RS20140200A1 - Polimerni nanokompoziti sa inkoprorisanim nanočesticama srebra i medom - Google Patents

Abstract

Opisani su polimerni nanokopmoziti koji u sebi sadrže med i nanočestice srebra gde su nanokompoziti u formi koloidnog rastvora ili hidrogela na bazi alginata ili poli-vinil alkohola. Ovi nanokompoziti, koji su u obliku čestica, mikročestica, vlakana, mikrovlakana, ploča ili filmova su gelirani oblici rastvora polimera kao što su natrijum alginat ili poli-vinil alkohol pri čemu rastvori obuhvataju 50-95 mas.% koloidnog rastvora natrijum alginata sa nanočesticama srebra, i 5-50 mas.% meda, tj. 70-95mas.% koloidnog rastvora poli-vinil alkohola sa nanočesticama srebra i 5-30 mas.% meda. Takođe je opisan postupak za dobijanje polimernih nanokompozita sa inkorporisanim medom i nanočesticama srebra.

Description

POLIMERNI NANOKOMPOZITI SA INKORPORISANIM NANOČESTICAMA SREBRA I MEDOM

Ovaj pronalazak odnosi se na obloge za biomedicinske primene, a određenije na obloge koje su polimerni nanokompoziti sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom pri čemu su ti nanokompoziti u formi koloidnog rastvora ili hidrogela na bazialginata ili poli-vinil alkohola.

Rane, bilo da su one hronične ili akutne, predstavljaju značajan problem u medicinskoj praksi i otuda postoje razni pristupi tretiranja rana. Jedan od načina tretiranja je primena obloga na bazi alginata koje efikasno regulišu vlažnost rane što vodi ka bržoj granulaciji i reepitelizaciji oštećenog tkiva, kao što je opisano od strane W. Paul, CP. Sharma. Trends Biomater Artif Organs 18 (2004) str. 18. i D. Queen, H. Orsted, H. Sanada, G. Sussman. Int Wound J 1 (2004) str. 59., zbog čega su takve obloge našle široku primenu za tretman različitih rana. Međutim, ove obloge nisu najefikasnije u tretmanu inficiranih rana jer nemaju antimikrobna svojstva. Uz to, jedan od problema kod rana, posebno hroničnih, je povišena pH vrednost koja se kreće od 7,15 do 8,9 kao što je prikazano od strane G. Gethin. VVounds UK 3 (2007) str. 52., dok je pH vrednost normalne kože između 4 i 6 u zavisnosti od anatomske lokacije i godina (LA. Schneider, A. Korber, S. Grabbe, J. Dissemond. Arch Dermatol Res 298 (2007) str. 413.). Iz ovog razloga je poželjno da pH vrednost preparata za tretman rana bude blago kisela jer je pokazano da rane, bilo da su akutne ili hronične, sporije zarastaju ako im je pH povišena, odnosno alkalna, nego kada je blizu neutralne. Kiselost rane ubrzava njeno zarastanje jer se povećava procenat kiseonika njegovim oslobađanjem iz hemoglobina iz kapilara (M. Rendel, C. Mayer, W. VVeninger, E. Tschachler. Br J Dermatol 145 (2001) str. 3.) i suzbija se aktivnost proteinase, koja usporava ili sprečava zarastanje rana jer uništava faktore rasta, proteinska vlakna i fibronektin u matriksu rane koji je, pak, neophodan za aktivaciju fibroblasta i njihovu migraciju (I. Rushton. Nurs Štand 21 (2007) str. 68.).

Funkcionalnost alginatnih obloga se može poboljšati dodavanjem meda zbog niza povoljnih svojstava koje med ima, kao što su antibakterijska aktivnost (R.A. Cooper, E. Halas, P.C. Molan. J Bum Care Rehabil 23 (2002) str. 366.; i P.E. Lusbv, A.L. Coombes, J.M. VVilkinson. Arch Med Res 36 (2005) str. 464.), antiinflamatorni efekti (P. C. Molan. Buli. Eur. Tissue Rep. Soc. 9 (2002) str. 5., i US RE42,755 E), stimulacija angiogeneze (K. Rossiter, A.J. Cooper, D. Voegeli, B.A. Lwaleed. J VVound Care 19 (2010) str.

