RS20060418A - Integrisani postupak za sintezu sirćetne kiseline i metanola - Google Patents

Abstract

Opisan je integrisani postupak za proizvodnju metanola, sirćetne kiseline i proizvoda iz vezanog postupka. Sintetički gas (120) se proizvodi kombinovanim postupkom obrade prirodnog gasa (102) u pamoj peći za riforming (109) i autotermički riforming (118) gde količina prirodnog gasa (112) zaobilazi pamu peć za riforming (109) i meša se sa izlaznim tokom iz parne peći za riforming da bi se napunila peć za autotermički riforming (ATR) (118) sa reciklovanim CO2 (110). Količina sinstetičkog gasa se dodaje u postrojenje za uklanjanje CO2 (122) da bi se dobilo reciklovani CO2 i u komoru za hladjenje (130) da bi se dobio protok vodoniika (131) i protok CO (135). Preostala količina sintetičkog gasa, protok vodonika (131) i CO2 iz vezanog postupka se dodaju u postrojenje za sintezu metanola (140) koje proizvodi metanol i prečišćeni protok (124) koji se dodaje u postrojenje za uklanjanje CO2. Metanol se dodaje u postrojenje za sintezu sirćetne kiseline (13)6 sa CO(135) da bi se napravila sirćetna kiselina, koja se jedna za drugim dodaje u postrojenje za sintezu vinil acetat monomera- VAM-a (148). Kiseonik koji se koristi i u autotermičkoj peći za riforming kao i u postupku sinteze VAM-a, dovodi se iz zajedničkog postrojenja za vazdušnu separaciju (116), dok uredjaji kao što je onaj za dobijanje pare može takodje da se integriše u postupak.

Description

INTEGRISANI POSTUPAK ZA PROIZVODNJU SIRĆETNE KISELINE I METANOLA

OSNOVA PRONALASKA

Dati pronalazak se generalno odnosi na poboljšani postupak za proizvodnju metanola, sirčetne kiseline i ostalih hemikalija kao što su vinil acetat monomer (VAM) iz prirodnog gasa. Postrojenje za odvajanje ugljen monoksida sa jedinicom za sintezu metanola da bi se formirala optimalna kompozicija sintetičkog gasa za proizvodnju metanola upotpunjava poboljšani postupak.

Metanol je glavni neprečišćeni materijal koji se koristi u herniji. Glavna primena metanola obuhvata poizvodnju sirćetne kiseline, formaldehida i metil-t-butiletra.

Očekuje se da će svetske potrebe za metanolom u narednoj dekadi da porastu pošto će nove primene istog, kao što je konverzija metanola u gas (Mobil MTG Process),

konverzija metanola do lakih olefina (MTO Process od UOP i Norsk Hydro),

upotreba metanola za proizvodnju energije kao i upotreba metanola u rezervoarima goriva, postati dostupne na tržištu. Razvoj takvih primena je jasno povezan sa troškovima proizvodnje metanola. Dati pronalazak obezbedjuje konstruisanje visoko efikasnih postrojenja koja malo koštaju a koja se sastoje od jednog aparata za prevodjenje prirodnog gasa u metanol u velikim količinama,.

Proizvodnja sirćetne kiseline iz ugljen monoksida i metanola korišćenjem katalizatora za karbonilizaciju dobro je poznata u stanju tehnike. Reprezentativne reference opisuju ovaj i slične procese koji obuhvataju američke patentne prijave br. 1,961,736

od Carlin-a i dr. (Tennessee Products); 3,769,329 od Paulika i dr. (Monsanto);

5,155,261 od Marston i dr. (Reillv Industries); 5,672,743 od Garland i dr., (BP

Chemicals); 5,728,871 od Joensen i dr. (Haldor Topsoe); 5, 773, 642 , od Denis i dr.

(Acetex, Chimie); 5, 817, 869 od Hinnenkamp i dr. (Quantum Chemical Coorporation); 5, 877,347 i 5,877,348 od Ditzel i dr. (BP Chemicals); 5,883,289 od

Denis idr. (Acetex Chimie); i 5,883,295 od Sunlev i dr. (BP Chemicals), od kojih je svaki u potpunosti uključen u ovaj predmet pomoću reference.

Primarni sirovi materijali za proizvodnju sirćetne kiseline su naravno, ugljen monoksid i metanol. U tipičnom postrojenju za proizvodnju sirćetne kiseline, metanol se unosi zbog teškoća u vezi sa transportom i čuvanjem dok se ugljen monoksid dobij a in situ, obično preradom prirodnog gasa riformingom ili drugog ugljovodonika sa parom i/ili ugljen dioksidom. Iz tog razloga, pažnja je fokusirana na konstruisanje integrisanih postrojenja koja proizvode i metanol i sirćetnu kiselinu. Značajni troškovi za novu proizvodnju sirćetne kiseline predstavljaju veliki troškovi opreme koja je neophodna za dobijanje ugljen monoksida. Bilo bi izuzetno poželjno da glavni trošak bude u velikoj meri eliminisan ili bar značajnije smanjen.

Primarni neprečišćeni materijali za proizvodnju vinil acetat monomera su etilen, sirćetna kiselina i kiseonik. Ugljen dioksid se proizvodi kao neželjeni sporedni proizvod u reakciji i stoga se mora ukloniti iz reciklovanog etilena.

Značajniji izdatak za novi proizvodni kapacitet za sintetički gas, metanol, sirćetnu kiselinu i derivate sirćetne kiseline kao što je VAM, predstavlja glavni trošak za neophodnu opremu. Ostali značajniji izdaci obuhvataju operativne troškove, uključujući troškove prerade nepreradjenih materijala. Bilo bi izuzetno poželjno ukoliko bi ovi glavni i operativni troškovi bili smanjeni.

Za proizvodnju metanola, utvrdjeno je da u postrojenjima velikog kapaciteta, za autotermički riforming za proizvodnju prirodnog gasa sintetičkim putem može da bude ekonomičniji postupak koji dovodi do sinteze gasa, pošto je na taj način veliki deo glavnih troškova smanjen pošto se ne postavljaju velike primarne peći za riforming ili višestruke peći za delimičnu oksidaciju. Medjutim, nedostatak je u tome što u tom slučaju ne postoji mogućnost za potpunu upotrebu svih molekula ugljenika, usled čega se ispušta velika količina CO2, što nije poželjno. Neophodno je da se sintetički gas proizvede u postrojenju za autotermički riforming zbog toga što je stehiometrijski broj (SN) = [(H2-C02)/(CO+C02)] ispod 2, obično izmedju 1.7 i 1.9. Cilj je da se postigne optimalni stehiometrijski odnos za sintetički gas, koji leži u opsegu izmedju 2.0 i 2.1, prilikom formiranja metanola u zatvorenom procesu sinteze istog.

