RS20080112A - Modulatori metabolizma i lečenje poremećaja koji su vezi sa njima - Google Patents

Abstract

Sadašnji pronalazak se odnosi na izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline, njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i hidrate koji su modulatori metabolizma glukoze. Prema tome, jedinjenje prema prikazanom pronalasku su korisna u lečenju poremećaja u vezi sa metabolizmom i njihovih komplikacija, kao što su šećerna bolest i gojaznost.

Description

MODULATORI METABOLIZMA I LEČENJE POREMEĆAJA KOJI SU U VEZI SA NJIMA

Sadašnji pronalazak se odnosi na izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline, njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i hidrate koji su modulatori metabolizma glukoze. Prema tome, jedinjenja prema sadašnjem pronalasku su korisna u lečenju poremećaja u vezi sa metabolizmom i njihovih komplikacija kao što su šećerna bolest i gojaznost.

Šećerna bolest je ozbiljna bolest koja pogađa oko 100 miliona ljudi širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, ima više od 12 miliona dijabetičara, a svake godine se dijagnozira 600 000 novih slučajeva.

Šećerna bolest je dijagnostički termin za grupu poremećaja karakterisanu sa abnormalnim glukoznim homeostazama koje dovode do povišenog nivoa šećera u krvi. Ima mnogo tipova šećerne bolesti, ali dve najčešće su tip I (koja se takođe naziva insulin zavisna šećerna bolest ili IDDM-insulin-dependent diabetes mellitus) i tip II (koja se takođe naziva insulin nezavisna šećerna bolest ili NIDDM-non-insulin-dependant diabetes mellitus).

Etiologija različitih tipova šećerne bolesti nije ista; međutim, svako sa šećernom bolešću ima dve zajedničke stvari: prekomerno stvaranje glukoze od strane jetre ili malu ili smanjenu mogućnost transporta glukoze iz krvi u ćelije gde postaje glavno telesno gorivo.

Ljudi koji nemaju šećernu bolest oslanjaju se na insulin, hormon koji nastaje u pankreasu transportu)e glukozu iz krvi u ćelije tela. Međutim, ljudi koji imaju šećernu bolest ili ne proizvode insulin ili ne mogu efikasno iskoristiti insulin koji proizvode; prema tome, oni ne mogu transportovanti glukozu u njihove ćelije. Akumulirana glukoza u krvi stvara stanja koja se zovu hiperglikemija i tokom vremena mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Šećerna bolest je sindrom sa međusobno povezanim metaboličkim, vaskularnim i neuropatskim komponentama. Metabolički sindrom, generalno karakterisan sa hiperglikemijom, sastoji se od alternacija u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina izazvanih odsustvom ili znatno smanjenim lučenjem insulina i/ili neefikasnim dejstvom insulina. Vaskularni sindrom se sastoji od abnormalnosti u krvnim sudovima koji dovodi

do kardiovaskularnihrn, retinalnih i bubrežnih komplikacija. Abnormalnosti u periferalnom i autonomnom nervnom sistemu su takođe deo sindroma šećerne bolesti.

Oko 5% do 10% ljudi koji imaju šećernu bolest imaju IDDM. Ovi pojedinici ne proizvode insulin i prema tome moraju injektirati insulin da bi održali nivoe glukoze normalnim. IDDM je karakterisan niskim ili nedetektabilnom nivoima proizvodnje endogenog insulina izazvanim uništavanjem P- ćelija pankreasa koje proizvode insulin, karakteristike koje najlakše razlikuju IDDM od NIDDM. IDDM, jednom nazvana mladalačka šećerna bolest, podjednako napada mlade i starije.

Približno 90 do 95% ljudi sa šećernom bolešću ima tip II (ili NIDDM). NIDDM bolesnici proizvode insulin, ali ćelije u njihovim telima su otporne na insulin: ćelije ne odgovaraju onako kako treba na hormone, tako da se glukoza akumulira u njihovoj krvi. NIDDM je karakterisan sa relativnom različitošću između endogene proizvodnje insulina i potrebe za insulinom, što dovodi do povećanih nivoa glukoze u krvi. Nasuprot IDDM, kod NIDDM uvek postoji nešto endogene proizvodnje insulina; mnogo NIDDM pacijenata ima normalne ili čak povećane nivoe insulina u krvi, dok drugi NIDDM pacijenti imaju neadekvatnu proizvodnju insulina (Rotwein, R. et al.N. Engl. J. Med.308, 65-71 (1983)). Većina ljudi sa dijagnostiranom NIDDM ima 30 godina ili više, a polovina novih slučajeva ima 55 godina i više. U poređenju sa belcima i azijatima, NIDDM je uobičajeniji među rođenim amerikancima, afro-amerikancima, latino i hispano. Pored toga, početak može biti pritajen ili čak klinički neočigledan, tako otežavajući dijagnozu.

Primarne patogene lezije kod NIDDM su ostale neuhvatljive. Mnogi su sugerisali da je početni događaj primarna otpornost na insulin perifernog tkiva. Genetička epidemiološka ispitivanja su podržala ovaj pogled. Slično, abnormalnosti u lučenju insulina su osporavane kao primarni defekt kod NIDDM. Verovatno je da su obe pojave važne i doprinose razvijanju bolesti (Rimoin, D:L., et al. Emery and Rimoin's Principles and Pratice of Medical Genetics 3rd Ed. 1:1401-1402 (1996)).

Mnogo ljudi sa NIDDM imaju sedentarni način života i gojazni su; oni imaju približno 20% veću težinu nego što je preporučena težina za njihovu težinu i građu. Pored toga, gojaznost je karakterisana hiperinsulinemijom i otpornošću na insulin, karakteristika deljena sa NIDDM, hipertenszijom i ateroskleozom.

Gojaznost i šećerna bolest su među najuobičajenijim zdravstvenim problemima ljudi u industrijskim društvima. U industrijskim zemljama trećina populacije ima bar 20% prekomernu težinu. U Sjedinjenim Državama, procenat gojaznih ljudi je povećan od 25% na kraju 1970 do 33% na početku 1990. Gojaznost je najvažniji faktor rizika za NIDDM. Definicija gojaznosti se razlikuje, ali generalno, subjekt koji teži bar 20% više od preporučene tećine za njegovu/njenu visinu i građu se smatra gojaznim. Rizik razvijanja NIDDM je utrostučen kod subjekata sa 30% prekomernom težinom i tri četvrtine sa NIDDM su prekomerne težine.

Gojaznost, koja je rezultat neravnoteže kalorijskog unosa i energetskog trošenja, je u velikom uzajamnom odnosu sa otpronošću na insulin i šećernom bolešću kod eksperimentalnih životinja i ljudi. Međutim, molekulski mehanizmi koji su uključeni u sindrome dijabetičke gojaznosti nisu jasni. U toku ranog razvoja gojaznosti, povećano lučenje insulina uravnotežava otpornost na insulin i štiti pacijenta od hiperglikemije (LeStunff, et al.Diabetes43, 696-702 (1989)). Međutim, posle nekoliko dekada, pogoršava se funkcija p ćelija i razvija se šećerna bolest nezavisna od insulina kod oko 20% gojazne populacije (Pederson, P.Diab. Metak Rev.5, 505-509 (1989)) i (Brancati, F.L., et al.Arch. Intern. Med.159, 957-963 (1999)). Zbog velike zastupljenosti u modernim društivma, gojaznost je prema tome postala vodeći faktor rizika za NIDDM (Hill, J.O., et al.Scinece280, 1371-1374 (1998)). Međutim, faktori koji predisponiraju deo pacijenata na promene lučenja insulina kao odgovor na akumulaciju sala ostaje nepoznat.

Da li je neko klasifikovan da ima prekomernu težinu ili gojaznost na osnovu indeksa telesne mase (BMI - body mass index) što je izračnato deljenjem telesne težine (kg) sa kvadratom visne (m<2>). Prema tome, jedinice BMI su kg/m i moguće je izračinati BMI opseg u vezi sa minimalnom smrtnošću u svakoj dekadi života. Prekomerna težina je definisana kao BMI u opsegu 25-30 kg/m<2>i gojaznost kao BMI veća od 30 kg/m<2>(videti TABELU dole). Postoje problemi sa ovom definicijom u tome da se ne uzima u obzir odnos telesne mase koji je mišić u odnosu na mast (adipozno tkivo). Da bi se ovo uzelo u obzir, gojaznost može takođe biti definisana na osnovu sadržaja masti u telu: veće od 25% i 30% kod muškaraca i žena, retrospektivno.

KLASIFIKACIJA TEŽINE NA OSNOVU

INDEKSA TELESNE MASE (BMI)

Kako BMI raste postoji povećani rizik od smrti od različitih uslova koji su nezavisni od drugih faktora rizika. Najuobičajenija bolesti u vezi sa gojaznošću su kardiovaskularne bolesti (naročito hipertenzija), šećerna bolest (gojaznost pogoršava razvitak šećerne bolesti), bolesti žučne kese (naročito kancer) i bolesti reprodukcije. Istraživanja su pokazala da čak umereno smanjenje telesne težine može odgovarati znatnom smanjenju redukcije u riziku razvoja koronarnih srčanih oboljenja.

Gojaznost takođe znatno povećava rizik od razvitka kardiovaskularnih bolesti. Koronarna insuficijencija, ateromatozne bolesti i srčana insuficijencija su u prvom planu kardiovaskularnih komplikacija izazvanih gojaznošću. Procenjeno je da kada bi cela populacija ima idealnu težinu, rizik od koronarne insuficijencije bi se smanjio 25%, a rizik od srčane insuficijencije i cerebralnog vaskularnih slučaja bar 35%. Učestalost koronarnih bolesti je udvostručena kod subjekata sa manje od 50 godina koji imaju 30% prekomernu težinu. Pacijenti dijabetičari suočavaju se sa ljudskim vekom smanjenim 30%. Posle 45 godine, ljudi sa šećernom bolešću oko tri puta češće nego ljudi bez šećerne bolesti imaju značajno oboljenje srca i do pet puta je verovatnije da imaju udar. Ovi podaci naglašavaju međusobne odnose između faktora rizika za NIDDM i koronarne bolesti srca i potencijalne vrednosti integrisanog pristupa sprečavanja ovih stanja zasnovanih na sprečavanju gojaznosti (Perry, I. J., etal. 5M/310,560-564 (1995)).

Šećerna bolest takođe implicira razvoj bolesti bubrega, bolesti očiju i probleme nervnog sistema. Bolest bubrega, takođe nazvana nefropatija, dešava se kada je oštećen 'mehanizam filtriranja' bubrega i proteini prolaze u urin u većoj količini i eventualno bubreg otkazuje. Šećerna bolest je takođe vodeći uzrok oštećenja retine u pozadini oka i povećava rizik od katarakte i glaukoma. Na kraju, šećerna bolest je u vezi sa oštećenjem nerva, naročito nogu i stopala, koji utiču na sposobnost osećanja bola i doprinose ozbiljnim infekcijama. Uzete zajedno, komplikacije šećerne bolesti su glavni uzroci smrtnosti nacije.

Prikazani pronalazak se odnosi na jedinjenja koja se vežu i moduliraju aktivnost GPCR, na koju se ovde poziva kao naRUP3i njihovu upotrebu. IzrazRUP3koji se ovde koristi uključuje humane sekvence nađene u GeneBank pod prisupnim brojem AY288416, njihove alelne varijante koje se javljaju u prirodi, ortologe sisara i rekombinantne mutante. Poželjni humaniRUP3za upotrebu u odabiranju i testiranju jedinjenja prema pronalasku, obezbeđen je nukleotidnom sekvencom Seq. ID. br:l i odgovara amino kiselinskoj sekvenci u Seq. ID br:2 nađenoj u PCT prijavi br. WO2005/007647.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi najedinjenje izopropil etar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline kao što je prikazano u Formuli (I):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenje prema prikazanom pronalasku i njegov farmaceutski prihvatljiv nosač.

Jedan aspekt prikazanog pronalska se odnosi na postupke lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom kod individua koje obuhvataju davanje pojedincu kome je potrebno takvo lečenje terapeutski efikasne količine jedinjenja prema prikazanom pronalasku ili njegove farmaceutske kompozicije.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na postupake lečenja gojaznosti kod pojedinaca koji obuhvataju davanje pojedincu kome je potreban takvo lečenje terapeutski efikasne količine jedinjenja prema prikazanom pronalasku ili njegove farmaceutske kompozicije.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na postupke lečenja gojaznosti kod pojedinaca koji obuhvata davanje pojedincu kome je protrebno takvo lečenje terapeutski efikasne količine jedinjenja prema prikazanom pronalasku ili njegove farmaceutske kompozicije.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na postupke sniženja unosa hrane pojedinaca koji obuhvata davanje pojedincu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine jedinjenja prikazanog pronalska ili njegove farmaceutske kompozicije.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na postupke izazivanja zasićenosti kod pojedinaca koji obuhvata davanje pojedincu kome je potrebno terapeutskie fikasne količine jedinjenja prema prikazanom pronalasku ili njegove faramceutske kompozicije.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na postupak kontrole ili smanjenja dobitka u težini pojedinca koji obuhvata davanje pojedincu kome je to potrebno terapeutski efikasne količiine jedinjenja prema prikazanom pronalsku ili njegove farmaceutski prihvatljive kompozicije.

