (B1.2.7), (A1.2) + (B1.2.8),

(A1.2) + (B1.3.1), (A1.2) + (B1.3.2.), (A1.2) + (B1.3.3),

(A1.2) + (B1.4.1), (A1.2) + (B1.4.2.), (A1.2) + (B1.4.3), (A1.2) + (B1.4.4),

(A1.2) + (B1.4.5), (A.1.2) + (B1.4.6), (A1.2) + (B1.4.7),

(A1.2) + (B1.5.1), (A1.2)+ (B1.5.2), (A1.2) + (B1.5.3), (A1.2) + (B1.5.4),

(A1.2) + (B1.6.1), (A1.2) + (B1.6.2), (A1.2) + (B1.6.3), (A1.2) +- (B1.6.4),

(A1.2) + (B1.6.5), (A1.2) + (B1.6.6), (A.1.2) + (B1.6.7), (A1.2) + (B1.6.8),

(A1.2) + (B1.6.9), (A1.2) + (B1.6.10), (A1.2) + (B1.6.11), (A1.2) + (B1.6.12).

(A1.2) + (B1.6.13), (A1.2) + (B1.6.14), (A1.2) + (B1.6.15), (A1.2) + (B1.6.16),

(A1.2) + (B1.6.17), (A1.2) + (B1.6.18), (A.1.2) + (B1.6.19), (A1.2) + (B1.6.20),

(A1.2) + (B1.6.21), (A1.2) + (B1.6.22), (A1.2) + (B1.6.23). (A.1.2) + (B1.6.24),

(A1.2) + (B1.6.25), (A1.2) + (B1.6.26), (A1.2) + (B1.6.27), (A1.2) + (B1.6.28),

(A1.2) + (B1.6.29), (A1.2) + (B1.6.30), (A1.2) + (B1.6.31), (A1.2) + (B1.6.32),

(A1.2) + (B1.6.33), (A1.2) + (B1.6.34), (A.1.2) + (B1.6.35), (A1.2) + (B1.6.36),

(A1.2) + (B1.7.1), (A1.2) + (B1.7.2), (A1.2) + (B1.7.3), (A1.2) + (B1.7.4),

(A1.2)4(B1.7.5), (A1.2) + (B1.7.6), (A1.2) + (B1.7.7), (A1.2) + (B1.7.8),

(A1.2) + (B1.7.9),

(A1.2) + (B2.1.1), (A1.2) + (B2.1.2.), (A1.2) + (B2.2.1),

(A1.2) + (B2.3.1), (A1.2) + (B2.3.2), (A1.2) + (B2.3.3), (A1.2) + (B2.3.4),

(A1.2) + (B2.3.5), (A1.2) + (B2.3.6).

(A1.2) + (B2.4.1), (A1.2) + (B2.4.2.), (A1.2) + (B2.4.3), (A1.2) + (B2.4.4),

(A1.2) + (B2.4.5), (A1.2) + (B2.4.6),

(A1.2) + (B2.5.1), (A1.2) + (B2.5.2), (A1.2) + (B2.5.3), (A1.2) + (B2.5.4),

(A1.2) + (B2.5.5), (A1.2) + (B2.5.6), (A1.2) + (B2.5.7), (A1.2) + (B2.5.8),

(A1.2)4(B2.5.9), (A1.2) + (B2.5.10), (A1.2) + (B2.5.11), (A1.2) + (B2.5.12),

(A1.2) + (B2.5.13), (A1.2) + (B2.5.14), (A1.2) + (B2.5.16), (A1.2)4(B2.5.17).

(A1.2) + (B2.6.1). (A1.2) + (B2.6.2), (A1.2) + (B2.6.3), (A1.2) + (B2.6.4),

(A1.2) + (B2.6.5), (Al .2) + (B2.6.6), (A1.2) + (B2.6.7),

(A1.2) + (B2.6.8), (A1.2) + (B2.6.9), (A1.2) + (B2.6.10), (A1.2) + (B2.6.11),

(A1.2) + (B2.6.12), (A1.2) + (B2.6.13). (A1.2) + (B2.6.14),

(A1.2) + (B3.1.1), (A1.2) + (B3.2.1),

(A1.2) + (B3.3.1), (A1.2) + (B3.3.2), (A1.2) + (B3.3.3), (A1.2) + (B3.3.4), (A1.2) +

(B3.3.5), (A1.2) + (B3.3.6) und (A1.2) + (B3.3.7),

(A1.5) + (B1.1.1), (A1.5) + (B1.1.2), (A1.5) + (B1.1.3), (A1.5) + (B1.1.4),

(A1.5) + (B1.1.5),

(A1.5) + (B1.2.1), (A1.5) + (B1.2.2.). (A1.5) + (B1.2.3), (A1.5) + (B1.2.4),

(A1.5) + (B1.2.5), (A1.5) + (B1.2.6), (A1.5) + (B1.2.7), (A1.5) + (B1.2.8),

(A1.5) + (B1.3.1), (A1.5) + (B1.3.2.), (A1.5) + (B1.3.3),

(A1.5) + (B1.4.1), (A1.5)4(B1.4.2.), (A1.5)4(B1.4.3), (A1.5)4(B1.4.4),

(A1.5)4(B1.4.5), (A.1.5)4(B1.4.6), (A1.5)4(B1.4.7).