U Američkoj patentnoj prijavi br. 5,180, 570, Lee i dr. opisuje integrisani proces za pripremanje metanola i amonijaka da bi se postigli stehiometrijski uslovi u zatvorenom procesu za sintezu metanola. McShea, III i dr. , u Američkom patentu br. 4,927,857, opisuju katalizator za autotermički riforming i postupke za dobijanje sintetičkog gasa u stehimetrijskim odnosima kontrolisanjem pare ugljenika i kiseonika u odnosu na udeo ugljenika. Supp i dr., opisuju u američkoj patentnoj prijavi br. 5,310,506 dodatak visokovodoničnog gasa u napajač ATR, da bi se dobio sintetički gas koji pobudjuje ART a koji je pogodan za sintezu metanola sa stehimetrijskim brojem izmedju 1.97 i 2.2. U američkim patentnim prijavama br. 4,888,130 i 4,999,133, Banquy opisuje postupak pogodan za proizvodnju metanola u velikim količinama gde se sintetički gas može napraviti što je pre moguće u odnosu na stehimetrijsku kompoziciju koja je potrebna za proizvodnju metanola, korišćenjem kombinacije i primarne peći za riforming i autotermičkog reaktora.

U članku koji je predstavljen na Svetskom kongresu za metanol, održanom u Kopenhagenu od 8-10.novembra 2000, Strep je pokazao daje za postrojenja velikog kapaciteta za proizvodnju metanola potrebna posebna šema za izvodjenje postupka. On je sugerisao da autotermički riforming može da se koristi kada je sirovina za napajanje laki prirodni gas, ali je podvukao da stehiometrijski odnos mora da bude manji od 2 i sugerisao je potrebu suzbijanja konverzije C02. U Evropskoj patentnoj prijavi br. 1, 348,685 Al, Grobvs i dr., opisuju postupak za proizvodnju metanola u kojoj se stehimetrijski broj za sintetički gas podešava uklanjanjem ugljen monoksidne pare. U objavljenoj prijavi WO 03/097523A2, prijavilac opisuje integrisani postupak kojim se dobij a i metanol i sirćetna kiselina prema karakterističnim stehiometrijskim uslovima.

U američkoj prijavi US, 6, 495,609, Searle opisuje postupak za reciklovanje C02u reaktoru za sintezu metanola gde se iz metanola dobijaju etilen i etilenoksid. U američkoj prijavi US 6,444,712, Janda opisuje postupak za reciklovanje CO2ili ponovnim stavljanjem proizvoda u peć za reforming ili u zatvoreni proces za proizvodnju metanola da bi se stehiometrijski broj održao izmedju 1.6 i 2.1.1 Searle i Janda opisuju način za kontrolu vrednosti stehimetrijskog broja kroz upotrebu parnih peći za riforming ili peći za delimičnu oksidaciju. U parnim pećima za riforming generalno se proizvodi sintetički prirodni gas sa stehimetrijskim vrednostima koje su veće od 2.8, dok peći za delimičnu oksidaciju proizvode sintetički prirodni gas sa vrednostima stehiometrijskog broja izmedju 1.4 i 2.1.

Narastuća potreba za vodonikom u rafinerijama je posledica povećanog ograničenja sastava goriva u pogledu sadržaja aromatičnih jedinjenja i sumpora u benzinu i dizel-gorivu. Uvodjenje velikih količina vodonika je neophodno pošto je potreba za proizvodnjom maksimalne količine vodonika i balansa proizvodnje u rafinerijama dovedena u pitanje.

Suština pronalaska

Otkriveno je da kombinovani riforming postupak, koji predstavlja kombinaciju autotermičke peći za riforming i klasične parne peći za reforming može da bude bolje prilagodjen za proizvodnju metanola, uvodjenjem u postupak postrojenja za proizvodnju sirćetne kiseline koji koristi ugljen monoksid za karbonilaciju para metanola. Vodonik koji se tada oslobadja može da se koristi ili za uvodjenje struja CO2na primer iz obližnjeg postrojenja za proizvodnju VAM-a, da bi se povećala proizvodnja metanola, ili ispuštanjem viška vodonika u obližnju rafineriju.

Dati pronalazak objedinjuje postupak sinteze metanola sa postupkom za dobijanje sirćetne kiseline. Prednost pronalaska je u tome što poseduje postrojenje za odvajanje ugljen monoksida u pravcu reaktora za metanol, da bi se podesio stehimetrijski broj (SN) do vrednosti izmedju 2.0 i 2.1 i još bolje bliže vrednosti 2.05. Ugljen monoksid se razdvaja od dela isticajne struje iz peći za riforming sa regenerisanim C02koji se reciklira u peći za riforming i vodonika koji se vraća u postupak za sintezu metanola. Količina isticajne struje iz peći za riforming iz koje se CO regeneriše podešava se da bi se dobio željeni stehimetrijski broj SN, prilikom formiranja sintetičkog gasa u zatvorenom procesu za sintezu metanola.

Pronalazak predstavlja postupak za proizvodnju metanola, sirćetne kiseline i po slobodnom izboru vinil acetat monomera, ili njima sličnih jedinjenja. Pomenuti pronalazak takodje obuhvata otkriće da veliki troškovi za masovnu proizvodnju mogu da budu sniženi pomoću specifičnog načina objedinjavanja postupka proizvodnje ovih jedinjenja ujedan integrisani postupak.

U jednom izvodjenju, pronalazak obezbedjuje integrisani postupak za proizvodnju metanola i srićetne kiseline. Postupak obuhvata razdvajanje izvora ugljovodonika na prvi i drugi protok ugljovodnika, gde se prvi protok ugljovodnika tretira sa vodenom parom iz riforminga da bi se dobio rezultujući protok, gde se smeša poslednjepomenutog protoka i drugog protoka ugljovodonika sa kiseonikom i ugljen dioksidom obradjuje u autotermičkoj peći za reforming.

