RS20060502A - Derivati(indol-3-il)-heterocikla kao antagonisti kanabionidnog cb1 receptora - Google Patents

Description

DERIVATI (INDOL-3-IL)-HETROCIKLA KAO AGONISTI

KANABIONIDNOG CB1 RECEPTORA

Ovaj pronalazak se odnosi na derivate(indol-3-il)-heterocikla, na farmaceutske preparate koji ih sadrže, i na korišćenje ovih derivata (indol-3-il)-heterocikla u terapiji, naročito u lečenju bola.

Lečenje bola je ćesto ograničeno nuspojavama koje izazaivaju danas dostupni lekovi. Za lečenje srednjeg do jakog bola, široko se koriste sintetski narkotici. Ovi agensi su jevtini i efikasni ali imaju ozbiljne nuspojave koje potencijalno mogu da ugroze život, najčeešće respiratornu depresiju i krutost mišića. Osim toga, doza sintetskih narkotika koji se mogu administrirati je ograničena mučninom, povraćanjem, konstipacijom, svrabom i urinarnom retencijom, što često dovodi do toga da pacijanti radije primaju sub-optimalnu dozu nego da pate od ovih bolnih nuspojava. Štaviše, ove nuspojave često dovode pojave do pacijenata koji zahtevaju dužu hospitalizaciju. Na sintetske narkotike se vrlo lako navikava i u mnogim teritorijama su na listi kontrolisanih lekova. Otuda dakle potražnja za novim analgeticima koji imaju manje štetne nuspojave nego proizvodi koji se sada koriste, pri jednakim analgetičkim dozama.

Postoji sve više dokaza da kanabinoidni agonisti imaju potencijal kao analgetici i anti-inflamatorni agensi. Postoje dva tipa kanabinoidnih receptora, kanabinoidni CB1 receptor, koji je prvenstveno lociran u centralnom nervnom sistemu, ali koji se takođe eskpresuje periferanim neuronimima i u manjoj meri u drugim perifernim tkivima, i kanabinoidni CB2 receptor, koji je uglavnom smešten u imunim ćelijama (Hovvlett, A. C. et al., International Union of Pharmacologv. XXVII. Classification of Cannabinoid Receptors.Pharmacol. Rev.54, 161-202, 2002). Dok CB2 receptor ima udela u moduliranju imunog i aniti-inflamatomog odgovora kanabinoida, za agoniste kanabinoidnih receptora, naročito one koji deluju na CB1 receptor, sugeriše se da su korisni u lečenju bola (videti Iversn, I. and Chapman, V.Current Opinion in Pharmacology, 2,50-55, 2002 i tamo navedene reference).

WIN 55,212-2, mezilatna so ^-(+)-[2,3-dihidro-5-metiI[morfolinil-metil]pirolo[l,2,3-Je]l,4,benzoksazinil]-(l-nafalenil)rnetanonaje opisana u SAD patentu 4,939,138 (Sterling Drug Inc.) kao analgetičko agens. Jedinjenje je prototip aminoalkilindola (Eissenstat, M. A. et al.,J. Med. Chem.38, 3094-3105, 1995), koji su snažni agonisti kanabinoidnih receptora CBIkoji mogu da izazovu antinocicepciju kod životinjskih modela akutnog bola, trajnog infalamatornog bola i neuropatskog bola sa istom efikasnošću kao morfin.

Ključne strukturne osobine aminoalkilindola koje imaju kanabinoidne osobine (Adam, J. and Cowley, P.Expert Opin. Ther. Patents, 12,1475-1489, 2002) je aminoalkil substituent na položaju 1 indolne skupine, i glomazan supstituent na položaju 3 indolovog prstena, kakav je na primer, aroil grupa kod aminoalkilindola koji su opisani u SAD Patentu 4,939,138 (Sterling Drug Ine,) i u skorijem WO 02060447 (UniversiivofConnecticut), ili supsituisana amido grupa ujedinjenju opisanom u WO 0158869 (Bristol-Myers Squibb). Nedavno, derivati 1-(aminoalkil)indola koji imaju supstituisani oksadiazol-5-il prsten na položaju 3 su opisani u WO 0236590 (Amrad Operations PTY Ltd.) kao modulatori kanabinoidnih receptora i korisni analgetički agensi.

Ostaje potreba za kanabinoidnim receptorima sa poboljšanim osobinama, kao što je povećana rastvorljivost u vodi, za upotrebu kao terapeutskih agenasa.

Sada ovaj pronalazak obezbeđuje derivate (indol-3-il)-heterocikla koji imaju opštu formulu I

gde

A predstavlja 5-člani-aromatični heterociklični prsten, gde su X|, X2i X3nezavisno odabrani od N, O, S i CR;

RjeHili(C|-4)alkil;ili

R, kada je prisutan u X2ili X3, može da gradi zajedno sa R3 5-8-člani prsten;

Rije 5-8-člani zasićeni karbociklični prsten, koji po izboru sadrži hetero atom odabran od O i S:;

R2je H, CH3 ili CH2-CH3; ili

R2 je povezanzajedno sa R7da gradi 6-člani prsten, koji po izboru sadrži hetero atom odabran od O i S i koji je vezan u položaju 7 indolovog prstena;

R3i R4su nezavisno H, (Ci.ć)alkil ili (C3_7)cikolalkil, pri čemu je alkil grupa po izboru supstituisana sa OH, (Ci_4)alkoksi, (Ci_4)alkiltio, (Ci-4)alkilsuIfonil, CN ili halogenom; R3zajedno sa Rji N za koji su vezani grade 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni heteroatom koji odabran između O i S, i koji je po izbosu supstituisan sa OH,

(C).4)alkil, (C|.4)alkoksi, (Ci_4)alkoksi-(Ci_4)alkil ili halogenom; ili R3zajedno sa R5gradi 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni heteroatom koji

odabran između O i S, 1 koji je po izbosu supstituisan sa OH, (Ci_4)alkil, (Ci.4)alkoksi, (Ci_4)alkoksi-(CM)alkil ili halogenom; ili

R3zajedno sa R kad je prisutan u X2ili X3, gradi 5-8-člani prsten: RsjeH ili (CM)alkil; ili

Rszajedno sa R3gradi 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni hetero atom koji je odabran između 0 i S, i koji je po izbosu supstituisan sa OH,

(Ci_4)alkil, (C,.4)alkoksi, (Ci_4)alkoksi-(Ci.4)alkil ili halogenom; R5'jeH ili (CM)alkil;

Rćpredstavlja 1-3 supstituenata koji su nezavisno izabrani od H, (Ci_4)alkil, (C14)-alkoksi, CN ili halogena;

R7 je H, (C|.4)alkil, (C].4)alkoksi,CN ili halogen; ili

R7 je vezan zajedno sa R2da grade 6-člani psten, koji po izboru sadrži dodatni hetero atom izabran između O i S, i koji je vezan na položaju 7 indolovog prstena; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, kao agonisti kanabinoidnog CB1 receptora, koji se mogu koristiti u lečenju bola kao što je na primer, peri-operativni bol, hronični bol, neuropatski bol, kancerni bol i bol i grčenje mišića koji su povezani sa multipl sklerozom.

Heterocikl A, kako je korišćen u definiciji Formule I, predstavlja 5-člani aromatični heterociklični prsten, koji sadrži 1-3 hetero atoma odabranih od N, O i S. To znači da bar jedan od X], X2i X3, korišćen da definiše heterocikl A, ne može biti CR. Reprezentativni heterocikli A su oni koji su izvedeni od tiofena, furana, tiazola, tiadiazola, oksazola, oksadiazola i njihovih izomera, uključujući izotiazol, izotiadiazol, izoksazol i izokasidiazol. Prioritetni hetericikli A su 1,2,4-oksadiazol (X| je N, X2 je O, X3 je N); 1,2,4-tiadiazoI (X, je N, X2 je S, X3 je N); i tiazol (X, je S, X2jeCR, X3jeN).

U definiciji Formule I R, kada predstavlja X2ili X3, može zajedno sa R3da gradi 5-8-člani prsten, tako da zajedni sa prstenom A grade diciklični prstenasti sistem koji sadrži 5-8-člani prsten koji sadrži azot i koji je kondenzovan sa 5-članim aromatičnim heterociklom A. Primeri takvih kondenzovanih prstenastih sistema su oni izvedeni od 5,6-dihidro-4#-pirolo[3,4-d]izoksazola, 4,5,6,7-tetrahidro-oksazolo[5,4-c]piridina, 4,5,6,7-tetrahidro-tiazolo[5,4-c]piridina, 5,6,7,8-tetrahidro-4//-izoksazolo[5,4-c]azepina, 5,6-dihidro-4//-pirolo[3,4-d]tiazola i 5,6-dihidro-4//- pirolo[3,4-d]izotiazola.

Izraz (Ci_4)alkil kako je korišćen u definiciji Formule I označava razgranati ili nerazgranatu alki! grupu koja ima 1 do 4 ugljenikovih atoma, kao stoje butil, izobutil, tercijarni butil, propil, izopropil, etil i metil.

U izrazu (Ci_4)alkiloksi, (Ci-4)alkil ima isto značenje kao što je ranije definisano.

Izraz halogen označava F, Cl, Br ili I.

Izraz 5-8-člani zasićeni karbociklični prsten, kako je korišćen u definiciji RiFormule I, pedstavlja ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil ili ciklooktil prsten. Takvi prstenovi mogu da sadrže hetero atom odabran od O i S da grade zasićeni heterociklični prsten, kao što je tetrahidropiranil, tetrahidrofuranil, tetrahidrotiopiranil ili tetrahidrotienil. Prioritetni karbociklični prstenovi su cikloheksil i tetrahidropiranil.

U definiciji Formule I R2može biti vezan zajedno sa R7da gradi 6-člani prsten, koji po izboru može da sadrži hetero atom izabran od O i S, a koji je vezan u položaju 7 indolovog prstena. U ovim (indol-3-ili)-supstituisanim 5-članim heterociklima pronalaska indol-3-il grupa je deo tricikličnog kondenzovanog prstenastog sistema, t. j., 2,3-diihidro-pirolo[3,2,l-ij]hinolin sistem (R7i R2zajedno predstavljaju -CH2-CH2-), 2,3-dihidro-pirolo-[l,2,3-de]-l,4-benzoksazin sistem (R7i R2zajedno predstavljaju -0-CH2-), ili 2,3-dihidro-pirolo-[l,2,3-de]-l,4-benzotiazin sistem (R7i R2zajedno predstavljaju -S-CH2-).

U definiciji Formule I R3zajedno sa R4i N za koji su vezani mogu da grade 4-8-člani prsten, koji po izboru može da sadrži dodatni hetero atom odabran od O i S. Primeri takvih prstenova su pirolidin-l-il, piperidin-l-il, azepin-l-il, morfilin-4-il i tiomorfolin-4-il. Prioritetni su pirolidin-l-il, piperidin-l-il, i morfilin-4-il.

U definiciji Formule I R3zajedno sa R5može da gradi 4-8-člani prsten, koji po izboru može da sadrži dodatni hetero atom odabran od O i S.. Podrazumeva se da su N za koji je R3vezan i atom ugljenika za koji je R5vezan deo 4-8-članog prstena. Primeri takvih prstenova su pirolidin-2-il, piperidin-2-il, azepin-2-il, morfilin-4-il i tiomorfolin-3-il.

Prioritetni su derivati (indol-3-il)-heterocikla prema Formuli I, gde je R2, H ili gde je R2vezan zajedno sa R7da grade 6-člani prsten, koji po izboru može da sadrži hetero atom odabran između O i S, a koji je vezan u položaju 7 indolovog prstena.

Osim toga, prioritetni su derivati (indol-3-il)-heterocikla pronalaska gde su R, R5, R5' i Rćvodonik.

Takođe su prioritetni derivati (indol-3-il)-heterocikla prema Formuli I, gde je Ricikloheksil ili tetrahidropiranil.

Naročito su prioritetni derivati (indol-3-il)-heterocikla prema Formuli I, gde je heterocikl A, 1,2,4-oksadiazol (X, je N, X2 je O, X3 je N); 1,2,4-tiadiazol (X, je N, X2je S, X3 je N) ili tiazol (X, je S, X2 je CR, X3 je N).

Naročito prioritetni derivati (indol-3-il)-heterocikla pronalaska su: - 7-Hloro-3-(5-{[vV-etil-A^-(2-metoksietil)amino]metil}-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-i l)metil-1 //-indol; - 7-Hloro-3-(5-[(pirolidin-l-il)metil]-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)mefil-l#-indol; - 7-Hloro-3-(5-{[A^-etil-A^-(2-hidroksietil)amino]metil}-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l//-indol; - 7-Hloro-3-(4-{[Ar-(2-hidroksietil-7V-izopropilamino]metil}-[l,3]-tiazol-2-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l//-indol; - 7-Hloro-3-(4-{[/V-ettl-Af-(2-hidroksietil)amino]metil}-[l,3]-tiazol-2-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l//-indol; - 7-Hloro-3-(4-{[Ar-(2-metoksietil-V-metilamino]metil}-[l,3]-tiazol-2-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l//-indol; - 7-Hloro-3-(5-[(2,2-dimetiI-pirolidin-l-il)metil]-[l,2,4]-oksadiazoI-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-17/-indol;

ili njihove farmaceutski pihvatljive soli.

Derivati (indol-3-il)-heterocikla pronalaska mogu se dobiti postupcima koji su generalno poznati u tehnici organske hernije.

Derivati (indol-3-il)-heterocikla Formule I mogu se, na primer, pripremiti iz

jedinjenja Formule II, gde je Y odlazeća grupa, kao stoje vodonik ili alkilsulfonatna grupa, nukleofilnom zamenom odlazeće grupe aminom formule NHR3R 4. Jedinjenja Formule II gde je Y alkilsulfonatna grupa mogu se dobiti iz jedinjenja Formule II gde je Y hidroksi, reakcijom sa alkilsulfonil halidom u prisustvu baze kao stoje trietilamin.

(Indol-3-il)-heterocikli Formule I gde je H5' vodonik, mogu biti pripremljeni iz jedinjenja formule III redukcionom aminacijom, koristeći amin formule NHR3R4u prisustvu redukcionog agensa kao što je natrijum triacetoksiborohidrid.

U tehnici je dobro poznato da jedinjenja Formule II gde je Y hidroksi a R5'je vodonik mogu da budu uzajamno razmenljiva sajedinjenjima Formule III, oksidacijom i redukcijom koristeći pogodne oksidacione i redukcione agense, kao što je opisano u Burke, D. S., Danheiser, R. 1.Handbook of Reagents for Organic Synthesis: Oxidising andReducting agents,(Wiley, New York, 1999). Na sličan način, jedinjenja formule II gde je Y hidroksi i gde su i R5i R5' vodonik, i jedinjenja Formule III gde je R5vodonik, mogu biti dobijena od jedinjenja Formule IV gde je Rg vodonik ili (Ci^alkil, redukcijom, koristeći pogodne redukcione agense. Jedinjenja Formule II gde je Y hidroksi a R5' je (CM)alkil mogu biti dobijena iz jedinjenja Formule III nukleofilnom adicijom, koristeći (Ci4) alkil metal reagens kao što je alkil Grignard reagens ili alkil-litijum.

Jedinjenja Formule I, Formule II, Formule III ili Formule IV mogu biti dobijena od jedinjenja Formule V do jedinjenja Formule XII zaključno, koristeći postupke koji su dobro poznati i tehnici za konstrukciju heterocikličnih prstenova. Takvi postupci su opisani u opštoj referenci Katritzkv, A. R.,Comprehensive heterociclic chemislry(First Edition, Pergamon Press, 1984, videti naročito Volume 4, Part 3,Five- membered rings with one oxygen, sulfur or nitrogen atomi Volume 6, Part 4B,Five- membered rings with two or more oxygen, sulfur or nitrogen atoms).

Jedinjenja Formule V do jedinjenja Formule XII zaključno, gde R|, R2, R^i R7imaju značenje koje je ranije opisano a Rsje H ili (Ct_4)alkil, mogu biti dobijena postupcima iz literature ili modifikacijama postupaka iz literature, poznatim prosečnom stručnjaku.

Na primer, jedinjenja Formule VI mogu biti dobijena od jedinjenja Formule V, ili njihovih aktiviranih derivata, reakcijom sa amonijakom u pogodnom rastvaraču.

Jedinjenja Formule VII mogu biti dobijena od jedinjenja Formule VI upotrebom agenasa za tionaciju, kao stoje fosfor pentasulfid ili Lawesson-ov reagens. Alternativno, jedinjenja Formule VII mogu biti dobijena od jedinjenja Formule VI reakcijom satioacetamidom u rastvaraču kao stoje dimetilformamid.

Jedinjenja Formule VII mogu biti dobijena od jedinjenja Formule VI dehidratacijom, na primer, koristeći anhidrid trifluorosirćetne kiseline u prisustvu baze kao što je trietilamin.

Jedinjenja Formule X mogu biti dobijena od jedinjenja Formule IX reakcijom sa hidroksilaminom u pogodnom rastvaraču.

Jedinjenja Formule XI gde je Y NH2mogi biti dobijena od jedinjenja Formule V, ili njihovih aktiviranih derivata, reakcijom sa cijanidnim anjonom da bi se dobio oksoacetonitril, što je praćeno redukcijom nitrila do primarnog amina upotrebom redukcionog agensa, kao što je gasoviti vodonik u prisustvu katalizatora kao stoje paladijum na uglju.

Jedinjenja Formule XII mogu biti dobijena od jedinjenja Formule VIII reakcijom sa hidroksilaminom u pogodnom rastvaraču.

Jedinjenja Formule V i jedinjenja Formule XI mogu biti dobijena acilacijom jedinjenja Formule XIII. Na primer, jedinjenja Formule V gde je R3vodonik mogu

biti dobijena acilacijom jedinjenja Formule XIII upotrebom anhidrida trifluorosirćetne kiseline u rastvarači kao što je dimetilformamid, pa zatim hidrolizom koristeći vodeni rastvor natrijum hidroksida na povišenoj temperaturi. Jedinjenja Formule XI gde je Y hlor mogu biti dobijena acilacijom jedinjenja Formule XIII upotrebom hloroacetil

hlorida, u prisustvu baze kao što je piridin.

Jedinjenja Formule IX mogu biti dobijena od jedinjenja Formule XIII formilacijom, na primer konšćenjem Vilsmeier-ove reakcije (za pregled videti Jutz,Adv. Org. Chem.9, pt. 1,225-342, 1976).

Alternativno, jedinjenja Formule V mogu biti dobijena od jedinjenja Formule XIV korišćenjem postupka koji su opisali VVijngaarden et al.{ J. Med. Chem.36, 3693-3699, 1993) i Hwu et al.( J. Org. Chem.59, 1577 -1582, 1994) ili modifikacijama ovih postupaka.

Jedinjenja Formule XIII mogu biti pripremljena postupcima iz literature ili modifikacijama postupaka iz literature, koji su poznati prosečnom stručnjaku. Na primer, jedinjenja Formule XIII mogu biti dobijena alkilacijom jedinjenja Formule XV, tretiranjem sa bazom kao što je natrijum hidrid, pa zatim reakcijom sa agensom za alkiliranje RiR2CHY, gde je Y odlazeća grupa, kao što je halogen ili alkilsulfonatna grupa. Jedinjenja Formule XV mogu biti dobijena iz komercijalnih izvora, pripreljena postupima iz literature ili njihovim modifikacijama koji su poznati prosečnom stručnjaku.

Alternativno, jedinjenja Formule XIII mogu biti dobijena od jedinjenja Formule XIV korišćenjem Fisher-ove sinteze indola ili njene modifikacije( Chem. Rev. 69, 227-250,1969).