(A1.5) 4 (B1.5.1), (A1.5)4(B1.5.2), (A1.5)4(B1.5.3), (A1.5)4(B1.5.4),

(A2.1) + (B1.3. i), (AZ1) + (B1.3.2), (A2.1) + (B1.3.3),

(A2.1) + (B1.4.1), (A2.1) + (B1.4.2), (A2.1) + (B1.4.3), (A2.1) + (B1.4.4),

(A2.1) + (B1.4.5), (A2.1) + (B1.4.6), (A2.1) + (B1.4.7),

(A2.1) + (B1.6.1), (A2.1}+ (B1.5.2), (A2.1) + (B1.5.3), (A2.1) + (B1.5.4),

(A2.1) + (B1.6.1), (A2.1) + (B1.6.2), (A2.1) + (B1.6.3), (A2.1) + (B1.6.4),

(A2.1) + (B1.6.5), (A2.1) + (B1.6.6), (A2.1) + (B1.6.7), (A2.1) + (B1.6.8),

(A2.1) + (B1.6.9), (A2.1) + (B1.6.10), (A2.1) + (B1.6.11), (A2.1) + (B1.6.12),

(A2.1 +(B1.6.13), (A2.1) + (B1.6.14), (A2.1) + (B1.6.15), (A2.1) + (B1.6.16),

(A2.1) + (B1.6.17), (A2.1 + (B1.6.18), (A2.1) + (B1.6.19), (A2.1) + (B1.6.20),

(A2.1) + (B1.6.21), (A2.1) + (Bi.6.22), (A2.1) + (B1.6.23), (A2.1) + (B1.6.24),

(A2.1) + (B1.6.25), (A2.1) + (B1.6.26), (A2.1) + (B1.6.27), (A2.1) + (B1.6.28),

(A2.1) + (B1.6.29), (A2.1) + (B1.6.30), (A2.1) + (B1.6.31), (A2.1) + (B1.6.32),

(A2.1) + (B1.6.33), (A2.1) + (B1.6.34), (A2.1) + (B1.6.35), (A2.1) + (B1.6.36),

(A2.1) + (B1.7.1), (A2.1) + (B1.7.2), (A2.1) + (B1.7.3), (A2.1) + (B1.7.4),

(A2.1) + (Bi.7.5), (A2.1) + (B1.7.6), (A2.1) + (B1.7.7), (A2.1) + (B1.7.8),

(A2.1) + (B1.7.9),

(A2.1) + (B2.1.1), (A2.1) + (B2.1.2.), (A2.1) + (B2.2.1),

(A2.1) + (B2.3.1), (A2.1)'+ (B2.3.2), (A2.1) + (B2.3.3), (A2.1) + (B2.3.4),

(A2.1) + (B2.3.5),(A2.1)+(B2.3.6),

(A2.1) + (B2.4.1), (A2.1) + (B2.4.2.), (A2.1) + (B2.4.3), (A2.1) + (B2.4.4),

(A2.1) + (B2.4.5), (A2.1) + (B2.4.6),

(A2.1) + (B2.5.1), (A2.1) + (B2.5.2), (A2.1) + (B2.5.3), (A2.1) + (B2.5.4),

(A2.1) + (B2.5.5), (A2.1) + (B2.5.6), (A2.1) + (B2.5.7), (A2.1) + (B2.5.8),

(A2.1) + (B2.5.9), (A2.1) + (B2.5.10), (A2.1) + (B2.5.11), (A2.1) + (B2.5.12),

(A.2.1) + (B2.5.13), (A2.1) + (B2.5.14), (A2.1) + (B2.5.16), (A2.1) + (B2.5.17),

(A2.1) + (B2.6.1), (A2.1) + (B2.6.2), (A1.5) + (B2.6.3), (A2.1) + (B2.6.4),

(A2.1) + (B2.6.5), (A2.1) + (B2.6.6), (A2.1) + (B2.6.7).

(A2.1) + (B2.6.8), (A2.1) + (B2.6.9), (A2.1) + (B2.6.10), (A2.1) + (B2.6.11),

(A2.1) + (B2.6.12), (A2.1) + (B2.6.13), (A2.1) + (B2.6.14),

(A2.1) + (B3.1.1), (A2.1) + (B3.2.1),

(A2.1) + (B3.3.1), (A2.1) + (B3.3.2), (A2.1) + (B3.3.3), (A2.1) + (B3.3.4), (A2.1) +

(B3.3.5), (A2.1) + (B3.3.6) und (A2.1) + (B3.3.7),

Gore navedene količine i odnosi količina imaju prednost.

U pojedinačnim slučajevima može imati smisla da se jedno ili više, prvenstveno jedno od jedinjenja iz grupe (A) kombinuje sa više jedinjenja iz grupe (B) iz klasa (Bi),(B2)i(B3).

Pored toga kombinacije prema pronalasku se mogu primenjivati zajedno sa drugim aktivnim supstancama, primera radi iz grupe sredstava protiv opasnosti, l'ungicida, insekticida i regulatora rasta biljaka ili u zaštiti bilja uobičajenih dodatnih supstanci kao i pomoćnim sredstvima za dobijanje formulacija. Dodatne supstance su primera radi đubriva i boje.

Kombinacije prema pronalasku (herbicidi) imaju odlično herbicidno delovanje protiv širokog spektra monokotiledonih ili dikotiledonih štetočinskih biljaka, koje su od značaja za proizvodnju. Dobri rezultati se takođe postižu kod višegodišnjih korova, protiv kojih se teško bori, i koji ponovo rastu iz rizoma, korena ili drugih trajnih organa. Pri tome je svejedno da li se supstance primenjuju pre setve, pre klijanja ili posle klijanja. Od prednosti je primena posle klijanja ili u ranom postupku posle setve, a pre klijanja.

Pojedinačno se primera radi navode neki predstavnici mono i dikotiledone korovske flore, koji se mogu kontrolisati jedinjenjima prema pronalasku, a da se navođenjem ne vrši ograničavanje na određene biljne vrste.

Od monokotiledonih korova dobro se kontrolišu npr. Avena spp., Alopecurus spp., Bracharia spp., Digitaria spp., Lolium spp., Echinochloa spp., Panicum spp., Phalaris spp., Poa spp., Setaria spp., kao i vrste Cvperus iz grupe jednogodišnjih biljaka, dok se od višegodišnjih dobro kontrolišu Agropvron, Cvnodon, lmperata kao i Sorghum i trajne vrste Cyperus-a.