Postupak takodje obuhvata razdvajanje delova protoka sintetičkog gasa na protok bogat ugljen dioksidom, protok bogat vodonikom, i protok bogat ugljen monoksidom, reciklovanje protoka bogatog ugljen dioksidom u autotermičkoj peći za reforming, i kompresovanje preostalog protoka sintetičkog gasa, odgovarajućeg dela protoka bogatog vodonikom i protoka ugljen dioksida, da bi se obezbedio svež protok u zatvorenom postupku za sintezu metanola u cilju dobijanja metanola.

Postoji fleksibilnost kod podešavanja SN-a (stehiometrijskog broja) sintetičkog gasa do optimalne vrednosti od 2.05 usmeravanjem bilo kakvog viška protoka bogatog vodonikom iz komore za hladjenje u sistem za gorivni gas. Osim toga, SN može da se podešava uvodjenjem protoka CO2u svež protok sintetičkog gasa metanola da bi se povećao sadržaj CO2, ili reciklovanjem struje CO2ka autotermičkoj peći za reforming da bi se povećao proizvedeni CO. Struja bogata CO2može da se dobije razdvajanjem sintetičkog gasa ili udruženim postupkom.

Pročišćena struja gasa iz zatvorenog procesa za sintezu metanola po mogućstvu se dodaje u fazi razdvajanja. Faza razdvajanja po mogućstvu obuhvata dodavanje dela protoka sintetičkog gasa u komoru za hladno ispiranje metana. Laki gas iz komore za hladnjenje po mogućstvu se može reciklovati u zatvorenom procesu za sintezu metanola. Izduvni gas iz hladne kutije može da se reciklira kao tehnološki gas za postupak. Male količine para bogatih vodonikom iz komore za hladjenje mogu da se recikluju u zatvorenom procesu za sintezu metanola, i glavna količina para bogatih vodonikom može da se prebaci ili u zajednički postupak ili u obližnju rafineriju. Emisije ugljen dioksida (merena kao masa ugljen dioksida) za integrisani kompleks su po mogućstvu manje od 10 procenata od ukupne ulazne količine ugljenika (po masi) ili još bolje manje od 5 procenata.

Postupak dalje obuhvata sintetizovanje sirćetne kiseline iz najmanje jedne porcije metanola i protoka bogatog ugljen monoksidom. U bilo kojem od zajedničkih postupaka po mogućstvu se kao reaktanti koriste sirćetna kiselina i metanol, učestvuje kiseonik iz zajedničkog postrojenja za vazdušnu separaciju, kao i zajednički uredjaji ili njihove kombinacije. Upotreba postrojenja za vazdušnu separaciju na primer, značajno snižava ukupne troškove u vezi postrojenja za integrisani postupak. Postupak takodje obuhvata snabdevanje zatvorenog procesa za proizvodnju metanola sa protokom ugljen dioksida i/ili protokom ugljen dioksida iz zajedničkog postupka. Najmanje jedna porcija proizvedene sirćetne kiseline može da se dovede u zatvoreni postupak za sintezu vinil acetat monomera (VAM) u zajedničkom postupku za reakciju sa etilenom i kiseonikom da bi se dobio VAM. Protok koji sadrži C02iz zatvorenog procesa za proizvodnju VAM-a (vinil acetat monomera). može da se dovede iz zatvorenog toka za proizvodnju metanola.

Protok za napajanje može da se predhodno obradjuje postupkom hidrogenacije da bi se postigao niži procenat vodene pare u odnosu na ugljenik koji se upotrebljava da se izbeglo formiranje čadji u autotermičkoj peći za riforming, i u odgovarajućem postrojenju koja se koriste u postupku. U ovom postupku, protok bogat vodonikom se dodaje u protok za napajanje koji sadrži više ugljovodonike (2 ili više atoma ugljenika), gde je rezultujuća smeša dolazi u kontakt sa katalizatorima za hidrogenaciju na temperaturi vršenja hidrogenacije, i gde se hidrogenovana smeša dodaje u autotermičku peć za rifoming sa parom i kiseonikom da bi se formirao sintetički gas. Protok bogat vodonikom je po slobodnom izboru prečišćeni gas ili njegova frakcija iz zatvorenog postupka za sintezu metanola koju prima sintetički gas ili njegova frakcija. Protok bogat vodonikom se po mogućstvu dodaje u količini da bi se obezbedila najmanja stehimetrijska količina vodonika za hidrogenaciju viših ugljovodonika do metana. Najbolje je da temepratura na kojoj se vrši hidrogenacija bude u intervalu izmedju 300°C i 550 °C. Procesna postrojenja u ovom izvodjenju obuhvataju dodavanje gasa za napajanje koji obuhvata više ugljovodonike; reaktor za prehidrogenaciju koji obuhvata katalizator za hidrogenaciju za prevodjenje viših ugljovodonika da bi se formirao protok siromašan višim ugljovodonicima ( neplemeniti metali kao što su platina, paladijum, kobalt, molibden nikal ili volfram, na aluminijumu ili zeolitu kao podlozi se obično koriste kao katalizatori); peći za autotermički riforming za reakciju protoka siromašnog višim ugljovodonicima sa strujom kiseonika da bi se formirao protok sintetičkog gasa; zatvoreni sistem za proizvodnju metanola za reakciju vodonika i ugljen monoksida iz protoka sintetičkog gasa da bi se formirao metanol; prečišćeni protok gasa iz zatvorenog sistema za proizvodnju metanola; i linija za snabdevanje porcija protoka prečišćenog gasa u reaktoru za prehidrogenaciju.

Zbog toga što je u pitanju egzotermna reakcija, postupak hidrogenacije može da se vrši u jednom ili u nekoliko reaktora, sa intermedijarnim hladnjacima ukoliko je to neophodno. Ova faza hidrogenacije je posebno dobro podešena za upotrebu sa autotermičkim pećima za reforming koje imaju nizak procenat pare u odnosu na sadržaj ugljenika u napajaču.

Postupak takodje obuhvata obezbedjivanje najmanje jedne količine sirćetne kiseline proizvedene u zatvorenom sistemu za proizvodnju vinil acetat monomera (VAM) u zajedničkom postupku, i kombinovanje količine sirćetne kiseline sa etilenom i kiseonikom iz zajedničkog postrojenja za separaciju vazduha za proizvodnju VAM. Poželjno je da se protok bogat C02uvede u zatvoreni sistem za proizvodnju metanola iz sistema za proizvodnju VAM.