2.) i ubrzavanje zarastanja rana (S.S. Gupta, O. Singh, P.S. Bhagel, S. Moses, S. Shukla, R.K. Mathur. J Cutan Aesthet Surg 4 (2011) p. 183.). Razvijeno je više komercijalnih proizvoda na bazi alginata i meda pri čemu su u najvećem broju slučajeva alginatna vlakna potopljena u med za medicinsku primenu, kao što su Vivamel (Tosama, Slovenija), Algivon (Bamford, Novi Zeland) i MediHonev<®>Calcium Alginate Dressing (Đerma Sciences, SAD). Takođe, u US RE 42,755 E opisan je postupak dobijanja alginatnih obloga sa medom mešanjem praha natrijum-alginata i meda na relativno visokoj temperaturi (60°C) pri čemu se alginat rastvara i apsorbuje vodu iz meda što dovodi do formiranja gela. Ovako pripremljeni gelovi su u obliku listova ili ploča ili se mogu izlivati u modle, ali su lako rastvorljivi, pa se dodatno mogu gelirati dodavanjem polivalentnih katjona. Nedostatak ovog pronalaska je u relativno visokoj temperaturi na kojojoj se vrši geliranje alginata jer je za med poznato da na temperaturama višim od 41°C počinje da gubi svoja lekovita svojstva. Generalno, med snižava pH vrednost obloge tako da su G.T. Gethin, S. Cowman, R.M. Conroy. Int Wound J 5 (2008) str. 185., pokazali da kada se hronične rane koje ne zarastaju, tretiraju oblogama sa medom čija je pH=4 dolazi do smanjenja pH rane sa 7,72 na 7,26 posle dvonedeljnog tretmana, što dovodi do smanjenja veličine rane. Po ovim autorima, smanjenje pH vrednosti za 0,1 jedinicu dovodi do smanjenja veličine rane za 8,1%. Ipak, pored značajnih pozitivnih svojstava alginatnih obloga sa medom u tretmanu rana, jedna negativna strana zapažena je u praksi i sastoji se u tome da je zamena ovih obloga donekle bolna zbog toga što se obloga lepi za ranu zbog prisustva meda.

Sa druge strane, efikasna antimikrobna aktivnost alginatnih obloga za rane postiže se dodavanjem srebra ili jedinjenja na bazi srebra, jer je poznata snažna antimikrobna aktivnost ovog metala, kao i široki inhibitorni i biocidni spektar srebra prema različitim mikroorganizmima (R.M. Slavvson, M.l Van Dyke, H. Lee, J.T. Trevors, Plasmid. 27 (1992) str. 72.; R. Bhattacharya, P. Mukherjee. Adv. Drug Delivery Rev 60 (2008) str. 1289.; i I. Armentano, M. Dottori, E. Fortunati, S. Mattioli, J.M Kenny. Polym. Degrad. Stab. 95 (2010) 2126.). Iz ovih razloga razvijene su komercijalne obloge na bazi alginata sa dodatkom srebra u jonskom obliku, kao i nekoliko proizvoda sa nanočesticama srebra koje se nalaze na površini polimera kao što je proizviod Acticoat (Smith & Nephew).

Do sada je urađen veliki broj in vitro i in vivo studija koje su ispitivale kako obloge sa srebrom ili medom utiču na zarastanje rana (M. Subrahmanyam. Burns 24 (1998) str. 157; i B.K.H.L. Boekema, L. Pool, M.M.VV. Ulrich. Burns 39 (2012) str. 754.). Sve studije su pokazale da obloge sa srebrom efiksnije suzbijaju infekciju nego obloge sa medom, jer je srebro antimikrobni agens širokog spektra dejstva. Sa druge strane, obloge sa medom značajno ubrzavaju reepitelizaciju oštećenog tkiva za razliku od obloga sa srebrom koje je odlažu jer stimulišu proinflamatorne citokine.