Jedan aspekt prema prikazanom pronalasku se odnosi na postupke modulovanja RUP3 receptora kod pojedinaca koji obuhvata dovođenje u kontakt receptora sa jedinjenjem prema prikazanom pronalasku. U jednom izvođenju, jedinjenje je agonist za RUP3 receptor.

Neka izvođenja prikazanog pronalaska uključuju postupke modulovanja RUP3 receptora za lečenje poremećaja u vezi sa metabolizmom.

Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku uključuju postupke moduliranja RUP3 receptora kod pojedinaca koji obuhvataju dovođenje u kontakt receptora sa jedinjenjem prema prikazanom pronalasku, gde modulacija RUP3 receptora smanjuje unos hrane pojedinca.

Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku uključuju postupke za modulovanje RUP3 receptora u pojedincima koji obuhvata dovođenje u kontakt receptora sa jedinjenjem prema prikazanom pronalasku, gde modulacija RUP3 receptora izaziva zasićenost pojedinca.

Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku uključuju postupke za modulovanje RUP3 receptora u pojedincima koji obuhvata dovođenje u kontakt receptora sa jedinjenjem prema prikazanom pronalasku, gde modulacija RUP3 receptora kontroliše ili smanjuje dobitak u težini pojedinca.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na upotrebu jedinjenja prema prikazanom pronaslaku za proizvodnju leka za upotrebu u lečenju poremećaja u vezi sa metabolizmom.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na upotrebu jedinjenja prema prikazanom pronalasku za proizvodnju leka za upotrebu u smanjenju unosa hrane kod pojedinaca.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na upotrebu jedinjenja prema prikazanom pronalasku za proizvodnju leka za upotrebu u izazivanju sitosti kod pojedinca.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na upotrebu jedinjenja prema prikazanom pronalasku za proizvodnju leka za upotrebu u kontrolisanju ili smanjenju dobitka u težini kod pojedinca.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na jedinjenje prema prikazanom pronalasku za upotrebu u postupku lečenja humanog ili životinjskog tela terapijom.

Jedan aspekt prema prikazanom pronalasku se odnosi na jedinjenje prikazanog pronalaska za upotrebu u postupku lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom humanog ili životinjskog tela terapijom.

U nekim izvođenjima, pojedinac je sisar. U nekim izvođenjima sisar je čovek.

Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku, odnose se na čoveka koji ima indeks telesne mase od oko 18.5 do oko 45. U nekim izvođenjima, čovek ima indeks telesne mase od oko 25 do oko 45. U nekim izvođenjima, čovek ima indeks telesne mase od oko 30 do oko 45. U nekim izvođenjima, čovek ima indeks telesne mase od oko 35 do oko 45.

U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je šećerna bolest tipa I, šećerna bolest tipa II, neadekvatna otpornost prema glukozi, otpornost prema insulinu, hiperglikemija, hiperlipidemija, hipertrigliceridemija, hiperholesterolemija, dislipidemija ili sindrom X. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je šećerna bolest tipa II. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je hiperglikemija. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je hiperlipidemija. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je hipertrigliceridemija. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je šećerna bolest tipa I. U nekim izvođenjima, poremećaju vezi sa metabolizmom je dislipidemija. U nekim izvođenjima, poremećaj u vezi sa metabolizmom je sindrom X.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska odnosi se na postupke dobijanja farmaceutske kompozicije koji obuhvata mešanje jedinjenja prema prikazanom pronalasku i farmaceutski prihvatljivog nosača.

Prijavilac zadržava prava da isključi bilo koje ili koja jedinjenja iz bilo kog izvođenja pronalaska. Prijavilac dodatno zadržava prava da isključi bilo koju bolest, stanje ili poremećaj iz bilo kog izvođenja prema pronalasku.

Pronalazak je ovde detaljno opisan korišćenjem dole definisanih termina, ukoliko nije drugačije navedeno.

AGONISTtreba da označava komponentu koji interaguje i aktivira receptor, kao što jeRUP3receptor i inicira fiziološki ili farmakološki odgovor karakterističan za taj receptor. Na primer, kada komponente aktiviraju intracelularni odgovor posle vezivanja za receptor ili pojačavaju GTP vezivanje za membrane.

KOMPOZICIJAtreba da znači materijal koji obuhvata bar dva jedinjenja ili dve komponente; na primer i bez ograničenja, faramaceutska kompozicija je kompozicija koja obuhvata jedinjenje prema prikazanom pronalasku i faramceutski prihvatljiv nosač.

KONTAKTiliKONTAKTIRANJEtreba da znači spajanje nevedenih komponenti, ili u in vitro sistemu ili u in vivo sistemu. Prema tome, 'kontaktiranje'RUP3receptora sa jedinjenjem prema pronalasku uključuje davanje jedinjenja prema prikazanom pronalasku pojedincu, na primer, čoveku, koji imaRUP3receptor, kao i na primer, uvođenje jedinjenja prema pronalasku u uzorak koji sadrži ćelijski ili prečišćeniji preparat koji sadržiRUP3receptor.

POTREBA ZA LEČENJEMovde se koristi i odnosi na procenu učinjenu od strane negovatelja (na pr. lekara, sestre, bolničara itd. u slučaju ljudi; veterinara u slučaju životinja, uključujući ali bez ograničenja sisare) da su pojedincu ili životinju potrebni ili će imati koristi od lečenja. Prema tome ovo procena je učinjena na osnovu različitih faktora koji su u okviru oblasti stručnosti negovatelja, ali koji uključuju činjenicu da je pojedinac bolesan, ili će se razboleti, kao posledica bolesti, stanja ili poremećaja koji se leče sa jedinjenjima prema pronalasku. Izraz 'lečenje' takođe se alternativno odnosi na 'profilaksu'. Prema tome, generalno 'potreba za lečenjem' odnosi se na procene negovatelja da je pojedinac već bolestan, i prema tome, jedinjenja prema pronalasku su korišćena da ublaže, spreče ili poboljšaju bolest, stanje ili poremećaj. Pored toga, izraz se takođe odnosi, alternativno na procenu negovatelja da će se pojedinac razboleti. U ovom kontekstu, jedinjenja prema pronalasku su korišćena na zaštitni ili preventnivni način.

POJEDINACse ovde odnosi na bilo koju životinju, u jednom izvođenju je kičmenjak u drugom izvođenju je sisar (oboje i neprimat i primat) i primeri uključuju ali bez ograničenja kravu, konja, ovcu, svinju, pile, ćurku, prepelicu, mačku, psa, miša, pacova, zeca, zamorca, drugog glodara, majmuna i slično. U drugom izvođnju, je čovek i u izvesnim izvođenjima, čovek je odojče, dete, adolescent ili odrasla osoba. U jednom izvođenju, pacijent je u opasnosti da razvije bolest ili poremećaj u vezi sa metabolizmom. Pacijent koji je u opasnosti uključuje, ali bez ograničenja, one sa naslednom istorijom bolesti ili poremećaja u vezi sa metabolizmom, ili je u stanju fizičkog zdravlja koja dovode pacijenta u rizik od bolesti ili poremećaje koji su u vezi sa metabolizmom. U drugom izvođenju, određeno je da pacijent ima poremećaj ili bolest u vezi sa metabolizmom od strane negovatelja ili nekog ko radi na osnovu vodstva negovatelja.

INHIBIRANJE ili INHIBICIJA u vezi sa izrazom 'odgovor' će označavati da je odgovor smanjen ili sprečen u prisutvu jedinjenja što je suprotno odsustvu jedinjenja.

Ovde korišćeni izrazi MODULIRA ili MODULIRANJE označava da se odnosi na porast ili pad u količini, kvalitetu, odgovoru ili efektu odgovarajuće aktivnosti, funkcije ili molekula.

FARMACEUTSKA KOMPOZICIJA označava kompoziciju koja se sastoji od bar jednog jedinjenja prema prikazanom pronalasku i bar jednog farmaceutski prihvatljivog ekscipijenta/nosača. Ljudi iz struke će znati i ceniti tehnike adekvatne za spremanje takvih kompozicija.

TERAPEUTSKI EFIKASNA KOLIČINA ovde se odnosi na količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutske kompozicije koja izaziva biološki ili medicinski odgovor u tkivu, sistemu, životinji, pojedincu ili čoveku koji je primećen od strane istraživača, veterinara, doktora medicine ili drugog kliničara, koji uključuju jedan ili više od sledećeg: (1) Sprečavanje bolesti; na primer, sprečavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji mogu biti predisponirani za bolest, stanje ili poremećaj ali još uvek ne osećaju ili ne pokazuju patologiju ili simptomatologiju bolesti, (2) Inhibiranje bolesti; na primer, inhibiranje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji oseća ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju bolesti, stanja ili poremećaja (tj. zaustavljanje daljeg razvijanja patologije i/ili simptomatologije), i (3) Ublažavanje bolesti; na primer, ublažavanje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji oseća ili pokazuje patologiju ili simtomatologiju bolesti ili stanja ili poremećaja (tj. preokretanje/smanjivanje patologije i/ili simptomatologije).

JEDINJENJE PREMA OVOM PRONALASKU

Sada je otkriveno da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline, prikazan formulom (I) je selektivni agonist RUP3 receptora koji pokazuje EC502 nM (čovek), 1 nM (pas), 35 nM (cvnomolgus monkey), 41 nM (miš) i 44 nM (pacov). Dalje je otkriveno da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l -karboksilne kiseline ima rastvorljivost u vodi bez značajnije inhibicije bar pet enzima P450 citorhorma i pokazano je da su jaka jedinjenja za snižavanje glukoze u krvi u oGTT modelu.

Iznenađujuće je otkriveno da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline ima brojne važne osobine. Na primer, otkriveno je da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1-karboksilne kiseline ima značajnu inhibiciju bar pet enzima citorhroma P450. Jedan određeni enzim je CYP2C9 i smatra se glavnim citorhomom P450 koji je uključen u metabolički klirans širokog spektra tereaputskih sredstava, uključujući ne-stereoidne anti-inflamatorne, oralne antikoagulante i oralne hipoglikemike. Približno 16% lekova u tekućoj kliničkoj upotrebi su hidroksilovani sa CYP2C9. Poremećaj CYP2C9 aktivnosti, metaboličkom inhibicijom ili farmakogenetskom promenjivošću, leži u mnogim neželjenim dejstvima leka koja su u vezi sa ovim enzimom. Usled ovih i drugih razloga CYP2C9 enzim je važan i prema tome jedinjenja koja ga ne inhibiraju ili to čine minimalno su vrlo poželjna. Iznenađujuće, izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline je primećeno da nema značajnu inhibiciju CYP2C9 enzima sa IC50većim od oko 15 uM protiv CYP2Cp enzima. Takođe je primećeno da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline značajno ne inhibira druge enzime citohroma P450, kao što su 1A2, 2D6 i 3A4 sa IC50od kojih je svaki veći od oko 40 uM i takođe IC50od oko 10 uM za 2C19.

Pored toga, primećeno je da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline ima rastvorljivost u vodi od oko 40 mg/ml.

Dalje, primećeno je daje izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline bio veoma aktivan u bar jednom in vivo ispitivanju, kao što je test oralne tolerancije glukoze. Ovo jedinejnje je primećeno da ima srednju vrednost inhibicije ekskurzije glukoze 22% (0.3 mg/kg doze), 24% (3 mg/kg) i 70% (30 mg/kg). Ovi rezultati pokazuju da izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline je jedinjenje jako i sposobno da snizi glukozu u krvi na dozno zavisan način.

Prema tome prikazani pronalazak takođe obezbeđuje izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline i postupke lečenja poremećaja u vezu sa RUP3 receptorom, na primer, poremećaja u vezi sa metabolizmom i njihovih komplikacija kao što je šećerna bolest ili gojaznost.

Jedan aspekt prikazanog pronalaska se odnosi na jedinjenje, izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1-karboksilne kiseline, koji je prikazan formulom (I):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, solvat ili hidrat.

INDIKACIJEI POSTUPCI LEČENJA

Pored ovde opisanih korisnih upotreba prikazanog pronalaska, jedinjenja prema pronalasku su korisna u lečenju dodatnih bolesti. Bez ograničenja, ona uključuju sledeće.