Kratak opis crteža

Prema datom pronalasku slika 1 predstavlja pojednostavljeni blok dijagram protoka za jedno izvodjenje postupka za proizvodnju metanola, sirćetne kiseline i vinil acetatnog monomera, korišćenjem pare i autotermičkih peći za riforming, za proizvodnju sintetičkog gasa.

Slika 2 predstavlja pojednostavljeni blok dijagram protoka za izvodjenje koje je sličan onome koji je predstavljen na slici 1, u kojoj je emisija CO2snižena.

Postrojenje za postupak može da bude novo postrojenje, ali takodje može da bude i modifikovana varijanta već postojećeg postrojenja za proizvodnju metanola, sirćetne kiseline i/ili VAM-a (vinil acetat monomera).

U daljem postupku sinteze, prirodni gas 102 se koristi i kao gorivo 103 za postrojenje i kao gas za napajanje. Prirodni gas se sprovodi do uobičajenog postrojenja za desulfurizaciju 104 i nakon toga se vrši razdvajanje na prvi i drugi protok 111 i 112, gde svaki od njih obuhvata od 35 do 65 procenata od ukupne količine prirodog gasa u protocima 111 i 112.

Prvi protok 111 se dodaje ili u parnu peć za katalitičku pripremnu obradu za riforming za adijabatski ili neadijabatski proces 106 sa parom 108 pre uvodjenja u konvencionalnu užarenu parnu peć za riforming 109. Parna peć za riforming 109 radi na temperaturama izmedju 700 i 900 °C i na pritisku izmedju 0.7 i 3.5 MPa. Izlazni tok iz peći za riforming 109 se nakon toga kombinuje sa drugim protokom prirodnog gasa 112, kiseonikom 114 dobijenog iz postrojenja za vazdušnu separaciju (ASU) 116, i 110 protokom koji sadrži reciklovani CO2. Vazduh se kompresuje u kompresoru 115 i dodaje se u postrojenje za vazdušnu separaciju (ASU) 116, koje radi na uobičajeni način da bi se dobio protok kiseonika 114. Smeša prirodnog gasa, izlaznog toka iz parne peći za riforming i ugljen dioksida, uvodi se u autotermičku peć za rifoming 118 sa kiseonikom za katalitički reforming korišćenjem opreme za autotermičke peći za reforming i katalitičkih sistema za proizvodnju protoka sintetičkog gasa 120. Protok sintetičkog gasa 120 se hladi i suši na uobičajeni način. Količina protoka sintetičkog gasa 120 se dodaje u postrojenje za uklanjanje CO2122 preko linije 119 da bi se proizveo predhodno pomenuti protok reciklovanog C02110.

Količina sintetičkog gasa u protoku 119 prvenstveno zavisi od količine CO koja je potrebna za sintezu sirćetne kiseline, koja po mogućstvu obuhvata najmanje 5 procenata protoka 120, još poželjnije barem 20 procenata, do 50 procenata ili više u slučaju gde je izvodjenje metanola iz procesa neznatnoi kada je proizvodnja sirćetne kiseline maksimalna. Proizvodnja metanola i sirćetne kiseline treba da bude tako uzajamno podešena da bi se iskoristila kompletna količina proizvedenog H2, CO i C02, po mogućstvu od 1.000 do 20.000 metričkih tona/na dan metanola i od 300 do 6000 metričkih tona/po danu sirćetne kiseline. Što se proizvede više sirćetne kiseline, u odnosu na količinu proizvedenog metanola, biće više vodonika koji se koristi za reakciju sa uvedenim C02da bi se održao stehiometrijski broj SN i dobijanje metanola. Ukoliko se proizvodi manja količina sirćetne kiseline, neće biti dovoljna količina vodonika, na primer, stehiometrijski broj će da bude suviše nizak i količina dobijenog metanola će da se smanji. Ukoliko je ukupna proizvodnja sintetičkog gasa suviše povećana, maksimalni kapacitet postrojenja za vazdušnu separaciju ,ASU može da bude premašen, što dovodi do povećanja glavnih troškova za drugo postrojenje za vazdušnu separaciju ASU, i/ili troškovi parne peći za riforming preterano rastu. Sa druge strane, ukoliko je ukupna proizvodnja previše smanjena, dolazi do gubitka sa ekonomske tačke gledišta i glavni troškovi po postrojenju za proizvodnju rastu.

U postrojenju za uklanjanje C02,122, koriste se uobičajeni postupci za uklanjanje C02, kao što su na primer, postupak apsorpcije rastvaračima i postupak desorpcije kao i odgovarajuća oprema za to. Zatvoreni tok za proizvodnju metanola 124, sva količina ili deo količine od C02koje je dovedena iz postupka za sinetizovanje VAM-a ili iz ostalih zajedničkih postupaka, ili njihove kombinacije, mogu takodje ukoliko je potrebno da budu dodate u postrojenje za uklanjanje preko linije 119.

Postrojenje za uklanjanje C02proizvodi protok koji sadrži C02110 i mešani protok CO/H2128 koji je u potpunosti oslobadjen od C02. Protok koji sadrži C02110 se uvodi u protok sintetičkog gasa 112 ka autotermičnoj peći za riforming 118.

U postrojenju za razdvajanje 130, koje po mogućstvu predstavlja uobičajenu komoru za hladjenje, vrši se razdvajanje protoka 128 u najmanje dva protoka, od kojih jedan 132, sadrži CO, a drugi 131, sadrži H2, ali koji takodje mogu da obuhvate beznačajne količine protoka jednog ili više rezidualnih (zaostalih) gasova ili protoka izduvnih gasova iz mešanog vodonika, metana i CO koji se koriste kao gorivo ili se izvode iz postrojenja preko linje 134. Postrojenje za razdvajanje 130, može na primer da bude parcijalna komora za hladjenje sa dve kolone. Protok koji sadrži CO 132, se preko linije 135 dodaje u postrojenje za sintezu sirćetne kiseline 136, na način koji će biti niže opisan.