Pri primeni srebra kao antimikrobnog agensa, smatra se da su nanočestice potentnije od jona srebra, pri čemu sitnije nanočestice imaju veću aktivnost (V.K.Sharma, R.A. Yngard, Y, Lin. Adv. Colloid Interface Sci 145 (2009) str. 83.). Nanočestice srebra se dobijaju različitim metodama uključujući hemijsku i elektrohemijsku sintezu u rastvorima polimera. Pri tome je prilikom hemijske sinteze pokazano da se sitne, uniformne nanočestice dobijaju kada se redukcija srebra odvija u alkalnoj sredini (N. Leopold, B. Lendl, J. Phys. Chem. B 107 (2003), str. 5723.). Natrijum hidroksid se najčešće koristi za podizanje pH vrednosti reakcione smeše pri čemu se sa porastom pH vrednosti ubrzava redukcija srebra i prečnik nanočestica je sve manji, tako da se uniformne, sferične i male nanočestice dobijaju pri pH vrednostima 10,5 do 11. Isto tako, prilikom elektrohemijske sinteze nanočestica srebra u vodenim rastvorima natrijum-alginata (B. Obradović et al.,prijava patenta RS P-2010/0499),dobijeni koloidni rastvori imaju visoke pH vrednosti u opesegu od 9 do 11. Iz tog razloga hemijski i elektrohemijski sintetisani koloidni rastvori sa nanočesticama srebra imaju visoku vrednost pH koju je potrebno sniziti u slučaju primene za tretman rana, ali tako da nanočestice srebra ostanu stabilne. Kada se pH vrednost koloidnog rastvora u kome se nalaze nanočestice srebra (pH oko 11) snižava organskom kiselinom, kao što je askorbinska kiselina, nanočestice srebra postaju nestabilne posle 10 dana (J. Stojkovska et al., Rane 4, 2013).

Med je takođe korišćen za sintezu nanočestica srebra istovremeno kao redukujući agens i kao stabilizator, pri čemu glukoza služi za redukciju srebra, a proteini meda za stabilizaciju nanočestica. Sinteza se odvija u prisustvu natrijum hidroksida na pH vrednostima u opesegu od 6,5 do 8,5 (D. Philip. Spectrochim Acta Part A 75 (2010) str. 1078.). Ovaj postupak bio je ispitivan radi razvoja ekološki prihvatljivog postupka sinteze nanočestica srebra pri koncentraciji meda od oko 8,5 %, koja je značajno niža od koncentracije potrebne da med ispolji antimikrobnu aktivnost, a koja iznosi najmanje 30 % ( C. Basualdo, V. Sgroy, M. S. Finola, J. M. Marioli. Vet Microbiol 124 (2007) str. 375.).

Iz prethodno opisanog stanja tehnike, proističe da ostaje nerešen problem visoke pH vrednosti polimernih koloidnih rastvora sa nanočesticama srebra dobijenih određenim postupcima elektrohemijske ili hemijske sinteze, a koji koloidni rastvori su namenjeni primeni u tretmanu rana nastalih bilo kojim putem. Takođe, ostaje nerešen problem obezbeđivanja obloga za rane koje bi med sadržavale u sebi, a ne samo na svojoj površini, a da pri tome koncentracija određenih komponenata meda u oblogama bude dovoljna da med ispolji i svoju aktivnost u poboljšanom zarastanju rana.

Suština ovog pronalaska su novi proizvodi na bazi koloidnih rastvora ili hidrogelova polimera koji u sebi sadrže nanočestice srebra i med, gde su koloidni rastvori i hidrogelovi na bazi alginata i poli-vinil alkohola (PVA). Pri tome, dodavanjem meda u rastvore pomenutih polimera sa nanočesticama srebra postiže se (i) snižavanje pH vrednosti rastvora čime se omogućava primena ovih rastvora u tretmanu rana, (ii) stabilizacija nanočestica srebra u blago kiseloj sredini što omogućava produženu upotrebu rastvora i (iii) sinergistički efekat alginata ili PVA, meda i nanočestica srebra u rastvoru za zarastanje rana. Pored toga, iz dobijenih rastvora alginata ili PVA proizvedeni su nanokompozitni hidrogelovi sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom, i to u različitim oblicima kao što su filmovi, ploče, mikročestice, mikrovlakna, koji se mogu koristiti u tremanu rana i to kako u vlažnom tako i u suvom obliku.