Najznačajnije patologije u šećernoj bolesti tipa II su umanjeno signaliziranje insulina u ciljnim tkivima ('otpornost na insulin') i neuspeh ćelija koje proizvode insulin pankreasa da luče insulina u odgovarajućem stepenu kao odgovor na hiperglikemični signal. Sadašnje terapije lečenja poslednjeg uključuju inhibitore p-ćelija ATP osetljivih kalij urno vih kanala da bi pokrenuli oslobađanje endogenih depoa insulina ili davanje eksogenog insulina. Ni jedno od ovog ne dovodi do precizne normalizacje nivoa glukoze u krvi i oboje nose rizik od izazivanja hipoglikemije. Zbog ovih razloga, postojao je intenzivan interes za razvijanjem farmaceutika koji funkcionišu na glukozno zavisan način, tj. potencijatora glukoznog signaliziranja. Fiziološki sistem signaliziran)a koji funkcioniše na svoj način je dobro karakterisan i uključuje peptide creva GLP, GIP i PACAP. Ovi hromoni deluju preko njihovog srodnog receptora kuplovanog G-proteina da bi stimulisali proizvodnju cAMP u P-ćelijama pankreasa. Povećani cAMP ne izgleda da dovodi do stimulacije oslobađanja insulina u toku gladovanja ili pre jela. Međutim, serije biohemijskih meta cAMP signaliziranja, uključujući kalijumov kanal osetljiv na ATP, kalijumov kanal osetljiv na napon i eksocitotoksičnu mašinu su modifikovani na takav način daje značajno unaprađen odgovor lučenja insulina na glukozni stimulans pre jela. Prema tome, agonisti novog, P ćelijskog GPCRs sličnog funkcionisanja, uključujći RUP3, bi takođe stimulisali oslobađanje endogenog insulina i prema tome, potpomogli normoglicemiju kod šećerne bolesti tipa II.

Takođe je ustanovljeno da povećani cAMP, na primer kao rezultat GLP1 stimulacije, pokreće proliferaciju P-ćelija, inhibira smrt p-ćelija i prema tome povećava masu ostrvaca. Ovaj pozitivan efekat na masu p-ćelija očekuje se da bude od koristi u šećernoj bolesti oba tipa, tipa II, gde se nedovoljno insulina proizvodi i šećerne bolesti tipa I, gde su p-ćelije uništene neodgovarajućim imunim odgovorom.

Neke GPCRs P-ćelije, uključujući RUP3, su takođe prisutne u hipotalamusu gde moduliraju glad, sitost, pad unosa hrane, kontrolu ili pad težine i trošenje energije. Prema tome, njihova data funkcija sa hipotalamusnim ciklusom, agonistima ili inverznim agonistima ovih receptora ublažavaju glad, izazivaju sitost i prema tome moduliraju težinu.

Takođe je ustanovljeno da metaboličke bolesti vrše negativan uticaj na druge fiziološke sisteme. Prema tome, često postoji zajedničko razvijanje stanja različitih bolesti (na pr šećerna bolest tipa I, šećerna bolest tipa II, neadekvatna tolerancija glukoze, otpornost na insulin, hiperglikemija, hiperlipidemija, hipertrigliceridemija, hiperholesterolemija, dislipidemija, gojaznost ili kardiovaskularna bolest u 'Sindromu X') ili sekundarne bolesti koje se jasno sekundarno javljaju kod šećerne bolesti (na pr. bolest bubrega, periferalna neuropatija). Prema tome, očekuje sa da će efikasan tretman stanja šećerne bolesti biti od koristi na stanja takvih međusobno povezanih bolesti.

U nekim izvođenjima prikazanog pronalaska poremećaj u vezi sa metabolizmom je hiperlipidemija, šećerna bolest tipa 1, šećerna bolest tipa 2, idiopatska šećerna bolest tipa 1 (Tip lb), latentni auto imuna šećerna bolest kod odraslih (LADA-letent autoimmune diabetes in adults), rani početak šećerne bolesti tipa 2 (EOD-early-onset type 2 diabetes), atipična šećerna bolest sa početkom u mladosti (YOAD-youth-onset atypical diabetes), zreo početak šećerne bolest mladih (MODY-maturity onset diabetes of the young), neuhranjenost u vezi sa šećernom bolesti, šećerna bolest u trudnoći, koronarna bolest srca, ishemični udar, restenoze posle angioplastike, perifereralna vaskularna bolest, Claudicatio intermittens, miokardijalni infarkt (na pr. nekroza i apoptoza), dislipidemija, post-prandialna lipemia, stanja umanjene otpornosti na glukozu (IGT), stanja umanjene glukoze u palazmi posle gladovanja, metabolička acidoza, ketoza, artritis, gojaznost, osteoporoza, hipertenzija, kongestivni zastoj srca, hipertrofija leve ventrikule, bolest periferialna arterije, dijabetičarska retinopatija, makularna degeneracija, katarakta, dijabetičarska nefropatija, glomeruloskleroza, hronični zastoj bubrega, dijabetičarska neuropatija, metabolički sindrom, sindrom X, predmenstrualni sindrom, koronarna bolest srca, angina pektrois, tromboza, ateroskleroza, miokardijalni infarkt, prolazni ishemični napadi, udar, vaskularna restenoza, hiperglicemija, hiperinsulinemija, hiperlipidemija, hipertrigliciridemija, otpornost na insulin, umanjeni metabolizam glukoze, stanje smanje toleracije glukoze, stanja umanjene glukoze u plazmi usled gladovanja, gojaznost, erektilna disfunkcija, poremećaji kože i vezivnog tkiva, ulceracije stopala i ulcerativni kolitis, endotelialna disfunkcija i umanjena vaskularna popustljivost.

FARMACEUTSKE KOMPOZICIJE I SOLI

Dalji aspekt sadašnjeg pronalaska se odnosi na farmaceutske kompozicije koje sadrže izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline, formule (I), njegovu farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku se odnose na farmaceutske kompozicije koje sadrže izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi] -piperidin-1 -karboksilne kiseline i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Neka izvođenja prema prikazanom pronalasku uključuju postupak za proizvodnju farmaceutske kompozicije koja obuhvata mešanje izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i farmaceutski prihvatljivog nosača.

Formulacije mogu biti pripremljene bilo kojim pogodnim postupkom, tipično jednoobraznim mešanjem, aktivnog jedinjenja sa tečnostima ili fino izdeljenim čvrstim nosačima, ili oboje u poželjnim proporcijama i zatim ukolko je neophodno, oblikovanje rezultujuće smeše u željeni oblik.

Konvencionalni ekscipijenti, kao što su sredstva za vezivanje, punioci, prihvatljiva sredstva za kvašenje, lubrikansi za tabletiranje i sredstva za dezintegraciju mogu biti korišćeni u tabletama i kapsulama za orlano davanje. Tečni preparati za oralno davanje mogu biti u obliku rastvora, emulzija, vodenih ili uljanih suspenzija i sirupa. Alternativno, oralni preparati mogu biti u obliku suvog praha koji može biti rekonstruisani sa vodom ili drugim pogodnim tečnim sredstvom pre upotrebe. Dodatni aditivi kao što su sredstva za suspendovanje ili emulgovanje, nevodna sredstava (uključujući jestiva ulja), sredstva za održavanje i arome i sredstva za bojenje mogu biti dodata u tečne preparate. Parenteralni dozni oblici mogu biti pripremljeni rastvaranjem jedinjenja prema pronalasku u pogodnom tečnom sredstvu i sterilisanjem ceđenjem rastvora pre punjenja i zatvaranja u odgovarajuće fiole ili ampule. Postoji samo nekoliko primera mnogo odgovarajućih postupaka dobro poznatih u oblasti tehnike za pripremanje doznih oblika.

Jedinjenja prema prikazanom pronalasku mogu biti formulisana u farmaceutske kompozicije korišćenjem tehnika dobro poznatih onima iz oblasti tehnike. Pogodni farmaceutski prihvaltjivi nosači, pored ovih ovde pomenutih, su poznati u oblasti tehnike; na primer, videti Remington, the Science and Practice of Pharmacv, 20th Edition, 2000, Lippoincott Williams & Wilkins (Editors: Gennaro, A.R. et al.).

Dok je moguće da jedinjenja prema pronalasku mogu za upotrebu u lečenju, alternativno, biti davana kao sirova ili čista hemikalija, međutim poželjno je da se da jedinjenje ili aktivni sastojak kao farmaceutska formulacija ili kompozicija koja dalje sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač.

Prema tome pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutske formulacije koje sadrže jedinjenje prema pronalasku ili njegove faramceutski prihvatljive soli ili derivate zajedno sa jednim ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih nosača i/ili profilaktičkih sastojka. Nosač(i) mora(ju) biti 'prihvatljivi' u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima formulacije i da nisu previše škodljivi za njihove primaoce.

Farmaceutske formulacije uključuju one pogodne za oralno, rektalno, nazalno, lokalno (uključujući bukalno i sublingvalno), vaginalno ili parenteralno (uključujući intramuskularno, subkutanozno i intravensko) davanje ili u obliku pogodnom za davanje inhalacijom, insulfacijom ili transdermalnim flasterom. Transdermalni flasteri daju lek u kontrolisanom brzinom dajući lek absorpcijom na efikasni način sa minimumom degradacije leka. Tipično, transdermalni flasteri sadrže nepropusan potporni sloj, jednostavni na pritisak osteljiv lepak i zaštitni sloj koji se uklanja sa oslobađajućom slojem. Osoba iz struke će razumeti i znati da tehnike pogodne za proizvodnju željenih efikasnih transdermalnih flastera su zasnovane na potrebama osobe iz struke.

Jedinjenja prema pronalasku, zajedno sa konvencionalinim adjuvantom, nosačem ili razblaživačem, mogu biti u obliku farmaceutskih formulacija i njihovih jediničnih doza, i u takvom obliku mogu biti korišćeni kao čvrsta supstanca, kao što su tablete ili napunjene kapsule, ili tečnosti kao što su rastvori, suspenzije, emulzije, eliksiri, gelovi ili kapsule napunjene sa istim, sve za oralnu upotrebu, u obliku supozitorija za rektalno davanje; ili u obliku sterilnih injektibilnih rastvora za parenteralnu (uključujući subkutanoznu) upotrebu. Tavke farmaceutske kompozicije i njihovi jedinični dozni oblici mogu sadržati konvencionalne sastojke u konvencionalnim odnosima, sa ili bez dodatnih aktivnih materija ili principa i takvi jedinični dozni oblici mogu sadržati bilo koju pogodnu efikasnu količinu aktivnog sastojka srazmernu nameravanom opsegu korišćenja dnevne doze.

Za oralno davanje, farmaceutske kompozicije mogu biti u obliku, na primer, tableta, kapsula, suspenzija ili tečnosti. Farmaceutska kompozicija je poželjno načinjena u obliku jedinične doze koja sadrži odgovarajuću količinu aktivnog sastojka. Primeri takvih doznih jedinica su kapsule, tablete, praškovi, granule ili suspenzije, sa konvencionalnim aditivima kao što je laktoza, manitol, kukuruzni škrob ili škrob krompira; sa sredstvima za vezivanje kao što su kristalna celuloza, derivati celuloze, akacija, kukuruzni škrob ili želatini; sa sredstvima za dezintegraciju kao što su kukuruzni škrob, škrob krompira ili natirijum-karboksimetil-celuloza; i sa lubrikansima kao što su talk ili magnezijum stearat. Aktivna sredstva mogu takođe biti davana injekcijom kao kompozicija gde, na primer, so, dekstroza ili voda mogu biti pogodni farmaceutski prihvatljivi nosači.

Kada se primenjuju jedinjenja prema ovom pronalsku, doza može varirati u okviru širokih granica i kao što je uobičajeno i poznato lekaru, treba da se prilagodi pojedinačnom uslovima u svakom pojedinačnom slučaju. Na primer, zavisi, od prirode i ozbiljnosti bolesti koja se leči, od stanja pacijenta, od korišćenog jedinjenja i od toga da li se akutno ili hronično stanje leči ili se obavija profilaksa ili da li još neka aktivna jedinjenja su davana pored jedinjenja prema sadašnjem pronalasku. Na primer, doze prema sadašnjem pronalasku uključuju ali bez ograničenja oko 0.001 mg do oko 5000 mg, oko 0.001 do oko 2500 mg, oko 0.001 do oko 1000 mg, 0.001 do oko 500 mg, 0.001 mg do oko 250 mg, oko 0.001 mg do 100 mg, oko 0.001 mg do oko 50 mg i oko 0.001 mg do oko 25 mg. Poželjna doza može biti konvencionalno data u jednoj dozi ili ako se daju podeljene doze u odgovarajućim intervalima, na primer, kao dve, tri, četiri ili više pod-doza dnevno. Pod-doze po sebi mogu biti dalje podeljene, na primer u brojna odvojena slobodno razmaknuta davanja. U zavisnosti od pojedinca i mišljenja lekara pacijenta ili davaoca nege možda će biti neophodno da se odstupi iznad gornje ili ispod donje granice ovde opisanih doza.