Preostali sintetički gas iz linije 120, CO2iz protoka 126 i vodonik iz protoka 131 kompresuju se na pritisku za sintezu metanola u kompresoru 138, i dodaju se kao svež protok 123 u postrojenje za sintezu metanola 140 pri čemu se koristi zatvoreni tok za proizvodnju metana kao i reaktori za katalitičku sintenzu metanola koji su dobro poznati u stanju tehnike. Stehiometrijski broj SN za sintetički gas je po mogućstvu izmedju 2.0 i 2.1; još poželjnije izmedju 2.04 i 2.06. Kako je ranije opisano, protok prečišćenog gasa 124 iz postrojenja za sintezu 140 se po mogućstvu recikluje u postrojenju za uklanjanje CO2, 122. Kao što je dobro poznato, neophodno je zaštititi protok prečišćenog gasa 124 od nagomilane količine intertnih gasova kao što su argon, azot ili metan u zatvorenom procesu za proizvodnju metanola. Proizvodnja prečišćenog gasa u postrojenju za uklanjanje C02, 122 i u komori za hladjenje 130 ima prednost kod reciklovanja CO2, CO i vodonika iz prečišćenog gasa, dok se vrši odstranjivanje intertnih gasova iz reziduaalnog protoka 134. Metanol se prečišćava u postrojenju za destilaciju 142, ili nekim drugim konvencionalnim postupkom. Prečišćeni metanol se izvodi preko linije 144 kao proizvod, ili se količina istog preko linije 145, dovodi u postrojenje za sintezu metanola 136.

Postrojenje za sintezu sirćetne kiseline 136 sastoji se od uobičajene opreme za proizvodnju sirćetne kiseline uz upotrebu dobro poznate metodologije za dobijanje sirćetne kiseline iz CO putem protoka 135 i metanola preko protoka 145, kao što je na primer, iz jednog ili više ranije pomenutih patenata koji opisuju postupuke za proizvodnju a koji su komercijalno dostupni stručnjacima. Na primer, može da se koristi uobičajeni postupak BP/Monsanto, ili poboljšani postupak BP/Monsanto koji koristi BP-Cativa tehnologiju (katalizator iridijum), tzv. " Celanese " tehnologiju za preradu vode, tzv. " Millenium " tehnologiju za preradu vode (rodijum-fosfor okisd katalizator) i/ili dvodelni postupak karbonilacije metanola i izomerizacije metil formata. Reakcija generalno obuhvata reaktivni metanol, metil format, ili njihovu kombinaciju u prisustvu reakcione smeše koja sadrži ugljen monoksid, vodu, rastvarač i sistem katalizatora koji obuhvata najmanje jedan halogenovani promoter i barem jedno jedinjenje rodijuma, iridijuma ili kombinaciju pomenutih jedinjenja. Reakciona smeša po mogućstvu ima sadržaj vode do 20 težinskih procenata. Kada reakcija obuhvata prostu karbonilaciju, sadržaj vode u reakcionoj smeši je po mogućstvu od 14 do oko 15 težinskih procenata. Kada reakcija obuhvata karbonilaciju vode, sadržaj vode u reakcionoj smeši je po mogućstvu od 2 do oko 8 težinskih procenata. Kada reakcija obuhvata izomerizaciju metil formata ili kombinaciju izomerizacije i karbonilacije metanola, reakciona smeša po mogućstvu sadrži količinu vode koja je nešto veća od nule i koja po mogućstvu iznosi 2 težinska procenta. Reakcija je tipično kontinualna. Proizvod reakcije u vidu sirćetne kiseline se dobija preko linije 146.

Ukoliko je potrebno, količina sirćetne kiseline iz linije 146 može da se dodaje preko linije 147 u udruženi postupak kojim se dobija CO7kao sporedni proizvod, kao što je konvencionalno postrojenje za sintezu vinil acetat monomera (VAM), 148. Sirćetna kiselina reaguje sa etilenom preko linije 150 i sa barem jednom porcijom kiseonika 114 iz postrojenja za vazdušnu separaciju 116. Protok tečnosti 152 se priprema u konvencionalnom postrojenju za destilaciju VAM, 156 da bi se proizveo prečišćeni (komercijalna specifikacija) VAM preko linije 158. Ugljen dioksid koji se dobija kao sporedni proizvod u procesu sinteze VAM-a, odvaja se od izlaznog toka gasova iz reaktora preko konvencionalnog sistema za uklanjanje CO2, 154 i preko linije 126 recikluje se u zatvorenom toku za sintezu metanola. Može da se dobije kiseonik u liniji 114, korišćenjem uobičajenog (po mogućstvu kriogenskog) postrojenja za vazdušnu separaciju 116 koje proizvodi količinu kiseonika koja je potrebna da se opskrbi i postrojenje za sintezu VAM-a, 48 kao i autotermička peć za riforming, 118.

Proizvodnja VAM-a se uglavnom postiže acetoksilacijom etilena prema reakciji:

Glavni sporedni proizvod je CO2koji se formira reakcijom:

Zahvaljujući selektivnosti ovog postupka proizvodi se približno 7-8 % CO2po jedinici težine. Fabrika za proizvodnju vinil acetat monomera, VAM-a, proizvodi godišnje približno 100.000 metričkih tona (MTY) VAM-a, za šta je potrebno približno 35.000 MTY (metričkih tona po godini) etilena, pri čemu se proizvodi I izmedju 9.000 i 10.000 MTY (metričkih tona godišnje) C02.

Drugi standardni elementi sistema 160, koji obuhvataju sistem za isparavanje, hladjenje vode, kompresovani vazduh i slično, dovode se po potrebi unutar integrisanog sistema, sa daljom prednošću kod povezivanja sa ekonomske tačke gledišta koja je istovetna kao kod velikih sistema za napajanje za integrisano postrojenje u odnosu na svaku njenu pojedinačnu komponentu. U najvećem broju slučajeva, vodena para koja se iz regenerisane neiskorišćene toplote stvara u parnim pećima za riforming 109 i u ATR-u 118, kao i u postrojenju za sintezu metanola 140, postrojenju za sintezu sirćetne kiseline 136 i/ili postrojenju za sintezu VAM-a 148 ili u bilo kojem drugom postrojenju za udruženi postupak, može da se koristi za dovodjenje ili za prenos pare u pumpu za napajanje bojlera vodom, pumpu za hladjenje slatke vode, pumpu za hladjenje morske vode, kompresor za prirodni gas, ASU kompresor 115, postrojenje za tretman pre riforminga 106, ATR 118, postrojenje za uklanjanje CO2122, kompresor 138, kompresor za reciklovanje sintetičkog gasa metanola, i slično, ili u bilo koju od njihovih kombinacija. Nasuprot tipičnoj situaciji gde se višak vodene pare dobija iz parne peći za riforming, ne postoji po mogućstvu nikakava para koja se odvodi pomoću integrisanog sistema iz datog pronalaska. Ukoliko je potrebno, može da se koristi pomoćni bojler (parni kotao) za proizvodnju dodatne količine vodene pare.