Prednost nanokompozitnih hidrogelova prema ovom pronalasku je što omogućavaju dobijanje obloga za rane, koje obloge pokazuju anitmikrobnu aktivnost i pozitivan efekat koji med ima na zarastanje rana. Pored toga, pošto je med sadržan unutar alginatnog hidrogela, obloga nije lepljiva pa je i njena zamena tokom tretmana, kada je to potrebno, manje traumatična po tretiranu jedinku.

Ovaj pronalazak obezbeđuje stabilne smeše koloidnog rastvora sa nanočesticama srebra i medom sa pH vrednostima pogodnim za primenu u tretmanu rana. Smeše se dobijaju mešanjem meda i koloidnog rastvora polimera, kao što su npr. natrijum-alginat ili poli-vinil alkohol, sa sadržanim nanočesticama srebra, na sobnoj temperaturi u određenom odnosu, kao što je u primerima prikazano, pri čemu se pH vrednost snižava, a nanočestice ostaju stabilne. U zavisnosti od početnih pH vrednosti koloidnog rastvora i meda, efekti sniženja pH vrednosti se zapažaju i pri dodatku najmanjih količina meda ali se sniženje do poželjnog opsega pH vrednosti između 4 i 8, a specifičnije između 5 i 6, dobija dodavanjem meda od najmanje oko 5mas. %. pH vrednost smeše se snižava sa povećanjem masenog udela meda težeći pH vrednosti čistog meda, ali pri pH vrednostima ispod 5 stabilnost nanočestica generalno opada.

Hidrogelovi polimera, kao što su natrijum-alginat ili PVA ,sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom, prema ovom pronalasku, dobijaju se geliranjem dobijenog koloidnog rastvora sa medom u rastvorima soli viševalentnih katjona odnosno gelirajućeg agensa. Nanokompozitni hidrogelovi u obliku sferičnih čestica, mikročestica, zatim vlakana i mikrovlakana, prema ovom pronalasku, dobijaju se ekstruzijom koloidnog rastvora u rastvor za geliranje koji sadrži viševalentne jone odnosno gelirajući agens, dok se nanokompozitni hidrogelovi u obliku ploča i filmova dobijaju izlivanjem koloidnog rastvora u modle, a zatim sušenjem i/ili geliranjem u rastvoru za geliranje.

Proizvodi koje ovaj pronalazak obezbeđuje i postupci za njihovo dobijanje opisani su u nastavku kroz primere koji slede.

Primer 1. Pobijanje stabilne smeše alginata, meda i nanočestica srebra

Natrijum-alginatni koloidni rastvor sa elektrohemijski sintetisanim nanočesticama srebra (pH~ll koji sadrži 2 mas.% alginata, 1 mM nanočestica srebra) pomešan je sa bagremovim medom u masenom odnosu 3:2. Posle dodavanja meda, pH vrednost smeše koloidnog rastvora sa medom iznosi oko 4,9 i ne menja se tokom vremena. Takođe, zapaženo je da se stabilnost nanočestica srebra kada se doda med ne menja i da čestice ostaju stabilne tokom vremena.

U sledećim primerima prikazane su stabilne smeše alginata, meda i nanočestica srebra koje su dobijene istim postupkom, ali uz promenu masenih udela komponenata u smeši.

Primer 2.

Stabilnostsmeše: pH vrednost se stabilizuje na oko 7 posle 8 dana, dok koncentracija nanočestica srebra ostaje nepromenjena.

Primer 3.

Stabilnostsmeše: pH vrednost se stabilizuje na oko 5 posle 8 dana, dok koncentracija nanočestica srebra opadne za oko 40 %.

Primer 4.

Stabilnostsmeše: pH vrednost se stabilizuje na oko 4,8 posle 8 dana, dok koncentracija nanočestica srebra opadne za oko 20 %.

Primer 5.

Stabilnost smeše:pH vrednost se stabilizuje na oko 5,6 posle 8 dana dok koncentracija nanočestica srebra opadne za oko 13 %.

Primer 6.

Stabilnost smeše:pH vrednost se stabilizuje na oko 4,8 posle 8 dana, dok koncentracija nanočestica srebra opada za oko 24 %.

Primer 7.

Stabilnostsmeše: pH vrednost se stabilizuje na oko 4,4, a koncentracija nanočestica opadne za oko 25 % posle 9 dana.