Kod dikotiledonih biljaka spektar delovanja obuhvata vrste kao Što su npr. Abutilon spp., Amaranthus spp., Chenopodium spp., Chrvsanthemum spp., Galium spp., Ipomoea spp., Kochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polvgonum spp., Sida spp., Sinapis spp., Solanum spp., Stellaria spp., Veronica spp. i Viola spp, Xanthium spp. od jednogodišnjih, a višegodišnji obuhvataju biljke kao Convolvulus, Cirsium, Rumex i Artemisis.

Ukoliko se jedinjenja prema pronalasku primene pre klijanja na zemljište, tada se klijanje potpuno sprečava ili korovi rastu do formiranja lista od klice, prekidaju rast i potpuno izumiru tri do četiri nedelje nakon klijanja.

Kod primene aktivnih supstanci na zelene delove biljaka u postupku posle klijanja veoma brzo nakon tretmana nastupa drastično zaustavljanje rasta i korovi ostaju u stanju rasta u koji je bio u trenutuku aplikacije ili izumiru nakon određenog vremena, tako da na njivi dolazi do ranog i trajnog odstranjivanja štetne konkurencije korova kultivisanim biljkama.

Herbicidna sredstva prema pronalasku odlikuju se brzim i trajnim herbicidnim delovanjem. Otpornost aktivnih supstanci u kombinacijama prema pornalasku na kišu je po pravilu dobra. Kao posebna prednost, uočava se, da se u kombinacijama primenjeno i delotvorno doziranje jedinjenja (A) i (B) može podesiti na tako niskom nivou da je delovanje na tlo optimalno malo. Na taj način ne samo da je njihova primena moguća u osetljivim kulturama, nego se izbegava i kontaminacija podzemnih voda. Kombinacijama aktivnih supstanci prema pronalasku omogućava se znatno smanjenje neophonih količina aktivnih supstanci.

Prilikom zajedničke primene herbicida tipa (A) + (B) dolazi do nadaditivnog efekta (tj. sinergetskog efekta). Pri tome je delovanje kombinacija jače od očekivanog zbira delovanja primenjenih pojedinačnih herbicida. Sinergetski efekti dopuštaju smanjenje potrošnje, kontrolu šireg spektra korovskih biljaka i trava, brže pojave herbicidnog delovanja, dužeg delovanja, kontrolu štetnih biljaka samo jednom odnosno manjim brojem aplikacija, kao i proširenje mogućeg polja primene. Primenom sredstava delimično se smanjuje i količina štetnih sastojaka, kao što su azot i oleinska kiselina i njihov sadržaj u zemljištu.

Navedene osobine i prednosti se traže u praktičnoj borbi protiv korova, da bi se poljoprivredne kulture oslobodile neželjenih konkurentskih biljaka i da bi se na taj način kvantitativno i kvalitativno osigurali i/ili povećali prinosi. Uzevši u obzir opisane osobine tehnički standard se znatno premašuje navedenim novim kombinacijama.

(vlada kombinacije prema pronalasku imaju odličnu herbicidnu aktivnost protiv monokotiledonih i dikotiledonih korova, kultivisane biljke se oštećuju samo neznatno ili nimalo. Osim toga sredstva prema pronalasku delimično sadrže i izuzetne osobine regulisanja rasta kultivisanih biljaka. Oni regulatorski deluju na razmenu materija u biljakama i zato se mogu primeniti za planiran uticaj na sastav biljaka i za olakšanje žetve npr. oslobađanjem desikacije i smanjenjem rasta. Stoga su pogodni i za opštu kontrolu i smanjenje neželjenog vegetativnog rasta, bez, uništavanja biljke. Inhibicija vegetativnog rasta biljke kod mnogih monokotiledonih i dikotiledonih kultura igra važnu ulogu, jer se uticajem na rast može smanjiti količina potrebna za skladištenje.

Usled herbiciđnih osobina i regulatorskog delovanja na rast sredstva se mogu primeniti za borbu protiv štetnih biljaka kod poznatih biljnih kultura, ali i kod kultura koje su tolerantne na dalje menjanje ili kod genetski izmenjenih kultura. Transgene biljke se po pravilu odlikuju naročito povoljnim osobinama, pored otpornosti na sredstva prema pronalasku primera radi putem otpornosti na biljne bolesti ili njihove uzročnike, kao što su određeni insekti ili mikroorganizmi kao što su gljivice, bakterije i virusi. Ostale naročite osobine tiču se npr. proizvoda dobijenog posle žetve u vezi sa količinom, kvalitetom, karakteristika vezanim za skladištenje, sastava i naročitih sadržaja. Poznate su transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili izmenjenim kvalitetom škroba ili takve sa drugačijim sastavom masnih kiselina.

Uobičajeni putevi za dobijanje novih biljaka, koje u poređenju sa ranijim imaju modifikovane osobine, su klasični postupci odgajanja ili dobijanje mutanata. Alternativno nove biljke sa izmenjenim osobinama se mogu dobiti pomoću postupaka genteskog inženjerstva (videti npr. EP-A-0221044, EP-A-0131624).

U više slučajeva je primera radi opisano:

- genetička izmena kultivisanih biljaka radi modifikacije škroba koji se sintetizuje u biljkama (npr. WO 92/11376, WO 92/14827, VVO 91/19806), - transgene kultivisane biljke, koje su otporne ne druge herbicide, npr. na sullonil urcje (EP-A-0257993, US-A-5013659), - transgene kultivisane biljke sa sposobnošću da proizvode toksine Bacillus thuringiensis-a (Bt-toksine), koji biljke čine otpornim na neke štetočine (EP-A-0142924, EP-A-0193259), - transgene kultivisane biljke sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/13972).

U principu su poznate brojne tehnike iz oblasti molekularne biologije, kojima se mogu dobiti nove transgene biljke sa izmenjenim osobinama, videti npr. Sambrook et al. 1989, Molecular cloning, A Laboratorv Manual, 2. izdanje, Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, NY; ili Winnacker: Gene und Klone, VCH Weinheim, 2. izdanje 1996, ili Christou: Trends in Plant Science, 1 (1996) 423-431.

