RS20080604A - Prolekovi penema - Google Patents

Abstract

Oralno bioraspoloživi prolekovi sulopenema, npr., (I) i njegovi solvati i hidrati, njihovo dobijanje, njihova formulacija i primena u lečenju i prevenciji infekcija kod sisara, kao što su ljudi. Ovaj apstrakt ne ograničava dati pronalazak.

Description

li

PROLEKOVI PENEMA-

OBLAST I OSNOVE PRONALASKA

Ovaj pronalazak odnosi se na antiinfektivne agense, antibiotike, oralne antibiotike, i prolekove, naročito prolekove sulopenema, njihovo dobijanje i upotrebu.

US5013729 opisuje sulopenem, koji je antibiotik širokog spekra i koji je (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilna kiselina. Vidi takođe i J. Org. Chem., 57,4352-61 (1992).

Drugi penemi i prolekovi razmatraju se u, na primer, US4952577; US5506225; WO1992/003444; i WO2004/067532.

Izvedena su različita pretklinička i klinička ispitivanja sa sulopenemom i nekim njegovim prolekovima. Sam sulopenem nije u znatnoj meri oralno bioraspoloživ. US5013729 takođe razmatra prolekove sulopenema, uključujući pivaloiloksimetil prolek sulopenema (sulopenem POM estar). Kada se da oralno kao smeša dva stereoizomera, pokazano je daje POM estar kod ljudi oralno bioraspoloživ. Vidi Foulds et al., Antimicrobial Agents and Chemoterapv, str.. 665-671 (Apr. 1991). Medjutim, prolekovi POM estra su povezani sa tkivnim iscrpljivanjem kamitina, posle hidrolize i oslobađanja pivalinske kiseline ili trimetil sirćetne kiseline. Vidi Brass, Pharmacological Reviews, 54, 589-598 (2002).

OPIS

Ovaj pronalazak izražava želju za novim prolekovima sulopenema koji kombinuju jednu ili više osobina: veliku oralnu izloženost ili bioraspoloživost, odsustvo tendencije da iscrpi kamitin iz tkiva, fizikohemijske osobine, kao što su sposobnost kristalisanja, tačka topljenja, rastvorljivost u vodi, i permeabilnost, koje pogoduju praktičnom farmaceutskom formulisanju i korišćenju.

U nekim vidovima, ovaj pronalazak uključuje jedinjenja formule I

u drugim vidovima, ovaj pronalazak uključuje jedinjenja formule II

Pronalazak, dalje, uključuje formulacije i primenu jedinjenja za lečenje ili prevenciju od bakterijskih infekcija.

DETALJAN OPIS

JEDINJENJA

Ovaj pronalazak uključuje jedinjenja proleka formule I i II, kao što je gore pokazano i opisano Razmotreni su i uključeni svi stereoizomeri i njihove smeše, kao što je naznačeno crtežima, koji dozvoljavaju i uključuju i R i S konfiguracije na stereocentrima.

Najpoželjnija konfiguracija jedinjenja Formula I i II je

Naročito oksotiolanil grupa ima najčešće konfiguraciju 1R 3S, kao što je niže prikazano

Na primer, dobijen je (2-etil-l-oksobutoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat (ovde jedinjenje 1), prikazan niže:

Drugi primer pruža (2-etoksi-2-metil-l-oksopropoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat (Ovde jedinjenje 2), prikazan niže:

Prolekovi ovog izuma mogu biti amorfni ili mogu postojati u različitim kristalnim oblicima, ili mogu biti polimorfni, uključujući solvate i hidrate. Polimorfi prolekova čine deo ovog izuma i mogu se dobiti kristalizacijom proleka ovog izuma pod različitim uslovima. Polimorfi se mogu dobiti i zagrevanjem ili topljenjem proleka, praćeno postepenim ili brzim hlađenjem. Prisustvo polimorfa može se odrediti na čvrstom uzorku NMR spektroskopijom, IC spektroskopijom, diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom, difrakcijom X-zraka kroz prah i drugim sličnim tehnikama. Tako je prikaz jedinjenjaper seotvoren za njegove polimorfe, uključujući vodu ili molekule rastvarača vezane za njih.

POBIJANJE

Prolekovi ovog izuma mogu se dobiti, na primer, iz slobodne kiseline sulopenema prema poznatim metodima, kao što su metodi dati u US3951954; US4234579; US4287181; US4452796; US4342693; US4348264; US4416891; US4457924; i US5013729, koji su ovde u celosti navedeni kao reference.

UPOTREBA

Prolekovi ovog izuma mogu se koristiti za lečenje čitavog niza bolničkih i vanbolničkih infekcija ljudi, kao što su infekcije respiratornog trakta, hirurške, centralnog nervnog sistema, gastrointestinalne, genitourinarne, ginekološke, kao i infekcije kože i mekih tkiva, očne, i vanbolnički dobijenih zapaljenja pluća. Antibakterijska aktivnost ovih prolekova može se takođe korisno primeniti u preventivne svrhe. Najčešće se primenjuju oralno. Podaci o biološkoj aktivnosti dati su niže.

Minimalna količina proleka koja se daje jeste terapijski efikasna količina . Maksimalana količina proleka koja se daje jeste količina koja je toksikološki prihvatljiva. U nekim oblicima, količina proleka sulopenema koja se daje jeste ona količina koja će održati koncentraciju antibiotika sulopenema u plazmi iznad MIC90S

(90% minimalne inhibitorne koncentracije; npr., oko 0,5 ug/mL, ili oko 1 pg/mL)

patogena koji je izazvao infekciju tokom najmanje oko 30% intervala između doza (npr., najmanje oko 3,5h za doziranje BID (2x dnevno) ili 2,4 sata za TID (3x dnevno). U nekim oblicima, nivo u krvi se održava na ili iznad ciljnog nivoa tokom najmanje 40% (npr., najmanje oko 4,8 sati za BID ili 3,2 sata za TID) intervala doziranja.

Uglavnom, dnevna doza proleka sulopenema za odrasle može biti oko 500 mgA (miligram ekvivalenata sulopenema) do oko 6 gA, ili oko 1 gA do oko 5 gA. Režim davanja proleka sulopenema za odrasle može biti oko 500 mgA datih dva puta dnevno u intervalim od oko 12 sati. Ovaj režim se može sprovoditi u periodu od jedne nedelje do oko dve nedelje. Za neke infekcije, može biti potrebno ili poželjno korišćenje doza izvan ovih opsega.

Dnevna doza proleka ovog izuma može se obično davati 1 do 4 puta dnevno, uobičajeno u jednakim dozama. U nekim oblicima, doziranje proleka može biti oko 500 do oko 2500 mg BID ili TID; oko 800 mg do oko 1 g BID; ili oko 2 g BID ili TID kod ozbiljnijih infekcija. U nekim oblicima, doziranje može biti oko 7 do oko 25 mg/kg BID; oko 17 do oko 45 mg/kg BID; ili oko 17 do oko 45 mg/kg TID.