Primer 8. Alginatne mikročestice sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom

Smeša koloidnog rastvora alginata sa sadržajem nanočestica srebra i meda u količinama prikazanim u primerima 1-7 potiskuje se kroz vrh igle od nerđajućeg čelika sa ravnim vrhom prečnika 23G (Small Parts, Inc. SAD) pomoću infuzione špric-pumpe za potiskivanje tečnosti (Racel, Scientific Instruments, Stamford, SAD). Iz generatora visokog napona (Model 30R, Bertan Associates, Inc., New York, SAD) izvedena je pozitivno naelektrisana elektroda i pričvršćena za iglu, dok je uzemljena elektroda uronjena u rastvor za geliranje (1,5 mas. % kalcijum nitrat). Primenjen je elektrostatički napon od 7,2 kV dok je rastojanje između vrha igle i rastvora kalcijum-nitrata iznosilo oko 2,5 cm. Potiskivani rastvor se od vrha igle otkida pod dejstvom gravitacione i elektrostatičke sile u vidu mlaza sitnih naelektrisanih kapljica i sakuplja se u rastvoru za geliranje. Kapljice u rastvoru kalcijum-nitrata očvršćavaju u obliku mikročestica usled razmene jona natrijuma i kalcijuma. Mikročestice se ostavljaju u rastvoru za geliranje još 30 min uz mešanje da bi geliranje bilo potpuno. Mikročestice dobijene od smeše koja sadrži 10 % meda elektrostatičkom ekstruzijom su sferične i uniformne (prečnika 740 ± 20 u.m).

Primer 9. Alginatna mikrovlakna sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom

Smeša koloidnog rastvora alginata sa sadržajem nanočestica srebra i meda u količinama prikazanim u primerima 1-7 potiskuje se kroz iglu sa ravnim vrhom od nerđajućeg čelika (23 G) (Small Parts, Inc.SAD) pomoću peristaltičke pumpe (Berh Labor-Technik, Dusseldorf, Germanv). Rastojanje između vrha igle i rastvora za geliranje sastava 6 mas. % kalcijum-nitrat, iznosi oko 1 cm. Mlaz srebro-alginatnog koloidnog rastvora sa medom se sakuplja u rastvoru kalcijum-nitrata pri čemu dolazi do formiranja mikrovlakana. Mikrovlakana se nakon formiranja ostavljaju da geliraju još 2 h, da bi se obezbedilo potpuno geliranje alginata. Mikrovlakna dobijena ekstruzijom smeše koja sadrži alginatni koloidni rastvor sa nanočseticama srebra i medom u odnosu 7:3 su prečnika 420 ± 50 u.m.

Primer 10. Suva alginatna mikrovlakna sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom

Mikrovlakna dobijena u prethodnom primeru suše se na vazduhu i sobnoj temperaturi čime su nanočestice srebra očuvane u procentu od 70-80%. Prečnik suvih vlakana iz prethodnog primera iznosi 170 ± 40 pm.

Primer 11. Alginatne ploče sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom

Smeša koloidnog rastvora alginata sa sadržajem nanočestica srebra i meda u količinama

prikazanim u primerima 1-7 izliva se u kalup. Posle 48 h na sobnoj temperaturi dobija se osušeni film koji se zatim gelira prelivanjem rastvorom kalcijum-nitrata (6 mas.%). Film se ostavlja u rastvoru za geliranje preko noći kako bi došlo do njegovog potpunog geliranja. Dobijeni hidrogel se ispira destilovano vodom.

Primer 12. Suvi alginatni film sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom

Nanokompozitni hidrogel u obliku ploča dobijhen na način opisan u primeru 11 suši se na sobnoj temperaturi do konstantne mase. Suvi hidrogelovi u obliku filma dobijeni od smeše koja sadrži 50% meda su debljine oko 1 mm. Prisustvo nanočestica srebra u svim dobijenim formama potvrđeno je UV-Vis spektroskopijom, pomoću UV spektrofotometra (3100 Mapada, Japan), dok je koncentracija nanočestica srebra utvrđena atomskom apsorpcionom spektrometrijom, pomoću Perkin Elmer3100 spektrometra (Perkin Elmer, SAD). S druge strane, koncentracija meda je određena tečnom hromatografijom, pomoću ISC 3000 DP tečnog hromatografa (Dionex, Sunnvvale, SAD).