Jedinjenja Formule XIV mogu biti pripremljena postupcima iz literature ili njihovim modifikacijama koji su poznati prosečnom stručnjaku. Na primer, jedinjenja Formule XIV gde je R2vezan zajedno sa R7da gradi 6-člani karbociklični prsten mogu biti dobijena od jedinjenja Formule XVI redukcijom, koristeći redukcioni agens kao stoje natrijum borohidrid u prisustvu katalizatora kao stoje nikal (II) hlorid. Jedinjenja Formul XVI mogu na primer biti pripremljena reakcijom kuplovanja, kao stoje reakcija 2-hlorohinolina sa Grignard-ovim reagensom, u prisustvu katalizatora nikla (II).

Jedinjenja Formule XIV gde je R2vezan zajedno sa R7da gradi 6-člani karbociklični prsten koji sadržo kiseonik ili sumpor mogu biti dobijena od jedinjenja Formule XVII gde Z predstavlja OH ili SH, sa jedinjenjem Formule XVIII, gde je Y odlazeća grupa, da izgrade etar ili tioetar, stoje praćeno redukcijom nitro grupe do amina i redukcionom ciklizacijom. Redukcija i ciklizacija može na primer, biti izvedena korišćenjem gasovitog vodonika u prisustvu katalizatora kao što je paladijum na uglju.

Jedinjenja Formule XVII i jedinjenja Formule XVIII mogu biti dobijena iz komercijalnih izvora ili pripremljena postupcima iz literature ili njihovim modifikacijama koji su poznati prosečnom stručnjaku. Na primer, jedinjenja Formule XVII gde j Y brom mogu biti pripremljena od jedinjenja Formule XIX korišćenjem agensa za bromovanje kao što je brom u rastvaraču kao što je metanol.

Jedinjenja Formule I, Formule II, Formule III ili Formule IV mogu alternativno biti pripremljena od jedinjenja Formule XX korišćenjem reakcije kuplovanja katalizovane prelaznim metalom, kao što je opisano u opštoj referenci Hegedus, L. S.Transition Metals in the Synthesis of Complex Organic Molecules(Second Edition, Universitv Science: Sausalito 1999).

Na primer, jedinjenja Formule III mogu biti dobijena reakcijom jedinjenja Formule XX, gde je Yihalogen, sa jedinjenjima Formule XXI, gdje Y2borna kiselina ili estar borne kiselina, koristeći Suzuki reakciju( Chem. Rev.95, 2457-2483, 1995) ili njene modifikacije.

Jedinjenja Formule XX i jedinjenja Formule XXI mogu biti dobijena iz komercijalnih izvora ili pripremljena postupcima iz literature ili njihovim modifikacijama koji su poznati prosečnom stručnjaku. Na primer, jedinjenja Formule XX gde j Y| brom, mogu biti pripremljena brominacijom od jedinjenja Formule XIII korišćenjem agensa za bromovanje kao što je brom u rastvaraču kao što je dimetilformamid

Prosečni stručnjak će razumeti da azot indola može privremeno biti zaštićen za vreme transformacija koje su pretodno opisane korišćenjem zaštitne grupe, kao što je arilsulfonil grupa, da bi mu se u kasnijem stadijumu sinteze uklonila zaštita i alkilirao. Takođe je razumljivo da takve zaštitne grupe mogu biti korišćene da se modifikuje stabilnost intermedijara i reaktivnost indolovog prstena prema elektrofilima. Pogodne zaštitne grupe su opisane u Kocienski, P. J.:Protecting Groups,Thierne, Stuttgart, New York, 1994.

Prosečni stručnjak će takođe shvatiti da razni (indol-3-il) heterociklični derivati Formule I mogu bitit dobijeni odgovarajućom reakcijom konverzije funkcionalnih grupa koje odgovaraju nekim od supstituenata R3-R7. Na primer, jedinjenja Formule I gde R3ili R4 je C| do Cć linerna, razgranata ili ciklična alkil grupa po izboru supstituisana sa hidroksi. (C|-4)alkoksi, (C|_4)alkiltio, (Cm)-alkilsulfonil ili cijano, može biti dobijena reakcijom jedinjenja Formule I gde je R3ili R4vodonik sa Cl do C6 alkil halidom ili funkcionalizovanim Cl do C6 alkil halidom, u prisustvu baze kao što je kalijum karbonat.

Derivati (indol-3-il)-heterocikla Formule I i njihove soli mogu sadržati najmanje jedan hiralni centar, pa stoga postoje kao stereoizomeri, uključujući enantiomere i diastereoizomere. Ovaj pronalazak uključuje u svoj okvir gore pomenute stereoizomere i svaki od individualnih R i S enantiomera jedinjenja Formule I i njihovih soli, u suštini slobodne, t.j. sa manje od 5%, prioritetno manje od 2%, naročito manje od 1% drugog enantiomera, i smeše takvih enantiomera u bilo kom odnosu uključujući racemske smeše koje sadrže u suštini jednake količine dva enantiomera.

Postupci za asimetričnu sintezu ili hiralno razdvajanje pri čemu se dobijaju čisti stereoizomei su obro poznati u tehnici, na primer, sinteza sa hiralnom indukcijom ili počev od komercijalno dostupnih hiralnih substrata, ili razdvajanje stereoizomera, na primer korišćenjem hromatografije na hiralnom medijumu ili kristalizacijom sa hiralnim protivjonom.

Farmaceutski prihvatljive soli mogu se dobiti tretiranjem slobodne baze jedinjenja Formule I sa mineralnom kiselinom, bromovodoničnom kiselinom, fosfornom kiselinom i sumpornom kiselinom, ili organskom kiselinom, na primer, askorbinskom kiselinom, limunskom kiselinom, vinskom kiselinom, mlečnom kiselinom, maleinskom kiselinom, malonskom kiselinom, fumarnom kiselinom, glikolnom kiselinom, sukcinskom kiselinom, propionskom kiselinom, sirćetnom kiselinom i metansulfonskom kiselinom.

Jedinjenja pronalaska mogu da postoje u nesolvatiranom kao i u solvatiranom obliku sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što je voda, etanol i slično. U opštem slučaju, solvatiranii oblici se smatraju ekvivalentnim nesolvatiranim oblicima za svrhe ovog pronalaska.

Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutske preparate koji sadrže derivate (indol-3-il) heterocikla prema opštoj formuli I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, i smeši sa farmaceutski pihvatljivim pomoćnim sredstvima, i po izboru dsrugim terapeutskim agensima. Izraz "prihvatljiv" onačava daje kompatibilan sa drugim sastojcima preparata i nije škodljiv za njegovog primaoca. Preparati uključuju na primer, one koji su pogodni za oralnu, sublingvalnu, subkutanu, intravenoznu, epiduralnu, intratekalnu, intramuskularnu, transdermalnu, pulmonarnu, lokalnu, ili rektalnu administraciju, i slične, sve u jediničnom doznom obliku za administraciju. Prioritetni način administracije je intravenoznim putem.

Za oralnu administraciju, aktivni sastojak može biti predstavljen u diskretnim jedinicama, kao što su tablete, kapsule, prahovi, granulati, rastvori, suspenzije, i slično. Za parenteralnu administraciju, farmaceutski preparati pronalaska mogu biti u kontejnerima jedinične doze ili višedoznim, na primer injekcione tečnosti u prethodno određenim količinama, na primer zatopljene bočice ili ampile, i mogu takođe da su čuvaju u zamrzavanjem osušenom (liofiliziranom) stanju koje zahteva samo dodatak sterilnog tečnog nosača, na primer vode, pre uoptrebe.

Pomešan sa takvim farmaceutski prihvatljivim pomoćnim sredstvima, na primer, kao što je opisano u standardnoj referenci, Gennaro, S. R. et al., Remington:The Science andPractice ofPharmacy(20th Edition, Lippincton "VVilliams & Wilkins, 2000, videti naročito Part 5: Pharmaceutical Manufacturing), aktivni agens može biti sabijen u čvrste dozne jedinice, kao što su pilule, tablete, ili procesiran u kapsule, supozitorije ili flastere. Pomoću farmaceutski prihvatljivih tečnosti aktivni agens može biti primenjen kao tečni preparat, na primer kao injekcioni preparat, u obliku rastvora, suspenzije, emulzije, ili kao sprej, na primer, nazalni sprej.

Za pravljenje čvrstih doznih jedinica, ima se u vidu korišćenje konvencionalnih aditiva kao što su punila, boje, polimerna veziva i slično. U opštem slučaju, bilo koji farmaceutski prihvatljiv aditiv koji ne interferira sa funkcijom aktivnog jedinjenja može se koristiti. Pogodni nosači sa kojima aktivni agens pronalaska može biti administriran kao čvrsti preparat uključuju laktozu, škrob, derivate celuloze i slično, ili njihove smeše, korišćene u pogodnim količinama. Za parenteralnu administraciju, mogu se koristiti vodene suspenzije, izotonični slani rastvori i sterilni rastvori koji se mogi injektirati, a koji sadrže farmaceutski prihvatljivi disperzioni agens i/ili ovlaživač, kao stoje propilen glikol ili butilen glikol

Pronalazak dalje uključuje farmaceutske preparate, kao što je ovde ranije opisano, u kombinaciji sa materijalima za pakovanje, pogodnim za pomenute preparate, pri čemu ovi materijali sadrže instrukcije za upotrebu preparata za korišćenje kao što je ovde ranije opisano.

Nađeno je da su derivati (indol-3-il)-heterocikla pronalaska agonisti CB1 receptora, kao što je određeno u analizi humanog CB1 repotera korišćenjem CHO ćelija. Postupci za određivanje vezivanja receptora kao iin vitrobiološke aktivnosti modulatora kanabinoidnih receptora su dobro poznati u tehnici. U opštem slučaju, ekspesovani receptor se dovodi u kontakt sa jedinjenjem koje se testira i meri se vezivanje ili stimulacija ili inhibicija funkcionalnog odgovora.

Da bi se merio funkcionalni odgovor izolovanog DNK koji kodira gen CB1 receptora, prioritetno humani receptor, ekspresovan je u pogodnoj ćeliji domaćinu. Takve ćelije mogu biti jajne ćelije kineskog hrčka, ali su takođe pogodne i druge ćlije. Prioritetno su to ćelije sisara.

Postupci za rekonstrukciju rekombinantnih CB1 ekspresovanih ćelijskih linija su dobro poznati u tehnici (Sambrook et al., Moleculat Cloning: a Laboratirv Manual, Cold Spring Harbor Laboratorv Press, poslednje izdanje). Ekspresija receptora je postignuta ekspresijom DNK koji kodira željeni protein. Sada su sve tehnike za vezivanje dodatnih sekvenci i konstrukciju pogodnog sistema ekspresije dobro poznate u tehnici. Delovi svih DNK koji kodiraju željeni protein mogu biti konstruisani sintetski korišćenjem stndardne tehnike čvrstog stanja, prioritetno da bi se uključila restrikciona mesta za lakše vezivanje. Pogodni kontrolni elementi za transkripciju i translaciju uključene sekvence kodiranja mogu se obezbediti za kodirajuću sekvencu DNK. Kao stoje dobro poznato, sada su dostupni ekspresioni •sistemi koji su kompatibilni sa raznim domaćinima, uključujući prokanotske domaćine kao što su bakterije i eukariotske domaćine kao što su kvasci, ćelije biljaka, ćelije insekata, ćelije sisara, ptičje ćelije u slično.

Ćelije koje eksprimiraju receptor se tada stavljaju u kontakt sa testiranim jedinjenjem da bi se posmatralo vezivanje, ili stimulacija ili inhibicija funkcionalnog odgovora.

Alternativno, mogu se za merenje vezivanja jedinjenja koristiti izolovane ćelijske membrane koje sadrže ekspresovani CB1 (ili CB2) recepor.

Za merenje vezivanja mogu se koristiti radioaktivno ili fluorescentno označena jedinjenja. Najčešće korišćena radioaktivno označena kanabinoidna proba je [<3>H]CP55940, koja ima približno isti afinitet za mesta vezivanja CB1 i CB2.

Sledeća analiza uključuje skrining za karabinoidna jedinjenja agoniste CB1 određivanjem odgovora drugog mesendžera, kao što je na primer, merenje receptorom posredovanih promena u putanjama cAMP ili MAP kinaze. Prema tome, takav posupak uključuje ekspresiju CB1 receptora na površini ćlije domaćina i izlaganje ćelije jedinjenju koje se testira. Tada se meri odgovor drugog mesendžera. Nivo nivo odgovora drugog mesendžera biće smanjen ili povećan, u zavisnosti od uticaja testiranog jedinjenja na vezivanje receptora.

Osim direktnog merenja na primer, cAMP nivoa u izloženoj ćeliji, mogu se koristiti ćelije koje su osim transfekcije DNK obeleženog receptora takođe transfektovane drugim DNK obeleženim reporter genom, čija je ekspresija u korelciji sa aktivacijom receptora. U opštem slučaju, ekspresija reporter gena može biti kontrolisana bilo kojim elementom odgovora koji reaguje na promenu nivoa drugog mesendžera. Pogodni reporter geni su na primer, LacZ, alkalna fosfataza, svitac luciferaza i zeleni fluorescentni potein. Principi takvih transaktivacionih analiza su dobro poznati u tehnici i opisani na primer, u Stratova, Ch, Himmler, A. and Czernilofskv, A. P.,Curr. Opin. Biotechnol.6, 574 (1995). Za izbor agonist jedinjenja aktivnih na CB1 receptore, EC50vrednost mora biti < IO"<5>M, prioritetno < IO'<7>M.

Jedinjenja se mogu koristiti kao analgetici u lečenju bola kao što je na primer, peri-operativni bol, hronični bol, neuropatski bol, kancerni bol i bol i grčenje mišoća koji su povezani sa multipl sklerozom.

Kanabionoidni agonisti pronalska mogu takođe potencijalno biti korisni u lečenju drugih poremećaja koji obuhvataju multipl sklerozu, grčenje mišića, inflamaciju, glaukom, mučninu i povraćanje, gubitak apetita, poremećaje spavanja, respiratorne poremećaje, alergije, epilepsiju, migrenu, kardiovaskularne poremećaje, neurodegenerativne poremećaje, traumatske povrede mozga i kap.

Jedinjenja mogu biti takođe korišćena u kombinaciji sa drugim lekovima, na primer analgetskim lekovima kao što su sintetički narkotici i ne-steroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAIDs), uključujući selektivne inhibitore COX-2.

Jedinjenja pronalska mogu biti administrirana ljudima u dovoljnoj količini tokom dovoljno dugog vremena da se ublaže simptomi. Ilustrativno, dozni nivo za ljude može biti u opsegu od 0.001 - 50 mg po kg telesne težine, prioritetno u dozi od 0.01 - 20 mg po kg telesne težine.

Pronalazak može biti ilustovan sledećim Primerima.

Opšte metode

Mikorotalasne reakcije su izvedene korišćenjem Emrys Optomizer™

(Personal Chemistrv) osim ako nije drugačije naznačeno. Brza hromatografija na koloni je izvedena na silika gelu. Polu-preparativna tečna hromatografija visokog pritiska (semi-prep. HPLC) je izvedena koristeći sledeće metode: Metoda (i). Agilent CombiHT (SB-C18, 5 pm) 12 mm ID x 100 mm; 5 - 95% acetonitril-voda tokom gradijenta od 9 minuta; 25 ml/min; pufer 0.1% trifluorosirćetna kiselina, detekcija sa UV na 254 nm.

Metoda (ii). Waters Xterra (RP18, 5 um) 30 mm x 100 mm; 10 - 100% acetonitril-voda tokom gradijenta od 20 minuta; 30 ml/min; pufer 0.1% trifluorosirćetna kiselina, detekcija sa UV na 254 nm.

'H NMR konstante kuplovanja su date u Hz.

Primer 1

1 -( Cikloheksil) metil- 3-( 5-[( dimetilamino) metill [ 1, 2, 4joksadiazol- 3- il) - 7-

metoksi- l//- indoL hidrohloridna so.

Rastvor 7-metoksiindola (45.0 g, 306 mmola) u dimetilformamidu (360 ml)

ohlađen je do 5°C u atmosferi azota i dodan je anhidrid trifluorosirćetne kiseline (60.5 ml, 433 mmola) tokom 20 minuta, održavajući temperaturu ispod 10°C. Smeša je tada mešana na 5-10C tokom 2 h, i zatim sipana u vodu (1600 ml). Dobijena suspenzijaje mesana tokom 15 minuta i talog 7-metoksi-3-f(trifiuorometil)karbonil]-l //-indola profiltriran , i ispran vodom dok nije postao neutralan.

Vlažni talog je suspendovan u 4 M vodenom rastvoru natrijum hidroksida (1700 ml) i zagrevan da refluksuje uz mešanje tokom 2 h. Smeša je ohlađena i isprana dietil etrom (2 x 400 ml). Vodena faza je zakišeljena do pH 1 pomoću 5 M hlorovodonične kiseline i dobijeni talog profiltriran , ispran vodom do neutralnog i sušen da bi se dobila 7-metoksi-l//-indol-3-karboksilna kiselina kao ružičasta čvrsta supstanca (42.7 g). Rastvoru 7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline (42.7 g, 224 mmola) u dimetilformamidu (1250 ml) na 10 °u atmosferi gasovitog azota dodan je natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju, 23.0 g, 575 mmola) u delovima tokom 20 minuta, održavajući temperaturu ispod 10°C. Rashladno kupatilo je uklonjeno i suspenzija mešana tokom 90 minuta. Dodan je cikloheksilmetil bromid (64.7 ml, 464 mmola). Smeša je mešana na 60°C uz mešanje tokom 3 h. Smeša je ohlađena na 10°C i sipana u vodu (3600 ml). Emulzija je isprana dietil etrom (3 x 500 ml). Vodena faza je zakišeljena do pH 1 pomoću 5 M hlorovodonične kiseline i i talog profiltriran , ispran vodom do neutralnog i sušen da bi se dobila l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-34carboksilna kiselina kao bela čvrsta supstanca (55 g). Oksalil hlorid (12.4 g, 97.4 mmola) dodan je u kapima smeši l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/Z-indol-S-karboksilne kiseline (7.0 g, 24.4 mmola) i dihlorometana (150 ml) uz hlađenje smešom led-voda i dobijena smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 sati. Dihlorometan i višak oksalil hlorida su uklonjeni isparavanjem i dobijeni ostatak mešan sa dihlorometanom (150 ml). Kroz dobijenu smešu je provođen gasoviti amonijak tokom 30 minuta uz hlađenje u kupatilu led-voda. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu, zatim je dobijena čvrsta faza mrvljena uzastopno sa 0.5 M hlorovodoničnom kiselinom, 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata i vodom, zatim sušena pod sniženim pritiskom da bi se se dobio amid l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksiIne kiseline (5.1 g) kao brapn čvrsta supstanca.

Smeši amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-li/-indol-3-karboksilne kiseline (4.1 g, 14.3 mmola), trietilamina (11.6 g, 115 mmola) i 1,4-dioksana (250 ml) dodan je u kapima anhidrid trifluorosirčetne kiseline (12.0 g, 57.1 mmol) uz hlađenje smešom led-voda. Dobijena smeša je mešana n sobnoj temperaturi tokom 12 h. Dodana je voda i dobijena smeša koncentrovana u vakumu. Dobijenom ostatku dodna je voda, i smeša ekstrahovana dihlorometanom (4 x 300 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani 5% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 10% (zapr./zapr.) etil acetata u n-heptanu da bi se dobio l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karbonitril kao kristalna supstanca (2.48 g).