U nekim oblicima, lečenje počinje intravenoznim davanjem samog sulopenema ili drugog antibiotika, a zatim se lečenje nastavlja oralnim davanjem proleka ovog izuma.

Kao što će se kasnije razmatrati, nađeno je da prolek Jedinjenja 1 održava nivoe u krvi čoveka iznad 0,5 pg/mL u vremenu od 3,18 do 4,84 sati posle oralnog davanja 1000 mg (oko 730 mg ekvivalenata sulopenema) proleka. U drugom eksperimentu, nađeno je da prolek Jedinjenja 1 daje nivoe u humanoj krvi od 1 ug/mL između 4,28 i 5,94 sati posle oralnog davanja 2000 mg (oko 1400 mg ekvivalenata sulopenema) proleka.

Prolek se može primeniti u sadejstvu sa nekim drugim aktivnim agensima. Upotreba sulopenema ili proleka sulopenema može biti i u sadejstvu sa probenecidom ili agensom sa sličnim delovanjem koji ima inhibitorni efekt na renalnu tubulamu sekreciju.

FORMULACIJA

Ovaj pronalazak obuhvata farmaceutske sastave koji sadrže jedinjenje(a) prolekove ovog izuma formulisaih za oralnu primennu sa ili bez jednog ili više ekscipijenata i/ili sa jednim ili više drugih aktivnih sastojaka. Prolek može biti u obliku solvata ili hidrata.

Oblici ovog izuma za oralnu primenu mogu biti tablete, uključujući i tablete koje se žvaću, kapsule, pilule, pastile, pastilice, praškovi, sirupi, eliksiri, rastvori i suspenzije, i si. u skladu sa standardnom farmaceutskom praksom. Farmaceutski sastav ovog pronalaska može se takođe dati direktno u gastrointestinalni trakt pacijenta putem nazogastričnog creva.

U nekim vidovima, oblik oralnih doza može da sadrži oko 800 do oko 2500 mg proleka.

Ekscipijenti se mogu odabrati na osnovu nameravanog oblika doze. Neki od primera uključuju polivinilpirolidon, hidroksipropilmetilcelulozu, hidroksipropil-cellulozu, saharozu, želatin, akaciju, tragakant gumu, ili kukuruzni škrob; punjače kao što su mikrokristalna celuloza, laktoza, natrijum citrat, kalcijum karbonat, dvobazni kalcijum fosfat, glicin i škrob; dezintegrante kao što su kukuruzni škrob, krompirov škrob, alginska kiselina, natrijum škrobni glikolat, natrijum kroskarmeloza i neki složeni silikati; lubrikante kao što su magnezijum stearat, natrijum lauril sulfat i talk; i zaslađivače kao što su saharoza, laktoza ili saharin. Kada je jedinična doza u vidu kapsule, ona može da sadrži, uz navedene materije, i tečni nosač, kao što je masno ulje. Ekscipijenti mogu takođe da uključe pomoćna sredstva za dobijanje suspenzija, kao što su ksantam guma ili hidroksipropilmetilceluloza, glidante kao što je koloidna silika; razblaživače ili punioce, kao što je silicijum dioksid; ukuse, naročito u slučaju pedijatrijskih oralnih suspenzija i vrećica. Takođe se mogu upotrebiti i stabilizatori, kao što je ćilibarna kiselina. Mogu biti prisutne i različite druge materije, kao što su obloge tableta, ili koje modifikuju fizički oblik jedinične doze. Na primer, tablete mogu biti obložene šelakom, šećerom, ili i jednim i drugim. Takođe se razmatraju i oblici doza sa modifikovanim otpuštanjem.

Prolek(ovi) će biti prisutan u farmaceutskom sastavu u količini dovoljnoj da pruži željenu količinu terapijske doze u opisanom opsegu. Srazmeran odnos proleka prema ekscipijentima prirodno će zavisiti od faktora kao što su hemijska priroda, rastvorljivost i stabilnost aktivnih sastojaka, kao i od datog oblika doze. Tipično, farmaceutski sastavi ovog izuma mogu da sadrže oko 20 do oko 95 težinskih procenata proleka.

BIOLOŠKA AKTIVNOST SULOPENEMA

Sulopenem je aktivan protiv širokog opsega patogena, uključujući bolničke patogene. To uključuje snažnu aktivnost protiv članovaEnterobacteriaceaekoje eksprimiraju proširen spektar P-laktamaza koje im daju otpornost na cefalosporine( K. pneumoniae,ESBL+). Pored toga, mnogi od ovih izolata su rezistentni i na fluorohinolone. Sulopenem je jako aktivan protiv mnogih klinički relevantnih vrsta anaeroba.

In vitroaktivnost sulopenema (izvorna kiselina (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo [3.2.0]hept-2-en-2-karboksilna kiselina) proverena je u odnosu na patogene koji učestvuju u bolničkim i vanbolničkim infekcijama, kao što je sumirano u Tabeli 1.

Znači, sulopenem je aktivan protiv širokog opsega patogena, uključujući bolničke patogene koji su otporni na cefalosporine i fluorohinolone. Ovaj spektar podržava široku primenu u bolnicama, gde je infektivni patogen identifikovan i njegova osetljivost na sulopenem potvrđena. To bi uključilo široku listu respiratornih indicija i hirurških indicija gde je verovatno uključena mešana flora, naročito kao deo režima sa više lekova (multidrug) kada se sumnja na mešane infekcije.

ORALNA EFIKASNOST PROLEKOVA

Jedinjenja su podešavana za oralnu efikasnost u tri različitain vivoinfekciona modela. Bakterijski patogeni koji su korišćeni za uspostavljanje svake od ovih infekcija izabrani su na osnovu njihovih profila otpornosti i sposobnosti da izazovu infekciju u modelima relevantnim za humana oboljenja. Izolati 1109 i 6485Klebsiella pneumoniaesu iz skorašnje kolekcije kliničkih izolata sa proširenim spektrom P-laktamaza pozitivnih (ESBL<+>, od extended-spectrum P-lactamase positive) sojeva i imaju povećani MICs na ciprofloksacin i ceftazidim, kao i na druge p-laktamske antibiotike. Oba izolata su ispoljila sposobnost da izazovu letalnu sistemsku infekciju kod miševa.Streptococcus pneumoniae1095 je soj tolerantan na penicilin, otporan na makrolide koji je patogen u mišjim modelima za sistemske infekcije i infekcije respiratornog trakta. Soj Rd7AH5-3Haemophilus influenzaeizveden je iz laboratorijskog soja Rd; usmerena tačkasta mutacija u PBP3 čini da ovaj P-laktamaza negativan soj postane otporan na penicilin (BLNAR). Ovaj soj je u stanju da izazove zapaljenje srednjeg uha u mongolskom zamorčetu( Meriones unguiculatus)koji predstavlja model oboljenja. Rezultati su sumirani kasnije u Tabeli 2.