Za takve manipulacije genetskim inženjerstvom mogu se uneti molekuli iiukleinskih kiselina u plazmide, koji dopuštaju mutagenezu ili izmenu sekvence rekombinacijom sekvenci DNA. Pomoću gore navedenih standardnih postupaka može se prcduzeti primera radi izmena baze, odstranjivanje delova sekvenci ili uvođenje prirodnih ili sintetičkih sekvenci. Za povezivanje fragmenata DNA mogu se koristiti adaptori ili linkeri fragmenata.

Dobijanje. biljnih ćelija sa smanjenom aktivnošću genskih produkata može se primera radi postići ekspresijom bar jedne odgovarajuće antisens RNA, jednom sens RNA radi dobijanja kosupresionog efekta ili ekspresije bar jednog na odgovarajući način konstruisanog ribozoma, koji čepa specifične transkripte gore navedenog genskog produkta.

Za to se mogu primeniti molekuli DNA, koji sadrže cei u kodirajući! sekvencu nekog genskog produkta i eventualno sadrže prisutnu flankirajuću sekvencu, kao i molekuli DNA koji sadrže samo deo kodirajuće sekvence, pri čemu taj deo mora da bude dovoljno dugačak da bi izazvao antisens efekat u ćelijama. Moguća je i primena sekvenci DNA, koje imaju visok stepen homologije sa kođirajućim sekvencama nekog genskog produkta, ali nisu potpuno identične.

Prilikom ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama sintetizujući protein ', se može lokalizovati u svakom proizvoljnom kompartimentu biljne ćelije. Da bi se dobila lokalizacija u određenom kompartimentu, može se kodirajući region spojiti sa DNA sekvencom, koja obezbeđuje lokalizaciju u određenom kompartimentu. Takve sekvence su poznate stručnjaku (videti npr. Braun et al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; VVolter et al., Proc. Na ti. Acad. Sci. USA 85

(1988), Sonnevvald et al., Plant J. 1 (1991) 95-106.

Transgene biljne ćelije mogu se poznatim tehnikama regenerisati u cele biljke. Kod transgenih biljaka može se u principu raditi o biljkama bilo koje vrste, tj. kako o monokotiledonim biljkama, tako i o đikotileđonim. Tako se mogu dobiti transgene biljke sa izmenjenim osobinama putem superekspresije, supresije ili inhibicije homolognih (=prirodinih) gena ili genskih sekvenci ili ekspresije heterolognih (stranih) gena ili genskih sekvenci.

Predmet pronalaska je stoga takođe i postupak za borbu protiv neželjenog rasta biljaka, prvenstveno u kultivisanim biljakama kao što su žitarice (npr. pšenica, ječam, raž, ovas, pirinač, kukuruz, proso), karakterističan po tome, što se aplicira jedan ili više herbicida tipa (A) sa jedinim ili više herbicida tipa (B) na korove, delove biljaka, ili na zemljište. Predmet pronalaska je i primena novih kombinacija jedinjenja (A) + (B) radi borbe protiv štetnih biljaka, prvenstveno kod kultivisanih biljaka.

Kombinacije aktivnih supstanci prema pronalasku mogu biti u obliku formulacije smeše dve komponente, eventualno i sa drugim aktivnim supstancama, dodatnim materijama i/ili pomoćnim materijama za dobijanje formulacija, koje se zatim na uobičajen način razređuju sa vodom pre primene, ili se proizvode kao takozvane smeše za punjenje u rezervoar zajedničkim razrađivanjem vodom odvojeno formulisanih ili delimično odvojeno forrnulisanih komponenata.

Jedinjenja (A) i (B) ili njihove kombinacije mogu se formulisati na različite načine, već prema tome koji biološki i/ili hemijsko-fizički parametri su zadati. Kao opšte mogućnosti formulisanja primera radi u pitanje dolaze: prašak za raspršivanje (WP), emulgativni koncentrati (EC), vodeni rastvori (SL), emulzije

(EW) kao što su emulzije ulje u vodi ili voda u ulju, raspršivi rastvori ili emulzije, disperzije na bazi ulja ili vode, suspoemulzije, praŠkasta sredstva (DP), sredstva/a bajeovanje, granulati za rasipanje po tlu ili raspršivanje ili granulati koji disperguju u vodi (WG), ULV formulacije, mikorkapsule ili voskovi.

Pojedinačni tipovi formulacija su u principu poznati i primera radi opisani su u: VVinnacker-Kuehler: Chemische Technologie, tom 7, C. Hauser Verlag

Muenchen, 4 izdanje, 1986.; van Valkenburg: Pesticide Formulations, Marcel Dekker N.Y., 1973., K. Martens: Spray Drying Handbook, treće izdanje, 1979., G. Goodwin Ltd. London.

Neophodna pomoćna sredstva za dobijanje formulacija kao što su inertni materijali, tenzidi, rastvarači i druge dodatne supstance su takođe poznate i primera radi opisane su u: Vvatkins: Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers, drugo izdanje, Darland Books, Caldv/ell NJ.: H. v. Olphen: Introduction to Clay Colloid Chemistry, drugo izdanje, J Wiley & Sons, N.Y.; Marsđen: Solvents Guide, drugo izdanje, Interscience, N.Y. 1950; McCutcheons: Detergents and Emulsifiers Annual, MC Publ. Corp. Ridgevvood N.J.; Sisley and Wood: Encyclopedia of Surface Active Agents, Chem. Publ. Co. Inc. N.Y. 1964. Schoenfeldt: Grenzflaechenaktive Aethylenoxidaddukte, VViss. Verlagsgesellschaft, Stuttgart, 1976.; Winnacker-Kuehler: Chemische Technologie,lom 7, C. Hauser Verlag Muenchen, 4 izdanje, 1986.