Količina jedinjenja prema pronalasku, ili njegove faramceutski prihvatljive soli, potrebna za upotrebu u lečenju će varirati ne samo sa odgovarajućom odabarnom solju, nego takođe sa načinom davanja, prirodom stanja koje se leči i godinama i stanjem pacijenta i načelno će biti određena od strane lekara ili kliničara. Generalno, stručnjaci razumeju kako da iskoriste in vivo dobijene podatke u model sistemu, tipičnog životinjskog modela na drugi, humani. Tipično, životinjski model uključuje ali bez ograničenja, model glodara sa šećernom bolešću kao što je opisano u Primeru 1,infra(kao i ostali životinjski modeli poznati u oblasti tenike, kao što su oni zabeleženi kod Reed i Scribner u Diabetes, Obesitv and Metabolism, 1, 1999, 75-86). U nekim okolnostima, ove ekstrapolacije mogu lako biti zasnovane na težini životinje u odgovarajućem modelu u poređenju sa drugim, na primer sisar, poželjno čovek, međutim, češće ove ekstrapolacije nisu samo jednostavno zasnovane na težinama, nego pre uključuju različite faktore. Primeri faktora uključuju, ali bez ograničenja, tip, godine, težinu, pol, ishranu i medicinsko stanje pacijenata, ozbiljnost bolesti, način davanja, farmaceutska razmatranja kao što su aktivnost, efiksanost, farmakokinetički i toksikološki profili odgovarajućeg korišćenog jedinjenja, da li je korišćen sistem za davanje leka, da li se leči stanje akutne ili hronične bolesti ili se izvodi profilaksa ili dali su davana druga aktivna jedinjenja pored jedinjenja prema ovom pronalasku i kao deo kombinovanja lekova. Dozni režim za lečenje stanja bolesti sa jedinjenjima i/ili kompozicijama ovog pronalaska su odabrani prema različitim faktorima kao što je gore navedeno Prema tome, aktualni korišćeni dozni režim može varirati u širokom opsegu i prema tome može odstupati od poželjnog doznog režima i osoba iz struke će zanati da doza i dozni režim van ovih tuipičnih opsega mogu biti testirani i kada je pogodno mogu biti korišćeni u postupcima prema pronalasku.

Jedinjenja prema prikazanom pronalasku mogu biti davana širokom opsegu oralnih i parenteralnih doznih oblika. Jasno je da stručnjaku da sledeći dozni oblici mogu sadržati, kao aktivnu komponentu, ili jedinjenje prema pronalasku ili farmaceutski prihvatljivu so jedinjenja prema pronalasku.

Za pripremanje farmaceutskih kompozicija jedinjenja prema sadašnjem proanalasku, odabir pogodnog farmaceutski prihvatljivog nosača može biti ili čvrsta supstanca ili tečnost ili smeša oboje. Čvrsti oblik preparata uključuje praškove, tablete, pilule, kapsule, kesice sa praškom, supozitorije i disperzabilne granule. Čvrsti nosač može biti jedna ili više supstanici koje mogu takođe delovati kao razblaživači, sredstva za korekciju ukusa, sredstva za rastvaranje, lubrikansi, suspendujuća sredstva, sredstva za vezivanje, sredstva za održavanje, sredstva za dezintegracju tableta ili inkapsulirajući materijali.

U prašku, nosač je lepo raspoređena čvrsta supstanca koja je u smeši sa lepo raspoređenom aktivnom komponentom.

U tabletama, aktivna komponeta je pomešana sa nosačem koji ima neophodan kapacitet vezivanja u pogodnim odnosima i komprimuje se u željeni oblik i veličinu.

Praško vi i tablete mogu sadržati promenjive procentne količine aktivnog jedinjenja. Reprezentativna količina u prašku ili tableti može obhvatati od 0.5 do oko 90 procnata jedinjenja prema pronalasku; međutim, stručnjak će zati kada je neophodna količina van ovog opsega. Pogodni nosači za praškove i tablete su magnezijum karbonat, magnezijum stearat, talk, šećer, laktoza, pektin, dekstrin, škrob, želatin, tragant guma, metilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza, vosak sa niskom taččkom topljenja, kakao buter i slično. Izraz 'preparat' ima nameru da obuhvati formulaciju aktivne materije sa inkapsulirajućim materijalom kao nosačem koji daje kapsulu u kojoj je aktivna komponenta, sa ili bez nosača, okržena sa nosačem, i koji je na taj način sa njom povezan. Slično, uključene su kesice sa praškom i lozenge. Tablete, praškovi, kapsule, pilule, kesice sa praškom i lozenge mogu biti korišćene kao čvrsti oblici pogodni za oralno davanje.

Za pripremanje supozitorija, niskotopivi vosak kao što je smeša glicerida masnih kiselina ili kako butera, je prvo otpoljena i u njemu je na primer mešanjem aktivna komponenta homogeno dispergovana. Otopljena homogena smeša je zatim sipana u modle pogodne veličine, omogućeno im je hlađenje i na taj način očvršćavanje.

Formulacije pogodne za vaginalno davanje mogu biti pesarije, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprejevi koji sadrže pored aktivnog sastojka takav nosač koji je poznat kao odgovarajući u oblasti tehnike.

Tečni oblik preparata uključuje rastvore, suspenzije i emulzije, na primer, vodene ili voda-propilen glikolne rastvore. Na primer, parenteralni injekcioni tečni preparati mogu biti formulisani kao rastvori u vodenom polietilen glikolnom rastvoru. Injektibilni preparati, na primer, sterilne injektibilne tečnosti ili masne suspenzije mogu biti formulisane prema poznatoj oblasti tehnike koristeći pogodna sredstva za dispergovanje ili kvašenje i suspendujuća sredstva. Sterilni injektibilni preparati mogu takođe biti sterilni injektibilni rastvori ili suspenzije u netoksičnim parenterealnim prihvatljivim razblaživačima ili rastvaračima, na primer, kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim sredstvima i rastvaračima koji mogu biti korišćeni su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, fiksna ulja su konvencionalno korišćena kao rastvarač ili suspendujući medijum. Za ovu svrhu može biti korišćena bilo koja mešavina fiksnih ulja uključujući sintetičke mono- ili digliceride. Pored toga, masne kiseline kao što su oleinska kiselina nalaze upotrebu u injektabilnim preparatima.

Jedinjenja prema prikazanom pronalasku mogu biti formulisana za parenteralno davanje (na pr. injekcijom, na primer bolus injekcijom ili kontinualnom infuzijom-) i mogu biti davane kao jedinične doze u obliku ampula, prethodno napunjenih špriceva, infuzija male zapremine ili kontejnera sa višestrukim dozama sa dodatim sredstvima za održavanje Farmaceutske kompozicije mogu imati takve oblike kao suspenzije, rastvori ili emulzije u uljanim ili vodenom sredstvu i mogu sadržati sredstva za formulisanje kao što su supendujuća sredstva, stablizatori i/ili dispergujuća sredstva. Alternativno, aktivni sastojak može biti u obliku praška, dobijen aseptičkom izolacijom sterilne čvrste supstance ili liofilizaciom iz rastvora, za konstituisanje pre upotrebe sa pogodnim nosačem, na pr. sterilnom vodom bez pirogena.

Vodene formulacije pogodne za oralnu upotrebu mogu biti pripremljene rastvaranjem ili suspendovanjem aktivne komponete u vodi i dodavanjem ukolio je potrebno pogodnih sredstava za bojenje, aroma, stabilizatora i sredstva za zgušnjavanje.

Vodene suspenzije pogodne za oralnu upotrebu mogu biti napravljene dispergovanjem fino razdeljene aktivne komponente u vodi sa viskoznim materijalom, kao što su prirodne ili sintetičke gume, smole, metilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza ili druga dobro poznata suspendujuća sredstva.

Takođe su uključeni čvrsti oblici preparata koji imaju nameru da budu pretvoreni, kratko pre upotrebe u tečni oblik preparata za oralno davanje. Takvi tečni oblici uključuju rastvore, suspenzije i emulzije. Ovi preparati mogu sadržati, pored aktivne komponente, boje, koregense ukusa, stabilizatore, pufere, veštačke i prirodne zaslađivače, disperzante, sredstva za zgušnjavanje, sredstva za rastvaranje i slično.

Za lokalno davanje na epidermis, jedinjenja prema pronalasku mogu biti formulsiana kao masti, kreme ili losioni, ili transdermalni flaster.

Masti i kreme mogu, na primer, biti formulsane sa vodenom ili uljanom bazom sa dodatkom pogodnog zgušćivača i/ili sredstva za geliranje. Losioni mogu biti formulisani sa vodenom ili uljanom bazom i takođe će generalno sadržati jedan ili više sredstva za emulgovanje, stabilizatora, disperzionih sredstava, suspendujućih sredstava, sredstva za zgušnjavanje ili sredstava za bojenje.

Formulacije pogodne za lokalno davanje u usta uključuju lozenge koje sadrže aktivno sredstvo u aromatizovanoj bazi, uglavnom saharozi i akaciji ili tragant gumi; pastile sadrže aktivni sastojak u inertnoj bazi kao što je želatin i glicerin ili saharoza i akacija; a voda za ispiranje usta sadrži aktivni sastojak u pogodnom tečnom nosaču.

Rastvori ili suspenzije su primenjene direktno na nazalnu šupljinu na konvencionalni način, na primer, kapalicom, pipetom ili sprejem. Formulacije mogu biti obezbeđene u obliku jedne ili višestrukih doza. U poslednjem slučaju kapalice ili pipete, ovo može postići pacijenat davanjem odgovarajuće, prethodno određene zapremine rastvora ili suspenzije. U slučaju spreja, ovo se može postići na primer pomoću pumpe za odmeravanje atomiziranog spreja.

Davanje u respiratorni trakt može takođe biti postignuto pomoću aeroslone formulacije u kojoj aktivni sastojak je obezbeđen u pakovanju pod pritiskom sa pogodnim propelantom. Ukoliko jedinjenja prema prikazanom pronalasku ili farmaceutke kompozicije koji ih obuhvataju su davane kao aerosoli, na primer kao nazalni aerosloli, ili inhalacijom, ovo može biti izvedeno, na primer, korišćenjem spreja, nebulizera, nebulizera sa pumpom, inhalacionog aparata, inhalatora sa odmeravanjem ili inhalatora suvog praha. Farmaceutski oblici za davanje jedinejnje prema sadašnjem pronalasku kao aerosola mogu biti pripremljeni postupcima dobro poznatim stručnjacima iz oblasti tehnike. Za njihovo pripremanje, na primer, rastvori ili disperzije jedinjenja prema prikazanom pronalasku u vodi, smešama voda/alkohol ili pogodnim slanim rastvorina mogu mogu se koristiti uobičajeni aditivi, na primer bezil alkohol ili druga pogodna sredstava za održavanje, absorpcioni pojačivači za povećanje biodostupnosti, rastvrača, disperzanata i drugog, i ukoliko je odgovarajuće, uobičajeni propelanti, na primer uključuju ugljen monoksid, CFC's kao što su dihlorodifluorometan, trihlorofluorometan ili dihlorotetrafluoroetan i slično; Aerosol može pogodno takođe sadržati površinski aktivnu supstancu kao lecitin. Doza leka može biti kontrolisana određivanjem ventila za odmeravanje.

U formulacijama namenjenim za davanje putem respiratornog trakta, uključujući intranazalne formulacije, jedinjenje će generalno imati malu veličinu čestica na primer reda 10 mikrona ili manje. Takva veličina čestica može biti dobijena pomoću sredstava poznatih u oblasti tehnike, na primer mikronizacijom. Kada je poželjno, mogu biti korišćene formulacije prilagođene da daju odloženo oslobađenje aktivnog sastojka. Alternativno aktivni sastojci mogu biti obezbeđeni u obliku suvog praška, na primer, smeše praška jedinjenja u pogonim bazama u prahu kao što su laktoza, škrob, derivati škroba kao što je hidroksipropilmetil celuloza i polivinilpirolidon (PVP). Pogodno nosač praha će obrazovati gel u intranazalnoj šupljini. Kompozicije u prahu mogu biti u obliku jedinične doze na primer kapsula ili kartriža na pr. želatina ili blister pakovanja iz kojih prašak može biti davan pomoću inhalatora.

Farmaceutski preparati su poželjno u jediničnom doznim oblicima. U takvom obliku, preparati mogu biti izdeljeni u jedinične doze koje sadrže odgovarajuće količine aktivnih komponenti. Jedinični dozni oblik može biti upakovani preparat, paket koji sadrži izvdoejene količine preparata, kao što su spakovane tablete, kapusle ili prašak u fiolama i ampulama. Takođe, jedinični dozni oblik može biti kapsula, tableta, kesica sa praškom ili sama lozenga, ili može biti odgovarajući broj bilo kojih u spakovanom obliku

Tabelete ili kapsule za oralno davanje i tečnosi za intravensko davanje su poželjne kompozicije.