U sledećim primerima opisane su smeše poli-vinil alkohola, nanočestica srebra i meda.

Primer 13

Stabilnostsmeše: pH vrednost se stabilizuje na oko 5,2 posle 4 dana, dok se količina nanočestica srebra povećala za oko 28 % u trenutku kada je med dodat na koncentraciju od 1,75 mM i ostaje stabilna.

Primer 14

Stabilnostsmeše : pH vrednost vrednost se stabilizuje na oko 6.1 posle 3 dana , dok se količina nanočestica srebra povećala za oko 27 % u trenutku kada je med dodat tako da finalna koncentracija nanočestica iznosi 1,09 mM i ostaje stabilna .

Primer 15

Stabilnostsmeše : pH vrednost vrednost se stabilizuje na oko 5,06 posle 3 dana , dok se količina nanočestica srebra povećala za oko 32 % u trenutku kada je med dodat tako da finalna koncentracija nanočestica iznosi 1,08 mM i ostaje stabilna .

Primer 16

Stabilnostsmeše : pH vrednost vrednost se stabilizuje na oko 4,46 posle 4 dana , dok se količina nanočestica srebra povećala za oko 50 % u trenutku kada je med dodat tako da finalna koncentracija nanočestica iznosi 1,08 mM i ostaje stabilna .

Primer 17

Stabilnostsmeše : pH vrednost vrednost se stabilizuje na oko 4,26 posle 4 dana , dok se količina nanočestica srebra povećala za oko 78 % u trenutku kada je med dodat tako da finalna koncentracija nanočestica iznosi 1,75 mM i ostaje stabilna .

Od smeša opisanih u primerima 13-17 dobijaju se ekstrurzijom nanokompozitni hidrogelovi u obliku sferičnih čestica, mikročestica, vlakana i mikrovlakana na sličan način koji je opisan u primerima 8-10 korišćenjem rastvora za hemijsko umrežavanje, kao što su npr. borna kiselina, ortofosforna kiselina, glutaraldehid, ili formaldehid, ili pothlađenog rastvora za fizičko umrežavanje, kao npr. ulje na oko -20°C, a u obliku ploča i filmova na način opisan u primerima 11 i 12 pri čemu se hemijsko ili fizičko geliranje PVA dalje postiže npr. prelivanjem rastvorom za geliranje, podvrgavanjem y-zračenju ili ciklusima zamrzavanja-odmrzavanja.

Za ispitivanje nanokompozita prema ovom pronalasku u biološkom ogledu odabrana je smeša iz primera 2. Smeša tog sastava istiskuje se pomoću šprica ili pumpe kroz iglu sa ravnim vrhom koja je uronjena u rastvor koji sadrži 1,5 mas. % Ca(N03)2 x 2H20 tako da se dobijaju vlakna. Vlakna se zatim istežu namotavanjem na kaleme tako da se dobijaju mikrovlakna (prečnika < 1 mm) sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom. Pri tome se, u zavisnosti od vremena geliranja, količina rastvora i prečnika vlakana, dobija stepen inkapsulacije različitih komponenata meda u hidrogelu do 10 % od početne količine. Dobijena mikrovlakna osušena su na vazduhu do konstantne mase.

Opekotine na odraslim mužjacima miševa (Mus musculus) izazvane su u toku 10 s aluminijumskom četvrtastom sondom (5x5 mm, težina 50 g) zagrejanom u ključaloj vodi na 100°C. Životinje su nasumično podeljene u tri grupe od po najmanje 6 životinja: grupa 1 - opekotine su svaki dan tretirane navedenim hidrogelovima, grupa2- opekotine su svaki dan tretirane komercijalnom oblogom na bazi kalcijum-alginata i meda, i grupa 3 - opekotine nisu tretirane već samo svaki dan previjane sterilnom gazom što je služilo kao kontrola.