Primer 1: Ukoliko drugačije nije napomenuto u ovom primeru, protoci, kompozicije i ostale karakteristike približno odgovaraju dvema slikama; ukoliko drugačije nije predstavljeno, protoci su predstavljeni u kubnim metrima po času (Nm<3>/h) a kompozicije su izražene u molskim procentima.

Postupak prema izvodjenju iz pronalaska za dobijanje MeOH/AcOH/VAM koji je prikazan na slici 1, označava postrojenje koje proizvodi 5016 metričkih tona na dan (MTPD) metanola i 19.400 Nm<3>/h CO za sintezu sirćetne kiseline. Prirodni gas 102 se dovodi u količini od 194,000 Nm<3>/h i koristi se i kao gorivo 103 za fabriku (12,000 Nm<3>/h) i kao gas za napajanje (182,000 Nm<3>/h). Prirodni gas sastoji se od približno 89.5 % metana, 5.0 % etana, 1.0 % propana, 0.5 % butana i težih ugljovodonika, i 4.0% azota, i dovodi se u postrojenje za desulfurizaciju 104. Prva količina desulfurizovanog prirodnog gasa (127,000 Nm<3>/h) se prenosi preko linije 111 sa parom do postrojenja (peći) za tretman pre riforminga 106 (246,000 Nm<3>/h) kao i do parne peći za riforming 109 da bi se dobilo 478,000 Nm<3>/h izlaznog toka koji obuhvata 5.9% C02, 4.5% CO, 35% vodonika, 35% pare, 18% metana i manje od 2% azota i argona.

Preostali desulfurizaovani prirodni gas (55,000 Nm3/h) u liniji 112 se dodaje u autotermičku peć za reforming 118 sa isticajnom strujom iz peći za reforming i dodaje se preko linije 110, 10,000 Nm<3>/h reciklovanog C02koja obuhvata 98% C02i manje od 1% CO, vodonika, vodene pare, i metana, ponaosob. ATR 118 troši 115,000 kg/h protoka kiseonika preko linije 114 koja obuhvata 0.5 % argona, i proizvodi 620,000 Nm3/h suvog izlaznog toka koji obuhvata 8.0% C02, 23% CO, 66% vodonika, 1.8 % metana, i manje od 1.2 % vodene pare, azota i argona.

Količina od 127, 000 Nm<J>/h suvog izlaznog toka iz ATR 118 se prenosi u postrojenje za uklanjanje C02, 122. Protok koji sadrži C02110 je ranije opisan, dok protok koji je siromašan u C02obuhvata 116,000 Nm<3>/h gasa koji se sastoji od 25% CO, 71.6% vodonika, 2% metana, 1.3 % azota i manje od 1% argona, koji se prenosi u komoru za hladjenje 130.

Komora za hladjenje 130 koja proizvodi 19,400 Nm<3>/h protoka 132, obuhvata 98% CO, 1.7 % azota, i manje od 1% vodonika, argona i metana, 65,000 Nm<3>/h protoka izduvnog gasa 134 obuhvata 11% CO, 84% vodonika, 2.3% azota, 2.6 % metana i manje od 1% argona, i 32,000 Nm<3>/h protoka 131 obuhvata 90% vodonika, 8.5 % CO i manje od 1% azota, argona i metana.

Preostali protok 120 se zajedno sa protokom 131, kompresuje u protok 123 da bi se obezbedilo 527, 000 Nm<3>/h gasa koji obuhvata 68% vodonika, 22% CO, 7.5 % C02, 1.7 % metana i manje od 1.3 % vodene pare, azota i argona (proizvodnja sintetičkog gasa koji ima R vrednost od 2.04) u postrojenju za sintezu metanola, 140. Kako je prethodno pomenuto, postrojenje 140 proizvodi protok prečišćenog gasa od 260,000 kg/h sirovog metanola koji sadrži 24% vode, 1.9% C02, i manje od 1% CO, vodonika, argona i metana, i 209,000 kg/h prečišćenog metanola u protocima 144 i 145, spremnog za prodaju.

Protok 145 prenosi 26,000 kg/h metanola u postrojenje za sintezu sirćetne kiseline 136, gde reaguje sa CO preko protoka 135 da bi se nakon destilacije dobilo 47,600 kg/h glacijalne sirćetne kiseline, čija čistoća je v,eća od 99.85 težinskih %.

Postrojenje za sintezu vinil acetat monomera VAM-a, 148 se puni sa sirćetnom kiselinom iz linije 146 pri brzini od 22,000 kg/h gde ista reaguje sa 10,000 Nm<3>/h polimerizovanog etilena koji obuhvata više od 99.9% etilena, i manje od 0.1 % nečistoća, preko linije 150 i 6,000 Nm/h kisoenika iz postrojenja za vazdušnu separaciju 116, da bi se dobilo 31,000 kg/h protoka VAM-a (vinil acetat monomera) 152, sa čistoćom koja je veća od 99.9 težinskih procenata. Proizvodnja VAM-a se uglavnom postiže acetoksilacijom etilena. Protok C02koji obuhvata više od 99% C02, i koji se proizvodi se pri brzini od 1,400 Nm<3>/h, regeneriše se iz postrojenja za uklanjanje C02, 154.

U ovom primeru, protok C02koji se dobija prilikom sinteze VAM-a , ne recikluje se preko linije 126 u zatvorenom procesu za sintezu metanola. Ukoliko je neopodno ili potrebno, dodatna količina C02se alternativno ili dodatno uvodi preko linije 127 da bi se prenela ukupna količina C02u liniji 126.

Ravnoteža protoka za ovaj postupak koji je predstavljen primerima zahteva pomoćni bojler sa parom visokog pritiska koji proizvodi 155 t/h pare na pritisku od 101 bar-a i temperaturi od 500°C. Koeficijent iskorišćenja ugljenika izvan sinteze sirćetne kiseline 136 i sitenze VAM-a (uključujući destilaciju VAM-a, 156 i sistem za proizvodnju C02, 154) iznosi približno 82%.