Jedinejnja prema pronalasku mogu opciono postojati kao farmaceutski prihvatljive soli uključujući farmaceutski prihvatljive kiselinske adicione soli pripremljene od farmaceutski prihvatljivih netoksičnih kiselina uključujući neorganske kiseline i organske kiseline.

Kisele adicione soli mogu biti dobijene kao direktni proizvod sinteze jedinjenja. Alternativno, slobodne baze mogu biti rastvorene u pogodnom rastvaraču koji sadrži odgovarajuću kiselinu i so izolovanu uparavanjem rastvarača ili na drugi način odvajanjem soli i rastvaača. Jedinjenja prema pronalasku mogu obrazovati solvate sa standardnim rastvaračima niske molekulske mase koristeći postupke poznate stručnjacima.

Neka izvođenja sadašnjeg pronalska uključuju postupak proizvodnje faramceutske kompozicije za 'kombinovanu-terapiju' koji obuhvata mešanje bar jednog jedinjenja prema ovom pronalasku zajedno sa bar jednim farmaceutskim sredstvom kao što je ovde opisano a zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

U nekim izvođenjima, faramceutska sredstva su izabrana iz grupe koju čine: sulfoniluree, meglitinidi, biguamidi, a-glukozidazni inhibitori, peroksozom proliferatori-aktivirani receptor-y (tj., PPAR-y) agonisti, insulin, analozi insulina, inhibitri HMG-CoA reduktaze, lekovi za sniženje holesterola (na primer, fibrati koji uključuju: fenofibrate, bezafibrate, gemfibrozil, klofibrat i slično; sekvestranti žučnih kiselina koji uključuju: holestiramin, kolestipol i slično; i niacin); sredstva protiv zgrušavanje (na primer aspirin i antagonisti adenoszin difosfatnog receptora koji uključuju: klopidogrel, tiklopidin i slično), inhibitore angiotenzin -konvertujućeg enzina, antagoniste angiotenzin II receptora i adiponektina.

Zabeleženo je da kada su korišćeni modulatori RUP3 receptora kao aktivni sastojci u farmaceutskoj kompoziciji, nije namera da se oni koriste samo na ljudima, nego takođe i kod drugih ne-humanih sisara. Zaista, skori napredak u oblasti životinjske zdravstvene nege ukazuje da je razmatrana upotreba aktivnih sastojaka kao što su modulatori RUP3 receptora, za lečenje gojaznosti kod domaćih životinja( na pr.mačaka i pasa) i modulatora RUP3 receptora u drugim domaćim životinjama gde nije primećena bolest ili poremećaj( napr.životinje orijentisane kao hrana kao krave, pilići, riba itd.) . Stručnjaci iz oblasti tehnike lako odobravaju sa razumevanjem korišćenje takvih jedinjenja u takvim okolnostima.

KOMBINOVANA TERAPIJA

U kontekstu sadašnjeg pronalaska, ovde opisano jedinjenje ili njegova farmaceutska kompozicija mogu biti korišćeni za modulovanje aktivnosti bolesti posredovanih sa RUP3 receptorom, stanjima i/ili poremećajima, kao što je ovde opisano. Primeri modulovane aktivnosti poremećaja posredovanih sa RUP3 receptorom uključuju lečenje poremećaja u vezi sa metabolizmom. Poremećaji u vezi sa metabolizmom uključuju, ali bez ograničenja, hiperlipidemiju, šećernu bolest tipa 1, šećernu bolest tipa 2 i stanja i vezi sa njim, kao što su ali bez ograničenja koronarna bolest srca, ishemični udar, restenoze posle angioplastike, periferialna vaskularna bolest, Claudicatio intermittens, miokardijalni infarkt (na pr. nekroza i apoptoza), dislipidemija, post-prandialna lipemia, stanja umanjene otpornosti na glukozu (IGT), stanja umanjene glukoze u plazmi posle gladovanja, metabolička acidoza, ketoza, artritis, gojaznost, osteoporoza, hipertenzija, kongestivni zastoj srca, hipertrofija leve ventrikule, periferialna arterijska bolest, dijabetičarska retinopatija, makularna degeneracija, katarakta, dijabetičarska nefropatija, glomeruloskleroza, hronični zastoj bubrega, dijabetičarska neuropatija, metabolički sindrom, sindrom X, predmenstrualni sindrom, koronarna bolest srca, angina pektrois, tromboza, ateroskleroza, miokardijalni infarkt, prolazni ishemični napadi, udar, vaskularna restenoza, hiperglicemija, hiperinsulinemija, hiperlipidemija, hipertrigliciridemija, otpornost na insulin, umanjeni metabolizam glukoze, stanja smanjene toleracije glukoze, stanja umanjene glukoze u plazmi usled gladovanja, gojaznost, erektilna disfunkcija, poremećaji kože i vezivnog tkiva, ulceracije stopala i ulcerativni kolitis, endotelialna disfunkcija i umanjena vaskularna popustljivost. U nekim izvođenjima, poremećaji u vezi sa metabolizmom uključuju šećernu bolest tipa I, šećernu bolest tipa II, neadekvatnu otpornost na glukozu, otpornost na insulin, hiperglicemija, hiperlipidemija, hipertrigliceridemija, hiperholesterolemija, dislipidemija i sindrom X. Drugi primeri modulovanja aktivnosti kod bolesti posredovanih sa RUP3 receptorom uključuju lečenje gojaznosti i/ili prekomerne težine smanjivanjem unosa hrane, izazivanjem sitosti (tj. osećaja punoće), kontrolisanje dobitka u težini, smanjenje telesne težine i/ili uticanja na metabolizam tako da primalac gubi težinu i/ili održava težinu.

Dok jedinjenja prema pronalasku mogu biti davana kao jedinstvena aktivna farmaceutska sredstva (tj. mono-terapija), oni mogu biti korišćeni u kombinaciji sa drugim farmaceutskim sredstvima (tj. kombinovanoj terapiji) za lečenje ovde opisanih bolesti/stanja/poremećaja. Prema tome, drugi aspekt prema prikazanom pronalasku uključuje postupke lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom, uključujući poremećaje u vezi sa težinom, kao što je gojaznost, koji se sastoji od davanja pojedincu kome je potrebno profilaktičke i/ili lekovite terapeutski efikasne količine jedinjenja prema sadašnjem pronalasku u kombinaciji sa jednim ili više ovde opisanih dodatnih farmaceutskih sredstava.

Pogodna farmaceutska sredstva mogu biti korišćena u kombinaciji sa jedinjenjima prema sadašnjem pronalasku uključujući sredstva protiv gojaznosti kao što je lučenje apolipoproteina-B/inhibitori trigliceridnog transfer proteina (apoB/MTP), MCR-4-agonisti, agonisti holescistokinina-A (CCK-A), serotonin i inhbitori preuzimanja norepinefrina (na primer, sibutramin), simpatomimetička sredstva, agonisti P3 adrenergičnog receptora, dopaminski agonisti (na primer, bromokriptin), analozi melanocitnog-stimulišućeg hormonskog receptora, agonisti kanabinoidnog receptora [na primer, SR141716: N-(piperidin-1 -il)-5-(4-hlorofenil)-1 -(2,4-dihlorofenil)-4-metil-1H-pirazol-3-karboksamida], agonisti melanin koncentrujućeg hormona, leptoni (OB protein), analozi leptona, agonisti leptin receptora, antagonisti galanina, inhibitori lipaze (kao što su tetrahidrolipstatin, tj. Orlistat), anorektična sredstva (kao što je bombesin agonist), Neuropeptidni-Y antagonisti, tiromimetička sredstva, dehidroepiandrosteron ili njegovi analozi, agonisti ili antagonisti glukokortikoidnih receptora, antagonisti oreksin receptora, antagonisti urokortin vezujućeg proteina, agonisti peptid-1 receptora sličnog glukagonu, cilijarni neutrotrofični faktori (kao što je Axokine<M>koji se nabavlja od Regeneron Pharamceuticals, Inc. Tarrytown, NY i Procter & Gamble Company, Cincinnati, OH), humani proteini u vezi sa agouti (AGRP), antagonisti ghrelin receptora, antagonisti histamin 3 receptora ili suprotni agonisti, agonisti neuromedin U receptora, noradrenergično anorektično sredstvo (na pr. fenetramin, mazinol i slično) i supresivi apetita (na primer, bupropion).

Druga sredstva protiv gojaznosti, uključujući sredstva iznetainfra,su dobro poznata ili će biti lako prepoznatljiva u svetlu sadašnjeg opisa, stručnjaku iz oblasti tehnike.

U nekim izvođenjima, sredstva protiv gojaznosti su izabrana iz grupe koja se sastoji od orilistata, sibutramina, bromokriptina, efedrina, leptina i pseudoefedrina. U daljim izvođenjima, jedinjenja prema sadašnjem pronalasku i kombinovane terapije su davane zajedno sa vežbanjem i/ili razumnim dijetama.

Razume se da obim kobinovane terapije jedinjenja prema sadašnjem pronalasku sa drugim sredstvima protiv gojaznosti, anorektičnim sredstvima, supresivima apetita i sličnim sredstvima, nisu ograničeni na one dole date, ali uključuju u principu bilo koju kombinaciju sa bilo kojim farmaceutskim sredstvom ili farmaceutskom kompozicijom korisnom u lečenju prekomerne telesne težine i gojaznosti pojedinaca.

Razume se da obim kombinovane terapije jedinjenja prema prikazanom pronalasku sa drugim farmaceutskim sredstvima nije ograničena na one ovde date,suprailiinfraali uključuju u principu bilo koju kombinaciju sa bilo kojim farmaceutskim sredstvom ili farmaceutaskom kompozicijom korisnom u lečenju bolesti, stanja ili poremećaja koji su povezani sa poremećajima u vezi sa metabolizmom.

Neka izvođenja sadašnjeg pronalaska uključuju postupke lečenja bolesti, poremećaja, stanja ili njihovih komplikacija kao što je ovde opisano, koja obuhvataju davanje pojedincu kome je potreban takav tretman terapeutski efikasne količine ili doze jedinjenja prema sadašnjem pronalasku u kombinaciji sa bar jednim farmaceutskim sredstvom izabranim od grupe koja se sastoji od: sulfonilurea (na primer gliburid, glipizid, glimepirid i druge sulfoniluree poznate u oblasti tehnike), meglitinida (na primer, repaglinid, nateglinid i drugi meglitinidi poznati u oblasti tehnike), biguanida (na primer, biguanidi uključuju fenformin, metformin, buformin i biguanide poznate u oblasti tehnike), ct-glukozidaznih inhbitora [na primer akarboza, N-(l,3-dihidroksi-2-propil)valiolamin (generičko ime; vogliboza), miglitol i a-glukozidazazni inhibitori poznati u oblasti tehnike], agonista aktiviranog receptora y sa peorksizomnim proliferatorima (tj. PPAR-y) (na primer roziglitazon, pioglitazon, tesaglitazar, netoglitazon, GW-409544, GW-501516 i PPAR-y agonisti poznati u oblasti tehnike), insulina, analoga insulina, inhibitora HMG-CoA reduktaze (na primer, rosuvastatin, pravastatin i njihove natrijumove soli, simvastatin, lovastatin, atrovastatin, fluvastatin, cerivastatin, rosuvastatin, pitavastatin, BMSs 'superstatin' i inhibitori HMG-CoA reduktaze poznati u oblasti tehnike), lekova za snižavanje holesterola (na primer fibrati koji uključuju: bezafibrat, beklobrat, binifibrat, ciplofibrat, clinofirbat, clofibrat, clofibrinsku kiselinu, etofibrat, fenofibrat, gemfibrozil, nikofibrat, pirifibrat, ronifibrat, simfibrat, teofibrat i fibrate poznate u oblasti tehnike; sekvestrante žučnih kisleina koji obuhvataju: holestiramin, klestipol i slično; i niacin); sredstva protiv zgrušavanja (na primer, aspirin i antagoniste adenozin difosfatnog receptora koji uključuju: klopidogrel, tiklopidin i slično), inhibitora angiotenzin konvergujućeg enzima (na primer kaptopirl, enalapril, alacepril, delapril; ramipril, lizinopril, imidapril, benazepril, ceronapril, cilazapril, enalaprilat, fosinopril, moveltopril, perindopril, kuinapril, spirapril, temokapril, trandolapril i inhbibitori angiotenzin konvertujućeg enzima poznati u oblasti tehnike), antagonisti angiotenzin II receptora [na primer, losartan (i oblik kalij umove soli)], antagonisti angiotenzin II receptora poznati u oblasti tehnike, adiponektin, inhbitori sinteze skvalena {na primer, (S)-a-[bis[2,2-dimetil-l-oksopropoksi)metoksi]fosfinil]-3-fenoksibenzenbutansulfonskom kiselinom, monokalij umova so (BMS-188494) i inhibitori sinteze skvalena poznati u oblasti tehnike} i slično. U nekim izvođenjima, postupci prema sadašnjem pronalasku uključuju jedinjenja prema sadašnjem pronalasku i farmaceutska sredstva su davana odvojeno. U daljim izvođenjima, jedinjenja prema sadašnjem pronalasku i farmaceutska sredstva su davana zajedno.