Mišji model akutne sistemske infekcije: Za ovaj model, CF-1 miševi se inficiraju putem intrapenitonealne injekcije letalnog inokuluma ili K.pneumoniae1109 ili 6485, iliS. pneumoniae1095. Četiri dozne grupe koje se sastoje od po osam do deset miševa po grupi inficirane su i tretirane širokim opsegom nivoa doza. Miševima je davana BID terapija ili na 30 minuta/četiri sata posle inficiranja, ili jedan/pet sati posle inficiranja. PD50(doza na kojoj preživljava 50% inficiranih i lečenih miševa) izračunavana je na osnovu broja preživelih životinja četvrtog dana posle inficiranja.

Mišji model infekcije respiratornog trakta: Ovaj model je uspostavljan intranazalnom inokulacijom letalnog izazova pomoćuS. pneumoniae1095, što dovodi do pneumonije. Četiri dozne grupe koje se sastoje od po osam do deset miševa po grupi inficirane su i tretirane širokim opsegom nivoa doza. Terapija BID-om započeta je osamnaest sati posle inficiranja i nastavljena tokom dva dana. PD50 je izračunavana na osnovu broja preživelih miševa u svakoj doznoj grupi desetog dana posle inficiranja.

Model zapaljenja srednjeg uha na zamorcu: Da bi se izazvalo zapaljenje srednjeg uha, mongolski zamorci su inficirani preko intrabule inokulacijom sa BLANAR sojemH. influenzae.Četiri dozne grupe koje se sastoje od po pet zamoraca po grupi inficirane su i tretirane tako da pokriju širok opseg nivoa doza. Terapija TID-om je započeta osamnaest sati posle inficiranja i nastavljena tokom dva dana. Četvrtog dana posle inficiranja, nad životinjama je izvršena eutanazija, sakupljena su ispiranja tečnosti srednjeg uha i određenje broj bakterija koji se nalazi u njima. ED50Sizračunavana je na osnovu nivoa bakterija, pri čemu su uzorci ispiranja tečnosti srednjeg uha sa manje od 100 jedinica koje formiraju kolonije/mL smatrane čiste.

Prikupljeni su podaci za jedinjenja Jedinjenje 1 i 2, za jedinjenje A (prikazano niže); i za jedinjenje BI, koje je pivaloil metil estar (POM-estar) sulopenema (stereohemija (lrastvor,3S) oksotiolana) i koje je prikazano niže. Jedinjenje B2 je dijastereomema smeša (prikazana niže).

Jedinjenje A

Jedinjenje BI

Jedinjenje B2

KLINIČKA FARMAKOKINETIKA PROLEKA

Podaci o kliničkoj farmakokinetici (PK) kod zdravih dobrovoljaca, za jedinjenja proleka sulopenema, Jedinjenje 1, Jedinjenje B2 (podaci iz Foulds i dr.) i Jedinjenje A sumirani su niže, u Tabeli 3. Jedinjenje B2 je dijastereomerna smeša u kojoj je dijastereomer konfiguracije (1R,3S) na oksotiolanilskoj grupi Jedinjenje BI (vidi sliku gore). Za prolek Jedinjenja 2 nema kliničkih podataka.

Za Jedinjenje 1 i Jedinjenje A, šest osoba je dobilo rastuće doze. Uzorci pune krvi uzeti su pre davanja doza i 0,5, 1, 2, 3, 4, 6, 8 i 12 sati posle davanja doze iz njih dobijena plazma. Zatim su uzorci seruma i plazme kvantifikovani za koncentracije sulopenema korišćenjem propisanog HPLC metoda. Podaci za TmaxJedinjenja A dati su kao medijane i opsezi.

Ukupno, deset osoba je primilo jednokratne doze Jedinjenja B2. Vidi Foulds i dr., gore. Uzorci krvi uzeti su pre davanja doza na 0,08, 0,17, 0,33, 0,5, 1, 1,5, 2, 3, 4, 6 i 8 sati i iz njih dobijan serum posle oralnog davanja Jedinjenja B2 od 500 mg ekvivalenata izvornog jedinjenja sulopenema (pet osoba) i 1000 mg ekvivalenata izvornog jedinjenja sulopenema (pet osoba). Foulds i dr. takođe procenjuju doprinose PK 1R,3S (jedinjenje BI) i 1S,3R dijastereomera prisutnih u Jedinjenju B2.

Izlaganje sulopenemu posle oralnog davanja Jedinjenja B2 izraženo je kao apsorbovana frakcija u odnosu na intravenozne AUC u istoj studiji (Tabela 4, Foulds i dr.). Apsorbovana frakcija bila je u opsegu od 38,5 do 33,5% za Jedinjenje B2 na dozama od 205 do 409 mg ekvivalenata sulopenema. Koristeći iste intravenozne podatke iz Tabele 4 Foulds i dr., apsorbovana frakcija od 37,1 i 28,0% može se proceniti za Jedinjenje 1 na dozama od 292, odnosno 438 mg ekvivalenata sulopenema.

Iako su davani različiti ekvivalenti doza, tendencija za prolekove je da pri sistemskim izlaganjima dolazi do povećanja koja su manja od povećanja koja bi odgovarala dozama. Podaci o jedinjenju A u najmanju ruku pokazuju da povećana lipofilnost proleka ne mora obavezno da znači i poboljšanu oralnu izloženost, ili oralno usvajanje. Izračunavaja lipofilnosti (ClogP) korišćenjem programa ACD Labs 9.0 (LogP/DB; www. aclabs. com) dala su sledeće rezultate: Jedinjenje 1: -0,29; Jedinjenje A: 0,83; Jedinjenje BI: -1,0; Jedinjenje B2: -1,0. Dalja procena Jedinjenja A otkrila je njegovu inherentnu nestabilnost u gastrointestinalnom traktu. Poboljšana gastrointestinalna stabilnost, kako je pokazanoin vitrokorišćenjem humanog intestinalnog soka na Jedinjenju 1 korelisana je sa povećanjem oralnog usvajanja srazmerno dozi.

EVALUACIJAI SELEKCIJA PROLEKA

Prolekovi su evaluirani sa krajnjim ciljem da se identifikuju jedinjenja koja ispoljavaju, ili se predviđa da će ispoljavati, jednu ili više osobina: pogodne PK, kao što su veliko izlaganje ili biodostupnost kod ljudi prilikom oralnog davanja; nedostatak sklonosti da dovodi do iscrpljivanja karnitina iz tkiva; i fizikohemijske osobine koje pogoduju praktičnoj farmaceutskoj formulaciji i upotrebi.