Primer 2: Ukoliko drugačije nije napomenuto u ovom primeru, protoci, kompozicije i ostale karakteristike približno odgovaraju dvema slikama; ukoliko drugačije nije predstavljeno, protoci su predstavljeni u kubnim metrima po času (Nm<3>/h) a kompozicije su izražene u molskim procentima.

Postupak izvodjenja prema pronalasku za dobijanje MeOH/AcOH prikazan na slici 2, označava postrojenje koje proizvodi 4400 metričkih tona na dan (MTPD) metanola i 49.000 Nm<3>/h CO za sintezu sirćetne kiseline i 99,000 Nm<3>/h vodonika za obližnju rafineriju.

Kada su karakteristike koje su prikazane na slikama 1 i 2 iste, brojevi koji se koriste za prepoznavanje karakteristika su identični.

Prirodni gas 102 se dovodi u količini od 182,000 Nm /h kao gas za napajanje (182,000 NmVh). Prirodni gas sastoji se od približno 89.5 % metana, 5.0 % etana, 1.0 % propana, 0.5 % butana i težih ugljovodonika, i 4.0% azota, i dovodi se u postrojenje za desulfurizaciju 104. Prva količina desulfurizovanog prirodnog gasa (127,000 Nm<3>/h) se prenosi preko linije 111 sa parom do postrojenja (peći) za tretman pre riforminga 106 (246,000 Nm<3>/h) kao i do peći za reforming 109 da bi se dobilo 478,000 Nm<3>/h izlaznog toka koji obuhvata 5.9% C02, 4.5% CO, 35% vodonika, 35%) pare, 18% metana i manje od 2.0 % azota i argona.

Preostali desulfurizovani prirodni gas (55,000 Nm<3>/h) iz postrojenja za desulfurizaciju 104 se preko linije 112 dodaje u autotermičku peć za reforming 118 zajedno isticajnom strujom iz peći za reforming i približno 22,000 Nm<3>/h reciklovanog C02preko linije 110 koja obuhvata 98% C02i manje od 1% CO, vodonika, vodene pare, i metana, ponaosob. ATR 118 koji troši 117,000 kg/h protoka kiseonika preko linije 114, obuhvata 0.5 % argona, i proizvodi 630,000 Nm<3>/h suvog izlaznog toka koji obuhvata 9.0% C02, 24% CO, 64% vodonika, 1.7 % metana, i manje od 1.3 % vodene pare, azota i argona.

Količina od 220, 000 Nm<3>/h suvog izlaznog toka iz ATR 118, prenosi se zajedno sa prečišćenim protokom iz zatvorenog procesa za sintezu metanola 124, preko 119 u postrojenje za uklanjanje CO2, 122.

Protok koji sadrži CO2,110 je ranije opisan, dok protok koji je siromašan u CO2obuhvata 235,000 Nm<3>/h gasa koji se sastoji od 23% CO, 68 % vodonika, 5% metana, 3 % azota i argona koji je prisutan u tragovima, koji se prenosi u komoru za hladjenje 130.

U ovom primeru, komora za hladjenje se bazira na postupku za ispiranje metana sa tri glavne kolone i malom bočnom kolonom za povlačenje protoka 214 koji sadrži azot. Protok 214 obuhvata azot i CO u približno istim odnosima. Protok se obradjuje u postupku za odvajanje pomoću vakuumskog vibrirajućeg apsorobera (VAM) 206, da bi se regenerisao protok koji sadrži korisni ugljen monoksid 210, koji se dodaje u protok bogat CO 132, komoru za hladjenje 130, da bi se formirao protok 135.

VSA 206 takodje porizvodi protok azota , 204. Komora za hladjenje 130 proizvodi 44,000 Nm3/h protoka 132 koji sadrži 98% CO sa 1.3 % azota i manje od 1% vodonika, argona i metana; protok otpadnog gasa 202 od 9,200 Nm<3->h koji obuhvata više od 98%) metana i manje od 2% nečistoća; 8,300 Nm3/h protok isparljivog gasa 208 obuhvata 59% vodonika, 36% ugljen monoksida, 3%metana i 1% azota; i 144,000 Nm3/h protoka 131 koji obuhvata 98.5% vodonika, 1% metana i manje od 0.5% i azota i argona. Protok otpadnog gasa 202 može da se dovodi (prenosi) kao dodatak prirodnog gasa 102. Količina protoka koja sadrži vodonik 131 može da se razdvaja u protok 212 i da se koristi u vezanom postupku, kao što je to slučaj u rafineriji.

Preostali deo pare 120 zajedno sa protokom isparljivog gasa 208 i količinom protoka 131, kompresuje se u protok 123 da bi se dobilo 460,000 Nm<3>/h gasa koji obuhvata 68%) vodonika, 22% CO, 7.5% C02, 1.6% metana i manje od 1.2 % vodene pare, azota i argona, ponaosob (R = 2.03), u postrojenju za sintezu metanola 140.

Kako je predhodno pomenuto, postrojenje 140 proizvodi protok prečišćenog gasa 124, koji se sastoji od 228,000 kg/h neprečišćenog metanola sa 24% vode, 1.9 % C02

i manje od 1% od CO, vodonika, arogna, metana i 183,000 kg/h komercijalno prečišćenog metanola koji se distribuira u protocima 144 i 145.

Protok 145 prenosi 65,000 kg/h metanola u postrojenje za sintezu sirćetne kiseline 136, gde preko protoka 135 reaguje sa CO da bi se dobilo 120,000 kg/h glacijalne sirćetne kiseline, koja ima čistoću veću od 99.85 težinskih procenata nakon destilacije.

Postrojenje za sintezu vinil acetat monomera, VAM-a 148, se preko 147 puni sa sirćetnom kiselinom 146 , koja reaguje sa 10,000 Nm<3>/h polimeririzovaog etilena koji sadrži više od 99.9% etilena, i manje od 0.1 % nečistoća preko linije 150, i 6,000 Nm<3>/h kiseonika iz postrojenja za vazdušnu separaciju 116 da bi se dobilo 31,000 kg/h protoka komercijalnog VAM-a, 152, čija je čistoća veća od 99 težinskih procenata. Proizvodnja VAM-a se uglavnom postiže acetoksilacijom etilena. Protok CO2od 1,400 Nm<3>/h, koji obuhvata više od 98% CO2, recikluje se iz postrojenja za uklanjanje CO2, 154.