Hidroksilamin hidrohlorid (966 mg, 13.9 mmola) je dodan smeši 1-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/f-indol-3-karbonitrila (24.8 g, 9.24 mmola), trietilamina (1.41 g, 13.9 mmola) i etanola (50 ml), zatim je dobijena smeša mešana na refluksu tokom 20 h. Postoje ohlađena do sobne temperature, reakciona smeša je koncentrovana u vakumu. Dobijeni ostatak je pomešan sa vodom (150 ml), pH doveden na 10 dodatkom vodenog rastvora natrijum hidroksida i ekstrahovan dihlorometanom (4 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad magnezijum sulfata i konentrovani u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 10% (zapr./zpr.) acetona u dihlorometanu da bi se dobio l-(cikloheksil)metil-iV-hidroksi 7-metoksi-li/-indol-3-karboksamidin (940 mg).

Molekularna sita (4A, sprašena, 200 mg) dodana su suspenziji 1-(cikloheksil)metil-/V-hidroksi 7-metoksi-l/f-indol-3-karboksamiđina (250 mg, 0.829 mmola) u tetrahidrofuranu (6 ml) u atmosferi azota, i smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 30 minuta. Dodan je natrijum hidrid (60% suspenzija u ulju, 36 mg, 0.900 mmola), pa je dobijena smeša mešana na 60°C tokom 20 min. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i smeši dodan A^/V-dimetilglicin metil estar

(194 mg, 1.66 mmola). Dobijena smeša je mešana na refluksu tokom 2 h i zatim koncentrovana u vakumu. Dobijeni ostatak je mešan sa dihlorometanom (200 ml), isprn sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata, sušen iznad magnetijum sulfata i koncentrovan u vakumu. Dobijeno ulje je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0.6% (zapr./zapr.) matnola u dihlorometanu da bi se dobio ulje. Ovo ulje je rastvoreno u izopropanolu (3 ml), zatim je rastvoru dodan hlorovodonik (IM rastvor u dietil etru, 3 ml). Dovijena smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (1:1 hidrohloridna so)(66mg).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 0.96-1.30 (5H, m), 1.52-1.94 (6H, m), 3.13 (6H, s), 3.97 (3H, s), 4.30 (2H, d,J6.8),4.83 (2H, s), 6.81 (IH, d,J8.0),7.13 (IH, dd,JS. 0,8.0), 7.71 (IH, d,J8.0), 7.85 (IH, s). EsIMS: m/z 369.2 [M+H]<+>.

Primer 2

Metoda Primera 1 je zatim korišćcna da bi se dobila sledeća jedinjenja, koristeći alternativne sintetičke ili komercijalne estre amino kiselina umestoN, N-dimetilglicin metil estra.

Metode za sintezu intermedijara estara amino kiselina

Metoda A

Benzil bromoacetat (500 mg, 2.18 mmola) dodan je smeši pirolidina (171 mg, 2.40 mmola) i natrijum karbonata (254 mg, 2.40 mmola) u tetrahidrofuranu (7 ml). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 sati, zatim koncentrovana u vakumu. Ostatak je pomešan sa vodom (200 ml) i ekstrahovan dihlorometanom (3 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentovani u vakumu. Prečišćavanje brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10%

(zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu dalo je benzil estar pirolidin-l-il sirćetne kiseline (230 mg, 1.05 mmola).

Metoda B

Metil bromoacetat (199 ul, 2.10 mmola) dodan je smeši (<S)-2-metoksimetil pirolidina (268 u.1, 2.17 mmola), kalijum karbonata (319 mg, 2.31 mmola) i natrijum jodida (315 mg, 2.10 mmola) u acetonitrilu. Smeša je izložena mikrotalasnom zračenju tokom 5 minuta na 160°C, zatim razdeljena između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je zatim ekstrahovan dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Prečišćavanje brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu dalo je metil estar (5)-(2-metoksimetil-pirolidin-l-il) sirćetne kiseline (133 mg, 0.71 mmol).

Metoda C

Rastvoru sumporne kiseline (3.5 ml, 65.3 mmola) u metanolu (45 ml) dodaan je D-prolin (10.0 g, 86.9 mmola). Smeša je refluksovana uz mešanje tokom 18 h. Rastvor je zatim ohlađen na 0°C i neutralisan dodatkom vodenog rastvora kalijum karbonata (2.5 M; 10 ml). Dodan je formaldehid (37% rastvor u vodi; 11 ml, 136 mmola) i smeša mešana na 0°C tokom 15 minuta. Dodan je natrijum borohidrid (1.6 g, 42.3 mmola) na 0°C i smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 3 h. Talog je profdtriran i filtrat razdvojen između dihlorometana i vode. Izolovani vodeni sloj je podešen na pH iO koristeći čvrsti natrijum karbonat i ekstrahovan dihlorometanom. Sakupljeni organski slojevi su sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu da bi se dobio sirovi metil estar (R)-l-metilpirolidin-2-karboksilne kiseline (13.13 g).

Deo ovog sirovog proizvoda (5.0 g) je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-2% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobio metil estar (R)-l-metilpirolidin-2-karboksilne kiseline (1.30 g).

2A:l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-{ 5-[( pirolidin- l- il) metil1 -

n, 2, 41oksadiazol- 3- il)- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi Primera 1, koristeći benzil estar pirolidin-l-il sirćetne kiseline, pripremljen prema Metodi A. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 0.98-1.31 (5H, m), 1.54-1.94 (6H, m), 2.10-2.24 (4H, m), 3.46-3.74 (4H, m), 3.97 (3H, s), 4.30 (2H, d,77.2),4.86 (2H, s), 6.81 (IH, d, J8.0), 7.14 (IH, dd,J8.0, 8.0), 7.70 (IH, d, J8.0), 7.84 (IH, s). EsIMS: m/z 395.2 [M+H]<+>.

2B: l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 5- f( iV- etil- jV- izopropilamino) metin -

[ l, 2, 41oksadiazol- 3- il}- 7- metoksi- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar (iV-etil-iV-izopropilamino) sirćetne kiseline, pripremljen prema Metodi A., koristeći metil bromoacetat i /V-etil izopropilamin. EsIMS: m/z 411.1 [M+H]<+>.

2C: l-( Cikloheksil) metil- 7- metQksi- 3-( 5-{[ 6^-( 2- metoksietinamino1metil} -

[ l, 2, 4] oksadiazol- 3- il}- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar[ bis-( 2-metoksietil)amino] sirćetne kiseline, koji j e pripremljen prema Metodi A,, koristeći metil bromoacetat i bis-(2-metoksietiI)amin. EsIMS: m/z 457.5 [M+H]<+>.

2D: l-( Cikloheksil) metil- 3-( 5- n-( dimetilamino) etil] - n, 2, 41oksadiazot- 3- ill-7- metoksi- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar 2-dimetilamino propionske kiseline, koji je pripremljen prema Metodi A., koristeći metil 2-bromopropionat i dietilamin. EsIMS: m/z 383.0 [M+H]<+>.

2E: ( S )- 1 -( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3 { 5- f ( 2- metoksimetilpirolidin- l -

iljmetil] -[ l, 2, 41oksadiazol- 3- il}- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz nasiova je dobijeno koristeći metil estar (5)-(2-metoksimetilpirolidin-l-il) sirćetne kiseline, koji je pripremljen prema Metodi B.. EsIMS: m/z 439.3 [M+H]<+>.

2F: ( R )- l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-{ 5-[( 2- metoksimetilpirolidin- l-iOmetil] -[ l, 2, 4] oksadiazol- 3- iU- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar (i?)-(2-metoksietil-pirolidin-l-il) sirćetne kiseline, koji je pripremljen prema Metodi B, koristeći{ R)-( 2-metoksimetil-pirolidin.

EsIMS: m/z 439.1 [M+H]<+>. [a]D<22>+21.6° (c=0.8 mg/ml u hloroformu)

2G( R )- l-( Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3- r5-( l- metilDirolidin- 2- im -

f 1. 2, 41oksadiazol- 3- il}- lH- indol hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar (.R)-(l-metil-pirolidin-2-karbonske kiseline, koji je pripremljen prema Metodi C.

EsIMS: m/z 395.0 [M+H]<+>. [a]D<22>+50.1° (c=1.70 mg/ml u hloroformu)

2H: ( S )-l-( Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3- r5-( l- metilpirolidin- 2- ini -

| r. 2, 4] oksadiazol- 3- il}- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći metil estar (5)-(l-metil-pirolidin-2-karbonske kiseline, koji je pripremljen prema Metodi C, koristeći L-prolin umesto D-prolina.

EsIMS: m/z 395.0 [M+H]<+>. [a]D<22->51.7° (c=1.35 mg/ml u hloroformu).

21: l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-[ 5-( l- metilpirolidin- 2- il) j -

r 1, 2, 4] oksadiazol- 3- il>- 1 H- indoU hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 1, koristeći etil 1-metil pipekolinat umesto metil estra A^A^-dimetilglicina.

EsIMS: m/z 409.3 [M+H]<+>

Primer 3

l-( Cikloheksil) metil- 3-[( 5- aminometil) - ri, 2, 41oksadiazol- 3- il1- 7- metoksi- lH-

indol, hidrohloridna so

Molekulska sita (4A, sprašena , 300 mg) dodana su suspenziji 1-(cikloheksil)metil-A<f->hidroksi 7-metoksi-l//-indol-3-karboksamidina(500 mg, 1.66 mmola) u tetrahidrofuranu (10 ml), i dobijena smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 30 minu. Dodan je natrijum hidrid (60% suspenzija u ulju, 100 mg, 2.55 mmola) i dobijena smeša mešana na 65 °C tokom 20 min. Reakciona smeša je ohiauena do sobne temperature i ovoj smeši dodan A'-Hoc-glicinN-hidroksisukcinimid estar (871 mg, 3.32 mmola). Dobijena smeša je zagrevana da refluksuje uz mešanje tokom 2 h, a zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Dodan je vodeni rastvor natrijum hidroksida (4 M, 5 ml) i dobijena smeša mešana tokom 14 h. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu, pa je zatim dobijeni ostatak pomešan sa vodom (200 ml). Dobijena smeša je ekstrahovana dihlorometanom (4 x 200 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad magnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeno ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0.4% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobio terc-butilil estar ({3-[l-(cikloheksil)-metil-7-metoksi-lH-indol-3-il][l,2,4]oksadiazoI-5-il}metiI)karbaminske kiseline (125 mg).

Smeša terc-butilil estra ({3-[l-(cikloheksil)-metil-7-metoksi-lH-indol-3-il][l,2,4]oksadiazol-5-iI}metil)karbaminske kiseline (110 mg, 0.25 mmola) i trifluorosirćetne kiseline (4 ml) mešana je na sobnoj temperaturi tokom 1.5 h. Reakciona smeša je pažljivo sipana u 5% vodeni rastvor natrijum karbonata (200 ml) i dobijena smeša ekstrahovana dihlorometanom (4 x 200 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad magnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeno ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni eluiranjem sa 1.5% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobila slobodna baza jedinjenja iz naslova kao žuto ulje. Ovo ulje je rastvoreno u dietil etru, pa je zatim rastvoru dodan hlorovodonik (IM rastvor u dietil etru, 3 ml). Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hlorobodonična so (71 mg).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 8 0.98-1.29 (5H, m), 1.52-1.78 (5H, m), 1.79-1.94 (IH, m), 3.98 (3H, s), 4.31 (2H, d, 77.2), 4.55 (2H, s), 6.81 (IH, d,JI. 6),7.14 (IH, dd,J7.6, 8.0), 7.72 (IH, d, J8.0), 7.83 (IH, s). EsIMS: m/z 341.1 [M+H]<+>.

Primer4

l-( Cikloheksil) metil- 3-( 5-[( 5- dimetilamino) metil] -[ l, 2, 4" loksadiazol-3-il}-7-fluoro- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 1, koristeći 7-fluoroindol umesto 7-metoksiindoIa. EsIMS: m/z 357.3 [M+H]<+>, 247.4

Primer 5

7- Hloro- l-( cikloheksil) metil- 3-{ 5-[( 5- dimetilamino) metil] -[ l, 2, 4] oksadiazol-3- il>- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 1, koristeći 7-hloroindol umesto 7-metoksiindola. EsIMS: m/z 375.1, 373.1 [M+H]<+>

Primer 6

l-( Cikloheksil) metil- 3-( 5-{ fN- izopro pil- N-( 2- metoksietil) amino1metil} -

[ 1. 2. 41oksadiazol- 3- il)- 7- metoksi- lH- indol, hidrohloridna so

Gasoviti hlorovodonik je propuštan, tokom 30 min, kroz hlađeni (0°C) rastvor l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indol-3-karbonitrila (pripremljenog kao što je opisano u Primeru 1; 3.15 g, 11.0 mmol) u metanolu (200 ml). Dobijena smeša je ostavljena da stoji 72 h pre nego što je koncentrovana, za dve trećine, u vakumu. Kristalizacija proizvoda je postignuta dodatkom dietil etra, i dobijena čvrsta supstanca je sakupljena filtriranjem da bi se dobio metil estar l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indol-3-karboximidinske kiseline kao hidrohloridna so . Metil estar 1-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indol-3-karboximidinske kiseline, hidrohloridna so, (0.10 g, 0.297 mmola), hidrazin hidrat (0.289 ml, 5.94 mmola), aluminijum hlorid (39.6 mg, 0.297 mmola) i toluen (18 ml) su kombinovani i smeša izložena mikrotalasnom zračenju tokom 60 min na 120 °C. Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu, i još dva puta ponovo rastvorena u toluenu i koncentrovana u vakumu. Dobijeni ostatak je suspendovan u sneši toluen/acetonitril (12/1) (19.5 ml) i dodan je hloroacetilhlorid (0.118 ml, 1.49 mmola), pre nego stoje smeša izložena mikrotalasnom zračenju tokom 12 min na 120 °C. Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu, i ponovo rastvorena u acetonitrilu (3 ml). Dodani su /V-(2-metoksietil)-izopropilamin (0.068 ml, 0.446 mmola), kalijum karbonat (45.2 mg, 0.327 mmola) i natrijum jodid (44 mg, 0.297 mmola) i smeša izložena mikrotalasnom zračenju tokom 5 min na 160 °C pre nego stoje ostavljena da stoji 72 h, a zatim koncentrovana u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 2.5% - 5% (zapr./zapr.) metanolom u dihlorometanu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao hidrohloridna so (46 mg). 'H NMR (400 MHz, CD3OD): 0.95-1.12 (2H, m), 1.13-1.24 (3H, m), 1.50 (6H, s (br)), 1.55-1.73 (5H, m), 1.79-1.93 (IH, m), 3.34-3.50 (5H, m), 3.70-3.99 (6H, m), 4.24 (2H, d,J6A), 4.67(2H, s (br)), 6.70 (IH, d,J7. 7),7.16 (IH, t, J7.7), 7.95 (IH, d,J 7.7),8.02 (IH, s (br)); EsIMS: m/z 440.3 [M+H]'.

Primer7

l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 5- rdietilamino) metil1 - n, 2. 4jtiadiazol- 3- il}- 7-

metoksi- lH- indol, hidrohloridna so

Suspenziji amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indoI-3-karboksilne kiseline (pripremljenog od 7-metoksiindola kao što je opisano u Primeru 1; 4.0 g. 14 mmola) u tetrahidrofuranu (120 ml) dodan je hlorokarbonilsulfenil hlorid (2.4 ml, 28.4 mmola) i reakciona smeša zagrevana na refluksu 15 min i ostavljena da se ohladi. Rastvarač i višak reagensa su zatim uklonjeni u vakumu da bi ostao 5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol)-[l,3,4]-oksatiazol-2-on (5.2 g, 14.4 mmola) kao ružičasta čvrsta supstanca.

Suspenziji 5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol)-[l,3,4]-oksatiazol-2-ona (1.0 g, 2.77 mmola) u w-ksilenu (15 ml) dodan je etilcijanoformat (2.74 ml, 27.7 mmola) i reakcija izložena mikrotalasnom zračenju na 160 °C tokom 10 min koristeći Emrys™ Optimizer EXP: Reakcija je ponovljena tri puta na istoj skali, kombinovana

i prečišćena brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-50% (zapr./zapr.) dihlorometana u heptanu da bi dala etil estar 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol)-[l,2,4]tiadiazol-5-karboksilne kiseline (4.38 g, 11 mmola) kao belu čvrstu supstancu.

Hladnom rastvoru (led/metanol kupatilo) etil estra 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol)-[l,3,4]tiadiazol-5-karboksilne kiseline (4.0 g, 10 mmola) u tetrahidrofuranu (80 ml) i metanolu (80 ml) dodan je u delovima natrijum borohidrid. Reakcija je mešana dodatnih 20 minuta i zatim zakaljena sa 1 M hlorovodoničnom kiselinom (20 ml). Metanol i tetrahidrofuran su uklonjeni u vakumu i dodani dihlorometan (200 ml) i 2 M hlorovodonična kiselina (50 ml). Organske faze su razdvojene i isprane zasićenim rastvorom soli (50 ml), sušene iznad magenzijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50% (zapr./zapr.) dietil etra u heptanu da bi se dobio [3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-il]-metanol (3.15 g, 8.8 mmola) kao lako ružičasta čvrsta supstanca.

Hladnom rastvoru (led/metanol kupatilo) [3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol)-[l,2,4]tiadiazol-5-il]-metanola (2.3 g, 6.4 mmola) u dihlorometanu (150 ml) dodan je metansulfonil hlorid (0.595 ml, 7.68 mmola) i trietilamin (1.16 ml, 8.32 mmoia) jedan za drugim. Reakcija je ostavljena da se meša 10 min i zatim sipana u levak za razdvajanje. Organske faze su isprane sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 100 ml), zasićenim rastvorom soli (100 ml), sušene iznad magnezijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu da bi sedobio 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-ilmetil estar metansulfonske kiseline (2.9 g, 6.7 mmola) koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-ilmetil estra metansulfonske kiseline (93 mg, 0.2 mmola) u tetrahidrofuranu (1 ml) dodan je dietilamin (0.22 ml), 2.13 mmola) i reakcija izložena mikrotalasnom zračenju na 160 °C tokom 15 min. Reakcijaje sipana u levak za razdvajanje i razblažena dinlorometanom (40 ml). Sakupljene organske faze su isprane sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 20 ml), zasićenim rastvorom soli (2 x 20 ml), sušene iznad magnezijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (54 mg, 0.13 mmola) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu i dodan hlorovodonik (2 M rastvor u dietil etru; 1.0 ml, 2.0 mmola). Smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so. 'HNMR (400 MHz, CD3OD): 0.95-1.12 (2H, m), 1.16-1.27 (3H, m), 1.45 (6H,t,J7), 1.55-1.63 (2H, m), 1.63-1.8 (3H, m), 1.8-1.95 (IH, m), 3.28-3.32 (4H, m), 3.97 (3H, s), 4.3 (2H, d,JI), 4.96(2H, s), 6.79 (IH, d, J8), 7.13 (IH, t, J8), 7.95 (IH, s), 8.04 (IH, d,/8); EsIMS: m/z413.1 [M+H]<+>.

Primer 8

Metod Primera 7 je dalje korišćen da bi se dobila sledeća jedinjenja:

8A. ( l- Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3-( 5-{[ 6i5-( 2- metoksietil) amino] metil|- [ 1. 2, 4]- tiadiazot- 3- iI]- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći bis-(2-metoksietil)amin umesto dietilamina. EsIMS: m/z473.1 [M+H]<+.>

8B. ( 1 - Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3-( 5-( Kpirolidin- 1 - iDmetiU-[ 1. 2. 41-

tiadiazol- 3- ill- lH- indol. hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći pirolidin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 411.1 [M+H]<+>, 342.0.

8C. ( l- Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3-{ 5-[( 2- metilpiperidin- l- il) metil1-[ 1. 2, 4]- tiadiazol- 3- iU- lH- indol. so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći 2-metilpiperiđin umesto dietilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [Metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 439.3

[M+H]<+>.