Evaluacija Jedinjenja A, između ostalog, dovela je do zaključka da se može predvideti da gastrointestinalna stabilnost igra značajnu ulogu u oralnoj biorapoloživosti. Evaluirana su i klasifikovana nova jedinjenja prolekova, kao što je kasnije opisano, u odnosu na stabilnost u prisustvu pankreasne lipaze svinje (PPE) i stabilnosti u humanom intestinalnom soku (HIJ, od human intestinal juice). I efikasnost konverzije u sulopenem u homogenatima humane jetre smatrana je značajnim parametrom vezanim za oralnu bioraspoloživost proleka. U Tabeli 4 sumirane su krajnje tačke za Jetru S9, PPE i HIJ. Prolekovi su testirani prema sledećim opštim postupcima.

Efikasnost konverzije Jetre S9

Prolekovi su procenjivani na stabilnost i efikasnost konveerzije u homogenatima humane jetre (frakcija S9). Jetra S9 je za svaku analizu sveže pripremana od komadića jetre čuvanih na -70 °C. Oko 5 g smrznutog tkiva jetre potpuno je homogenizovano u 15 mL ledenog 100 mM kalijum fosfatnog pufera (pH 7,4). Homogenat je zatim centrifugiran na 9 000 g tokom 20 minuta na 5 °C, da bi se izolovala supernatantna frakcija S9. Svako inkubiranje vršeno je u razblaženju 1:10 S9 supernatanta u 100 mM kalijum fosfatnom puferu (pH 7,4). Reakcije (1 mL) su započinjane dodavanjem supstrata (finalno 50 uM) na 37°C. Alikvoti (75 pL) su uzimani u 0., 0,5., 1., 2., 3., 5., 10. i 20. minutu i reakcija je zaustavljana sa 150 pL 80/20 acetonitril/100 mM amonijum acetat pH 4,5 sa internim standardom (ampicilin, 5 pg/mL). Uzorci su centrifugirani na 3000 g 10 minuta i supernatanti prenošeni u bočice za injeciranje. Degradacija prvog reda proleka proveravana je pomoću LC/MS/MS kao što će biti opisano kasnije. Konverzija u sulopenem izražavana je kao procenat molarnih ekvivalenata (50 pM) u ojačanom uzorku. Jedinjenja koja su postizala efikasnost konverzije od oko 75% ili više uglavnom su išla na dalju proveru.

Stabilnost

U ovim eksperimentima, sadržaj jedne ku-zyme® HP (USP preparat pankrelipaze koji se sastoji od: lipaze, 8000 USP jedinica, proteaze 30 000 USP jedinica i amilaze, 30 000 USP jedinica; Schwarz Pharma Inc., Milwaukee, Wl) kapsule mešan je sa 50 mL 100 mM kalijum fosfata pH 7,4 i mešan dok ne postane homogen. Svako inkubiranje (1 mL) vršeno je na 37°C i otpočinjano je dodavanjem supstrata (finalno 50 pM). Alikvoti (100 |xL) su uzimani u 0., 0,5., 1., 2., 3., 5., 10. i 20. minutu posle dodavanja supstrata i reakcija je zaustavljana sa po 200 pL 80/20 acetonitril/100 mM amonijum acetata pH 4,5 sa internim standardom (ampicilin, 5 pg/mL). Uzorci su centrifugirani na 3000 g 10 minuta i supernatanti prenošeni u bočice za injeciranje. Degradacija prvog reda proleka proveravana je pomoću LC/MS/MS kao što će biti opisano kasnije. Konverzija u sulopenem izražavana je kao procenat molarnih ekvivalenata (50 pM) u ojačanom uzorku. Jedinjenja koja su postizala stabilnost poluživota od oko 10 minuta ili više išla su na dalju proveru.

U Tabeli 4, svaka vrednost predstavlja srednju vrednost dva određivanja. Tamo gde je za dato jedinjenje vršeno više određivanja, podaci su izraženi kao srednje vrednosti sa standardnom devijacijom. Sva jedinjenja su ispitivana korišćenjem prve partije (Lot 1) ku-enzima.

Jedinjenja 1, A, BI i B2 su takođe evaluirana korišćenjem drugog lota ku-enzima (Lot 2), za koji su podaci dati u zagradi.

U HIJ eksperimentima, spojen je HIJ od 4 osobe (po 1 mL od svakog) sa 1 mL 600 mM kalijum fosfatnog pufera pH 7,4. Alikvoti od 300 pL x 6 puferovanog humanog intestinalnog soka inkubirani su na 37°C posle pojačanja supstrata na koncentracijama 300, 100, 30, 10, 3, i 1 pM. Istovremeno se mogu ispitivati dva jedinjenja proleka. Uzimani su uzorci od po 35 pL u 0., 0.5., 1., 2., 10., i 20. minutu i reakcija je zaustavljana sa po 70 pL 80/20 acetonitril/100 mM amonijum acetata pH 4,5 sa internim standardom (ampicilin, 5 pg/mL). Uzorci su centrifugirani na 3000 g 10 minuta i supernatanti prenošeni u bočice za injeciranje. Degradacija prvog reda proleka proveravana je pomoću LC/MS/MS kao što će biti opisano kasnije. Procenat proleka koji j ostaje u zavisnosti od vremena, za svaku koncentraciju fitovan je u funkciju raspada prvog reda da bi se odredila konstanta brzine kdep gubljenja supstrata Linearni log grafik k^cp u funkciji koncentracije može se fitovati sledećom jednačinom

Vrednost lc^ na infinitezimalnoj koncentraciji supstrata (gde je k<iep~ kdep[S]=o) predstavlja maksimalnu brzinu potrošnje ili svojsteni klirens sistema, a kmućkaseje koncentracija na kojoj je postignuta polovina maksimalne brzine (V^) sistema. Izraženo Michaelis-Mentenovim terminima, svojstveni klirens Cljntpredstavlja odnos Vmax/Km, gde je [S] znatno manje od KmJedinice supstrata za ova ispitivanja Kmdate su u pM, a svojstveni klirens (Cli„t) u mL/min. Uglavnom, jedinjenja sa svojstvenim klirensom manjim od 0,1 mL/min ili sa Kmkoja je tri puta manja od njegove rastvorljivosti u vodi (da bi se zasitilo dejstvo enzima) išla su na dalju proveru.