Na osnovu ovih formulacija mogu se dobiti kombinacije sa drugim aktivnim supstancama - pesticidima, kao i drugim herbicidima, fungicidima ili insekticidima, kao Što su sredstva protiv opasnosti, đubriva i/ili regulatori rasta, npr. u obliku gotovih formulacija ili gotove tečnosti za punjenje rezervoara („tankmix").

Prašci za prskanje („omreženi praškovi") su preparati koji ravnomerno đisperguju u vodi, koji pored aktivne supstance osim rastvarača i inertnih materija sadrže još i jonske ili nejonske tenside („omreživače", dispergatore), npr, polioksetilovane alkilfenole, polietoksilovane masne alkohole ili amine, alkansulfonate ili alkilbenzolsulfonate, ligninsulfon kiseli natrijum, 2,2'-dinaftilmetan-6,6'-disulfonkiseli natrijum, dibutilnaftalin-sulfon kiseli natrijum ili takođe oleoilmetiltaurin kiseli natrijum.

Emulgativni koncentrati se proizvode rastvaranjem aktivne supstance u organskom rastvaraču, npr. butanolu, cikloheksanonu, dimetilformamiđu, ksilolu ili takođe u aromatima sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonicima uz dodavanje jednog ili više jonskog ili nejonskog tenzida (emulgatora). Kao emulgatori mogu se primera radi primeniti: kalcijumove soli arilalkilsulfonske kiseline, kao što su Ca-dodecilbenzolsulfonat ili nejonski emulgatori kao što je poliglikolestar masne kiseline, alkilarilpoliglikoletar, poliglikoletar masnog alkohola, produkti kondenzacije propilenoksid-etilenoksida, alkilpolietar, estar sorbinske masne kiseline, polioksietilenestar sorbinske kiseline ili polioksietilensorbitestar.

Sredstva za raspršivanje mogu se dobiti mlevenjem aktivne supstance sa fino raspoređenim čvrstim materijama, npr. talkom, prirodnim smolama, kaolinom bentonitom i pirofilitom ili diatomskim zemljama

Granulati se mogu dobiti uduvavanjem aktivne supstance u adsorptivan, granulovan inertan materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne supstance pomoću lepkova kao što su: polivinilalkohol, poliakril kiseli natrijum ili mineralna ulja, na površinu nosača kao što je pesak, kaolin ili granulovan inertan materijal. Pogodne aktivne supstance se takođe mogu granulovati na način uobičajen kod proizvodnje đubriva, a po želji i kao smeša sa đubrivima. Granulati koji disperguju u vodi dobijaju se po pravilu prema postupcima kao što je sušenje raspršivanjem, granulacija u turbulentnom sloju, granulacija na tanjim, mešanjem mešalicama sa velikom brzinom i eksturzijom bez masnih inertnih materijala.

Agrohcmijski preparati po pravilu sadrže 0,1 do 99 težinskih procenata, a naročito 2 do 95 težinskih procenata aktivnih supstanci tipa A i/ili B, pri čemu su u zavisnosti od vrste fomulacije uobičajene sledeće koncentracije: u praškovima za raspršivanje koncentracija aktivne supstance iznosi npr. od 10 do 95 tež. %, dok se ostatak do 100 tež. % sastoji od uobičajenih sastojaka formulacije. Kod emulgativnih koncentrata koncentracija aktivne supstance može da iznosi npr. od 5 do 80 tež. %.

Formulacije u obliku praškova najčešće sadrže 5 do 20 tež. % aktivne supstance, a raspršivi rastvori oko 0,2 do 25 tež. % aktivne supstance.

Kod granulala, kao što su dispergativni granulati količina aktivne supstance delimičo zavisi od toga da lije aktivno jedinjenje tečno ili čvrsto i koje pomoćne supstance i punioci se primenjuju za granulate. Po pravilu u granulatima koji disperguju u vodi sastav (aktivne supstance) iznosi između 10 i 90 tež. %.

Pored toga formulacije aktivnih supstanci sadrže eventualno i uobičajena sredstva za lepljenje, omrežavanje, dispergovanje, emulgovanje, konzervanse, sredstva za zaštitu od mraza, rastvarače, punioce, boje, nosače, sredstva protiv stvaranja pene, sredstva za sprečavanje isparavanja i sredstva koja utiču na pH vrednost i viskoznost.

Poznato je, primera radi, da se delovanje glufosinat-amonijuma (A 1.2) kao i njegovih L-enantiomera može poboljšati pomoću površinski aktivnih supstanci, prvenstveno sredstvima za omrežavanje iz reda alkil-poliglikoletarsulfata, koji primera radi, sadrže od 10 do 18 atoma ugljcnika i primenjuju se u obliku njihovih alkalnih ili amonijum soli, ali takođe i u obliku magnezij u movih soli, npr. C(1/CVmasni alkohol-điglikoletarsulfat-natrijum (®Genapol LRO, Hoechst); videti EP-A-0476555, EP-A-0048436, EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196 kao Proc. EWRS Symp. Factors Affecting Herbicidal Activity and Selectivitv, 227-232 (1988). Osim toga poznato je da su alkil-poliglikoletarsulfati pogodni takođe i kao penetrativna pomoćna sredstva i pojačivači delovanja za čitav niz drugih herbicida, između ostalih i za herbicide iz grupe imidazolinona (videti EP-A-0502014).

Pre primene formulacije u trgovački uobičajenom obliku se eventualno razblažuju na poznat način, npr. vodom se razblažju prašci za prskanje, emulgativni koncentrati, disperzije i granulati koji disperguju u vodi. Praškasti preparati, granulati za tlo i razbacivanje, kao i raspršivi rastvori se obično pre' upotrebe ne razblažuju inertnim materijalima.

Aktivne supstance se mogu nanositi na biljke, delove biljaka, seme ili na tlo (oranicu), a prvenstveno se nanose na zelene biljke i zelene delove biljaka i eventualno dodatno na tlo. Jedna od mogućnosti primene je zajedničko nanošenje aktivnih supstnci u obliku gotovih smeša za rezervoar (tankmbc), pri čemu se optimalno formulisane koncentrovane formulacije pojedinačnih aktivnih supstanci u rezervoaru mešaju zajedno sa vodom i primenjuje se dobijena kaša za raspršivanje.