8JD. ( 1 - Cikloheksinmetil- 3-( 5-{ riV-( 2- hidroksietin- iV- metilaminolmetil)-rE2, 41- tiadiazol- 3- il1- 7- metoksi- lif- indoK hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći (2-hidroksietil)metilamin umesto dietilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [Metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 415.3 [M+H]<+>, 328.3.

8E. ( l- Cikloheksinmetil- 7- metoksi- 3-( 5-{ rAr-( 2- metoksietilV//-

metilaminojmetiU- [ l, 2, 4]- tiadiazol- 3- ir|- lH- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći AX2-metoksietil)-./V-metilamin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 429.4 [M+H]<+>.

Primer 9

1 -( Cikloheksil) metil- 3-( 5- {[1 -( djetilaminoletilH 1. 2. 41- tiadiazol- 3- il} - 7-

metoksi- li/- indok hidrohloridna so

Hladnom rastvoru (suvi led aceton kupatilo) etil estra 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-karboksilne kiseline (500 mg, 1.3 mmola) u dieti atru (50 ml) dodan je rastvor metil magnezijum bromida (0.52 ml, 3 M u dietil etru, 1.56 mmola) i reakcija mešana tokom 15 minuta, potom je dodan dodatni deo rastvora metil magnezijum bromida (0.25 ml, 3M u dietil etru, 0.75 mmola) i reakcija mešana 5 minuta, Reakcija je tada zakaljena zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida (5 ml) i ostavljeno da se reakija zagreje do sobne temperature. Reakciona smeša je sipana u levak za razdvajanje i organske faze isprane vodom (20ml). Vodeni sloj je tada ponovo ispran sa dietil etrom (20 ml). Sakupljeni organski slojevi su sušeni iznad magnezijum sulfata, filtrirani i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeni ostatak je tada prečišćen brzom hromatografijom na koloni da bi se dobio l-[3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/7-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-il]-etanon (170 mg, 0.46 mmola), kao žuta čvrsta supstanca.

Rastvoru l-[3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-il]-etanona (90 mg, 0.24 mmola) u acetonitrilu dodan je dietilamin (0.248 ml, 2.4 mmola) i sirćetna kiselina (0.137 ml, 2.4 mmola) i reakciona smeša mešana 30 minuta. Ovoj reakciji je dodan cijanoborohidrid na polimeru (204 mg, nanaeto 2.35 mmolg"', 0.48 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150 °C tokom 10 minuta. Reakciona smeša je filtrirana kroz 5 g Strata™ SCX giga cev. Cev je isprana metanolom i zatim eluirana sa 2 M amonijakom u metanolu. Metanolni amonijačni rastvor je uparen i dobijeni ostatak prečišćen brzom hromatografijom na koloni da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao slobodna baza (62 mg, 0.145 mmola). Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu (1 ml) i dodana je 2M HCI u dietil etru (1 ml, 2 mmola), višak reagensa i rastvarač su uklonjeni u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so.

'H NMR (400 MHz, CD3OD): 1.0-1.2 (2H, m), 1.16-1.26 (3H, m), 1.38-1.5 (6H, m), 1.55-1.78 (511, m), 1.82-1.94 (4H, m), 3.32-3.68 (4H, m), 3.97 (3H, s), 4.3 (2H,d, 77.5), 5.36-5.48 (IH, m), 6.8 (IH, d, J8), 7.14 (IH, t, 77.5), 7.94 (IH, s), 8.02 (IH, d, 78); EsIMS: m/z 427.4 [M+H]<+>, 328.4.

Primer 10

l-( Cikloheksil) metil- 3-( 5-( r l-( dietilamino) etill-[ l, 2, 41- tiadiazol- 3- iU - 7-fluoro- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova pripremljeno je prema metodi iz Primera 7, koristeći amid l-cikloheksilmetil-7-fluoroil//-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljen od 7-fluoroindola) i koristeći dietilamin. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 401.3 [M+H]<+>.

Primer 11

7- Hloro- 1 -( cikloheksiI1metil- 3- { 5- r( pirolidin- 1 - iljmetilH 1, 2, 41tiadiazot- 3-

il}- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova pripremljeno je prema metodi iz Primera 7, koristeći amid 7-hloro-l-cikloheksilmetil-l//-indol-34carboksilne kiseline (pripremljen od 7-hloroindola) i koristeći pirolidin umesto dietilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 417.3, 415.3 [M+H]<+>.

Primer 12

l-(, Cikloheksinmetil- 7- etil- 3-( 5- r( pirolidin- l- inmetil1- n. 2, 41tiadiazol- 3- il|-1/ f- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova pripremljeno je prema metodi iz Primera 7, koristeći amid 1 -cikloheksiImefil-7-etil-l//-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljen od 7-etilindola) i koristeći pirolidin umesto dietilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 409.3 [M+H]<+>.

Primer 13

( i?)- 3- Cikloheksil- 6-{ 5- irdietilmino) metin- rL2, 41- tiadiazol. 3- ill - 2, 3-

dihidropirolon, 2, 3- iffe1- l, 4- benzoksazin, hidrohloridna so

Smeši (#)-jV-Boc-2-cikloheksiletenolamina ( dobijenog kao što je opisano za( S)enantriomer, Luly et al,J. Org Chem.52 1487-1492, 1987; 29.4 g, 94.5 mmola) i trifenilfosfina (37.2 g, 141.8 mmola) u toluenu (150 ml) na 0°C dodan je diizopropil azodikarboksilat (19.5 ml, 99.2 mmola). Posle mešanja tokom 1 h, dodan je smeši na 0 °C, 2-bromofenoI (12.1 ml, 104.0 mmola). Reakciona smša je mešana 2 h na 0°C i 20 h na sobnoj temperaturi. Dobijena smeša je razdvojena između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi si isprani sa 2 N rastvorom natrijum hidroksida i zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio(7?)-2-(2-fe/*c-butoksikarbonilamino-2-cikloheksiletoksi)bromobenzen (12.80 g, 32.1 mmola).

Smeša (i?)-2-(2-/erc-butoksikarbonilamino-2-cikloheksiIetoksi)bromobenzena (500 mg, 1.26 mmola), tetrakis(trifenilfosfin)paladijuma (0) (146 mg, 0.126 mmola) i natrijum terc-butoksida (181 mg, 1.88 mmola) u toluenu (4.0 ml) izložena je mikrotalasnom zračenju tokom 10 min na 120 °C. Dobijena smeša je razdvojena između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-17% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio(K)-4-terobutoksikarbonil-3-cikloheksil-3,4-dihidro-2//-l,4-benzoksazin (270 mg, 0.85 mmola). Ova reakcija je ponovljena 13 puta na istoj skali da bi se dobio isti intermedijar (ukupno 3.98 g, 12.5 mmola).

Smeša (i?)-4-ferc-butoksikarbonil-3-cikloheksil-3,4-dihidro-2/7-l,4-benzoksazina (3.98 g, 12.5 mmola), 5 N hlorovodonične kiseline (10 ml) i etanola (10 ml) je mešana na 70°C tokom 50 min. Etanol je uklonjen u vakumu i ostatak razdvojen između dihlorometana i 2 N rastvora natrijum hidroksida. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani da bi se dobio( R)- 3-cikloheksil-3,4-dihidro-2//-l,4-benzoksazin (2.72 g, 12.5 mmola).

(i?)-3-cikloheksil-3,4-dihidro-2//-l,4-benzoksazin (2.72 g, 12.5 mmola) je rastvoren u/V,jV-dimetilformamidu(20 ml) i dodan je rastvor natrijum nitrita (949 mg, 13.8 mmola) u vodi (3.0 ml) na 0°C. Zatim, dodana je 5 N hlorovodonična kiselina (6.0 ml) na 0°C. Reakciona smeša je mešna na 0°C tokom 1 h, zatim razdeljena između etil acetata i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Dobijeni ostatak je rastvoren u dietil etru (50 ml) i dodan je litijum aluminijum hidrid u tetrahidrofuranu (1.0 M; 9.51 ml, 9.51 mmola) na 0°C. Reakciona smeša je mešana na 0°C jedan sat, pa zatim zakaljena ledenom vodom. Smeši je dodan je etil acetat i smeša filtrirana kroz Celit, pa talog ispran etilacetatom. Filtrat je razdvojen i vodeni sloj ekstrahovan etil acetatom.. Sakupljeni organski slojevi su isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-17%o (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio (ft)-4-amino -3-cikloheksil-3,4-dihidro-2#-l,4-benzoksazin (1.47 g, 6.33 mmola).

Rastvoru (i?)-4-amino -3-cikloheksil-3,4-dihidro-2//-l,4-benzoksazina (1.47 g, 6.33 mmola) u etanolu (40 ml) dodan je etil piruvat (882 mg, 7.59 mmola). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 15 min. Reakcionoj smeši je dodana sumporna kiselina (10% (zapr./zapr. u etanolu, 8.0 ml). Reakciona smeša j refluksovana tokom 2 h. Smeša je ohlađena do sobne temperature i razdeljena izmađu etil acetata i rastvora natrijum karbonata. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10%

(zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio etil (R)-3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-<5ef]-l,4-benzoksazin-5-karboksilat (1.49 g, 4.76 mmola).

Rastvoru etil (ft)-3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-^e]-l,4-benzoksazin-5-karboksilata (1.49 g, 4.76 mmola) u etanolu (50 ml) dodan je 4 N natrijum hidroksid (5.94 ml, 23.8 mmola). Smeša je mešana na 70 °C tokom 40 min. Etanol je uklonjen u vakumu, otatak je neutralisan sa 2 N hlorovodoničnom kiselinom, i razdvojen između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je rastvoren u hinoiinu (20 ml), zatim je dodan bakarni prah (453 mg, 7.13 mmola). Smeša je mešana na 210°C tokom 1 h. Smeši su dodani na sobnoj temperaturi etil acetat i voda, i smeša filtrirana kroz tampon od Celita, pa talog ispran etil acetatom. Filtrat je zakišeljen sa 5 N hlorovodoničnom kiselinom i razdvojen. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i sakupljeni organski slojevi isprani sa 1 N hlorovodoničnom kiselinom i zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio( R)- 3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-t/e]-l,4-benzoksazin (984 mg, 4.08 mmola).

Rastvoru (i?)-3-cikIoheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-cfe]-l,4-benzoksazina (600 mg, 2.49 mmola) u A^A^-dimetilformamidu (5.0 ml) na 0°C dodan je anhidrid triflruorosirćetne kiseline (0.311 ml, 2.73 mmola). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 5 h, zatim razdvojena između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-25% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobio (i?)-3-cikloheksil-6-trifluorometilkarbonil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-ć/e]-l,4-benzoksazin (628 mg, 1.86 mmola).

Rastvoru (7?)-3-cikloheksil-6-trifluorometilkarbonil-2,3-dihidropirolo [1,2,3-fife]-l,4-benzoksazina (628 mg, 1.86 mmola) u 1,4-dioksanu (20 ml) dodan je 4 N NaOH (5.0 ml) Smeša je refluiksovana tokom 42 h, zatim zakišeljena do pH 1 koristeći 5 N HC1 i razdvojena između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovanida bi se dobila( R)- 3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-<ie]-l,4-benzoksazin-6-karboksilna kiselina (572 mg). Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 7, koristeći amid( R)-3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-de]-l,4-benzoksazin-64carboksilne kiseline (pripremljen od (K)-3-cikloheksil-2,3-dihidropiroIo [l,2,3-cfe]-l,4-benzoksazin-6-karboksilne kiseline umesto od amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/Y-indol-3-karboksilne kiseline. EsIMS: m/z 411.0 [M+H]<+>. [a]D<22>-30.7° (c=l .50 mg/ml u hloroformu).

Primer 14

Sledeća jedinjenja su dobijena prema metodi iz Primera 7, koristeći amid 7-fluoro-(i-(tetfahiđrbpIran-4-il)rhetiI lH-indol-3-karboksilne kiseline umesto amida 1-(cikloheksiI)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline.

Amid 7-fluoro-(l-(tetrahidropiran-4-il)metil l#-indoI-3-karboksilne kiseline je pripremljen prema metodi iz Primera 1, koristeći 7-fluoroindol umesto 7-metoksiindola i tetrahidropiran-4-ilmetiI estar toluen-4-sulfonske kiseline umesto cikloheksilmetil bromida.

Metoda za sintezu intermedijara tetrahidropiran- 4- ilmetil estra toluen- 4-sulfonske kiseline

p-Toluensulfonil hlorid (29.7 g, 157 mmola) je dodan u delovima smeši tetrahidro-2H-piran-4-il-metanola (20.0 g, 172 mmola) i piridina (25.2 ml, 313 mmola) u dihlorometanu (200 ml). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 17 h, zatim zakaljena vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (2 M; 100 ml). Slojevi su razdvojeni i vodeni sloj ekstrahovan sa dihlorometanom (2 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni i koncentrovani u vakumu. Rekristalizacija iz smeše dihlorometamheptan (5:1) daIajetetrahidropiran-4-ilmetil estar toluen-4-sulfonske kiseline. Matični rastvor je dalje prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa 50% dihlorometana u n-heptanu da bi se dobila dodatna količina tetrahidropiran-4-ilmetil estra toluen-4-sulfonske kiseline (ukupan prinos 41.6 g, 154 mmola).

14A. 3-( 5- r( dietilamino) metil1- n, 2, 41- tiadiazol- 3- il}- 7- fluoro- l-( tetrahidropiran- 4- il) metil- lH- indol, hidrohl oridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći dietilamin. EsIMS: m/z 403.1

[M+H]<+>.

14B. 7- fluoro- 3-{ 5- rCpirolidin- l- il) metin- n, 2. 41- tiadiazol- 3- ill- 1-( tetrahidropiran- 4- il) metiI- li7- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći pirolidin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 401.0 [M+H]+.

14C. 3-( 5- r( dimetilamino) metin- n, 2, 41- tiadiazol- 3- iU- 7- fluoro- l-( tetrahidropiran- 4- i0metil- l//- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći dimetilamin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 375.0 [M+H]<+>.

Primer 15

Sledeća jedinjenja su dobijena prema metodi iz Primera 7, koristeći amid 7-hloro-(l-(tetrahidropiran-4-il)metil l#-indol-3-karboksilne kiseline umesto amida 1-(cikloneksiljmetil- /-metoksi-1 //-indol-3-karboksilne kiseline.

Amid 7-hloro-(l-(tetrahidropiran-4-il)metil li/-indol-3-karboksilne kiseline je pripremljen prema metodi iz Primera 1, koristeći 7-hloroindoI umesto 7-metoksiindola i tetrahidropiran-4-ilmetil estar toluen-4-sulfonske kiseline umesto cikloheksilmetil bromida.

15A. 7- hloro - 3-( 5- lI7vr- etil- jV-( 2- metoksietil') aminolmetiU- I1. 2. 41- tiadiazol- 3-

il|- l-( tetrahidropiran- 4- inmetil- lJ¥- indol. hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći A<r->etil-7\<r->(2-metoksietiI)amin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 451.0, 449.0 [M+H]<+>.

15B. 7- hloro - 3-{ 5- r( pirolidin- l- inmetill- n, 2, 41- tiadiazol- 3- in- l-( tetrahidropiran- 4- il) metil- li/- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći pirolidin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 419.3, 417.3 [M+H]<+>.

15C. 7- hloro - 3-( 5-{[ Ar- etil- Ar-( 2- hidroksietinamino1metiU- n, 2, 41- tiadiazol- 3-

il}- l-( tetrahidropiran- 4- il) metil- 177- indol

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno koristeći A<r->etil-/Y-(2-hidroksietil)amin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 437.1, 435.1 [M+H]<+>.

Primer 16

l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi - 3-( 4-{ rAr-(2- metoksietil)- Ar- metilamino1-

metil}-[ l, 31- tiazol- 2- il}- l//- indol, hidrohloridna so

Smeša amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/7-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljenog od 7-metoksiindola kao što je opisano u Primeru 1; 5.10 g, 17.8 mmola), Lawesson-ovog reagensa (7.92 g, 19.6 mmola) i toluena (150 ml) mešana je na sobnoj temperaturi tokom 4 dana. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa dihlorometanom da bi se dobio amid l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karbothioinske kiseline (3.58 g). Smeša amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/7<r->indol-3-karbothioinske kiseline (200 mg, 0.66 mmola), 1,3-dihloroacetona (126 mg, 0.99 mmola), i etanola (2.0 ml) je mešana na 60°C tokom 1 h. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak pomešan sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (100 ml). Dobijena smeša je ekstrahovana dihlorometanom (4 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 25% (zapr./zapr.) etilacetata u n-heptanu da bi se dobioi-|4-(hlorometil)tiazol-2-il|-l-(cikloheksil)metil-7-metoksi l//-indol (200 mg).

Smeša 3-[4-(hlorometil)tiazol-2-il]-l-(cikloheksil)metil-7-metoksi l//-indola (100 mg, 0.27 mmola), (2-metoksietil)metilamina (199 mg, 1.33 mmola), 1,4-dioksana (2 ml) i acetonitrila (1 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju tokom 10 min na 160°C. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak pomešan sa vodenim rastvorom natrijum hidroksida (1 M; 50 ml)i ekstrahovan sa dihlorometanom (4 x 50 ml). Organski slojevi su sakupljeni, isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad megnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa etil acetatom da bi se dobila slobodna baza jedinjenja iz naslova kao ulje. Stvaranje hlorovodonične soli je postignuto dodatkom hlorovodonika (IM rastvor u dietil vvtru; 3 ml) rastvoru slobodne baze u dietil etru (15 ml). Smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (95.1 mg)

'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 1.00-1.30 (5H, m), 1.55-1.94 (6H, m), 3.00 (3H, s), 3.32-3.66 (5H, m), 3.80 (2H, t, J5.0), 3.97 (3H, s), 4.29 (2H, d, J7.2), 4.52 (2H, s), 6.81 (IH,d, J8.0),7.16 (IH,dd, J8.0,8.0), 7.62 (IH, s), 7.80 (IH, d, J8.0), 7.85 (IH, s).

EsIMS: m/z 428.1 [M+H]+, 339.0.

Primer 17

Metoda iz Primera 16 je dalje korišćena da se pripreme sledeća jedinjenja koristeći alternativne amine umesto (2-metoksietil)metilamina.

17A l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi - 3-{ 4- Kmorfolin- 4- il) metin - n, 31- tiazol-2- il)- l//- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći morfolin umesto (2-metoksietil)-metilamina. EsIMS: m/z 426.3, [M+H]<+>, 339.1.

17B l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 4-[( 4- hidroksipiperidin- l- il) metill - f l, 3]- tiazol-2- il}- 7- metoksi- l/ 7- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći 4-hidroksipiperidin umesto (2-metoksietil)-metilamina. EsIMS: m/z 440.1, [M+H]<+>, 339.0.

17C l-(Ciklohcksil)metil- 3- f4-{ jA7- izopropil- Ar-( 2- metoksietinaminol1metiU

- ri, 31- tiazol- 2- il)- 7- metoksi- l//- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći Af-izopropil-7V-(2-metoksietil)amin umesto (2-metoksietil)-metilamina. EsIMS: m/z 456.41, [M+H]<+>, 339.1.

17D ^ H- fCikloheksiDnretil) - 3-{ 4- r( 2- hidroksimetilpiroliidin- l- iOmetill -

n, 3]- tiazol- 2- il}- 7- metoksi- l#- indol

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći (S)-(+)-prolinol umesto (2-metoksietil)-metilamina i izolovano kao slobodna baza. EsIMS: m/z 440.1, [M+H]<+>, 339.1+;. [a]D<22->10.0° (c=0.65 mg/ml u hloroformu).