Rastvorljivost

Ravnotežna rastvorljivost određivana je u 25 mM fosfatnom puferu (pH 5) na sobnoj temperaturi. Bočice koje sadrže višak proleka u fosfatnom puferu rotirane su oko 48 h. Posle ravnotežnog perioda, uzorci se spoje, filtruju kroz 0,45<p>m Gelman Acrodisc Nylon filtar na špricu i analiziraju na koncentraciju leka koristeći HPLC. Uslovi za HPLC su:kolona: Cl8, SimmetrvShield RP, Waters, 4,6x150 mm, 3,5 mikrona; mobilna faza A: acetonitril; mobilna faza B: 0,1% TFA u vodi; brzina protoka: 1 mL/min; trajanje hromatografije (Run Time): 30 min; inj. vol: 20 pL; detekcija: 210 nm; rastvor za rastvaranje: acetonitril/voda (50:50 v:v). Rezultati su prikazana na Tabeli 4.

Tačka topljenja

Tačke topljenja (Ttsu određene na MEL-TEMP 3.0 kapilarnom aparatu za određivanje tačke topljenja i nisu korigovane.

Kvantitativno određivanje proleka

Zaustavljeni uzorci iz ovihin vitroeksperimenata kvantitativno su određeni pomoću LC/MS/MS. Razdvajanje je postizano na Phenomonex Primesphere C18-HC koloni (5 pm, 30 x2.0 mm) korišćenjem binarnog gradijenta od rastvarača A (95% voda/ 5% acetonitril /0,1% sirćetna kiselina) i rastvarača B (5% voda/ 95% acetonitril / 0,1% sirćetna kiselina). Injecirana zapremina bila je 20 pL. Kolona je uravnotežavana i gradijent je započinjao kao 100% A pri brzini protoka od 1000 pL/min. Gradijent je prebacivan na 100% B u roku od 0,4 min., a zatim vraćan na 100% A za 0,9 min. Kao unutrašnji standard korišćen je ampicilin (5 pg/mL). Efluens je analiziran detektorom masenog spektrometra (Sciex API 3000) sa turbo raspršivačem jona, na režimu pozitivnih jona, pri potencijalu za razbijanje klastera od 10V, na temperaturi 400 °C i kolizionom energijom od 25V. Svi prolekovi, , sulopenem, i ampicilin, određivani su preko MRM prelaza protonovane početne mase u glavni jonski fragment disocijacionim spektrima indukovanim sudarima. Tipičan dinamički opseg probe bio je od 10,0 do 10,000 ng/mL.

Iscrpljivanje kamitina

Malekarboksilne kiseline, kao što je pivalinska kiselina, koje su na alfa ugljenikovom atomu uz karboksilat potpuno supstituisane, nedovoljno se katabolišu preko p-oksidacije. Usled toga, karnitin se aciluje i acil karnitin se akumulira u tkivu i krvotoku, iscrpljujući slobodne koncentracije karnitina. Kao takve, kiseline koje su na alfa ugljenikovom atomu potpuno supstituisane predstavljaju potencijal za smanjenje rezervi karnitina u telu. Vidi ranije Brass. To je pokazano u kratkotrajnim terapijama prolekovima koji sadrže pivalinsku kiselinu, kada dolazi do iscrpljivanja karnitina usled smanjene oksidacije masnih kiselina i smanjene ketogeneze. Vidi Abrahamsson et al. Biochem. Med. Metab. Biol., 52, 18-21 (1994). Stoga bi bio poželjan bočni lanac proleka koji se brzo i bezbedno eliminiše i koji ne iscrpljuje telesne rezerve karnitina. Metabolička konverzija izvesnih malih karboksilnih kiselina u njihove glukuronske konjugate predstavlja efikasan put eliminacije iz tela. Pokazano je da se valproinska kiselina, na primer, u velikoj meri eliminiše glukuronidacijom (Vidi Zaccara et al. Clin. Pharmaool., 15, 367-389 (1988)), dok se pivalinska kiselina kod ljudi izlučuje skoro u potpunosti u vidu svog acilkarnitin konjugata. Vidi Totsuka et al. Antimicrob. Agents and Chemother., 36, 757-761 (1992). Procenjuje se da se fine promene strukture mogu prevesti u bitne razlike u metaboličkoj raspodeli ovih karboksilnih kiselina.

Metabolička konverzija izvesnih malih karboksilnih kiselina u njihove glukuronske konjugate predstavlja efikasan put njihove eliminacije iz tela. Pokazano je da se valproinska kiselina, na primer, u velikoj meri eliminiše glukuronidacijom (Vidi Zaccara et al. Clin. Pharmaool., 15, 367-389 (1988)), dok se pivalinska kiselina kod ljudi izlučuje skoro u potpunosti u vidu svog acilkarnitin konjugata.

Interesantno je bilo poređenje između Jedinjenja 1 i Jedinjenja BI u pogledu tendencije, ili nemanja tendencije, bočnih lanaca da iscrpe karnitin iz plazme posle metabolizma proleka. To je procenjenoin vivokorišćenjem akutnog modela iscrpljivanja karnitina u Sprague-Dawley pacovima. Da bi se razumeo potencijalni impactin vivo,radioaktivna pivalinska kiselina (bočni lanac Jedinjenja BI) i 2-etilbuterna kiselina (bočni lanac Jedinjenja 1) davani su oralno, u dozi od 200 mg/kg BID tokom 4 dana dvema odvojenim grupama životinja. Pivalinska kiselina je bila obeležena<14>C na ugljenikovom atomu karbonilne grupe (položaj 1) i imala je specifičnu aktivnost 0,482 pCi/mg. 2-etilbuterna je bila obeležena<14>C na ugljenikovom atomu koji se nalazi uz karboksilnu grupu (položaj 2) i imala je specifičnu aktivnost 0,503 pCi/mg. Doze su davane u 100 mM natrijum fosfatu pH 6,6 , sa volumenom doze od 10 mL/kg. Uzorci krvi su izimani u intervalima od 24 časa posle otpočinjanja ovog ispitivanja, iz njih je dobijana plazma i vršene su probe za određivanje nivoa karnitina pomoću LC/MS/MS. Kontrola koja se sastojala od oralnog davanja jednake zapremine pufera bez jedinjenja urađena je kao osnovna linija za poređenje. Kao što je prikazano na Sl.l, životinje koje su dobile 200 mg/kg BID pivalinske kiseline, pokazale su manje nivoe karnitina u plazmi u odnosu na kontrole. Nasuprot tome, životinje koje su dobile istu dozu 2-etilbuterne kiseline tokom 4 dana pokazale su statistički neznačajne promene karnitina u plazmi, što je ukazivalo da ovo jedinjenje ne dovodi do iscrpljivanja karnitina.