Zajednička formulacija herbicida kombinacije aktivnih supstanci (A) i (B), prema pronalasku, ima prednost da se lakše primenjuje, jer su količine komponenata već podešene u odgovarajućim odnosima. Osim toga i pomoćna sredstva se mogu u formulaciji optimalno podesiti, dok neka smeša različitih formulacija može da ima neželjene kombinacije pomoćnih materija.

A. Primeri formulacija opšteg oblika:

a) praškasti preparat se dobija mešanjem 10 tež. % neke aktivne supstance ili smeše aktivnih supstanci sa 90 tež. % talka kao inertnog materijala i shnjcnjcm u udarnoj mašini za mlevenje; b) prašak koji se može omrežiti i koji lako disperguje u vodi dobija se mešanjem 25 tež. % neke aktivne supstance ili smeše aktivnih supstanci sa 64 tež. % kvarca koji sadrži kaolin, kao inertnog materijala, 10 tež. % ligninsulfon kiselog kalijuma i 1 tež.%oleoilmetiltaurinkiselog natrijuma kao sredstva za omrežavanje i dispergovanje i zatim melje u mašini za mlevenje sa osovinom; c) disperzioni koncentrat, koji lako disperguje u vodi, dobija se mešanjem 20 tež. % aktivne supstance/smeše aktivnih supstanci sa 6 tež. % alkilfenolpoliglikoletra (©Triton X 207), 3 tež. % izotridekanolpoligliltoletra (8 EO) i 71 tež. % parafinskog mineralnog ulja (sa tačkom ključanja npr. oko 255 tlo 277 °C) i mlevenjem u mašini za mlevenje sa ribajućom sferom do finoće od ispod 5 mikrona; d) emulgativni koncentrat se dobija od 15 tež. % neke aktivne supstance/ smeše aktivnih supstanci, 75 tež. % cikloheksanona kao rastvarača i 10 tež. delova oksetilovanog nonilfenola kao emulgatora; c) granulat koji disperguje u vodi dobija se mešanjem 75 težinskih delova neke aktivne supstance/ smeše aktivnih supstanci, 10 težinskih delova lingninsulfon kiselog kalcijuma, 5 težinskih delova natrijum lauril sulfata, 3 težinska đcla polivinilalkohola i 7 težinskih delova kaolina, a zatim se melje u mašini za mlevenje sa osovinom i prašak se granuluje u turbulentnom sloju uduvavanjem vode kao granulacione tečnosti; f) granulat koji disperguje u vodi dobija se takođe mešanjem 25 težinskih delova neke aktivne supstance/ smeše aktivnih supstanci, 5 težinskih delova 2,2'-dinaftilemetan-6,6'~disulfon kiselog natrijuma, 2 težinska dela oleoilmetiltaurin kiselog natrijuma, 1 težinski deo polivinilalkohola i 17 težinskih delova kalcijum karbonata i 50 tež. delova vode, a zatim se usitnjava i homogenizuje na koloidnoj mašini za mlevenje, a zatim melje i tako dobijena suspenzija se rasprašuje i suši u kuli za raspršivanje pomoću mlaznice.

';.,t

Biološki primeri

I. Delovanje na korov pre klijanja

Seme odnosno delovi rizoma monokotiledonih i dikotiledonih korovskih biljaka se stavljaju u saksije sa peskovitom vlažnom zemljom i pokrivaju zemljom. Zatim se na povšinu pokrovnog sloja zemlje u različitim dozama apliciraju sredstva u obliku vodenih rastvora, suspenzija, odnosno emulzija sa količinom vode . proračunatom da odgovara 600 do 800 l/ha, a sredstva su bila formulisana u obliku koncentrovanih vodenih rastvora, praškova ili emulzijskih koncentrata. Nakon tretmana saksije se stavljaju u staklenu baštu i drže se u uslovima pogodnim za rast korova. Optička procena (bonitura) štete na biljkama odnosno klicama sledi nakon klijanja opitnih biljaka nakon vremena od oko 3 do 4 neđelje i vrši se poređenje sa netretiranim kontrolnim uzorcima. Kao što pokazuju rezultati testa, sredstva prema pronalasku imaju dobro herbiciđno delovanje pre klijanja na širok spektar korovskih trava i korova.

Bonitura i procena sinergetskog herbicidnog delovanja:

Herbiciđno delovanje aktivnih supstanci odnosno smeša aktivnih supstanci vrši se vizuelno poređenjem tretiranih parcela sa netretiranim kontrolnim

parcelama. Pri tome se uzimaju u obzir oštećenja i razvoj svih nadzemnih delova biljaka. Procena se vrši prema procentualnoj skali (100 % delovanja = sve biljke su izumrle, 50 % delovanja 50 % biljaka i zelenih biljnih delova je izumrio, 0 % delovanje = nema vidljivog delovanja = isto kao na kotrolnoj parceli). Uzimaju se vrednosti sa 4 parcele.

Prilikom primene kombinacija prema pronalasku često se opažaju herbicidna delovanja na nekoj vrsti korovske biljke, koje nadmašuje formalni zbir delovanja herbicida prilikom pojedinačne aplikacije. U nekim slučajevima se može alternativno opaziti da je za kombinaciju herbicida potrebna manja količina, da bi se u poređenju sa pojedinačnim preparatima postiglo isto delovanje na neku vrstu korovske biljke. Takvo pojačanje delovanja odnosno efektivnosti ili ušteda u potrošnji su snažan dokaz sinergetskog delovanja. Kada opažene vrednosti delovanja premašuju formalni zbir vrdnosti ogleda sa tretmanom pojedinačnim aktivnim supstancama, tada premašuju očekivanu vrednost prema Colby-ju, koja se izračunava prema sledećoj formuli i takođe se smatra dokazom sinergije (uporediti sa S. R. Colby: in Weeds 15, (1967), str 20 do 22).