17E l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi - 3-{ 4- r( tiomorfolin- 4- inmetill -\\ 3 ]-tiazol- 2- il}- l/ f- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći tiomorfolin umesto (2-metoksietil)-metilamina. EsIMS: m/z 442.0, [M+H]<+>.

Primer 18

1 -( Cikloheksil) metil- 7- metoksi - 3- { 4-[( pirolidin- 1 - iljmetill 41, 31- tiazol- 2- il} -

l#- indol, hidrohloridna so

Rastvor 2-hloro-2,3-butandiona (0.717 g, 5.95 mmola) u etanolu (3 ml) je dodan u kapima rastvoru amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/7-indol-3-karbothioinske kiseline (pripremljenog kao u Primeru 16; 1.20 g, 3.97 mmola) u etanolu (12 ml) na sobnoj temperaturi, pa zatim dobijena smeša mešana na sobnoj temperaturi 3 dana. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak pomešan sa dihlorometanom (50 ml) i ispran uzastopno vodom i zasićenim rastvorom soli, sušen iznad magnezijum sulfata i koncentrovan u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 33% (zapr./zapr.) etilacetata u n-heptanu da bi se dobio l-{2-[l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l/f-indol-3-iI]tiazol-4-il}etanon kao braon čvrsta supstanca (1.11 g).

Smeša l-{2-[l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-li/-indol-3-il]tiazol-4-il}etanona (100 mg, 0.27 mmola), pirolidina (193 mg, 2.71 mmola), sirćetne kiseline (163 mg, 2.71 mmola) i acetonitrila (2 ml) je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Dodan je makroporozni trietilamonijum metilpolistiren cijanoborohidrid (MP-cijanoborohidrid, naneto : 2.35 mmola/g, 231 mg, 0.543 mmola) i dobijena smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 130 °C 10 min. Smolaje uklonjena filtriranjem, isprana dihlorometanom i filtrat koncentrovan u vakumu. Dobijeni ostatak je pomešan sa 5% vodenim rastvorom natrijum hidroksida (I M, 100 ml) i ekstrahovan sa dihlorometanom (4 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, pa zatim isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad magnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 5% metanola u etilacetatu. Dobijeno ulje je rastvoreno u dietil etru (10 ml) pa je zatim rastvoru dodana hlorovodonična kiselina (1 M rastvor u dietil etru; 3 ml). Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (30.1 mg).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 6; 0.98-1.32 (5H, m), 1.54-2.22 (13H, m), 3.22-3.44 (3H, m), 3.66-3.84 (IH, m), 3.97 (3H, s), 4.29 (2H, d, 77.2), 4.60-4.72 (IH, m), 6.81 (IH,d,77.6),7.15 (IH,dd,77.6,8.0), 7.51 (IH, s), 7.79-7.90 (2H, m). EsIMS: m/z 424.1 [M+H]+, 353.1.

Primer 19

l-( Cikloheksil) metil- 7- fluoro - 3-( 4-{[ W- izopropil- N-( 2- metoksietil) amino]-metil} -[ l, 31- tiazol- 2- il)- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 16, koristeći amid l-(cikloheksil)metil-7-fluoro-l//-indol-3-karboksilne kiseline(pripremljen od 7-fluoroindola) i AMzopropil-A^2-metoksietil)amin. Slobodna bazaje prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 444.3, [M+H]<+>, 327.3.

Primer19A

l-( Cikloheksil) metil- 6- fluoro - 3- r4-( dietilamino) metill - n, 3I- tiazol- 2- il)- l#-

indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 16, koristeći amid l-(cikloheksil)metil-6-fluoro-l/f-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljen od 6-fluoroindola) i dietilamin. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 400.1, [M+H]+, 327.1.

Primer 20

7- Hloro- l-( cikloheksiljmetil- 3-( 4-{{ Ar- izopropil- i\/-( 2- metoksietil') amino]-metiijf -|" i.3j-tiazoi-2-ii)-1 /7-indol. hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 16, koristeći amid 7-hloro-l-(cikloheksil)metil-l/i-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljen od 7-hloroindola) i /V-izopropil-AX2-metoksietil)amin.. EsIMS: m/z 462.3, 460.3 [M+H]<+>, 343.1.

Primer21

l-( Cikloheksil) metil- 7- etil - 3-( 4-{[ AMzopropil- A^ 2- metoksietil) amino1- metiU

-[ l, 3]- tiazol- 2- il)- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 16, koristeći amid l-(cikloheksiI)metiI-7-etil-l//-indol-3-karboksilne kiseline (pripremljen od 7-etilindola) i A<r->izopropil-A<r->(2-metoksietil)amin. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 454.5, [M+H]<+>, 337.3.

Primer 22

Sledeća jedinjenja su dobijena prema metodi iz Primera 16 koristeći amid(/?)-3-cikloheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-<ie]-l,4-benzoksazin-6-karboksilne kiseline (pripremljen od (i?)-3-cikIoheksil-2,3-dihidropirolo [l,2,3-cfe]-l,4-benzoksazin-6-karboksilne kiseline, opisan u Primeru 13), umesto od amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline.

22A. ( j?)- 3- cikloheksil- 6-( 4- rfdietilamino) metill- n, 31- tiazol- 2- il)- 2, 3-

dihidropirolo rL2, 3- Je]- l, 4- benzoksazin, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći dietilamin umesto (2-metoksietil)metilamina.. EsIMS: m/z 410.3 [M+H]<+>, 337.3 [<x]D<22->37.5° (c=1.30 mg/ml u hloroformu).

22B. ( i?)- 3- cikloheksil- 6-( 4- r( iV- etil- Ar- izopropilammo) metill- ri, 31- tiazol- 2-

il)- 2, 3- dihidropirolo [ L2, 3- cfe1- L4- benzoksazin, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristećiAf-etil-AMzopropilamin umesto (2-metoksietil)-metilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 424.3 [M+H]<+>, 337.3; 3 [a]D<22->27.4° (c=1.25 mg/ml u hloroformu).

22C. ( i?V3- cikloheksil- 6-{ 4-[( pirolidin- l- il) metin -[ L31- tiazol- 2- il}- 23-

dihidropirolo [ l, 2, 3- 6fe]- L4- benzoksazin, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći pirolidin umesto (2-metoksietil)-metilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 408.3 [M+H]<+>, 337.3; 3 [a]D<22->32.6° (c=2.15 mg/ml u hloroformu).

22D. ( j?)- 3- cikloheksil- 6-{ 4-[( Af- izopropil- Ar- f2- metoksietil) amino) metilj-[ l, 31- tiazol- 2- il}- 2, 3- dihidropirolo -[ l, 2. 3- tfe]- L4- benzoksazin, so trifluorosirćetne

kiseline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći A^-izopropil-A^-metoksietiOamin umesto (2-metoksietil)-metilamina. Slobodna baza je prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 454.3 [M+H]<+>, 337.3; 3 [a]D22 -58.4° (c=2.09 mg/ml u hloroformu).

22E. (^)- 3- cikloheksil- 6-{ 4- fZ) žW2- metoksietilamino1metil) - ri, 31- tiazol- 2-

il)- 2, 3- dihidropirolo -[ L2, 3- đe1- L4- benzoksazin, so trifluorosirćetne kis eline

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći Z?w-(2-metoksietil)amin umesto (2-metoksietil)-metilamina. Slobodna bazaje prečišćena semi-prep. HPLC [metoda (i)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 so trifluorosirćetne kiseline. EsIMS: m/z 470.3 [M+H]<+>, 337.3; 3 [a]D22 -28.5° (c=1.20 mg/ml u hloroformu).

Primer 23

Sledeća jedinjenja su dobijena prema metodi iz Primera 16 koristeći amid 7-hloro-(l-(tetrahidropiran-4-il)metil -l//-indol-3-karboksilne kiseline umesto amida 1-

(cikloheksil)rnetil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline. Amid 7-hloro-(l-(tetrahidropiran-4-il)metil -l//-indol-3-karboksilne kiseline je pripremljen prema metodi iz Primera 1, koristeći 7-hloroindol umesto 7-metoksiindola i tetrahidropiran-4-ilmetil estar toluen-4-sulfonske kiseline (pripremljen kao što je opisano u Primeru 14) umesto cikloheksilmetil bromida.

23A 7- hloro- 3-{ 4- r( dietilamino) metill-[ U3]- tiazol- 2- iU-( l-( tetrahidropiran-4- il) metil - liZ- indol. hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno korišćenjem dietilamina. EsIMS: m/z 420.0, 418.4 [M+H]<+>, 347.0; 345.0.

23B 7- hloro- 3-{ 4-{[ Ar-( 2- hidroksimetil- AT- izopropilamino1metil) -[ l, 3]- tiazol-2- il}- ( 1 -( tetrahidropiran- 4- il) metil- 1 //- indol

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći. Ar-(2-hidroksimetil)-AT-izopfopiiamin. EsIMS:m/ž448.4 [M+Hf, 347.1; 345.1.

23C 7- hloro- 3-( 4-{[ iV-( 2- etil- A^-( 2- hidroksietil) amino1metil} - n, 31- tiazol- 2-

il}- ( l-( tetrahidropiran- 4- il) metil- l//- indol

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći. Ar-etil-Ar-(2-hidroksietil)amin. EsIMS: m/z 436.3, 434.4 [M+H]<+>, 347.0; 345.0.

23D 7- hloro- 3-( 4-{ r#-( 2- metoksietil- Ar- metilamino1metil} - ri. 31- tiazol- 2- iU-( l-( tetrahidropiran- 4- il) metil - l/ f- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno koristeći. AT-(2-metoksietil)-Ar-metilaminamin. EsIMS: m/z 436.1, 434.1 [M+H]<+>, 347.0; 345.0.

Primer 24

l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 4- r( dimetilamino) metil1- 5- etil} - f 1. 31- tiazol- 2- il)- 7-

metoksi- l/ Z- indol, hidrohloridna so

Natrijum etoksid (0.68 g, 9.94 mmola) dodan je u delovima smeši etildihloroacetata (1.22 ml, 9.94 mmola) i dietil etra (10 ml) uz hlađenje smešom led-voda, i dobijena smeša mešana na 0°C tokom 30 minuta. Zatim je dodan propion-aldehid i ostavljeno da se reakciona smeša polako zagreje do sobne temperature i mešanje nastavljeno tokom 72 sata. Reakciona smeša je tada sipana u vodu (10 ml) i ekstrahovana dietil etrom (2x15 ml). Organski slojevi su sakupljeni, sušeni iznad magnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu da bi se dobio sirovi etil estar 3-hloro-2-okso-pentanske kiseline (1.8 g) koji je korišćen u sledećem stupnju bez daljeg prečišćavanja.

Smeša amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indol-3-karbotionske kiseline (0.227 g, 0.754 mmola) i sirovog etil estra 3-hloro-2-okso-pentanske kiseline (1.34 g, 7.52 mmola) u dimetilformamidu (4 ml) izložena je mikrotalasnom zračenju tokom 25 min na 140°C. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak prečišćen hromatografijom na silika gel koloni eluiranjem sa 25% acetona u heptanu da bi se dobio sirovi etil estar 2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-5-etil-tiazol-4-karboksilne kiseline (0.490 g) Ovaj materijal je korišćen u sledećem stupnju bez daljeg prečišćavanja.

Litijum borohidrid (200 mg, 9.09 mmola) dodan je u delovima smeši etil estra 2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-5-etil-tiazol-4-karboksilne kiseline (490 mg, 1.15 mmola) i tetrahidrofurana (5 ml) uz hlađenje smešom led-voda i reakciona smeša mešana na 0°C tokom 2 h. Reakciona smeša je zakaljena vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (2 M; 2 ml) i vođeni sloj ekstrahovan ša dihlorometanom (2 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu a bi se dobio sirovi proizvod. Hromatografija na silika gel koloni eluiranjem sa 66% etil acetata u heptanu dala je sirovi [2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-5-etil-tiazol-4-il]-metanol (210 mg). Materijal je korišćen u sledećem stupnju bez daljeg prečišćavanja.

Metansulfonilhlorid (90ul, 1.16 mmola) je dodan smeši [2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)-5-etil-tiazol-4-il]-metanola(210 mg, 0.547 mmola), diizopropiletilamina (150 ul, 0.91 mmol) i dihlorometana (5 ml) uz hlađenje smešom led voda i dobijena smeša ostavljena da se polako zagreje do sobne temperature. Mešanje je nastavljeno tokom 22 h. Reakciona smeša je zakaljena sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 ml) i vodeni sloj ekstrahovan dihlorometanom (2 x 100 ml). Organski slojevi su sakupljeni, sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu a bi se dobio sirovi proizvod. Brza hromatografija na koloni eluiranjem sa 10% acetona u n-heptanu dala je 3-(4-hlorometil-5-etil-tiezol-2-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-li/-indol (109 mg). Dietilamin (2.2 M rastvor u tetrahidrofuranu; 0.50 ml) dodan je smeši 3-(4-hlorometiI-5-etil-tiazol-2-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indola (38 mg, 0.095 mmola), kalijum karbonata (16 mg, 0.113 mmola) i natrijum jodida (14 mg, 0.095 mmola) u acetonitrilu (2 ml). Smeša je izložena mikrotalasnom zračenju tokom 5 min na 160°C, pa zatim razdvojena između dihloromenata (20 ml) i 5% vodenog rastvore natrijum karbonata (5 ml). Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom (10 ml) i sakupljeni organski slojevi sušeni iznad magnezijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Dobijeno ulje je rastvoreno u dietil etru, pa je zatim rastvoru dodan hlorovodonik (1 M rastvor u dietil etru; 3 ml). Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (40 mg, 0,089 mmola)

Primer 25

l-( Cikloheksinmetil- 3-( 5- r( dietilamino) metill- 4- metill) - n. 31- tiazol- 2- il)- 7-

metoksi- l/ f- indol, hidrohloridna so

Rastvoru amida l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-lH-indol-3-karbotionske kiseline (604 mg, 2.00 mmola) u EtOH (5.0 ml) dodan je etil 2-hloro-3-oksobutanat (0.332 ml, 2.40 mmola). Smeša je refluksovana tokom 1 h. Posle hlađenja na 0°C, talog je sakupljen filtriranjem da bi se dobio l-cikloheksilmetil-3-(5-etoksikarbonil-4-metiltiazol-2-il) -7-metoksi-l//-indol (505 mg, 1.22 mmola).

Rastvoru l-cikloheksilmetil-3-(5-etoksikarbonil-4-metiltiazol-2-il) -7-metoksi-l/Z-indola (680 mg, 1.65 mmola) u THF (20 ml) dodan je litijum aluminijum hidrid (125 mg, 3.30 mmola) na 0°C. Smeša je mešana na 0°C 1 sat, a zatim zakaljena ledenom vodom i ekstrahovana sa dihlorometanom. Sakupljeni organski slojevi su isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom eluiranjem sa 25-50% (zapr./zapr) etil acetata u heptanu, pa zatim sa 10 % (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobio l-cikloheksilmetil-3-(5-hidroksimetil-4-metiltiazol-2-il) -7-metoksi-l//-indol

(532 mg, 1 44 mmola). Rastvoru l-cikloheksilmetil-3-(5-hidroksimetil-4-metiltiazol-2- iI) -7-metoksi-l//-indola (74 mg, 0.20 mmola) i trietilamina (26 mg, 0.26 mmola) u dihlorometanu (1.0 ml), dodan je metansulfonil hlorid (28 mg, 0.24 mmola). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 40 min i razdeljena između dihlorometana i 5% vodenog rastvora natrijum bikarbonata. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom, pa su potom organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani da bi se dobio sirovi 1-cikloheksilmetil-3- (5-metansulfoniloksimetil-4-metiltiazol-2-il) -7-metoksi-l/f-indol (65 mg, 0.15 mmola). Smeša sirovog l-cikloheksiImetil-3-(5-metansulfoniloksimetil-4-metiltiazol-2-11) -7-metoksi-l/f-indola ( 64 mg, 0.14 mmola), kalijum karbonata (29 mg, 0.21 mmola), natrijum jodida (31 mg, 0,21 mmol) i dietilamina (21 mg, 0.28 mmola) u THF (1.5 ml) i acetonitrilu (1.5 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju tokom 5 min na 160°C. Dobijena smšaje zardvojcna između dihlorometana i vode. Vodeni sloj je

ekstrahovan sa dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli, sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom eluiranjem sa 50-100% (zapr./zapr) etil acetata u heptanu da bi se dobio l-cikloheksilmetil-3-(5-dietilaminometil-4-metiltiazol-2-il) -7-metoksi-1/7-indol (27 mg, 0.064 mmola). Stvaranje hlorovodonične soli je postignuto dodatkom hlorovodonika (1 M rastvor u dietil etru; 1 ml) rastvoru slobodne baze u dietil etru (1 ml) i etanolu (2 ml). Rastvarač je uklonjen u vakumu i talog sušen da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (26 mg, 0.056 mmola)

'H NMR (400MHz, DMSO-d6) 5 0.95 - 1.25 (5H, m), 1.29 (6H, t,77.2),1.40 - 1.52 (2H, m), 1.55 - 1.70 (3H, m), 1.72 - 1.84 (IH, m), 3.10 - 3.25 (4H, m), 3.93 (3H, s), 4.27 (2H, d,77.0),4.56 (2H, d, 75.0), 6.82 (IH, d,77.6),7.14 (IH, t,JI. 6),7.72 (IH, d, 77.6), 8.00 (IH, s), 9.90 (IH, br s); EsIMS: m/z 426.3 [M+H]<+>, 353.1.

Primer 26l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 2-[( dietilamino) metil1 -|" l, 3~|- tiazol- 4- il}- 7- metoksi-

l/ Z- indol, hidrohloridna so

Rastvoru 7-metoksiindola (5.00 g, 34.0 mmola) u dimetilformamidu (50 ml) u atmosferi azota dodan je natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju; 1 50 g, 37.4 mmola). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta pre nego što je dodan bromometilcikloheksan (5.20 ml, 37.4 mmola). Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 42 h i zatim razdeljena između etil acetata (150 ml) i vode (150 ml). Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (150 ml) i sakupljeni organski slojevi isprani zasićenim rastvorom soli (150 ml), sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Sirovi intrmedijar je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr) etil acetata u heptanu da bi se dobio 1-cikloheksilmetil -7-metoksi-l//-indol (7.48 g, 30.7 mmola).

Hloroacetil hlorid (8.66 ml), 109 mmola) je dodan u kapima tokom perioda od 1.5 h mešanom rastvoru piridina (2.20 ml, 27.2 mmola) i l-(cikloheksiol)metil-7-metoksi-17/-indola (6.60 g, 27.2 mmola) u toluenu (50 ml) na 55°C. Dobijena smeša je zagrevana na 55°C još 0.5 h, pa zatim ostavljena da se ohladi do sobne temperature Dodani su voda (60 ml) i metanol (10 ml). Organski sloj je izdvojen i koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio tamno braon ostatak. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 5% (zapr./zapr) etil acetata u n-heptanu.