Pogodna farmaceutska sredstva koja mogu biti korišćena u konjukciji sa jedinjenjima sadašnjeg pronalaska uključuju, ali bez ograničenja, agoniste amilina (na primer, pramlintid), insulin sekratgaoge (na primer, GLP-1 agoniste, eksendin-4; insulinotropin (NN2211); inhibitore dipeptil peptidaze (na primer, NVP-DPP-728), inhibitori acil CoA holesterol acetiltransferaze (na primer, Ezetimib, eflukimib i slična jedinjenja, inhbitore absorpcije holesterola (na primer, ezetimib, pamakuesid i slična jedinjenja), inhibitori proteina transfera estra holesterola (na primer, CP-529414, JTT-705, CETi-1 i slična jedinjenja), inhibitori proteina transfera mikrozomalnih triglicerida (na primer, implitapid i slična jedinjenja), modulatori holesterola (na primer, NO-1886 i slična jedinjenja), modulatori žučnih kisleina (na primer, GT103-279 i slična jedinjenja), modulatori puta signaliziranja insulina, kao što su inhibitori protein tirozin fosfataze (PTPaze), ne-mali molekuli mimetičkih jedinjenja i inhibitori glutamin-fruktoza-6-fosfat amidotransferaze (GFAT), jedinjenja koja utiču na disregulaciju hepatičke proizvodnje glukoze, kao inhibitori glukoza-6-fosfataze (G6Paze), inhbitori fruktoza-l,6-bisfosfataze (F-1,6-BPaze), inhibitori glikogen fosforilaze (GP), antagonista receptora glukagona i inhibitora fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPCK), inhibitora piruvat dehidrogenazne kinaze (PDHK), pojačivači osetljivosti insulina, inhibitori gastričnog pražnjenja, a,2-adrenergični antagonisti i antagonisti retinoidnog X receptora (RXR).

Prema sadašnjem pronalasku, mogu biti korišćene kombinacije mešanjem odgovarajućih aktivnih komponenti, jedinjenja prema prikazanom pronasku i faramceutskog sredstva, ili zajeno ili nezavisno sa fiziološki prihvatljivim nosačem, ekscipijentom, vezujućim sredstvom, razblaživačem, itd. kao što je ovde opisano i davanje smeše ili smeša ili oralno ili ne-oralno kao faramceutske kompozicije. Kada jedinjenje ili smeša jedinjenja prema prikazanom pronalasku su davani kao kombinvana terapija sa drugim aktivnim jedinjenjem, terapeuska sredstva mogu biti formulisana kao odvojene farmaceutske kompozicije date u isto vreme ili u različito vreme, ili terapeutska sredstva mogu biti davana kao jedna kompozicija.

DRUGE PRIMENE

Još jedan predmet sadašnjeg pronalaska se odnosi na radioaktivno obeležena jedinjenja koja će biti korisna ne samo u radio slikanju nego takođe u testovima, i in vitro i in vivo, za lokalizaciju i kvantizaciju RUP3 receptora u uzorcima tkiva, uključujući čoveka i za identifikovanje liganada RUP3 receptora inhbibicijom vezivanja radioaktivno obeleženih jedinjenja. Dalji predmet ovog pronalaska je razvijanje novih testova za RUP3 receptor koji sadrže radioaktnivo obeležena jedinjenja,

Sadašnji pronalazak obuhvata izotopski obeležena jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvaltjive soli. 'Izotopski' ili 'radioaktivno obeležena' jedinjenja su ona koja su identična ovde opisanim jedinjenjima, ali imaju jedan ili više atoma zamenjen ili supstituisan sa atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različiti od atomske mase ili masenog broja koji se uobičajeno u prirodi nalazi (tj. prirodnog). Pogodni radionuklidi koji mogu biti ugrađeni u jedinjenja prema sadašnjem pronalasku uključuju ali bez ograničenja 2H (takođe označen kao D za deuterijum), H (takođe označen sa T zatricijum),<n>C, 13C,14C,13N,15N,150,170, 1<8>0, 1<8>F, 3<5>S, 3<5>S, 3<6>S,36C1,82Br, 76Br,77Br,

123I,124I,12<5>I i<131I.>Radionuklid koji je ugrađen u sadašnja radioaktivno-obeležena jedinjenja će zavisiti od specifične primene radioaktivno obeleženog jedinjenja. Na primer, za in vitro obeležavanje RUP3 receptora i kompetitivni testove, jedinejnja koja sadrže<3>H,<14>C,<82>Br,<125>I,<131>I, ili<35>S će generalno biti najkorisnija. Za primenu u radio-slikanju generalno "C,<18>F,<125>I,<123>I,<1>24I, r311,<75>Br,<76>Br ili<77>Br će biti najkorisniji.

Razume se da 'radioaktivno obeleženo' ili 'obeleženo jedinjenje' je jedinjenje prema sadašnjem pronalsku koje ima uključen bar jedan radionuklid; u nekim izvođenjima radionuklid je odabran iz grupe koja se sastoji od<3>H,<14>C,<125>1,35S i<82>Br.

Izvesna izostopski obeležena jedinjenja prema prikazanom pronalasku su korisna u testovima raspoređivanja jedinjenja i/ili supstrata u tkivu. U nekim izvođenjima radionuklidi<3>H i/ili<14>C izotopa su korisni u ovim ispitivanjima. Dalje supstitucije sa težim izotopima kao što su deuterijum (tj.,<2>H), mogu priuštiti izvesne teraputske prednosti koje rezultuju iz veće metaboličke stabilnosti (na pr. povećani in-vivo polu-život ili smanjeni dozni zahtevi) i prema tome mogu biti poželjni u nekim uslovima. Izotopski obeležana jedinjenja prema sadašnjem pronalasku mogu generalno biti pripremljena sledećim postupcima analognim onim opisanim u Šemama supra i Primerima infra, supstitucijom izotopski obeleženog reagensa sa ne-izotopski obeleženim reagensom. Drugi sintetski postupci koji su korisni su diskutovaniinfra.Povrh toga, razume se da svi atomi prisustni u jedinjenjima prema pronalasku mogu biti ili najuobičajani izotop tog atoma koji se najčešće javlja ili redi radioaktivni izotop ili neradioaktivni izotop.

Sintetični postupci za ugradnju radioaktivnih izotopa u organska jedinjenja su primenjivi na jedinjenja prema pronalasku i dobro su poznati u oblasti tehnike. Ovi sintetički postupci mogu biti korišćeni kao intermedijeri ili krajnja jedinjenja, na primer, ugrađivanjem aktivnih nivoa tricijuma u jedinjenja prema prikazanom pronalasku, kao što sledi: A. Katalitička redukcija sa gasom tricijuma - ovaj postupak normalno dovodi do proizvoda visoke specifične aktivnosti i zahteva halogene ili nezasićene prekusore. B. Redukcija sa natrijum borohidridom [<3>H] - Ovaj postupak je pre jeftin i zahteva prekusore koji sadrže reduktibilne funkcionalne grupe kao što su aldehidi, ketoni, laktoni, estri i slično. C. Redukcija sa htijum aluminijum hidridom [ H] - Ovaj postupak nudi proizvode u gotovo teoretskim specifičnim aktivnostima. Takođe zahteva prekusore koji sadrže reduktabilne funkcionalane grupe kao što su aldehidi, ketoni, laktoni, estri i slično. D. Obeležavanje izlaganjem gasu tricijuma - Ovaj postupak uključuje izlaganje prekusorima koji sadrže izmenjive protone sa gasom tricujma u prisustvu pogodnih katalizatora.

E. N-metilacija korišćenjem metil jodida [<3>H] - Ovaj postupak je uglavnom korišćen da se prirpeme O-metil ili N-metil (<3>H) proizvodi tretiranjem odgovarajućih prekusora sa visokom specifičnom aktivnošću metil jodida ( H). Ovaj postupak generalno omogućava višu specifičnu aktivnost, kao što je na primer oko 70-90 Ci/mmol.

Radioaktivno obeležena jedinjenja RUP3 recpetora prema sadašnjem pronalasku mogu biti korišćena u testu odabiranja za identifikaciju/procenjivanje jedinjenja. U opštim uslovima, nova sintetizovana ili identifikovana jedinjenja (tj. test jedinjenja) mogu biti procenjivana na njihovu sposobnost da se smanji vezivanje 'radioaktivno-obeleženih jedinjenja' prema prikazanom pronalasku za RUP3 receptor. Prema tome sposobnost test jedinjenja da se takmiči sa 'radioaktivno obeleženim jedinjenjem' prema sadašnjem pronalasku za vezivanje za RUP3 receptor direktno je proporcionalno njegovom afinitetu vezivanja.

Obeležena jedinjenja prema sadašnjem pronalasku vežu se za RUP3 receptor. U jednom izvođenju obeleženo jedinjenje ima IC50manji od oko 500 uM, u drugom izvođenju obeleženo jedinjenje ima IC50manji od oko 100 uM, u još jednom izvođenju obeleženo jedinjenje ima IC50manji od oko 10 uM, u još jednom izvođenju obeleženo jedinjenje ima IC50manji od oko 1 uM, u još jednom izvođenju obeleženi inhibitor ima IC50manji od oko 0.1 uM, u još jednom izvođenju obeleženi inhbibitor ima IC50manji od oko 0.01 uM i u još jednom izvođenju obeleženi inhibitor ima IC50manji od oko 0.001 uM.

Kao što može videti, stupnjevi postupaka sadašnjeg pronalaska nije potrebno da budu izvedeni neki odgovarajući broj puta ili bilo kojim redosledom. Dodatni predmeti, prednosti i nove karakteristike ovog pronalaska će biti očigledne stručnjacima iz ove oblasti posle ispitivanja njihovih sledećih primera, koji imaju nameru da budu ilustrativni, a ne da ograniče pronalazak.

PRIMERI

Primer 1:Invivo efekat RUP3 agonista na homeostazu glukoze kod pacova

Opšti postupak - Test oralne otpornosti na glukozu (oGTT)

Muški Spragu Dawley pacovi (Harlan, San Diego, CA) koji teže približno 350-375 g su izgladnjivani u toku 16 sati i nasumično grupisani (n=6) da bi primili RUP3 agonist pri 0.3, 3 ili 30 mg/kg. Jedinjenja su davana oralno preko gavažne igle (p.o. zapremina 2 ml/kg). Kada je vreme 0, nivoi glukoze u krvi su procenjivani korišćenjem glukometra (Accu-Chek Advantage, Roche Diagnostics) i pacovima je davano ili sredstvo (20% hidroksipropil-beta-ciklodekstrina) ili testirano jedinjenje. Trideset minuta posle davanja testiranog jedinjenja, nivoi glukoze u krvi su ponovo procenjivani i pacovima je zatim davana dekstroza oralno u dozi od 3 g/kg). 30 min , 60 min i 120 min nakon toga, merena je glukoza u krvi. Tabela 1 pokazuje srednju vrednost procentne inhibicije digresije glukoze za svako testirano jedinjenje, uprosečena za šest životinja u trestiranoj grupi. Ovi rezultati pokazuju da RUP3 agonist, izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline [Formula (I)] sniženje glukoze u krvi posle izazivanja sa glukozom.

Primer2: Test vezivanja za receptor

Pored ovde opisanih postupaka, druga sredstva za procenjivanje testiranih jedinjenja je određivanjem afiniteta vezivanja za RUP3 receptor. Ovaj tip testa generalno zahteva radioaktivno obeležene ligande za RUP3 receptor. Kod nepostojanja upotrebe poznatih liganada za RUP3 receptor i njegovih radioobeleženih Uganda, jedinjenja formule (I) mogu biti obeležena sa radioaktivno obeleženim izotopom i korišćena u testu za procenjivanje afiniteta testiranog jedinjenja za RUP3 receptor.

Radioobeleženo RUP3 jedinjenje formule (I) može biti korišćeno u testu odabiranja identifikacije/procenjivanja jedinjenja. U opštim uslovima, novosintetizovano ili identifikovano jedinjenje (tj. testirano jedinjenje) može biti procenjeno na svoju osobinu da smanjuje vezivanje 'radioaktivno obeleženih jedinjenja formule (I)' za RUP3 receptor. Prema tome, sposobnost takmičenja sa 'radioaktivno-obeleženim jedinjenjima formule (I)' ili radioaktivno obeleženog RUP3 liganda za vezivanje za RUP3 receptor direkno je u korelaciji sa njihovim afinitetom vezivanja za testirano jedinjenje za RUP3 receptor.