Drugo ispitivanje, gde je korišćena jednostruka doza od 200 mg/kg svakog od radioaktivnih jedinjenja (pivalinska kiselina i 2-etilbuterna) izvršeno je na pacovima da bi se odredilo sistemsko izlaganje doze posle oralnog davanja. Put oralnog davanja izabran je zato što se očekuje da će se glavnina hidrolize proleka odigrati u crevima, pre nego što uđe u sistemsku cirkulaciju. Uzorci plazme uzeti su pre davanja doze, a i u 0,25., 0,5., 1., 4., 8. i 24. satu posle davanja doze. U uzorcima je kvantitativno određena radioaktivnost u scintilacionom brojaču, a otkucaji su prevedeni u pg ekvivalente/mL Kao što je prikazano u Tabeli 5 i na S1.2, od momenta apsorbovanja, radioaktivnost vezana za 2-etilbuternu kiselinu odstranjuje se 4,5 puta brže nego pivalinska kiselina, što odražava efikasnu metaboličku preradu i izlučivanje datog jedinjenja.

Prema tome, ne očekuje se da oralna primena proleka Jedinjenja 1 dovede do iscrpljivanja karnitina, dok se kod primene Jedinjenja BI to očekuje.

Druge osobine

Da bi se dobile pogodne formulacije i primenljivost za farmaceutski proizvod, poželjno je da u nekim oblicima jedinjenje bude čvrsto na sobnoj temperaturi i da lako formira kristalne čvrste supstancije, kao i da bude dovoljno stabilno u odnosu na degradaciju.

Diskusija

Ustanovljeno je da Jedinjenje 1 ima pogodnu kombinaciju osobina. Osim što je kristalno, i adekvatno rastvorljivo u vodi, Jedinjenje 1 je u potpunosti konvertovano u sulopenem u eksperimentima sa jetarnom frakcijom S9, pokazalo je relativno dug PPE poluživot i relativno nizak svojstveni klirens i zasićenje intestinalnih enzima u intestinalnom soku čoveka. Na osnovu ovih podataka, predviđeno je da će Jedinjenje 1 ispoljiti povoljan klinički PK, što je i potvrđeno goreopisanim kliničkim podacima.

Štaviše, kao što se vidi iz njegove strukture i rada sa karnitinom opisanim gore, Jedinjenje 1 ne nosi odgovornost za karnitin. Tako, Jedinjenje 1 kombinuje u najmanju ruku dobru oralnu bioraspoloživost, nemanje odgovornosti za karnitin i pogodne fizičke osobine. Nasuprot tome, za druge prolekove, naročito one koji imaju bočne alkil lance, nije predviđeno da imaju ove osobine. Na primer, nekoliko Jedinjenja C do AA imaju tercijarni alfa ugljenikov atom karbonilne grupe estra početne grupe (npr., Jedinjenje C). Za njih se predviđa da imaju potencijalnu odgovornost za karnitin. Druga testirana jedinjenja su imala relativno malu PPE stabilnost i/ili nisku konverziju S9, što predviđa manju GI stabilnost i oralnu bioraspoloživost. Ima i drugih jedinjenja koja nisu testirana zbog teškoća u dobijanju uzoraka koji se mogu lako testirati. Vidi Tabelu 4.

Pokazano je da i prolek Jedinjenja 2 ima pogodne osobine, koje obuhvataju njegovu predviđenu GI stabilnost i bioraspoloživost, kao i fizičke osobine. Vidi Tabelu 4.

PRIMERI JEDINJENJA

Ovaj pronalazak će dalje biti ilustrovan pomoću sledećih, neograničavajućih primera. Kristalni sulopenem, koji je korišćen u ovoj ilustraciji, dobijen je prema PrimerulluUS5013729.

Primer 1: (2-Etil-1 -oksobutoksi)metil (5R,6S)-6-[( 1R)-1 -hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat (Jedinjenje 1)

Naslovno jedinjenje dobijeno je prema sledećoj šemi i opisu:

1.stupanj: Rastvoru tionil hlorida (1800 g) u dihlorometanu (0,75 L) dodaje se 2-etil buterna kiselina (1500 g) tokom 1 sata. Smeša je zagrevana uz refluks i proveravana pomoću GC (gasna hromatografija). Posle približno 2 sata reakciona smeša je koncentrovana destilacijom na atmosferskom pritisku. Zatim je hlađena do 22 °C, dodavan je dihlorometan (0,75 L) i smeša je ponovo koncentrovana destilacijom na atmosferskom pritisku. Zbog izuzetne korozivnosti upotrebljenih reagenasa, svi oslobođeni gasovi su provođeni preko mokrog kaustičnog čistača.

Stupanj 2: U međuvremenu, pripremljena je smeša cink hlorida (18 g) i paraformaldehida (480 g). Polusirov, čist kiseli hlorid je dodavan ovoj smeši tokom 1 sata na sobnoj temperaturi uz mehaničko mešanje. Posle kratkog indukcionog perioda, dolazilo je do značajne egzotermne reakcije. Temperatura reakcione smeše rasla je od sobne (25 °C) do 50 °C za 5 minuta. Brzina dodavanja je usporavana da bi se kontrolisalo razvijanje toplote i reakcija održavala na 50 °C. Po završenom dodavanju, reakciona smeša je ostavljana da se ohladi i mešana je na sobnoj temperaturi dodatnih 18sati.

Zatim su dodati n-Heptan (4 L) i 10% vodeni rastvor natrijum bikarbonata (9 L) i razdvojene su faze. Vodena faza je ekstrahovana n-heptanom (3,4 L). Kombinovane organske faze su filtrovane i destilovane pod vakuumom da bi se dobio sirov proizvod. Proizvod je prečišćen destilacijom na vakuumu (10-20 mm Hg) da bi dao 587 g hlorometil estra 2-etilbuterne kiseline.

Stupanj 3: Hlorometil estar 2-etilbuterne kiseline (700 g) rastvoren je u acetonu (3 L). Ovom rastvoru dodat je natrijum jodid (1,0 kg). Nastala reakciona smeša zagrevana je uz refluks sve dok reakcija nije bila potpuna (2 h (sata), što je proveravano pomoću GC). Rastvor je zatim ohlađen do sobne temperature, kada su dodati terc-butil metil etar (7L) i 5% vodeni rastvor natrijum tiosulfata (4 L)..Faze su razdvojene i organska faza je isprana vodenim rastvorom natrijum tiosulfata (4 L), nisko pirogcnom vodom (4 L) i 10% rastvorom natrijum hlorida (4 L). Organski sloj je osušen nad magnezijum sulfatom (350 g), profiltrovan i dobijeni kolač opran terc-butil metil etrom (2 x 0,7 L). Filtrat je uparen na malu zapreminu {ca. 2 L) i dao jodometil estar 2-etilbuterne kiseline u vidu rastvora u terc-butil metil etru.