Dobijena čvrsta supstanca je više puta rekristalisana iz etra da bi se dobio 2-hloro-l-[l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-il]etanon kao bela čvrsta supstanca (1.40

g)<.>

2- hloro-l-[l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-il]etanon (0.73 g, 2.30

mmola) i 2-(terc-butilkarboniloksi)tioacetamid (1.21 g, 6.89 mmola) su suspendovani u etanolu (10 ml) i dobijena smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 10 min koristeći Emrys™ Optimizer EXP. Reakciona smeša je koncentrovana u

vakumu i dobijeni ostatak prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 5% (zapr./zapr) etil acetata u n-heptanu da bi se dobio l-(cikloheksil)metil-7-metoksi

-3-{2-[(ferc-butilkarboniloksi)metil]tiazol-4-il}-l//-indol kao žuto ulje (1.01 g). l-(cikloheksil)metil-7-metoksi -3-{2-[(terc-butilkarboniloksi)metil]tiazol-4-il}-l//-indol (0.92 g, 2-10 mmola) je rastvoren u metanolu (20 ml) i dodan 4 N natrijum hidroksid. Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Reakciona smeša je koncentrovana u vakumu i ostatak stavljen u dihlorometan. Dodana je voda (10 ml) i organski sloj izdvojen. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlorometanom i sakupljeni organski slojevi koncentrovani u vakumu da bi se dobio l-(cikloheksil)-metil-3-[2-(hidroksimetil)tiazol-4-il]-7-metoksi-l//-indol kao bledo narandžasta pena (0.55 g).

Metansulfonil hlorid (175 uJ, 2.25 mmloa) dodanje rastvoru l-(cikloheksil)-metil-3-[2-(hidroksimetil)tiazol-4-il]-7-metoksi-l//-indola (0.40 g, 1.12 mmola) i piridina (182 ul, 2.25 mmola) u dihlorometanu (8 ml). Dobijena smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi. Dodano je još metansulfonil hlorida (87 ul, 1.12 mmola) i mešanje nastavljeno još 0.5 h. Smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni narandžasti ostatak prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa dihlorometanom da bi se dobio 3-[2-(hlorometil)tiazol-4-il]-l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol kao žuto ulje (0.415 g).

3- [2-(Hlorometil)tiazol-4-il]-l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol (0.08 g, 0.214 mmola) i dietilamin (221 ul, 2.14 mmola) su rastvoreni u acetonitrilu (2 ml). Dobijena smeša izložena je mikrotalasnom zračenju tokom 5 min na 100°C. Smeša je koncentrovana u vakumu i dobijeni ostatak prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 33% (zapr./zapr.) etil acetata u n-heptanu. Dobijeni proizvod je stavljen u dietil etar i dodan hlorovodonik (1 M rastvor u dietil etru; 1 ml). Rastvor je koncentrovan u vakumu i dobijena čvrsta supstanca mrvljena sa etrom, pa zatim sušena da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (0.034 g).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 0.99-1.25 (5H, m), 1.43 (6H, t, 77.5), 1.56-1.90 (6H, m), 3.35-3.42 (4H, m), 3.96 (3H, s), 4.27 (2H, d, 77.5), 4.75-4.80 (2H, s, masked by H20 peak), 6.75 (IH, d, 78.0), 7.08 (IH, dd, 78.0, 8.0), 7.64-7.68 (3H, m). EsIMS: m/z 412.1 [M+Hf, 339.0.

Primer 27 l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-{ 2- r( pirolidin- l- il) metil1 - n. 31- tiazol- 4- il>-

l//- indol, hidrohloridna so

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 26, koristeći pirolidin umesto dietilamina. EsIMS: m/z 410.3 [M+H]<+>, 339.1.

Primer 28

l-(Cikloheksil)metil-3-U-|(dimetilamino)metill - ri, 3"|- tiazol- 5- in- 7- metoksi-

l//- indol, hidrohloridna so

Rastvoru l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-karboksilne kiseline (5 g, 17.4 mmola) u dihlorometanu (100 ml) dodan je oksalil hlorid (3.04 ml, 34.8 mmola)

i dobijeni rastvor mešan preko noći. Višak rastvarača i reagensa su uklonjeni isparavanjem Dobijenom ostatku je dodan bakar (I) cijanid (6.2 g, 69.6 mmola), toluen (200 ml) i acetonitril (10 ml) i dobijena smeša zagrevana na refluksu tokom 7 sati. Zatim je dodan još jedan deo bakar (I) cijanida (1.6 g, 17.9 mmola) i reakciona smeša zagrevana na refluksu preko noći. Reakciona smeša je ohlađena i filtrirana kroz tampon od dikalita. Dikalit je ispran sa acetonitrilom i fdtrat uparen da bi ostala crvena čvrsta supstanca. Čvrsta supstanca je prečišćena brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50% (zapr./zapr.) dihlorometana u heptanu da bi se dobio (1-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-oksoacetonitril (4.7 g, 14.7 mmola).

Rastvoru (l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/7-indol-3-il)-oksoacetonitrila (975 mg, 3.29 mmola) u sirćetnoj kiselini (40 ml) u atmosferi azota dodan je 10% paladijum na uglju (90 mg). Reakcija je stavljena u atmosferu vodonika i mešana tokom 14 h. Reakciona smeša je tada filtrirana kroz tampon od dikalita. Dikalit je ispran sa sirćetnom kiselinom i sakupljeni filtrati upareni da bi ostalo crveno ulje. Crveno ulje je stavljeno u dihlorometan (50 ml) i ovome je dodan metilhlorookso-acetat (0.393 ml, 4.28 mmola), pa zatim u kapima V-etildiizopropilamin (1.7 ml, 9.87 mmola). Reakcija je mešana 1 h i sipana u levak za razdvajanje. Organske faze su isprane uzastopno sa 2 M vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (50 ml), 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (50 ml) i zasićenim rastvorom soli (50 ml). Organske faze su sušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i rastvarač uparen u vakumu da bi ostalo braon ulje. Ulje je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 66% (zapr./zapr.) dietiletra u heptanu da bi se dobio metilestar 7V-[(1-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/f-indol-3-il)-2-okso-etil]oksalaminske kiseline (573 mg, 1.48 mmola) kao žuto/braon čvrsta supstanca

Rastvoru metilestra N-[(\-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-2-oksoetiljoksalaminske kiseline (429 mg, 1.11 mmola) u hloroformu (20 ml) dodan je forsfor pentasulfid (538 mg, 1.21 mmola) i reakciona smeša zagrevana na refluksu tokom 3.5 h. Reakciona smeša je ohlađena, sipana u levak za razdvajanje i isprana vodom pa zatim zasićenim rastvorom soli. Organski slojevi su potom sušeni iznad magnezijum surfata, fiitrirani i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijena čvrsta supstanca je prečišćena brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa dihlorometanom da bi se dobio metil estar 5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)tiazol-2-karboksilne kiseline (418 mg, 1.09 mmola) kao braon čvrsta supstanca.

Rastvoru metil estra 5-(l-cikIoheksilmetil-7-metoksi-l/f-indol-3-il)tiazol-2-karboksilne kiseline (418 mg, 1.09 mmola) u metanolu (10 ml) i tetrahidrofuranu (10 ml) dodan je u delovima natrijum borohidrid (83 mg, 2.18 mmola) tokom 2 minuta. Reakcija je mešana još 1 h i zatim zakaljena vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (1 M; 10 ml). Smeša je sipana u levak za razdvajanje, razblažena dihlorometanom (50 ml) i isprana vodom (20 ml). Sakupljeni organski slojevi su sušeni, filtrirani i rastvarač uklonjen u vakumu da bi ostalo žuto ulje. Ulje je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni koristeći 50-100% (zapr./zapr.) dietil etar u heptanu da bi se dobio [5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)tiazol-2il]metanol (308 mg, 0.86 mmola) kao beličasta pena.

Rastvoru [5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)tiazol-2ol]metanol

(308 mg, 0.86 mmola) u dihlorometanu (20 ml) dodan je metansulfonil hlorid (80 ul, 1.03 mmola) pa zatim trietilamin (0.156 ml, 1.12 mmola) Reakciona smešaje mešana 30 minuta, pa zatim sipana u levak za razdvajanje, isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata, pa zatim zasićenim rastvorom soli i sušena iznad magnezijum sulfata. Rastvarač je uklonjen u vakumu da bi se dobio 5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)tiazol-2il metil estar metansulfonske kiseline (411 mg, 0.94 mmola).

Rastvoru 5-(l-cikloheksilrnetil-7-metoksi-lH-indol-3-il)tiazol-2il metil estra metansulfonske kiseline (93 mg, 0.215 mmola) u tetrahidrofuranu (2 ml) dodan je dimetilamin (2 M u tetrahidrofuranu; 1 ml, 2 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 min. Reakciona smeša je razblažena sa dihlorometanom (40 ml) i isprana sa 1:1 (zapr/zapr) smešom zasićenog rastvora soli i zasićenog rastvora natrijum bikarbonata, sušena iznad magnezijum sulfata, filtrirana i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeno ulje je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni da bi se dobilo jedinje iz naslova (70 mg, 0.18 mmola) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu (5 ml),dodan je hlorovodnik (2 M rastvor u dietil etru; 1 ml, 2 mmola) i rastvarač uklonjen u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so.

'H NMR (400 MHz, CD3OD): 0.96-1.12 (2H, m), 1.13-1.26 (3H, m), 1.5-1.62 (211. m).1.62-1.78 (3H, m), 1.78-1.92 (IH, m), 3.01 (6H, s), 3.96 (3H, s), 4.26 (2H, d,75.5),4.71 (2H, s), 6.78 (IH, d, J8.0), 7.11 (IH, t,J8.0),7.41 (IH, d, J8.0), 7.52 (IH, s), 8.08 (IH, s); EsIMS: m/z 384.0 [M+H]<+>, 339.0, 243.1.

Primer29

l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 4- f( dietilamino) metil1 - f l, 31- oksazol- 2- il|- 7- metoksi-

l/ Z- indol. hidrohloridna so

Rastvoru amida l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline (500 mg, 1.75 mmola) u toluenu (4 ml) dodan je 1,3-dihloroaceton (333 mg, 2.62

mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 30 min. Dobijeni crni rastvor je razblažen sa dihlorometanom (50 ml) i ispran sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (5 x 20 ml), sušen iznad magnezijum sulfata, filtriran i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeno braon ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni eluiranjem sa 5 (zapr./zapr.) acetona u petrol etru 40-60 da bi se dobio 3-(4-hlorometil-oksazol-2-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/f-indol (510 mg, 1.42 mmola) kao bela čvrsta supstanca.

Rastvoru 3-(4-hlorometil-oksazol-2-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol (100 mg, 0.28 mmola) u tetrahidrofuranu (1 ml) dodan je dietilamin (0.29 ml, 2.8 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 min. Reakciona smeša je sipana u levak za razdvajanje, razblažena sa dihlorometanom (40 ml) i isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum bikarbonaza (2 x 25 ml), zasićenim rastvorom soli (20 ml), sušena iznad magnezijum sulfata, filtrirana i rastvarač uklonjen u vakumu da bi ostalo narandžasto ulje. Ulje je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni koristeći 10% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (92 m, 0.23 mmola) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu (5 ml),dodan je hlorovodnik (1 M rastvor u dietil etru; 2 ml, 2 mmola). Smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so.

'H NMR (400 MHz, CD3OD): 0.97-1.28 (5H, m), 1.44 (6H, t, J7.0), 1.5-1.8 (5H, m), 1.8-1.95 (IH, m), 3.3-3.5 (4H, m), 3.97 (3H, s), 4.29 (2H, d, J7.0), 4.38 (2H, s), 6.8 (IH,d, JS. 0),7.2 (IH, t, J8.0), 7.8 (IH, s), 7.82 (IH, s), 8.2 (IH, s); EsIMS: m/z 396.0 [M+H]<+>, 323.4, 295.4, 268.3.

Primer30

1 -(Gkloheksil)metil-7-mctoksi-3-{ 5-f (pirolidin-1 -iOmctil] -| i, 31- oksazol- 2-

il)- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Smeša amida l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline (563 mg, 1.97 mmola), metil estra 2-hloro-3-okso-propionske kiseline (Gangjee et al,J. Med. Chem A4,1993-2003, 2001; 1.48 g, 9.85 mmola) i dimetilacetamida (10 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju na 90°C tokom 2x5 minuta koristeći Emrys™ Optimizer EXP. Reakciona smeša je razblažena sa dihlorometanom (150 ml) pa zatim isprana sa 5% vodenim rastvorom magnezijum sulfata (2 x 100 ml) i zasićenim rastvorom soli (150 ml). Organski ekstrakti su sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu.. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 25% (zapr./zapr.) etil acetata u heptanu da bi se dobila nerazdvojiva smeša metil estra 2-(l-cikloheksil)metil-7-metoksi-lif-indol-3-il)-oksazol-5-karboksilne kiseline i l-cikloheksilmetil-7-metoksi-3-oksazol-2-il-l//- indola (odnos 87:13 prema HPLC; 0.613 g).

Rastvor litijum aluminijum hidrida (1 M rastvor u dietil etru; 2.88 ml, 2.88 mmola) dodan je u kapima smeši metil estra 2-(l-cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-il)oksazol-5-karboksilne kiseline i l-cikloheksilmetiI-7-metoksi-3-oksazol-2-il-l//-indola (557 mg) rastvorenoj u tetrahudrofuranu (10 ml) uz hlađenje smešom led-etanol. Dobijena smeša je mešana tokom 30 minuta na 0°C, pa zatim razblažena dietil etrom (40 ml). Zatim je dodan višak natrijum sulfata dekahidrat i dobijena smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 h. Smeša je filtrirana kroz tampon od dikalita i isprana dietil etrom (100 ml); filtratje zatim koncenrovan u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50%

(zapr./zapr.) etil acetata u n-heptanu da bi se dobio [2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/f-indol-3-il)-oksazol-5-il]-metanol kao žuta čvrsta supstanca (242 mg, 0.71 mmol). Metansulfonil hlorid (98 mg, 0.85 mmola) je dodan u kapima rastvoru 2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)oksazol-5-il]-metanola (242 mg, 0.71 mmola) rastvorenog u dihlorometanu uz hlađenje smešom led-etanol, pa je zatim dodan u kapima trietilamin (93 mg, 0.92 mmola), hlađenje je potom uklonjeno i smeša mešana tokom 16 h. Smeša je tada razblažena sa dihlorometanom (30 ml) i isprana sa zasićenim rastvorom natrijum karbonata (30 ml), u hidrofobnoj fritanoj cevi. Organski ekstrakti su sušeni iznad magnezijum sulfata, pa koncentrovani u vakumu. Smeša dobijenog ostatka (110 mg, 0.26 mmola), pirolidina (185 mg, 2.60 mmola) i tetrahidrofurana (2.5 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta. Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu i prečišćena brzom hromatografijom na koloni (2% (zapr./zapr.) amonijaka u metanolu / dihlorometanu u odnosu 1:49 kao eluent) da bi se dobila braon guma. Guma je dalje prečišćena semi-prep HPLC [Metoda (i)] da bi dala l-(cikloheksilmetil-7-metoksi-3-(5-pirolidin-l-ilmetil-oksazol-2-il)-l//-indol, kao so trifluorosirćetne kiseline (14 mg).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 0.99-1.27 (5H, m), 1.54-1.78 (5H, m), 1.86 (IH, m), 2.00-2.24 (4H, m), 3.25-3.44 (2H, m), 3.53-3.74 (2H, m), 3.97 (3H, s), 4.29 (2H, d, .7 7.0), 4.64 (2H, s), 6.81 (IH, s, 77.0), 7.15 (IH, t,78.0),7.41 (IH, s), 7.79 (IH, d,J7.5), 7.82 (IH, s). EsIMS: m/z 394.1 [M+H]+, 323.1.

Primer 31

l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 5-[( dietilamino) metin- 4- metil -[ l, 31- oksazol- 2- il}- 7-

metoksi- l/ Z- indol, hidrohloridna so

Smeša amida l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/f-indoI-3-karboksilne kiseline (500 mg, 1.75 mmola), etiI-2-hloroacetoacetata (2.88 g, 17.6 mmola) i dimetilformamida (10 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju na 185°C tokom 15 minuta koristeći Emrys™ Optimizer EXP. Reakciona smeša je je razblažena sa dihlorometanom (100 ml) pa zatim isprana sa 5% vodenim rastvorom magnezijum sulfata (2 x 50 ml) i zasićenim rastvorom soli (50 ml). Organski ekstrakti su sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu.. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa 33% (zapr./zapr.) dihlorometana u n-heptanu da bi se dobila nerazdvojiva smeša etil estra 2-(l -cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-4-metil-oksazol-5-karboksilne kiseline i l-cikloheksilmetil-7-metoksi-3-(4-metil-oksazol-2-il)-l//-indola (odnos 78:22 prema HPLC; 0.586 g). Reakcija je ponovljena na istoj skali.

Litijum aluminijum hidrid (IM rastvor u dietil etru; 5.8 ml, 5.8 mmola) je dodan smeši etil estra 2-(l-cikloheksil)metil-7-metoksi-l/7-indol-3-il)-4-metil-oksazol-5-karboksilne kiseline i l-cikloheksilmetil-7-metoksi-3-(4-metil-oksazol-2-il)-l//-indola (1171 mg) rastvorenoj u tetrahidrofuranu (20 ml) uz hlađenje smešom led-etanol. Dobijena smeša je mešana tokom 20 minuta na 0°C, pa zatim razblažena sa dietil etrom (40 ml). Višak natrijum sulfata dekahidrata je dodan i dobijena smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 h. Smeša je filtrirana kroz tampon od dikalita i isprana dietil etrom (100 ml); filtrat je zatim koncentrovan u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50%

(zapr./zapr.) etil acetata u n-heptanu da bi se dobio [2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/7-indol-3-il)-4-metil-oksazol-5-il]-metanol kao bela čvrtsa supstanca (774 mg). Metan sulfonil hlorid (281 mg, 2.45 mmola) je dodan u kapima rastvoru [2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-li/-indol-3-il)-4-metil-oksazol-5-il]-metanola (724 mg, 2.04 mmola) rastvorenog u dihlorometanu (40 ml) na -78°C u atmosferi azota. Dodan je u kapima trietilamin (269 mg, 2.66 mmola) i smeša ostavljena da se zagreje do sobne temperature uz mešanje tokom 2 h. Smeša je zatim razblažena sa dihlorometanom (100 ml) i isprana sa zasićenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 100 ml) i zasićenim rastvorom soli (100 ml). Organski ekstrakti su sušeni iznad magnezijum sulfata, i koncentrovani u vakumu. Smeša dobijenog ostatka (100 mg, 0.23 mmola), dietilamina (169 mg, 2.30 mmola) i tetrahidrofurana (2 ml) izložena mikrotalasnom zračenju na 155°C tokom 15 minuta. Dobijena smeša je koncentrovana u vakumu i prečišćena brzom hromatografijom na koloni (2%

(zapr./zapr.) amonijaka u metanolu / dihlorometanu u odnosu 1:49 kao eluent) da bi se dobila braon guma. Guma je rastvorena u dihlorometanu (0.5 ml), pa je zatim dodan hlorovodonik (1 M rastvor u dietil etru; 0.5 ml) i smeša koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (32 mg).

'H NMR (400MHz, CD3OD) 5 0.85-1.38 (6H, m), 1.46 (6H, t, J7.5), 1.55-1.78 (4H, m), 1.88 (IH, m), 2.39 (3H, s), 3.34 (4H, q, 77.6), 3.98 (3H, s), 4.34 (2H, d,J6. 9),4.65 (2H, s), 6.88 (IH, d, 78.2), 7.23 (IH, t, 78.0), 7.74 (IH, d, 78.0), 8.00 (IH, s).

EsIMS: m/z 410.3 [M+H]+, 337.1.