TEST PROTOKOLA ZA ODREĐIVANJE VEZIVANJA ZA RUP3 RECEPTOR:

A. PRIPREMANJE RUP3 RECEPTORA

293 ćelija (humanog bubrega, ATCC), trenutno tarnsfektovane sa 10 ug humanog RUP3 receptora i 60 ul lipofektamina (u šolji 15-cm), gajene su u šolji u toku 24 sata (konfluenca 75%) sa izmenom medijuma i uklonjene sa 10 ml/šolji hepes-EDTA pufera (20 mM hepes +10 mM EDTA, pH 7.4). Ćelije su zatim centrifugirane u Beckman Coulter centrifugi u toku 20 minuta, 17,000 oum (Ja-25.50 rotor). Zatim, kuglica je resuspendovana u 20 mM hepes + 1 mM EDTA, pH 7.4 i homogenizovana sa 50- ml Dounce homogenizerom i ponovo centrifugirana. Posle uklanjanja supernatanta, kuglice su čuvane na 80°C do korišćenja u testu vezivanja. Kada su korišćene u testu, membrane su otopljene na ledu u toku 20 minuta i zatim je dodato 10 ml inkubacionog pufera (20 mM hepesa, 1 mM MgCl2, 100 mM NaCl, pH 7.4). Membrane su zatim vorteksovane da se resuspenduju kuglice sirovih membrana i homogenizirane u Brinkmann PT-3100 Polvtron homogenizeru u toku 15 sekundi pri podešavanju 6. Koncentracija proteina membrane je određena korišćenjem BRL Bradforf proteinskog testa.

B. TEST VEZIVANJA

Za ukupno vezivanje, ukupna zapremina od 50 ul odgovarajuće razblaženih membrana (razblaženih sa puferom za testiranje koji sadrži 50 mM tris HC1 (pH 7.4), 10 mM MgCb i 1 mM EDTA; 5-50 ug proteina) je dodata u poliproilenske mikrotitarske ploče sa 96-bunarčića, a zatim je dodato 100 ul pufera za test i 50 ul radioaktivno obeleženog RUP3 liganda . Za nespecifično vezivanje, 50 ul testiranog pufera je dodato umesto 100 ul i dodatnih 50 ul 10 uM hladnog RUP3 je dodato pre nego što je dodat radioaktivno obeleženi RUP3 ligand. Ploče su zatim inkubirane na sobnoj temperaturi u toku 60 - 120 minuta. Reakcija vezivanja je završena ceđenjem testiranih ploča u Microplate Devices GF/C Unifilter za ceđenje ploča sa Brandell harvestorom za ploče sa 96 bunarčića, a zatim ispirane sa hladnim 50 mM Tris HC1, pH 7.4 koji sadrži 0.9% NaCl. Zatim, je dno filtracione ploče zatvoreno, i u svaki bunarčić je dodato 50 ul Optiphase Supermix-a, vrh ploče je zatvoren i ploče su brojane na Trilux MicroBeta scintilacionom brojaču. Za kompeticiona ispitivanja jedinjenja, umesto dodavanja 100 ul pufera za test, dodato je 100 ul odgovarajuće razblaženog testiranog jedinjenja, a zatim 50 ul

radioaktivno obeleženog RUP3 liganda.

C. IZRAČUNAVANJA

Testirana jedinjenja su inicijalno testirana pri 1 i 0.1 uM, a zatim u opsegu izabranih koncentracija tako da bi srednja doza izazvala oko 50% inhibicije vezivanjaradioaktivnog - RUP3 liganda(tj. ICso)- Specifično vezivanje u odsustvu testiranog jedinjenja (Bo) je razlika ukupnog vezivanja (BT) minus nespecifično vezivanje (NSB) i slično specifično vezivanje (u prisustvu testiranog jedinjenja) (B) je razlika vezivanja premeštanja (Bd) minus nespecifično vezivanje (NSB). IC50je određen iz krive inhibicionog odgovora, logit-log dijagrama B/Bonaspram koncentracije jedinjenja.

Ki je izračunato pomoću Cheng i Prustoff-ove transformacije:

gde je [L] koncentracija radioaktivno obeleženog RUP3 liganda korišćenog u testu i Kdje konstanta disocijacije radioaktivno obeleženog RUP3 liganda određenog nezavisno u istim uslovima vezivanja.

Primer3: CYP postupak

Test praćenja inhbibicije P450 je izveden na mikrotitarksim pločama sa 96 bunarčića korišćenjem cDNK eksprimovanih humanih enzima (CYP1A2, 2C9, 2C19, 2D6 i 3A4). Testirana jedinjenja (pripremljena u acetonitrilu) su serijski razblaživana u fosfatnom puferu (pH 7.4) koji sadrži sistem za stvaranje elektrona (glukoza-6-fosfat, NADP+ i glukoza-6-fosfat dehidrogenazu). Enzimska reakcija je inicirana dodavanjem pojedinačnih P450 enzima prethodno pomešanih sa fluorescentnim supstratima specifičnim za P450 i zaustavljena je dodavanjem acetonitrila (ili NaOH za DBF testove) u reakcionu smešu posle inkubacije na 37°C za dato vreme. Florescencija metabolita je merena na Biotek fluorescentnom čitaču. Rezultati su izraženi kao procenat inhibicije u odnosu na kontrolu (bez testiranog jedinjenja). IC50vrednosti su procenjene iz koncentracione krive. Supstrati P450 korišćeni za test uključuju dibenzilfluorescein (DBF, za CYP2C9, 2C19 i 3A4), 3-cijano-7-etoksikumarin (CEC, za CYP1A2), 3-[2-(N,N-dietil-N-metilamino)etil]-7-metoksi-4-metilkumarin (AMMC, za CYP2D6), benziloksihinolin (BQ) i 7-benziloksi-4-trifluorometilkumarin (BFC, za CYP3A4).

Za izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline primećen je za sledeće enzime IC50, veći od oko 15 uM (CTP2C9), veći nego oko 40 uM (1A2), veći nego oko 40 uM (2D6), veći nego oko 40 uM (3A4) i oko 10uM(2C19).

Interpretacijapodataka

Jedinjenja su klasifikovana u tri kategorije na osnovu njihovih IC50vrednosti. Testirano jedinjenje sa IC50 većim od 10 uM je nazvano slabim inhibitorom. Ukoliko jedinjenje ima IC50 manji od 1 uM, klasifikovan je kao jak inhibitor i umereni inhibitor ima IC50negde između. Jedinjenje klasifikovano kao slab inhibitor (IC50> oko 10 uM), mala je aktivnost za lek-lek interakcije.

Primer 4:

Jedinjenja prema pronalasku i njihove sinteze su dalje prikazane u sledećim primerima, Sledeći primeri su obezbeđeni da dalje definišu pronalazak, bez njegovog ograničavanja na pojedinosti iz ovih primera. Ovde opisana jedinjenja su imenovana prema CS Chem Draw Ultra Version 7.0.1. U izvesnim slučajevima korišćena su uobičajena imena i razume se da su ova uobičajena imena poznata stručnjacima iz ove oblasti.

Hernija: Spektri protonske nuklearne magnetne rezonanace(<J>HNMR) su snimani na Varian Mercurv Vx-400 snabdevenom sa automatskom skretnicom probe sa 4 jezgra i z-gradijentom ili Brucker Avance-400 snabdevnim sa QNP (Quad Nucleus Probe) ili BBI (Broad Band Inverse) i z-gradijentom. Hemijski pomaci su dati u delovima po milionu (parts per milion - ppm) sa zaostalim referentnim signalom rastvarača. Korišćene su sledeće skraćenice: s=singlet, d=dublet, t=triplet, q=kvartet, m= multiplet, br=širok. Mikrotalasno ozračivanje je izvedeno korišćenjem Emyrs Svnthesizer (Personal Chemistv). Tankoslojna hromatografija (TLC) je izvođenja na silika gelu 60 F254(Merck), preparativnoj tankoslojnoj hromatografiji (prep TLC) je izvođena na PK6F silika gelu 60 A ploče 1 mm (Whatman) i hromatografija na koloni je izvedena na koloni od silika gela korišćenjem Kieselgel 60, 0.063-0.200 nm (Merck). Uparavanje je učinjeno u vakumu na Buchi rotacionom uparivaču. Celite 545 ® je korišćen u toku filtracije paladijuma.

LCMS specs: 1) PC: HPLC-pumpe: LC-10ADVP,Shimadzu Inc.; kontrola HPLC sistema: SCL-10AVP,Shimadzu Ine; UV-detektor: SPD-10AVP,Shimadzu Ine; UV-detektor:SPD-10AVP,Shimadzu Ine; Autosempler: CTC HTS, PAL, Leap Scinetific; Maseni spektormetar: API 150 EX sa Turbo Ion Spray izvorom, AB/MDS Sciex; Softver: Analyst 1.2. 2) Mac. HPLC-pumpe: LC-8AVP,Shimadzu Ine; kontroler HPLC sistema: SCL-10AVP,Shimadzu Ine; UV-detektor: SPD-10AVP,Shimadzu Ine; Autosempler: 215 Liquid Handler, Gilson Ine; Maseni spektrometar: API 150EX sa Turbo Ion Spray izvorom, AB/MDX Sciex

Softver: Masschrom 1.5.2.

Primer 4.1: Pripremanje izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metiI-piridin-3-iIoksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline (postupak A)

Rastvor izopropil estra 4-(6-hloro-5-metil-pirimidin-4-iloksi)piperidin-l-karboksilne kiseline (6.28 g, 20.0 mmol, videti WO2005/007647 za pripremanje) i 2-metil-piridin-3-ola (2.73 g, 25 mmol) u anhidrovanom DMF-u (20 ml) koji sadrži K2C03(5.5 g, 40 mmol) je zagrevan na 150°C u toku 2 sata. Reakciona smeša je ohlađena na temperaturu okoline, proceđena preko Celite i rastvarač je uklonjen iz filtrata pod vakumom. Ostatak je sakupljen sa etil acetatom (75 ml), ispran sa IM NaOH (2 x 50 ml), zatim sa vodom (50 ml) i rastvorom soli (50 ml). Organski ekstrakt je osušen iznad MgS04i rastvarač je uklonjen. Ostatak je rastvoren sa dietil etrom (50 ml) i tretiran sa IM HCl/dietil etrom (4 ml). Obrazovanje crni talog, a bistri supernatant je dekantovan. U ovaj rastvor dodato je još IM HCl/dietil etar (16 ml), stoje dovelo do obrazovanja belog taloga. On je sakupljen ceđenjem da bi se dobila hidrohloridna so izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline kao bele čvrste supstance (7.42 g, prinos 88%): MSm/z387.2;<*>H NMR (DMSO-4) 8 8.61 (d, IH, J=5.4 Hz), 8.28 (s, IH), 8.19 (d, IH, /=8.2 Hz), 7.7 (t, IH, .7=8.3 Hz), 5.33 (m, IH), 4.79 (m, IH), 3.65 (m, 2H), 3.35 (m, 2H), 2.50 (s, 3H), 2.19 (s, 2H), 1.96 (m, 2H), 1.67 (m, 2H), 1.20 (d, 6H, J=6.2 Hz).

Primer 4.2: Dobijanje izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline (postupak B)

Stupanj A: Dobijanje 4-hloro-5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iIoksi)-pirimidina

U smešu 2-metil-piridin-3-ola (2 g, 18.32 mmol) i 4,6-dihloro-5-metil pirimidina (2.98 g, 18.32 mmol) dodati je DMA (15 ml). Rezultujući rastvor je mešan u toku jednog sata na - 8°C i dodat je kalijum karbonat (2.53 g, 18.32 mmol) u jednoj porciji bez daje primećena značajnija egzoterma reakcija (temperatura posle dodavanja je bila -7.2°C). Omogućeno je da se smeša zagreje na sobnu temperaturu (dva sata) i zatim je mešana u tokom dodatna tri sata (napredovanje reakcije je praćeno sa LCMS). Sirova smeša je ohlađena na 0°C; polako je dodavana hladna voda (3°C, 15 ml). Temperatura je narasla na 16°C, čvrsta supstanca je proceđena na 1.7°C i isprana tri puta sa hladnom vodom (3°C, 3x15 ml) i osušena u vakum sušnici na 50°C u toku 24 sata. Čvrsta supstanca je sakupljena i dobijen je 4-hloro-5-metil-6-(2-metil-pridin-3-iloksi)-pirimidin (3.5833 g, 89.5%). LCMS: 236-238 (MH)<+>, 200.1 155-1557, 119.2 NMR (400 MHz, 5 ppm, DMSOd6) : 8.4(IH, s), 8 (IH, dd, J), 7.65 (IH, dd, J), 7.35 (IH, dd, J), 2.42 (3H, s), 2.3 (3H, s).