U ovom primeru, CO2iz postupka za sintezu VAM-a se ne recikluje preko linije 126 u zatvorenom procesu za sintezu metanola, 126. Ukoliko je neophodno ili poželjno, dodatna količina CO2može da se iznese preko linije 127 d a bi se zadovoljila ukupna potrebna količina C02u liniji 126. U ovom primeru, integrisano postrojenje za proizvodnju metanola i sirćetne kiseline proizvodi metanol i sirćetnu kiselinu i 99,000 Nm<3>/h vodonika za potrebe obližnje rafinerije.

Glavna količina prirodnog gasa sa visokim sadržajem azota se prečišćava u VSA, zajedno sa malim količinama CO. Dodatna količina gasa koji se koristi za gorivo a koja je potrebna za predgrejač i peć za riforming, kao i za boilere, može da se se nadoknadi viškom vodonika, što dovodi do pojave integrisanog kompleksa sa veoma niskom emisijom C02(manje od 2,500 Nm<3>/h ili manje od 10%) od ulazne vrednosti ugljenika), ukoliko vodonik ne može da se koristi na drugom mestu.Advokat

Claims (25)

1. Postupak za proizvodnju metanola i sirćetne kiseline, naznačen time što faze objedinjenog postupka obuhvataju: razdvajanje izvora ugljovodonika na prvi i drugi protok ugljovodonika; postupak riforminga u parnim pećima gde se prvi protok ugljovodnika tretira sa vodenom parom da bi se dobio rezultujući protok, postupak obrade smeše rezultujućeg protoka i drugog protoka ugljovodonika sa kiseonikom i ugljen dioksidom u autotermičkim pećima za reforming da bi se proizveo protok sintetičkog gasa; razdvajanje malih porcija protoka sintetičkog gasa u protok sa ugljen dioksidom, protok sa vodonikom, i protok sa ugljen monoksidom; reciklovanje struje bogate ugljen dioksidom u autotermičkoj peći za reforming; i kompresovanje preostale količine protoka sintetičkog gasa, najmanje jednog dela protoka bogatog vodonikom da bi se protok sproveo do zatvorenog procesa za sintezu metanola u cilju dobijanja metanola; i postupak sinteze sirćetne kiseline iz najmanje jedne količine metanola i i protoka bogatog ugljen dioksidom.

2. Postupak prema patentom zahtevu 1, naznačen time, što protok dodatnog gasa ima stehimetrijski broj, SN izmedju 2.0 i 2.1.

3. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što dalje obuhvata dovodjenje protoka prečišćenog gasa iz zatvorenog sistema za sintezu metanola u fazu razdvajanja.

4. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što autotermička peć za reforming predstavlja jednodelnu autotermičku peć za reforming.

5. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time što faza razdvajanja obuhvata dovodjenje malih količina sintetičkog gasa u postrojenje za ispiranje hladjenog metana.

6. Postupak prema patentnom zahtevu 5, naznačen time, što se isparljivi gas iz faze razdvajanja recikluje u zatvorenom sistemu za sintezu metana.

7. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 5 ili 6, naznačen time, što se protok otpadnog gasa iz komore za hladjenje recikluje u gas za napajanje.

8. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što emisija ugljen dioksida predstavlja manje od 10% od ukupne ulazne vrednosti ugljenika.

9. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-7, naznačen time, što emisija ugljen dioksida predstavlja manje od 5% od ukupne ulazne vrednosti ugljenika.

10. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što se prva količina protoka bogatog vodonikom iz faze razdvajanja recikluje u zatvorenom procesu za sintezu metanola i što se druga količina šalje u napajanje za vezani postupak.

11. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što dalje obuhvata dovodjenje protoka ugljen dioksida iz vezanog postupka za dobij anje svežeg protoka.

12. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 10 ili 11, naznačen time, što se u vezanom postupku koriste sirćetna kiselina i metanol kao reaktanti, deli kiseonik iz zajedničkog postrojenja za vazdušnu spearaciju, kao i zajedničke uredjaje ili njihovu kombinaciju.

13. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 10-12, d alje obuhvata: obezbedjivanje najmanje jedne količine sirćetne kiseline koja se proizvodi u zatvorenom postupku za sintezu vinil acetat monomera u vezanom postupku; kombinovanje količine sirćetne kiseline sa izvorom etilena i kiseonika da bi se proizveo vinil acetat monomer.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 13, naznačen time, što jedinično postrojenje za vazdušnu separaciju koristi kiseonik za vezani postupak i autotermičku peć za riforming.

15. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što najmanje 10% protoka sintetičkog gasa se dovodi u fazu razdvajanja.

16. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih z ahteva, naznačen time, što se metanol proizvodi u količini izmedju 1,000 i 30,000 tona na dan.

17. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva, naznačen time, što se sirćetna kiselina proizvodi u količini izmedju 500 i 6,000 metričkih tona na dan.

18. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva, naznačen time, što dalje protok bogat CO2u zatvorenom postupku za sintezu metanola.

19. Postupak prema patentnim zahtevima 13, naznačen time, što obuhvata uvodjenje protoka bogatog CO2iz zatvorenog procesa za sintezu vinil acetat monomera u zatvoreni sistem za sintezu metanola.

20. Postupak prema patentnom zahtevu 18 ili 19, naznačen time, što izvor ugljovodnika obuhvata prirodni gas i odnos uvedenog protoka CO2u odnosu na izvor ugljovodonika iznosi najmanje 0.05 kg po Nm<3>prirodnog gasa.

21. Postupak prema patentnom zahtevu 20, naznačen time, što odnos uvedenog protoka CO2u odnosu na prirodni gas iznose najmanje 0.2 kg CO 2 po Nm<3>prirodnog gasa.

22. Postupak prema patentnom zahtevu 19, naznačen time, što odnos unetog protoka CO2u odnosu na izvor prirodnog gasa iznosi najmanje 0.23 kg CO2poNm<3>prirodnog gasa.

23. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što obuhvata: odvodjenje izmedju 35 i 65% svežeg protoka gasa u prvi protok; odvodjenje izmedju 35 i 65% svežeg protoka gasa u drugi protok.

24. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, naznačen time, što obuhvata: odvodjenje izmedju 45 do 55% svežeg protoka gasa u prvi protok; i odvodjenje izmedju 45 do 55% svežeg protoka gasa u drugi protok.

25. Postupak prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva naznačen time što se u fazi razdvajanja proizvodi protok otpadnog gasa koji sadrži inertne gasove.