Opekotine tretirane hidrogelovima opisanim u ovom pronalasku (grupa 1) su bile sve vreme najmanje površine u odnosu na ostale dve grupe i najbrže su zarasle. Naime, rane su u ovoj grupi dostigle najveću površinu 6. dana nakon tretmana koja je iznosila 43 ± 10 mm<2>, u grupi tretiranoj komercijalnim preparatom (grupa 2) maksimalna površina rana je bila značajno veća (59 + 4 mm<2>) i dostignuta je 7. dana nakon tretmana dok se površina rana kod kontrolnih životinja (grupa 3) povećavala sve do 9. dana nakon tretmana kad je iznosila 64 ± 35 mm<2.>Takođe stepen eritrema je bio najmanji kod grupe 1 i vreme zarastanja je bilo najkraće (21 dan), nešto veći stepen eritrema je bio u grupi tretiranoj komercijalnim preparatom (grupa 2), a vreme zarastanja je iznosilo 22 dana dok je u kontrolnoj grupi (grupa 3) stepen eritrema bio najveći, a vreme potrebno za zarastanje rana najduže (24 dana).

Rezultati ukazuju da je hidrogel opisan u ovom pronalasku na bazi alginata sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom smanjio stepen oštećenja tkiva, tako što su površine rana bile manje, stepen eritema je bio manji, a do zarastanja rana je došlo ranije što u poređenju sa komercijalnim preparatom samo na bazi alginata i meda ukazuje na poboljšanu funkcionalnost postignutu opisanim pronalaskom.

Claims (9)

1. Polimerni nanokompoziti sa inkorporisanim nanočesticama srebra i medom koji obuhvataju stabilne smeše i hidrogelove polimera kao što su natrijum alginat ili poli-vinil alkohol sa inkorporisanim medom i nanočesticama srebra.

2. Polimerni nanokompoziti prema zahtevu 1, n a z n a č e n i t i m e, što stabilna smeša obuhvata 50-95 mas.% koloidnog rastvora i 5-50 mas.% meda.

3. Polimerni nanokompoziti prema zahtevu 1 i 2, n a z n a č e n i t i m e, što koloidni rastvor obuhvata 1,80-3,50% natrijum alginata i 1-2 mM nanočestica srebra.

4. Polimerni nanokompoziti prema zahtevu 1, n a z n a č e n i t i m e, što obuhvataju smešu koja obuhvata 5-30 mas.% meda i 70-95 mas.% rastvora koji obuhvata 11,8-14,1% poli-vinil alkohola, 0,9-1,3 mM nanočestica srebra, 2,6-4,7 mM AgN03i 0,02-6,6 mol/dm<3>NaOH.

5. Postupak za dobijanje polimernih nanokompozita sa inkorporisanim česticama i medom, n a z n a č e n time, što se smeša prema zahtevima 2 i 3 istiskuje u rastvor za geliranje koji sadrži viševalentne katjone kao što su magnezijum nitrat, barijum nitrat i kalcijum nitrat, poželjno kalcijum nitrat sa sadržajem 1,5-6 mas.% kalcijum nitrata radi dobijanja čestica, mikročestica, vlakana i mikrovlakana.

6. Postupak prema zahtevu 5 za dobijanje alginatnih nanokompozita u obliku ploče, naznačen time, što se smeša prema zahtevima 2 i 3 izliva u kalup u kome se ostavi da se osuši, a zatim preliva rastvorom za geliranje koji sadrži viševalentne katjone, poželjno rastvor sa 6 mas.% kalcijum nitrata.

7. Postupak prema zahtevu 6 za dobijanje polimernog nanokopmozita u obliku filma, naznačen time, što se ploča iz zahteva 6 suši na sobnoj temperaturi do konstantne mase.

8. Postupak za dobijanje polimernih nanokompozita prema zahtevima li 4, naznačen time, što se nanokompozitni hidro gelovi u obliku sferičnih čestica, mikročestica, vlakana i mikrovlakana dobijaju na način iz zahteva 5 korišćenjem rastvora za hemijsko umrežavanje kao što su rastvori borne kiseline, ortofosforne kiseline, glutaraldehida ili formaldehida ili pothlađenog rastvora, kao što je ulje na oko-20°C, za fizičko umrežavanje.

9. Postupak za dobijanje polimernih nanokompozita prema zahtevima li 4, naznačen time, što se ploče i filmovi dobijaju postupkom iz zahteva 6 i 7 pri čemu se hemijsko ili fizičko umrežavanje PVA izvodi prelivanjem rastvorom za geliranje, dejstvom v^žfalenja^Tft^iklusima zamrzavanje-odmrzavanje.