Stupanj B: Dobijanje izopropil estra 4-[5-metiI-6-(2-metiI-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iIoksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline

U smešu izopropil estra 4-hidroksi-piperidin-l -karboksilne kiseline (1.3364 g, 7.14 mmol) i 4-hloro-5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)pirimidina (1.683 g, 7.14 mmol) dodat je THF (8.8 ml). Rezultujući rastvor je ohlađen na 0°C i kalijum terc-butoksid (IM u THF-u, 7.2 ml) je polako uvođen, temperatura je održavana ispod 5°C. Omogućeno je da se sirova smeša ohladi na 15°C (tri sata) i konzumiranje polaznog materijala je praćeno korišćenjem LCMS. Smeša je razblažena korišćenjem heptana (16 ml) i koncentrovana do 5 ml. Dodat je heptan (11 ml) i soli su proceđene i isprane sa heptanom (16 ml). Ispraljive supstance su uklonjene pod sniženim pritiskom da bi se dobilo sirovo bezbojno ulje (2.75, kvantitativno). LCMS: 387 (MH)<+>, 218.1, 170, 128.1. NMR (400 MHz, 8 ppm, DMSOd6) :8.36 (IH, dd, J), 8.23 (IH, s), 7.56 (IH, dd, J), 7.31 (IH, dd, J), 5.32 (IH, m), 4.78 (IH, sept.J), 3.65 (2H, m), 3.35 (2H, m), 2.28 (3H, s), 2,17 (3H, s), 1.95 (2H, m), 1.65 (2H, m), 1.19 (6H, d, J). Ulje je rastvoreno ponovo u smeši heptana (16 ml) i izopropanola (4.8 ml), i polako je dodata HC1 (4M u dioksanu, 3 ml). Rezultujuća smeša je zagrevana na 80°C u toku 15 minuta i zatim je ohlađena na 1°C; bela čvrsta supstanca je proceđena, isprana sa heptanom (2x16 ml) i osušena u vakum sušnici na 50°C u toku 24 časa. Željeno jedinjenje je sakupljeno (2.3288 g, prinos 77%). LCMS: 387.5 (MH)<+>218.1, 170.1, 128.1 NMR (400 MHz, 8 ppm, DMSOd6) :8.53 (IH, dd, J), 8.17 (IH, s), 8.12 (IH, dd, J), 7.75 (IH, dd, J), 5.35 (IH, m), 4.95 (IH, spt, J), 3.78 (2H, m), 3.42 (2H, m), 2.85 (3H, s), 2.23 (3H, s), 2.05 (2H, m), 1.8 (2H, m), 1.25 (6H, d, J).

Primer 5: Protokol RUP3 doznog odgovora u melanoforama

Melanofore su održavane u kulturi kao što je zabeležio Potenza, M. N. i Lerner, M., R., u Pigment Cell Research, Vol. 5, 372-378, 1992 i transfektovne sa RUP3 ekspresionim vektorom (pCMV) korišćenjem elektroporacije. Posle elektroporacije, transfektovane ćelije su zasađene na ploče sa 96 bunarčića za testiranje. Zatim je omogućeno da ćelije rastu u toku 48 sati u cilju da se i oporave od elektroporacionog postupka i postignu maskimalne nivoe ekspresije receptora.

Na dan testiranja, medijum za rast ćelija je zamenjen sa puferom bez seruma koji sadrži 10 nM melatonina. Melatonin deluje preko endogenog Gi-kuplovanog sa GPCR u melanoforama da bi se smanjili intracelularni nivoi cAMP. Kao odgovor na snižavanje nivoa cAMP, melanofore translociraju njihov pigment u centar ćelije. Čist efekat ovoga je značajan pad u absorbance koja se očitava u monosloju ćelija u bunaru, merena na 600-650 nM.

Posle 1 sata inkubacije u melatoninu, ćelije su postale sa potpuno sakupljenim pigmentom. U ovoj tačci sakupljano je očitavanje osnovne linije absorbance. Serijska razblaženja testiranih jedinej nj a su zatim dodat na ploču i jedinejnja su zatim stimulisala RUP3 da proizvede porast intracelularnih nivoa cAMP. Kao odgovor na ovaj porast cAMP nivoi, melanofore translociraju njihvo pigement natrag u periferiju ćelija. Posle jednog sata, stimulisane ćelije su sa potpuno dispergovanim pigmentom. Ćelijski monosloj u dispergovanom stanju absorbuje mnogo više svetla u opsegu 600-650 nm. Mereni porast u absorbacni u poređenju sa očitanom osnovnom linijom omogućava da se kvantifikuje stepen stimulacije receptora i grafički prikaže kriva doza-odgovor.

Jedinjenje izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksij-piperidin-1-karboksilne kiseline, prikazano formulom (I), je jaki agonist RUP3 receptora u brojnim različitim vrstama, EC5o=2 nM (čovek), 1 nM (pas), 35 nM (cvnomolgus majmun), 41 nM (miš) i 44 nM (pacov).

Primer 6: Određivanje rastvorljivosti za izopropil estar 4-[5-metiI-6-(2-metil-piridin-3-iIoksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline u vodi

U staklenim fiolama od 1 ml (n=2) dodat je višak izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1-karboksilne kiseline i 100 ul vode koja je proceđena kroz milipor ultra čist vodeni sistem da bi se obrazovala suspenzija. Sadržaj fiola je mešan 30 sekundi korišćenjem VWR mini vorteksa, a zatim je podvrgnut ultra zvuku (Branson 1510) u toku 1 minuta. Fiole su smeštene u kupatila sa konstantnom temepraturom (tj. oko 25°C) i omogućeno je ravnotežno stanje u toku ne manje od 12 sati. Rezultujuće suspenzije su premeštena u ependorfove epruvete od kojih je svaka snabdevena sa 0.2 um najlonskim filterom (Costar 8168) i centrifugirane su u toku 10 minuta na 14,000 oum. Supernatant iz svake od ependorfovih epruveta je sakupljen i razblažen sa acetonitrilom HPLC čistoće sa faktorom razblaženja 200, 400 ili 500. Svaki rastvor je analiziran sa HPLC postupkom.

Kao primer, sledeći HPLC test je korišćen da bi se odredila vodena rastvorljivost izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline.

HPLC sistem: Waters 2795; Stacionarna faza: Xterra<R>kolona, MS Cl8, 3.5 um, 4.6x50 mm; mobilna faza: linija A: 100% dejonizovana milipor voda; linija B; 1.0% NH4OH; linija C: 100% acetonitril HPLC čistoće; gradijent A: 80% do 0% u 8 minuta; B: 10% konstantno 8 minuta; C: 10% do 90% u 8 minuta; protok; 1.50 ml/min; temperatura kolone: 40°C±5°C; temperaura uzorka: 25°C±5°C.

PhotodiodeArray detektor: Waters 2996 sa UV lampom; sakupljanje 3D podataka; polazna talasna dužina: 210 nM; i završna talasna dužina: 320 nm.

Radna talasna dužina: 220 nm.

Kvantifikacija je postignuta upoređivanjem površine HPLC maksimuma za svaki testirani rastvor sa površinom maksimuma uzetom sa standardnog diagrama koncentracija naspram površine maksimuma za standarde poznatih koncentracija. Kao što je uobičajeno, standardne koncentracije izopropil estara 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-l-karboksilne kiseline su odabrane da budu u linearnom opsegu koncentracija naspram absorbance za korišćeni UV detektor. Standardna koncentracija izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline su razblaživane serijski da bi se dobila kalibraciona kriva. Razblaživanje je postignuto dodavanjem acetonitrila iz mobilne faze. Svaki zasićeni ravnotežni rastvor izopropil estra 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1-karboksilne kiseline dobijen posle ceđenja testiranog rastvora iz fiole je razblažen sa acetonitrilom sa faktorom razblaženja 200, 400 ili 500 da bi se postigao linearni opseg standardnog dijagrama.

Prema tome, vodena rastvori)ivost za izopropil estar 4-[5-metil-6-(2-metil-piridin-3-iloksi)-pirimidin-4-iloksi]-piperidin-1 -karboksilne kiseline je primećeno daje bila oko 40 mg/ml.

Stručnjaci iz ove oblasti znaju da mogu biti učinjene različite modifikacije, dodatci, zamene i varijacije iznetih ilustrativnih primera bez odstupanja od suštine pronalaska i prema tome smatra se da su isti u obimu pronalaska. Svi dokumenti na koje se gore poziva, ali bez ograničenja štampane publikacije i privremene i regularne patentne prijave, ovde su uključene kao reference u njihovoj potpunosti.

Claims (27)

1. Jedinjenje formule (I) ili njegova faramceutski prihvatljiva so, solvat ili hidrat.

2. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema zahtevu 1 i farmaceutski prihvatljivi nosač.

3. Postupak za lečenje poremećaja u vezi sa metabolizmom kod pojedinca, koji se sastoji od davanja pomenutom pojedincu kome je potrebno takvo lečenje terapeutski efikasne količine jedinjenja prema zahtevu 1 ili farmaceutske kompozicije prema zahtevu 2.

4. Postupak prema zahtevu 3, gde pomenuti poremećaj u vezi sa metabolizmom je izabran iz grupe koja se sastoji od šećerne bolesti tipa I, šećerne bolesti tipa II, neadekvatne tolerance glukoze, otpornosti na insulin, hiperglikemije, hiperlipidemije, hipertrigliceridemije, hiperholesterolemije, dislipidemije i sindroma X.

5. Postupak prema zahtevu 3, gde pomenuti poremećaj u vezi sa metabolizmom je šećerna bolest tipa II.

6. Postupak prema zahtevu 3, gde pomenuti poremećaj u vezi sa metabolizmom je hiperglikemija.

7. Postupak prema zahtevu 3, gde pomenuti poremećaj u vezi sa metabolizmom je dislipidemija.

8. Postupak prema zahtevu 3, gde pomenuti poremećaj u vezi sa metabolizmom je sindrom X.

9. Postupak za lečenje gojaznosti kod pojedinca koji se sastoji od davanja pomenutom pojedincu kome je potrebno lečenje terapeutski efikasne količine jedinjenja prema zahtevu 1 ili faramceutske kompozicije prema zahtevu 2.

10. Postupak smanjenja unosa hrane kod pojedinca koji se sastoji od davanja pomenutom pojedincu kome je potrebno lečenje, terapeutski efikasne količine jedinjenja prema zahtevu 1 ili faramceutske kompozicije prema zahtevu 2.

11. Postupak izazivanja sitosti kod pojedinca koji se sastoji od davanja pomenutom pojedincu kome je potrebno, terapeutski efikasne količine jedinjenja prema zahtevu 1 ili farmaceutske kompozicije prema zahtevu 2.

12. Postupak kontrolisanja ili smanjenja dobitka u težini kod pojedinca koji se sastoji od davanja pomenutom pojedincu kome je potrebno terapeutski efikasne količine jedinjenja prema zahtevu 1 ili faramceutske kompozicije prema zahtevu 2.

13. Postupak prema bilo kom od zahteva 3 do 12, gde je pomenuti pojedinac čovek.

14. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za upotrebu u lečenju poremećaja u vezi sa metabolizmom.

15. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za upotrebu u lečenju šećerne bolesti tipa I, šećerne bolesti tipa II, neadekvatne tolerance glukoze, otpornosti na insulin, hiperglicemije, hiperlipidemije, hipertrigliceridemije, hiperholesterolemije, dislipidemije ili sindroma X.

16. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za lečenje šećerne bolesti tipa II.

17. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za lečenje hiperglicemije.

18. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za lečenje dislipidemije.

19. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za lečenje sindroma X.

20. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za lečenje gojaznosti.

21. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za upotrebu u snižavanju unosa hrane kod pojedinca.

22. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za upotrebu pri izazivanju sitosti kod pojedinca.

23. Upotreba jedinjenja prema zahtevu 1 za proizvodnju leka za kontrolu ili snižavanje dobitka u težini kod pojedinca.

24. Upotreba prema bilo kom od zahteva 21 do 23 gde je pomenuti pojedinac čovek.

25. Jedinjenje prema zahtevu 1 za upotrebu u postupku lečenja tela čoveka ili životinje terapijom.

26. Jedinjenje prema zahtevu 1 za upotrebu u postupku lečenja poremećaja u vezi sa metabolizmom tela čoveka ili životinje terapijom.

27. Postupak proizvodnje faramceutske kompozicije koji se sastoji od mešanja jedinjenja prema zahtevu 1 i faramceutski prihvatljivog nosača.