E=A+B-(AxB/100),

pri Čemu A, B predstavljaju delovanje aktivne supstance A odnosno u % kod a odnosno b g AS/ha, E predstavlja očekivanu vrednost u % kod a + b u g AS/ha.

Opažene vrednosti ogleda pokazuju kod pogodnih niskih doza delovanje kombinacija, koje je iznad očekivanih vrednosti po Colby-ju.

2. Delovanje na korov posle klijanja

Seme odnosno delovi rizoma monokotiledonih i dikotiledonih korovskih biljaka se stavljaju u saksije sa peskovitom vlažnom zemljom, pokrivaju zemljom i ostavljaju u staklenu baštu pod dobrim uslovima za rast (temperatura, vlažnost vazduha, zalivanje). Tri nedelje po setvi ogledne biljke u stadijumu sa tri listića se tretiraju sredstvima prema pronalasku. Na zelene biljke se prskaju u različitim dozama sredstva prema pronalasku formulisana u obliku praška za prskanje, odnosno emulzionih koncentrata i razblažena u vodi Čija količina odgovara 600 do 800 l/ha. Nakon tri do četiri nedelje mirovanja opitnih biljaka u staklenoj bašti pod optimalnim uslovima za rast optički se ocenjuje delovanje preparata u poređenju na netretirane kontrolne uzorke. Sredstva prema pronalasku imaju u postupku posle klijanja dobro herbiciđno delovanje protiv širokog spektra za privredu značajnih korovskih trava i korova.

Pri tome se često opažaju delovanja kombinacija prema pronalasku koja premašuju formalni zbir delovanja pri pojedinačnoj aplikaciji herbicida. Posmatrane vrednosti iz ogleda pokazuju da prilikom pogodnih niskih doza delovanje - kombinacija premašuje očekivane vrednsoti prema Colby-ju (uporediti procenu iz primera 1).

3. Herbiciđno delovanje i tolerancija od strane kultivisanih biljaka

Kult ivisane biljke se neeuju na otvorenom prostori i na pnrrHnmn pnđ uclnvimn kakvi vladaju na prirodnom otvorenom prostoru, pri čemu su zasejani seme ili delovi rizoma tipičnih korova ili je iskorišćena prirodna zakorovljenost. Tretman sredstvima prema pronalasku po pravilu se vrši nakon klijanja korova i kultivisanih biljaka u stadijumu kada biljke imaju dva do četiri listića; a delimično se (kako je dato) vrši preemergentna aplikacija pojedinačnih aktivnih supstanci ili njihovih kombinacija (uporediti sa primerom 1) ili se u vidu sekvencijalnog tretmana vrši delimično preemergentan i/ili postemergentan tretman. Nakon primene, npr. dve, četiri, šest ili osam nedelja po aplikaciji occnjuje se delovanje preparata optičkim putem u poređenju sa netretiranim kontrolnim uzorkom (uporediti sa ocenom u primeru 1). Sredstva prema pronalasku i u ogledima na otvorenom prostoru imaju sinergetsko herbiciđno delovanje protiv širokog spektra privredno značajnih korovskih trava i korova. Upoređivanje je pokazalo da kombinacije prema pronalasku uglavnom imaju jače, delimično i značajno jače herbiciđno dejstvo, nego zbir dejstava pojedinačnih herbicida i stoga su sinergetske. Osim toga u značajnim vremenskim intervalima ocene delovanja premašuju očekivane vrednosti prema Colbv-ju (uporediti ocenu iz primera 1) i stoga takođe imaju sinergiju. Na suprot tome kultivisane biljke su nakon tretmana herbicidnim sredstvima neoštećene ili . samo neznatno oštećene.

Posebni ogledni primeri

U sledećim tabelama date su delimično očekivane vrednosti prema Colby-ju, pogledati odgovarajuće očekivane vrednosti E u zagradama (E=...).

Claims (7)