Stupanj 4: Rastvor jodometil estra 2-etilbuterne kiseline u polusirovom terc-butil metil etru iz stupnja 3 dodat je kaši sulopenema (750 g) u acetonu (5,9 L). Dodat je N,N-diizopropiletilamin (DIEA) (319 g) u acetonu (0,5 L) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi dok reakcija nije bila potpuna. Dodati nisko pirogena voda (6,5 L) i heptan (3,75 L) i faze su razdvojene. Vodeni sloj je prvo ekstrahovan heptanom (5 L), a zatim etil acetatom (2x 6 L). Ekstrakti etil acetatom su spojeni i oprani 5% vodenim rastvorom natrijum tiosulfata (6 L), nisko pirogenom vodom (6 L) i 10% vodenim rastvorom natrijum hlorida (6 L). Organski ekstrakt je tretiran aktivnim ugljem (75 g) i magnezijum sulfatom (150 g), a zatim filtrovan. Dobijeni kolač opran je etil acetatom (2 x 1 L) i filtrat uparen do suva da bi se dobio sirovi proizvod (0,8 kg). Dodavan je etil acetat (2,4 L) i rastvor zagrevan (45°C) da bi se postiglo rastvaranje. Ovaj vruć rastvor je zatim filtrovan i dodat terc-butil metil etar (4,7 L). Nastala kaša je granulirana 10 minuta na 40 °C do 50 °C, a zatim je polako ohlađena na manje od 10 °C. Nastala čvrsta supstancija je zatim pokupljena, oprana smešom etil acetata i terc-butil metil etra, 1:2 (4 x 0,5 L) i osušena na vakuumu do konstantne težine, na temperaturi do 50°C, da bi se dobilo 0,57 kg željenog proizvoda (prinos 60%)..

Stupanj 5: Polusirovi proizvod (0,55 kg) je raskvašen u etil acetatu (1,65 L) na sobnoj temperaturi. Temperatura je tada podešena na oko 50 °C da bi se postiglo rastvaranje. Ovaj vruć rastvor je filtrovan da bi se odstranile nerastvorljive nečistoće, a zatim je dodat terc-butil metil etar (3,6 L). Dobijeni rastvor je sporo ohlađen na manje od 5 °C da bi započela kristalizacija. Pokupljen je čvrst proizvod i opran smešom etil acetata i terc-butil metil etra, 1:2 (4 x 150 mL) i osušen na vakuumu do konstantne težine, na temperaturi do 50 °C, da bi se dobilo 0,48 kg željenog proizvoda (prinos 86%). Određeno je da kristalni proizvod nije solvatisan.

'H NMR (DMSO-d6,400 MHz): 5,71 (m, 3H), 5,19 (d, IH, J = 4,56 Hz), 3,92 (m, 2H), 3,81 (m, IH), 3,70 (m, IH), 2,96 (m, IH), 2,80 (m, IH), 2,65 (m, 2H), 2,36 (m, IH), 2,19 (m, IH), 1,45 (m, 4H), 1,10 (d, 3H, J = 6,22 Hz), 0,78 (t, 6H).

Tt: 105 °C; Mas. Spek.: (M+H)<+>478.

MW: 477,92 g/mol; Molek. form.: C!9H27N 07S3,

Rastvorljivost u vodi (pH 5 fosfatni pufer, 25 °C): 1209 pg/mL.

Kristali Jedinjenja 1, dobijeni kao u Stupnju 5, podvrgnuti su difrakciji X-zraka kroz prah. Uzorci su analizirani na Siemens D500 Automated Powder Diffractometer, snabdevenom grafitnim monohromatorom i Cu ( k=\,54 A) izvorom X-zraka koji radi na 50 kV, 40 mA. Izvršena je dva-teta kalibracija korišćenjem standarda NBS liskuna. Pripremanje uzorka vršeno je korišćenjem pločice za uzorak sa nultim fonom. Difrakciona slika ovih kristala Jedinjenja 1 prikazana je na SI. 3 i tabelarno na SI.5. Primer 2: (2-Etoksi-2-metil-1 -oksopropoksi)metil (5R,6S)-6-[( 1R)-1 -hidroksietil]-7-okso-3-[I(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia4-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat (Jedinjenje 2)

Naslovno jedinjenje dobijeno je prema sledećoj šemi i opisu:

U stupnjevima 1-4, 2-hidroksi izobuterna kiselina je bila zaštićena benzil bromidom, alkilovana etil jodidom, skinuta zaštita, i esterifikovana da bi dala hlorometil estar 2-etoksi-izobuterne kiseline.

U stupnju 5, u pogodnom reakcionom sudu, natrijum jodid (23,9 g, 159,45 mmol, 1,6 eq.) rastvoren je u u acetonu (96 mL). Zatim je dodat hlorometil estar 2-etoksi-izobuterne kiseline (18 g, 99,65 mmol, 1 eq.) u dodatnoj količini acetona (18 mL), i nastala reakciona smeša je zagrevana uz refluks, u atmosferi azota, oko 2h. Reakcija je proveravana pomoću GC. Posle završene konverzije, ostavljano je da se reakciona smeša, uz mešanjc, ohladi do sobne temperature. Reakciona smeša je tada razdeljena između heptana (120 mL) i 10% vodenog rastvora natrijum tiosulfata (105 mL). Sadržina reakcionog suda je mešana najmanje 5 minuta, a zatim je ostavljeno da se faze razdvoje. Sačuvana je laka organska faza, a teža vodena faza je odbačena. Organska jedinjenja su oprana drugom porcijom 10% vodenog rastvora natrijum tiosulfata (105 mL), i, posle razdvajanja, ponovo je odbačena teža faza. Organski sloj je tada opran 10% vodenim rastvorom natrijum tiosulfata (105 mL). Teža vodena faza je odbačena, a organska je koncentrovana pod sniženim pritiskom (< 35 °C). To je dalo 16,26 g hlorometil estra 2-etoksi-izobuterne kiseline, koji je korišćen u narednim hemijskim reakcijama bez dodatnog prečišćavanja (provera :~60%).