Primer32

l-( Cikloheksinmetil- 3-[ 2-( dietilamino) metill- ri, 3]- oksazol- 5- ill- 7- metoksi-

\ H - m ' do \,hidrohloridna so

Rastvoru (l-cikloheksilmetiI-7-metoksi-l//-indol-3-il)-oksoacetonitrila (pripremljenog kao što je opisano u Primeru 28; 2.39 g, 8.06 mmola) u sirćetnoj kiselini (50 ml) u atmosferi azota dodan je 10% paladijum na uglju (240 mg). Reakcija je stavljena u atmosferu vodonika i mešana preko noći. Reakciona smeša je filtrirana kroz tampon od dikalita . Dikalit je ispran sirćetnom kiselinom i sakupljeni filtrati upareni da bi ostalo crveno ulje. Crveno ulje je stavljeno u dihlorometan (50 ml) i ovome je dodan hloroacetil hlorid (0.77 ml, 9.67 mmol, pa zatim u kapima trietilamin (3.4 ml, 24.2 mmola). Reakciona smeša je mešana tokom 30 minuta i sipana u levak za razdvajanje. Organske faze si isprane uzastopno sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 30 ml) i zasićenim rastvorom soli (30 ml) Organske faze su sušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač uklonjen u vakumu da bi se dobilo crveno/braon ulje. Ulje je je prečišćeno brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 20-100% (zapr./zapr.) dihlorometana u heptanu, pa zatim sa 50%(zapr./zapr,) dietil etra u heptanu da bi se dobbio 2-hloro-N-[2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-2-oksoetil]-acetamid (2.32 g, 6.1 mmola).

Rastvoru 2-hloro-N-[2-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-2-oksoetilj-acetamida (200 mg, 0.53 mmola) u tetrahidrofuranu (2 ml) dodan je dietilamin (0.55 ml, 5.3 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta. Reakciona smeša je sipana u levak za razdvajanje i dodan dihlorometan (30 ml). Organske faze si isprane uzastopno sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata i zasićenim rastvorom soli. Organske faze su sušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač uklonjen u vakumu da bi se dobila braon čvrsta supstanca. Braon čvrsta supstanca je rastvorena u tetrahidrofuranu (2 ml) i dodan je (metoksikarbonilsulfamoil)tretilamonijum hidroksid, unutrašnja so (505 mg, 2.12 mmola). Dobijena reakciona smeša je izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta i zakaljena metanolom (20 ml). Rastvarač je uklonjen u vakumu i ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni koristeći 50% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu, pa zatim pomoću semi-prep. HLPC [Metoda (ii)] da bi se dobila bela čvrsta supstanca. Čvrsta supstanca je rastvorena u dihlorometanu (oko 5 ml) i dodan je hlorovodonik (1 M rastvor u dietil etru; 1 ml). Smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so (77 mg, 0.2 mmola).

'H NMR (400 MHz, CD3OD) 5H0.97-1.12 (2H, m), 1.15-1.25 (3H, m), 1.44 (6H, t,J6.9), 1.52-1.62 (2H, m), 1.62-1.77 (3H, m), 1.77-1.9 (IH, m), 3.36 (4H,q, J6. 1),3.95 (3H, s), 4.26 (2H, d,JI),4.64 (2H, s), 6.77 (IH, d, J8), 7.11 (IH, t, J8), 7.38 (IH, s), 7.41 (IH, d, J8), 7.56 (IH, s); EsIMS: m/z 396.1 [M+H]<+>, 323.4, 268.4.

Primer 33

l-( Cikloheksil) metil- 3-( 5- etil- 5, 6- dihidro- 4//- pirolo- r3, 4- dl- izotiazol- 3- il1- 7-

metoksi- i//- indoi, hidrohloridna so

Rastvoru 5-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol)-[l,3,4]-oksatiazol-2-ona (pripremljenog kao što je opisano u Primeru 7; 100 g, 025 mmola) u m-ksilenu (0.5 ml) dodan je dietilacetilen dikarboksilat (0.2 ml, 1.25 mmola) i reakcija izložena mikrotalasnom zračenju na 200°C tokom 5 minuta.. Reakciona smeša je zatim prečišćena direktno brzom hromatografijom na koloni koristeći 0-100% (zapr./zapr.) dihlorometan u heptanu da bi se dobio dietil estar 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-izotiazol-4,5-dikarboksilne kiseline (141 mg, 0.3 mmola). Ova reakcija je ponovljena na 1.225 mmola skali i sve je sakupljeno i prečišćeno brzom hromatografijom na koloni koristeći 50-60%) (zapr./zapr.) dihlorometan u heptanu da bi se dobio isti intermedijar (882 mg, 1.87 mmola).

Hlađenom rastvoru (led/metanol kupatilo) dietil estra 3-( 1 -cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-izotiazol-4,5-dikarboksilne kiseline (400 mg, 0.85 mmola)u tetrahidrofuranu (20 ml) dodan je litijum aluminijum hidrid (1 M rastvor u THF; 1.91 ml, 1.91 mmola) i reakciona smeša mešana 20 minuta. Reakcionoj smeši je dodan višak natrijum sulfata dekahidrata i reakcija snažno mešana tokom 1.5 sata. Dobijena smeša je filtrirana kroz tampon od dikalita i isprana sa dietil etrom. Filtratje koncentrovan u vakumu i dobijeno ulje prečišćeno brzom hromatografijom na koloni da bi se dobio 3-(l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-4-hidroksimetil-izotiazol-5-il]-metanol (141 mg, 0.3 mmola). Rastvoru 3-(I -cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-il)-4-hidroksimetil-izotiazol-5-il]-metanola (194 mg, 0.5 mmola). dodan je metansulfonil hlorid (0.182 ml, 1.16 mmola), pa zatim trietilamin (0.175 ml, 1.26 mmola) i reakciona smeša mešana tokom 45 minuta. Dodan je još jedan deo metansulfonil hlorida (0.07 ml, 0.44 mmola) i trietilamina (0.15 ml, 1. mmol) i reakciona smeša mešana još 2 sata. Reakciona smeša je sipana u levak za razdvajanje, isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata, pa zatim zasićenim rastvorom soli, sušena iznad magnezijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni koristeći 33-100% (zapr./zapr.) dihlorometana u heptanu da bi se dobio {4-hlorometil-[3-(l-cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-il]-izotiazol-5-il}metil estar metansulfonske kiseline (113 mg, 0.23 mmola).

Rastvoru {4-hlorometil-[3-(l-cikloheksil)metil-7-metoksi-l/f-indol-3-il]-izotiazol-5-il}metil estra metansulfonske kiseline (90 mg, 0.19 mmola) u tetrahidrofuranu (1 ml) dodan je etilamin (0.186 ml, 0.37 mmola) i trietilamin (0.05 ml, 0.37 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta. Reakciona smeša je sipana u levak za razdvajanje, razblažena sa dihlorometanom (30 ml) i isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 10 ml), zasićenim rastvorom soli (10 ml), sušena iznad magnezijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu. Reakcija je ponovljena na 0.166 mmol skali da bi se dobio isti intermediar. Sirovi proizvodi su kombinovani i prečišćeni brzom hromatografijom na koloni koristeći etil acetat da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (36 mg, 0.09 mmola) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu ,dodan je hlorovodnik (2 M rastvor u dietil etru; 1 ml, 2 mmola). Smeša je koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so.

'H NMR (400 MHz, CD3OD): 0.97-1.15 (2H, m), 1.15-1.27 (3H, m), 1.47 (3H, t,JI),1.52-1.61 (2H, m), 1.62-1.77 (3H, m), 1.81-1.95 (IH, m), 3.63 (2H,q, JI),3.95 (3H, s), 4.28 (2H,d, JI),4.62-4.75 (2H, m), 4.95-5.12 (2H, m), 6.77 (IH, d, J8), 7.09 (IH, t, J8), 7.43 (IH, s), 8.01 (IH, d, J8); EsIMS: m/z 396.0 [M+H]<+>, 353.4, 351.3, 320.3.

Primer 34

l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-{ 5-[ pirolidin- l- il) metin- oksazol- 3- il}- l/ f-indol, so trifluorosirćetne kiseline

Fosfor oksihlorid (12 ml, 0.13 mmola) dodan je polako tokom 30 miuta dimetilformamidu (30 ml) na -10°C. Rastvor je ostavljen da se zagreje do 0°C tokom 1 h, pa je u delovima dodan l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-17/-indol ( pripremljen kao u Primeru 26; 3.2 g, 13 mmola) i rastvor mešan na sobnoj temperaturi tokom 16 h. Rastvor je ohlađen u ledenom kupatilu i razblažen vodom, zatim pažljivo neutralisan natrijum bikarbonatom i ekstrahovan etil acetatom (3 x 50 ml). Organski ekstrakti su sakupljeni i rastvarač uklonjen u vakumu. Ostatak (3.5 g) je rastvoren u vodenom rastvoru natrijum hidroksida (5 M, 100 ml) i smeša refluksovana na 100°C dodatnih 16 h. Rastvor je ohlađen i ekstrahovan etil acetatom (3 x 50 ml), organski ekstrakti su sakupljeni i rastvarač uklonjen u vakumu da bi se dobio 1-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l#-indol-3-karbaldehid (2.2 g, 8.12 mmola) kao bela čvrsta supstanca.

Rastvoru l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-l//-indol-3-karbaldehida (780 mg, 2.9 mmola) u smeši etanola (8 ml) i vode (2 ml) dodan je hidoksilamin hidrohlorid (403 mg. 5.8 rnmoia) i natrijum acetat (713 mg, 8.7 mmola) i rastvor mešan na sobnoj temperaturi tokom 64 h. Smeša je koncentrovana u vakumu i ostatak razblažen vodom (50 ml) i ekstrahovan etil acetatom (3 x 50 ml). Proizvod je rekristalisan iz smeše dietil etar/heksan da bi se dobio l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-17/-indol-3-karbaldehid oksim (380 mg, 1.23 mmola) kao žuti prah.

Rastvoru l-(cikloheksil)metil-7-metoksi-177-indol-3-karbaldehid oksima (170 mg, 0.59 mmola) u dihlorometanu (5 ml) ohlađenom na 0°C, dodan je TV-hloro-sukcinimid (119 mg, 0.89 mmola) i smeša ostavljena da se zagreje do sobne temperature uz mešanje tokom 1 h. Dodani su propargil bromid (8 ul, 0.65 mmola) i trietilamin (9 u.1, 0.65 mmola) i smeša mešana na sobnoj temperaturi 16 h. Rastvarač je uklonjen u vakumu i ostatak prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 60-80% (zaprVzapr.) dihlorometana u n-heptanu da bi se dobio 3-(5-bromometil-izoksazol-3-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-17i-indol (150 mg, 0.37 mmola) kao žuta čvrsta supstanca.

Rasvoru 3-(5-bromometiI-izoksazol-3-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-177-indola (120 mg, 0.31 mmol) u acetonitrilu (3 ml), dodan je dietilamin (0.024 ml, 0.34 mmola). Smeša je mešana na sobnoj tem peraturi tokom 16 h. Smeša je filtrirana i rastvarač uklonjen u vakumu. Ostatak je prečišćen koristeći semi-prep. HPLC [Metoda (ii)] da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao so trifluorosirćetne kiseline (20 mg). 'H NMR (400 MHz, CD3OD) 8 1.03-1.09 (2H, m), 1.21 (3H, m), 1.57-1.74 (5H, m), 1.83-1.89 (IH, m), 2.14 (4H, m), 3.38-3.60 (4H, m), 3.96 (3H, s), 4.27-4.29 (2H, d, 76.9), 4.69 (2H, s), 6.78 (IH, d,77.5),7.02 (IH, s), 7.08-7.12 (IH, m), 7.67 (IH, s), 7.67-7.69 (IH, d, 78.1). EsIMS: m/z 394.1 [M+Hf, 323.4.

Primer 35

l-( Cikloheksil) metil- 7- metoksi- 3-( 5-( r^ ?W2- hidroksietil) amino] metil|-

izoksazol- 3- il|- l//- indol, so trifluorosirćetne kiseline

Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema metodi iz Primera 34, upotrebom dietanolamina umesto pirolidina. EsIMS: m/z 428.4 [M+H]<+>, 347.0; 323.4.

Primer 36 l-( Cikloheksil) metil- 7- fluoro- 3-{ 5-[ pirolidin- l- il) metil1- tiofen- 2- iU- l/ 7- indol,

hidrohloridna so

Ledom hiadenom rastvoru 7-fiuoroindoia (2.0 g, 14.8 mmola) u dimetilformamidu (50 ml) dodan je natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju; 0.88 g, 22.2 mmola) i smeša mešana 15 min pre nego što je u kapima dodan benzensulfonil hlorid (2.26 ml, 17.8 mmola). Smeša je zatim mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 h. Suspenzija je tada razblažena vodom (200 ml) ekstrahovana saterc-butilmetil etrom (3 x 100 ml) i sakupljeni organski slojevi isprani vodom (3 x 100 ml), sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 60-80%> (zapr./zapr.) etil acetata u izoheksanu da bi se dobio l-benzensulfonil-7-fluoroindol kao bezbojna čvrsta supstanca (3.96 g, 14.4 mmola). Rastvoru l-benzensulfonil-7-fluoroindola (2.0 g, 7.27 mmola) u dimetilformamidu (10 ml) dodan je rastvor broma (0.75 ml, 14.55 mmola) u dimetilformamidu (25 ml), u kapima, tokom 3 min. Smeša je potom mešana na sobnoj temperaturi tokom 10 min i sipana u smešu natrijum metabisulfita (2 g), rastvora amonijum hidroksida (3 ml), vode (100 ml) i izmrvljenog leda (100 g): Dobijena suspenzija je mešana dok sva boja nije uklonjena i ekstrahovana terc-butil metil estrom (2 x 100 ml). Sakupljeni organski slojevi su isprani vodom (2 x 100 ml), sušeni iznad natrijum sulfata i rastvarač uklonjen u vakumu da bi se dobio 1-benzensulfonil-3-bromo-7-fluoroindol kao čvrsta supstanca boje lososa (2.35 g, 6.64 mmola).

Rastvor l-benzensuIfonil-3-bromo-7-fluoroindola (0.5 g, 1.41 mmol), 5-formil-2-tiofen borne kiseline (0.24 g, 1.55 mmola), Z>w(trifenilfosfin) paladijum (II) ddihlorida (0.06 g, 0.08 mmola) i trietilmina (0.39 ml, 2.82 mmola) u etanolu (4 ml) izložen je mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 420 sec. Dobijena suspenzija je koncentrovana pod sniženim pritiskom i ostatak proveden kros tampon od silike eluiranjem sa dihlorometanom da bi se dobio sirovi 5-(l-benzensulfonil-3-bromo-7-fluoroindol-3-il)-tiofen-2-karboksialdehid kao braon čvrsta supstanca (0.42 g) koja je korišćena u sledećem strupnje bez daljeg prečišćavanja.

Sirovom 5-(l-benzensulfonil-3-bromo-7-fluoroindol-3-il)-tiofen-2-karboksialdehidu dodani su jedan za drugim molkekulska sita od 4 A (1 g), pirolidin (0.44 ml, 5.36 mmola), natrijum cijanoborohidrid (0.034 g, 0.54 mmola) i glacijalna sirćetna kiselina (1 kap). Dobijena smeša je zatim mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 h, filtrirana i talog ispran metanolom (2 x 30 ml) i dihlorometanom (2 x 30 ml). Sakupljeni filtrati su koncentrovani u vakumu, rastvoreni u dihlorometanu (20 ml), isprani vodenim rastvorom natrijum hidroksida (2 M; 15 ml), sušeni iznad natrijum suifata i koncentrovani u vakumu. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobio l-(benzen-sulfonil-7-fluoro-3-(5-pirolidin-l-ilmetil-tiofen-2-il)-indol kao žuto ulje (0.22 g, 0.46 mmola). 1 -(Benzen-sulfonil-7-fluoro-3-(5-pirolidin-1 -ilmetil-tiofen-2-il)-indol (0.20 g, 0.46 mmola) i kalijum karbonat (0.25 g, 1.82 mmola) su tretirani smešom metanola i vode (3:1 zapr./zapr.; 4 ml) i izloženi mikrotalasnom zračenju na 100°C tokom 600 sec. Dobijena suspenzija je koncentrovana pod sniženim pritiskom i razdeljena između dihlorometana (10 ml) i vode (10 ml). Organska faza je odvojena i vodena faza isprana dihlorometanom (10 ml). Sakupljeni organski slojevi su sušeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani u vakumu. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 0-10% (zapr./zapr.) metanola u dihlorometanu da bi se dobio 7-fluoro-3-(5-pirolidin-l-ilmetil-tiofen-2-il)-indol kao bezbojna čvrsta supstanca (0.10 g, 0.35 mmola).

Rastvoru 7-fluoro-3-(5-pirolidin-l-ilmetil-tiofen-2-il)-indola (0.10 g, 0.35 mmola) u dimetilformamidu (3 ml) dodan je natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju; 0.03 g, 0.71 mmol) i smeša mešana na sobnoj temperaturi 15 min. Dodan je bromometilcikloheksan (0.05 ml, 0.39 mmola) i smeša mešana na 60 °C tokom 18 h. Suspenzija je zatim razblažena vodom (30 ml), ekstrahovana uterc— buti\metil etar (2 x 30 ml), sakupljeni organski slojevi isprani vodom (2 x 20 ml), sušeni iznad natrijum sulfata i upareni pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 5% (zapr./zapr.) dihlorometana u metanolu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (slobodna beza) kao bezbojna čvrsta supstanca. Ova je rastvorena u dietil etru (3 ml) i tretirana sa hlorovodonikom (1 M rastvor u dietil etru) da bi se posle uparavanja dobilo jedinjenje iz naslova (1:1 hidrohloridna so) kao bezbojna čvrsta supstanca.

'HNMR (400 MHz, CD3OD) 8H1.02-1.34 (5H, m), 1.57-1.93 (6H, m), 2.11-2.19 (4H, m), 3.38-3.57 (4H, m), 4.19 (2H, d, J7.4), 4.65 (2H, s), 6.91-7.36 (4H, m), 7.58 (IH, s), 7.71 (IH, d,J8.1);EsIMS: m/z 396.9 [M+H]<+>, 326.0

Primer37 l-(" Cikloheksil) metil- 3-[ 5-( dietilamino) metill-[ l, 3, 4]- oksazol- 2- il1 - 7- metoksi-

l//- indol hidrohloridna so

Sispeniziji l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l/f-indol-3-karboksiIne kiseline (1.0 g, 3.48 mmola) u dihlorometanu (20 ml) dodanje oksalil hlorid (0-6 ml, 6.96 mmola) i reakciona smeša mešana 3.5 h. Rastvarač je isparen pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak ponovo rastvoren u dihlorometanu (20 ml). Rastvoru je dodan hidrazid hlorosirćetne kiseline (1.3 g, 8.97 mmola) i trietilamin (2.9 ml, 20.9 mmola) i reakciona smeša mešana 4 h, pa zatim ostavljena da stoji preko noći. Rastvarač je isparen pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50-100% (zapr./zapr.) etil acetata u heptanu da bi se dobioN'-(2-hloroacetil)hidrazid l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline (397 mg, 1.05 mmola).

Rastvoru /V'-^-hloroacetiOhidrazida 1 -cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol-3-karboksilne kiseline (250 mg, 0.662 mmola) u tetrahidrofuranu (3 ml) dodanje (metoksikarbonilsulfamoil)trietilamonijum hidroksid, unutrašnja so (315 mg, 1.32 mmola) i dobijena reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta. Reakciona smeša je zakaljena sa metanolom i rastvarač isparen. Dobijeni ostatak je prečišćen brzom hromatografijom na koloni koristeći 33-50% (zapr./zapr.) etil acetata u heptanu da bi se dobio 3-(5-hlorometiI)-[l,3,4]oksadiazol-2-il) 1-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indol (169 mg, 0.47 mmola) kao žuta čvrsta supstanca. Ova reakcija je ponovljena na skali od 0.53 mmola da bi se dobio isti intermedijar (ukupno 276 mg, 0.77 mmola).