1. Kombinacije herbicida sa aktivnim sadržajem komponenata (A) i (B), pri čemu (A) označava jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja prema formuli (I) i njihovih soli, R<1>vodonik ili (Cr C4)alkil, R<2>vodonik ili (C,-C4)alkil, R<3>H, (Ci- C4)alkil>(Cr C4)alkoksi,(C2-C4)alkenoksi, (C2C4)alkinoksi, (C3-C6)cikloalkil,pri čemu je svako od 5 poslednje navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, ciano, (Cr C4)alkoksi i (Cr C4)alkilsulfonil, jedan od ostataka X i Y predstavljaju halogen, (Cr C4)alkil, (Cr C4)alkoksi, (Ci- C4)alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (Ci- C4)alkoksi i (C,- C4)alkiltio, i ostali ostaci X iY predstavljaju (Cr C4)alkil, (C,- C4)alkoksi, (Cr C4)alkiltio pri čemu je svaki od tri poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (CrC4)alkoksi i (Ci- C4)alkiltio, Z označava CH ili N i (B) predstavlja jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja koja se sastoje od (BI.1.1) alahlor, (B1.1.2) metolahlor, (B1.1.3) acetohlor, (Bl.l.4) dimetenamid, (B.1.1.5)petoksamid, (BI.2.1) atrazin, (BI.2.2) simazin, (BI.2.3) cianazin, (BI.2.4) tertbutilazin, (BI.2.5)metribuzin, (BI.2.6) Izoksaflutol, (B 1.2.7) flutiamid,(B1.2.8)terbutrin, (BI.3.1) nikosulfuron, (Bl.3.2) rimsulfuron, (Bl.3.3) primisulfuron, (B1.4.1)pendimetalin, (Bl.4.2) sulkotrion,(B1.4.3)dikamba, (BI.4.4) mezotrion, (BI.4.5) linuron, (BI.4.6) izoksahlortol, (Bl.4.7) benoksakor, (Bl.5.1) metosulam, (Bl.5.2) flumetsulam (B1.5.3)kloransulam, (BI.5.4) florasulam, (Đ 1.6.1) molinat, (BI.6.2) Tiobenkarb, (BI.6.3) kvinhlorak, (BI.6.4) propanil, (BI.6.5) piribenzoksim, (BI.6.6) butahlor, (BI.6.7) petilahlor, (BI.6.8) klomazon, (B1.6.9)oksadiargil, (Bl.6.10)oksaciklomefon,(B1.6.11) arailofos, (B1.6.12)kafenstrol, (Bl.6.13) mefenacet,(B1.6.14) fentrazamid, (BI.6.15) tiazopir, (BI.6.16) triklopir, (B1.6.17)oksadiazon, (Bl.6.18) esprokarb, (B1.6.19)piirbutirkarb, (Bl.6.20) azimsulfuron, (BI.6.21) EP 913, (Bl.6.22) tenihlor, (BI.6.23) pentoksazon, (BI.6.24) piriminobak, (Bl.6.25) OK 9701,(BI.6.26) kvizalofop/kvizalofop-P (B 1.6.27) fenoksaprop/fenoksaprop-P, (BI.6.28) fluazifop/lfuazifop-P, (B 1.6.29)haloksifop/haloksifop-P, (BI.6.30) propakvizafop, (BI.6.31) klodinafop,(B1.6.32) cihalofop, (BI.6.33) setoksidim, (BI.6.34) cikloksidim, (BI.6.35)kletodim, (BI.6.36) klefoksiđin, (BI.7.1) izoproturon, (BI.7.2) hlortuloron, (B1.7.3) prosoifokarb, (B1.7.4) MON 48500, (B 1.7.5) diklofop/ diklofop-P, (Bl.7.6) imazametabenz, (Bl.7.7) triasulfuron, (Bl.7.8) flupirsulforon, (BI.7.9) US 315, (B2.1.1) MCPA, (B2.1.2) 2,4-D, (B2.2.1) bromoksilin, (B2.3.1) bentazon, (B2.3.2) flutiacet, (B2.3.3) piriđat, (B2.3.4) diflufenzopir, (B2.3.5) karfentrazon, (B2.3.6) klopiralid, (B2.4.1) halosulruron, 032.4.2) tifensulfuron, (B2.4.3) prosulfUron, (B2.4.4) jodosulfuron, (B2.4.5) Mtosulfuron, (B2.4.6) sulfosulfuron, (B2.5.1) 2,4-D, (B2.5.2) MCPA, (B2.5.3) bensulfiiron, (B2.5.4) metsulfuron, (B2.5.6) acifluorfen, (B2.5.7) dispiribak, (B2.5.8) etoksisulfuron, (B2.5.9) cinosulfuron, (B2.5.10) pirazosulfAiron, (B2.5.11) imatosulfuron, (B2.5.12) ciklosulfamurori, (B2.5.13) hlorsulruron,(B2.5.14) brombuticL(B2.5.15) bentazon, (B2.5.16) benfurezat, (B2.5.17) hlorimuron, (B2.6.1) difliifenikan, (B2.6.2) flurtamon, (B2.6.3) tirbenuron, (B2.6.4) amidosulfuron, (B2.6.5) mekoprop/mekoprop-P, (B2.6.6) dihlorprop/dihlorprop-P, (B2.6.7) fluroksipir (B2.6.8) pikloran, (B2.6.9) ioksimil, (B2.6.10) bifenoks, (B2.6.11 )piraflufen-etil, (B2.6.12) fluoroglikofen-etil, (B2.6.13) cinidon-etil, (B2.6.14) pikolinofen, (B3.1) glufosinat, (B3.2) glifosati, (B3.3.1) imazapir, (B3.3.2) imazetapir, (B3.3.3) imazametabenz, (B3.3.4) imazametabenz-metil, (B3.3.5) imazamoks, (B3.3.6) imazakvin, (B3.3.7) imazapik.

2. Kombinacija herbicida prema zahtevu 1, naznačena time, što komponenta (A) sadrži jedno ili više jedinjenja prema formuli (Al) ili njihovih soli Gde R<3>ima značenje navedeno u formuli (I) i Me predstavlja metil.

3. Kombinaciju herbicida prema jednom od zahteva 1 do2, naznačen time, što sadrže jednu ili više komponenata iz grupe koja obuhvata aktivne supstance za zaštitu biljaka različite vrste, dodatne materije uobičajene u zaštiti bilja i pomoćna sredstva za dobijanje formulacija.

4. Postupak za borbu protiv korova, naznačen time, što se zajedno ili odvojeno primenjuju herbicidi ili kombinacije herbicida đefinisane prema jednom ili više od zahteva 1 do 3, pre klijanja, posle klijanja ili i pre i posle klijanja na biljke, delove biljaka, seme ili na tlo.

5. Postupak prema zahtevu 4 za selektivno uništavanje korova u biljnim kulturama.

6. Postupak prema zahtevu 5 za uništavanje korova u žitaricama, naročito kukuruzu.

7. Primena kombinacija herbicida prema jednom od zahteva 1 do 3 za uništavanje štetnih biljaka. Nastavak sa str. 1 Kombinacije herbicida sa u nastavku datim sadržajem komponenata (A) i (B) imaju sinergetsko herbiciđno delovanje: (A) jedan ili više herbicida formule (I) ili njegovih soli, gde su R<1>, R<2>, R<3>, X, Y i Z definisani u prvom patentnom zahtevu, i (B) jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja (BI) aktivnih herbicida koji preko lista i tla selektivno deluju u žitaricama i pojedinim dikotiledonim kulturama na monokotiledone i dikotiledone korove, (B2) aktivnih herbicida koji selektivno deluju u žitaricma i nekim dikotiledonim kulturama protiv pretežno dikotiledonih korova i (B3) herbicida koji deluju protiv dikotiledonih i monokotiledonih korova za primenu u neselektivnoj oblasti ili za specifično tolerantne kulture. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5