U stupnju 6, u pogodan reakcioni sud, u atmosferi azota, dodat je sulopenem (13,92 g, 39,83 mmol, 1 ekv.) i aceton (110 mL). Zatim je dodat jodometil estar 2-etoksi-izobuterne kiseline (16,26 g, 59,9 mmol, 1,5 ekv. na 100%potenciji u acetonu (14 mL) i suspenzija je mešana najmanje 10 minuta. Zatim je dodat N,N-diizopropiletilamin (5,11 g, 39,54 mmol, 1 ekv.) u acetonu (14 mL), uz održavanje unutrašnje temperature na < 35 °C (egzotermička reakcija). Reakciona smeša je zatim mešana preko noći na sobnoj temperaturi (posle oko 2h sulopenem je bio rastvoren). Reakciona smeša je zatim podeljena između heptana (80 mL) i vode(129 mL), i sadržaj reakcionog suda je mešan najmanje 5 minuta. Faze su razdvojene i lakša organska faza je odbačena. Teža faza je oprana dodatnim heptanom (80 mL). Ponovo su razdvojene faze, i laka organska faza odbačena. Sadržaj reakcionog suda je zatim koncentrovan pod sniženim pritiskom do približno 50%, uz održavanaje unutrašnje temperature niže od 35 °C. Dodat je etil acetat (120 mL) i sadržaj reakcionog suda mešan najmanje 5 minuta. Ostavljeno je da se faze razdvoje i sačuvana je laka organska faza. Teška vodena faza je reekstrahovana dodatnim etil acetatom (2 x 120 mL). Kombinovane organske faze su oprane 10% vodenim rastvorom natrijum tiosulfata (120 mL), vodom (120 mL) i 10% vodenim rastvorom natrijum hlorida (120 mL). Organska faza je tretirana aktivnim ugljem (2,9 g), celitom (2,9 g) i magnezijum sulfatom (MgS04) (8,2 g) na sobnoj temperaturi i mešana najmanje lh. Posle uklanjanja čvrstih supstancija filtrovanjem, rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom, uz održavanje unutrašnje temperature na manje od 45 °C (etil acetat, tačka ključanja 76,5-77,5 °C).

Stupanj 7: Dobijeno sirovo Jedinjenje 2 (23 g) u etil acetatu (100 mL) zagrejano je skoro do refluksa da bi se čvrste supstancije u potpunosti rastvorile, a zatim je postepeno dodavan terc-butil metil etar (100 mL), uz održavanje unutrašnje temperature od 60 °C do refluksa.. Nastala smeša je sporo mešana na 60 °C do refluksa 5 minuta, a zatim je granulirana najmanje lh na 5-15 °C. Beli do beličasti proizvod je filtrovan, opran metil t-butil etrom (MTBE) (28 mL) i sušen pod vakuumom na sobnoj temperaturi najmanje 18h. To je dalo proizvod (Jedinjenje 2) u vidu čvrste bele supstancije (12,57 g, prinos 63,9%).

Kristali ovog proizvoda podvrgnuti su difrakciji X-zraka kroz prah. Uzorci su analizirani na Siemens D500 Automated Powder Diffractometer, snabdevenim grafitnim monohromatorom i Cu (X=l ,54 A). Izvor X-zraka radio je na 50 kV, 40 mA. Izvršena je dva-teta kalibracija korišćenjem standarda NBS liskuna. Pripremanje uzorka vršeno je korišćenjem pločice za uzorak sa nultim fonom. Difrakciona slika prikazana je na S1.4 i tabelarno na S1.6.

<[>H NMR: (d6-DMSO, 400 MHz): 5,83 (d, IH, J = 5,81 Hz) 5,73 (m, 2H), 5,20 (m, IH), 3,92 (m, 2H), 3,81 (m, IH), 3,70 (m, IH), 3,28 (q, 2H, J = 7,05 Hz), 2,96 (m, IH), 2,80 (m, IH), 2,65 (m, 2H), 2,36 (m, IH), 1,29 (S, 6H), 1,10 (d, 3H, J = 6,63 Hz), 1,00 (t, 3H, J = 6,63 Hz),

Tt: 111-113 °C,

MW: 493,62 g/mol; Molek. formula,: Cj^NOgSs,

Rastvorljivost u vodi (pH 5 fosfatni pufer, 25 °°C): 2900 pg/mL,

Claims (20)

1. Jedinjenje formule:

2. Jedinjenje zahteva 1, koje je (2-etil-l-oksobutoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(l R,3S)-tetrahidro-l -oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l - azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat

3. Jedinjenje zahteva 1, koje je (2-etil-l-oksobutoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat u kristalnom obliku i ima difrakcionu sliku prolaska X-zraka kroz prah uglavnom istu kao što je ona koja je predstavljena na S1.3 i 5.

4. Jedinjenje formule:

5. Jedinjenje zahteva 4, koje je 2-etoksi-2-metil-l-oksopropoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-tetrahidro-l-oksido-3-tienil]tioj-4-tia-1 -azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat.

6. Jedinjenje zahteva 4, koje je 2-etoksi-2-metil-l-oksopropoksi)metil (5R,6S)-6-[(lR)-l-hidroksietil]-7-okso-3-[[(lR,3S)-terrahidro-l-oksido-3-tienil]tio]-4-tia-l-azabiciklo[3.2.0]hept-2-en-2-karboksilat u kristalnom obliku i ima difrakcionu sliku prolaska X-zraka kroz prah uglavnom istu kao što je ona koja je predstavljena na S1.4 i 6.

7. Farmaceutski sastav koji sadrži jedinjenje bilo kog zahteva od 1 do 6 formulisan za oralnu primenu, sa ili bez jednog ili više ekscipijenata i/ili jednog ili više drugih aktivnih sastojaka.

8. Farmaceutski sastav koji sadrži jedinjenje bilo kog zahteva od 1 do 6 i probenecid formulisan za oralnu primenu, sa ili bez jednog ili više ekscipijenata i/ili jednog ili više drugih aktivnih sastojaka.

9. Farmaceutski sastav koji sadrži oko 800 mg do oko 2,5 g jedinjenja iz bilo kog zahteva pod brojem 2, 3, 5 ili 6, formulisan za oralnu primenu, sa ili bez jednog ili više ekscipijenata i/ili jednog ili više drugih aktivnih sastojaka

10. Metod za tretiranje bakterijskih infekcija koji se sastoji u oralnoj primeni terapijski efikasne količine jedinjenja bilo kog zahteva od 1 do 6 osobi kojoj je to potrebno.

11. Metod za tretiranje bakterijskih infekcija koji se sastoji u oralnoj primeni terapijski efikasne količine jedinjenja bilo kog zahteva od 1 do 6 i probeneciđa osobi kojoj je to potrebno

12. Upotreba jedinjenja iz bilo kog zahteva od 1 do 6 za izradu leka za oralnu primenu kod tretiranja bakterijskih infekcija ljudi kojima je to potrebno .

13. Metod za tretiranje bakterijskih infekcija koji se sastoji u oralnoj primeni terapijski efikasne količine jedinjenja bilo kog zahteva pod brojem 2, 3, 5 ili 6, osobi kojoj je to potrebno.

14. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 500 do oko 2500 mg BID ili TID.

15. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 800 do oko 1000 mg BID.

16. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 2000 mg BID.

17. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 2000 mg TID.

18. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 7 do oko 25 mg/kg BID.

19. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 17 do oko 45 mg/kg BID.

20. Metod zahteva 13, gde se jedinjenje daje oralno u količini od oko 17 do oko 45 mg/kg TID.