Rastvoru 3-(5-hlorometil)-[l,3,4]oksadiazol-2-il) l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indola (92 mg, 0.26 mmola) u tetrahidrofuranu (1 ml) dodanje dietilamin

(0.134 ml, 1.28 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 15 minuta.. Dobijena smeša je prečišćena brzom hromatografijom na koloni da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (87 mg, 0.22 mmola) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu , dodanje hlorovodnik (2 M rastvor u dietil etru; 1 ml, 2 mmola). Višak reagensa i rastvarača je uklonjen u vakumu da bi se dobilo

jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so. 'H NMR (400 MHz, CD3OD): 0.97-1.12 (2H, m), 1.15-1.26 (3H, m),1.46 (6H, t, J7),1.53-1.63 (2H, m), 1.63-1.78 (3H, m), 1.8-1.95 (IH, m), 3.44 (4H, q,J7),3.98 (3H, s), 4.33 (2H, d,JI),4.84 (2H, s), 6.85 (IH, d,JI),7.19 (IH, t,J1. 9), 7. 73(IH,d, J8),7.94 (lH,s); EsIMS: m/z 397.1 [M+H]<+>, 324.4, 270.5.

Primer 38

I-(('ikIohcksiI)metil-7-metoksi-3--f5-[pirolidin-l-il)metill-[1.3.41tiadia<y>.ol-2-

il}- l/ f- indol, hidrohloridna so

Rastvoru iV'-(2-hloroacetil)hidrazida l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indoI-3-karboksilne kiseline (pripremljenog kao što je opisano u Primeru 37; 50 mg, 0.139 mmola) u tetrahidrofuranu (0.5 ml) dodanje fosfor pentasulfid (62 mg, 0.139 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 5 minuta.. Reakcija je ponovljena dva puta na skali od 0.7 mmola. Sakupljene reakcione smeše su sipane u levak za razdvajanje i razblažene dihlorometanom (60 ml). Organske faze su isprane sa 5% vodenim rastvorom natrijum karbonata (2 x 30 ml), zasićenim rastvorom soli(30 ml), sušene iznad natrijumsulfata i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeni ostataj je prečišćena brzom hromatografijom na koloni da bi se dobio 3-(5-hlorometil)-[ 1,3,4]tiadiazol-2-il)-1 -cikloheksilmetil-7-metoksi-1 //-indol (186 mg, 0.49 mmola).

Rastvoru 3-(5-hlorometil)-[l,3,4]tiadiazol-2-il)-l-cikloheksilmetil-7-metoksi-l//-indola (93 mg, 0.25 mmola) u tetrahidrofuranu dodanje pirolidin (0.101 ml, 1.235 mmola) i smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 150°C tokom 5 minuta.. Dobijena reakciona smeša je prečišćena brzom hromatografijom na koloni da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (42 mg, 0.1 mmol) kao slobodna baza. Slobodna baza je rastvorena u dihlorometanu i dodanje hlorovodnik (1 M rastvor u dietil etru; 1 ml, 1 mmola). Višak reagensa i rastvarača je uklonjen u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:1 hidrohloridna so. 'H NMR (400 MHz, CDC13): 0.94-1.1 (2H, m), 1.13-1.23 (3H, m), 1.5-1.75 (8H, m), 1.8-1.9 (5H, m), 2.66-2.73 (4H, m), 3.95 (3H, s), 4.12 (2H, s), 4.23 (2H,d, 77),6.73 (IH, d, 77.8), 7.17 (IH,t, 7 8),7.66 (IH, s), 7.77 (IH, d, 7 8); EsIMS: m/z 411.1 [M+H]\ 340.0, 324.4, 286.1, 270.5.

Primer 39

7- HIoro- 3-{ 5-[( 2. 2.- dimetil- pirolidin- l- il) metill- n. 2. 4] okadiazol- 3- iU- l-tetrahidropiran- 4- il) metil- li7- indol, hidrohloridna so

Metoda za sintezu 2, 2- dimetil- pirolidinona:

Natrijum borohidrid (3.36 g, 89 mmola) dodanje u delovima mešanom i hlađenom rastvoru (0°C) NiCl2.6H20 u metanolu (200 ml). Reakciona smeša je mešana tokom 30 min pre nego što je dodan metil-4-metil-4-nitropentanoat kao rastvor u metanolu (100 ml). Reakciona temperatura je održavana na 0°C pre dodavanja, u delovima, natrijum borohidrida (7.86 g, 208 mmola). Reakcija je ostavljena da se meša još 72 sata, pa zatim filtrirana kroz tampon od celita. Dobijeni taiog je ispran metanoiom (150 ml) i filtart uparen do suva. Dobijena čvrsta supstanca je mrvljena sa dihlorometanom (400 ml) i filtrirana kroz tampon od celita. Posle ispiranja taloga sa dihlorometanom (200 ml) filtrat je uparen da bi se dobio proizvod 2,2-dimetil-pirolidinon, kao bledo žuta guma (6.8 g).

Metoda za sintezu 2, 2- dimetil- pirolidin hidrohlorida:

Litijum aluminijum hidrid (1 M rastvor u tetrahidrofuranu; 120 ml, 120 mmola) je dodan polako mešanom rastvoru 2,2-dimetil-pirolidinona (6 g, 53 mmola) u tetrahidrofuranu (150 ml). Pošto je dodavanje završeno, reakciona smeša je zagrevana da refluksuje i mešana na refluksu u atmosferi argona tokom 16 sati. Posle ovog vremena, reakcija je ostavljena da se ohladi na 0 °C, pa zatim dodana voda (2.2 ml), 10% rastvor natrijum hidroksida (2.2 ml) i voda (6.6 ml) u intervalima od 45 minuta. Dobijena gusta smeša je razblažena sa dietil etrom (150 ml) i filtrirana kroz tampon od celita. Talog je ispran dieti etrom (250 ml) i filtrat zakišeljen hlorovodoničnom kiselinom (1 M rastvor u dieti etru; 63 ml). Dobijena žuta čvrsta supstanca je profiltriran a da bi se dobio 2,2-dimetil-pirolidin hidrohlorid (4.8 g). Metoda za sintezu etil estra ( 2, 2- dimetil- pirolidin- l- il)- sirćetne kiseline: Etilhloroacetat (0.15 ml, 1.37 mmola), kalijum karbonat (416 mg, 1.5 mmola) i 2,2-dimetil-pirolidin (0.280 mg, 2.06 mmola) su supendovani u etanolu (3 ml) i izloženi mikrotalasnom zračenju na 120°C tokom 45 minuta..Dobijena smeša je suspendovana u dietil etru (30 ml), ekstrahovana sa 2 M hlorovodoničnom kiselino (30 ml) i organski sloj odbačen. Vodeni sloj je tretiran sa malim viškom 4 N rastvora natrijum hidroksida i ekstrahovan sa dietil etrom (3 x 30 ml). Organski slojevi su sakupljeni, sušeni iznad natrijumsulfata, filtrirani i i rastvarač uklonjen pod sniženim pritiskom sa bi se dobio etil estar (2,2-dimetilpiridin-l-il)sirćetne kiseline (156 mg).

Jedinjenje iz naslova je dobijeno prema metodi iz Primera 1 koristeći 7-hloroindol umesto 7-metoksiindola, tetrahidropiran-4-ilmetil etar toluen-4-sulfonske kiseline (pripremljen kao što je opisano u Primeru 14) umesto cikloheksilmetil bromida i etil estar (2,2-dimetilpiridin-l-il)sirćetne kiseline umesto A^jV-dimetilglicin metil estra.

'H NMR (400 MHz, CD3OD) 5 1.45 (10H, m), 2.22 (5H, m), 3.35 (2H, m), 3.59 (IH, br s), 3.91 (2H, d,711.1),4.12 (IH, br s), 4.52 (2H, d, 77.1), 4.71 (IH, br s), 4.95 (IH, br s); 7.23 (IH, t,77.6),7.32 (IH, d,77.6),8.08 (IH, s), 8.13 (IH, d,77.6).EsIMS: m/z 429.5 [M+H]<+>.

Primer 40

l-( Cikloheksil) metil- 3-{ 5- rpirolidin- l- il) metil1- ri, 2, 41tiadiazol- 3- il}- l/ 7-

indol- 7- karbonitril, hidrohloridna so

Suspenzija [3-(7-bromo-l-cikloheksil-etil-177-indol-3-il)-[l,2,4]tiadiazol-5-il]-metanola (dobijenog od 7-bromoindola kao stoje opisano u Primeru 7; 2 x 250 mg, 0.16 mmola), cink (II) cijanoda (2 x 72 mg, 0.61 mmola) i tetrakis(trifenilfosfin)-paladijuma (0) (2x21 mg, 18.3 mmola) u DMF (2x4 ml) je izložena mikrotalasnom zračenju na 200 °C tokom 5 min koristeći Emrys™ Optimizer EXP: Reakcije su kombinovane i sipane u levak za razdvajanje, ovome je dodan dihlorometan (oko 50 ml). Organske faze su isprane uzastopno vodom (2 x 20 ml), IM vodenim rastvorom HCI (20 ml) i zasićenim rastvorom soli, sušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač uklonjen u vakumu. Dobijeno ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni eluiranjem sa 50-100% (zapr./zapr.) dihlorometana u heptanu pa zatim u dietil etru da bi se dobio l-cikloheksilmetil-3-(5-hidroksimetil-[l,2,4]tiadiazol-3-il)-l/7-indol-7-karbonitril (416 mg, 1.18 mmola) kao bledo žuto ulje koje je kristalisalo pri stajanju.

Rastvoru l-cikloheksilmetil-3-(5-hidroksimetil-[l,2,4]tiadiazol-3-il)-l/7-indol-7-karbonitrila (416 mg, 1.18 mmola) u dihlorometanu (40 ml) dodani su uzastopno metansulfonil hlorid (0.110 ml, 1.42 mmola) i trietilamin (0.214 ml, 1.53 mmola). Reakcija je ostavljena da se meša 1 h i zatim sipana u levak za razdvajanje. Organske faze su isprane sa 2 M vodenim rastvorom natrijum karbonata (20 ml), zasićenim rastvorom soli (20 ml), sušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač

uklonjen u vakumu da bi se dobio 3-(7-cijano -l-cikloheksilmetil-l//-indol-3-il)

[l,2,4]tiadiazol-5-ilmetil estar metansulfonske kiseline (503 mg, 1.17 mmola) koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru 3-(7-cijano -l-cikloheksilmetil-l/f-indoI-3-il) [l,2,4]tiadiazol-5-ilmetil estra metansulfonske kiseline (120 mg, 0.28 mmola) u dihlorometanu (3 ml) dodanje pirolidin (0.12 ml, 1.4 mmola) i reakciona smeša izložena mikrotalasnom zračenju na 100 °C tokom 5 minuta. Reakcija je prečišćena direktno hromatografijom na koloni eluiranjem sa dihlorometanom pa zatim 25-50% (zapr./zapr.) etilacetata u heptanu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (71 m7, 0.175 mmola) kao slobodna baza. Slobodna bazaje rastvoren u dihlorometnu (2 ml) i dodanje hlorovodonik (1 M rastvor u dietil etru). Smeša ke koncentrovana u vakumu da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao 1:2 hidrohloridna so.

<!>H NMR (400 MHz, CD3OD): 1.06-1.36 (7H, m), 1.62-1.80 (5H, m), 1.91-2.07 (IH, m), 2.09-2.34 (2H, br m), 3.35-4.20 (4H, br m), 4.42 (2H, d,JI), 5.07(2H, s), 7.37 (IH, t, 78), 7.69 (IH, dd,J7,1), 8.23 (IH, s); 8.84 (IH, dd, J8, 1) EsIMS: m/z 406.4

[M+H]<+>.

Primer 41

In vitro određivanje ehikasnosti i potence humano<g>CB1 receptora

ekspresovanog u CHO ćelijama

Jajne ćelije kineskog hrčka (CHO) koje eksprimiraju humani receptor CBli reporter gen luciferaze su suspendovane u smeši fenol crvenog/bez seruma DMEM/F-12 nut koji sadrži penicilin/streptomicin (50U/50 pg/ml) i fungizon (1 u.g/ml) i zasejane u 96 mikroćelijske ploče sa gustinom od 3 x 10<4>ćelija po mikroćeliji (konačna zpremina 100 ul). Mikroćelije su inkubirane preko noći (približno 18 h na 37 °C, 5% C02/95% vazduh) pre analize. Test jedinjenje (10 mM rastvor u dimetilsulfoksidu) je razblaženo u F12 Nut Mix da bi se dobio opseg matičnog rastvora od 0.11 mM do 0.11 nM. Matični rastvor (10 ul) dodanje direktno u relevantne mikroćelije. Ploče su inkubirane na 37 °C tokom 5 h da bi se omogućila agonistom indukovana eskpresija enzima luciferaze. Pod prigušenim svetlom, LucLife substrat (Packard, rekonstituisan prema instrukcijama proizvođača, 100 u.1) je dodan svakoj mikorćeliji. Ploče su pokrivene sa Top Seal i zatim inkubirane na sobnoj temperaturi tokom 5 minuta pre brojanja na Packard TopCount (jednofotonsko brojanje, vreme brojanja 0,01 minut, odlaganje brojanja 5 minuta).

Najbolja ("best fit") kriva je fitovana metodom najmanjih kvadrata na dijagramu otkucaja po sekundi (COS) prema koncentraciji jedinjenja (M) da bi se dobila EC50vrednost. Tablica 1 pokazuje pEC50 vredostu dobijene za neka reprezentativna jedinjenja pronalaska.

Primer 42

Latencija trzaja repa kod miševa

Miševi su trenirani da sede mirno u aparatu za ispitivanje Iatencije trzaja repa (Ugo basile, Italy) dok se meri latencija. Rep je izložen snopu zračenja topolote fokusiranom na tačku udaljenu približno 2.5 cm od vrha. Latencija trzaja repa je definisana kao interval između primene termalnog stimulusa i povlačenja repa. Korišćeno je prekidanje u intervalu od 12 sek da bi se prečilo oštećivanje tkiva. Četiri grupe sa po osam miševa su tretirane sa nosačem od jedne ili tri doze testiranog jedinjenja, administrirano intravenozno (nosač: 10% Tween 80 u rastvoru soli; injekciona zapremina 10 ml/kg). Latencija trazaja repa je merena pre administriranja test jedinjenja i u regularnim intervalima (tipično 20, 40 i 60 minuta) posle administracije jedinjenja. Vrednosti ED5osu izračunate na Tmax.

Jedinjenja Primera 2G, 13,I4B, 15A, I5B, L5C, 20, 23B, 23C, 23D i 39 značajno su povećala latentncija trzaja repa sa ED50< 5 umola/kg.

Claims (1)

1. Derivat (indol-3-il)-heterocikla koji ima opštu formulu I gde A predstavlja 5-člani-aromatični heterociklični prsten, gde su Xi, X2i X3nezavisno odabrani od N, O, Š i CR; Rje H ili (C,-4)alkil; ili R, kada je prisutan u X2ili X3, može da gradi zajedno sa R3 5-8-člani prsten; Rije 5-8-člani zasićeni karbociklični prsten, koji po izboru sadrži hetero atom odabran od 0 i S; R2je H, CH3 ili CH2-CH3; ili R2 je povezanzajedno saR7da gradi 6-člani prsten, koji po izboru sadrži hetero atom odabran od O i S i koji je vezan u položaju 7 indolovog prstena; R3i R4su nezavisno H, (C|.6)alkil ili (C3.7)cikolalkil, pri čemu je alkil grupa po izboru supstituisana sa OH, (Ci_4)alkoksi, (Ci-4)alkiltio, (Ci.4)alkilsulfonil, CN ili halogenom; ili R3zajedno sa R4i N za koji su vezani grade 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni heteroatom koji odabran između O i S, i koji je po izbosu supstituisan sa OH, (Ci-4)alkil, (Ci.4)alkoksi, (Ci_4)alkoksi-(Ci-4)alkiI ili halogenom; ili R3zajedno sa R5gradi 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni heteroatom koji je odabran između O i S, i koji je po izbosu supstituisan sa OH, (C|_4)alkil, ( C\.

4)alkoksi, (C|^)alkoksi-(Ci.4)alkil ili halogenom; ili R3zajedno sa R kad je prisutan u X2ili X3, gradi 5-8-člani prsten: R5jeHili(C,.4)alkil;ili R5zajedno sa R3gradi 4-8-člani prsten koji po izboru sadrži dodatni hetero atom koji je odabran između O i S, i koji je po izbosu supstituisan sa OH, (Ci^)alkil, (Ci.4)-alkoksi, (C|.4)alkoksi-(Ci-4)alkil ili halogenom; Rs'jeHili (CM)alkil; R(, predstavlja 1-3 supstituenata koji su nezavisno izabrani od H, (Ci_4)alkil, (C1.4)-alkoksi, CN ili halogena; R7 je H, (Ci_4)alkil, (Ci_4)alkoksi,CN ili halogen; ili R7 je vezan zajedno sa R2da grade 6-člani psten, koji po izboru sadrži dodatni hetero atom izabran između O i S, i koji je vezan na položaju 7 indolovog prstena; ili njihova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema zahtevu 1, naznačen time, što je R2, H ili gde je R2vezan zajedno sa R7da grade 6-člani prsten, koji po iuboru može da sadrži hetero atom odabran između O i S, a koji je vezan u položaju 7 indolovog prstena.

3. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su R, R5, R5' i Rć, vodonik.

4. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema bilo kome od zahteva 1 - 3, naznačen time, što je Ricikloheksil ili tetrahidropiranil.

5. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema bilo kome od zahteva 1 -4, naznačen time, što je heterocikl A, 1,2,4-oksadiazol (X| je N, X2 je O, X3 je N); 1,2,4-tiadiazol (X, jeN, X2je S, X3jeN) ili tiazol (X, je S, X2jeCR, X3jeN).

6. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema zahtevu 1, naznačen time, što je odabran od - 7-Hloro-3-(5-{[Ar-etil-Ar-(2-metoksietil)amino]metil}-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l//-indol; - 7-Hloro-3-(5-[(pirolidin-l-il)metil]-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-177-indol; -7-Hloro-3-(5-{[A<r->etil-A<T->(2-hidroksietil)amino]metil}-[l,2,4]-tiadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l/7-indol; - 7-Hloro-3-(4-{[Ar-(2-hidroksietil-Ar-izopropilamino]metil}-[l,3]-tiazoI-2-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-177-indol; - 7-HIoro-3-(4-{[A^-etil-A^-(2-hidroksietil)amino]mettl}-[l,3]-tiazol-2-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-l/f-indol; - 7-Hloro-3-(4-{[A42-metoksietil-A^ (tetrahidropiran-4-il)metil-l/f-indol; -7-Hloro-3-(5-[(2,2-dimetil-pirolidin-l-il)metil]-[l,2,4]-oksadiazol-3-il)-l-(tetrahidropiran-4-il)metil-17/-indol; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

7. Derivat (indol-3-il)-heterocikla prema bilo kome od zahteva 1 - 6 za upotrebu u terapiji.

8. Farmaceutski preparat naznačen time, što sadrži derivat (indol-3-il)-heterocikla prema bilo kome od zahteva 1 - 6 u smeši sa farmaceutski prihvatljivim dodacima.

9. Upotreba derivata (indol-3-il)heterocikla kao što je definisan i zahtevu 1, za pripremu medikamenta za lečenje bola.

10. Postupak za lečenje bola. kao što je peri-operativni bol, neuropatski bol, kancerni bol i bol i grčenje mišića koji su povezani sa multipl sklerozom, administracijom pacijentu kome je to potrebno terapeutski efektivne količine derivata (indol-3-il)heterocikla prema bilo kome od zahteva 1 - 6.