RS20050359A - Fungicidne smeše - Google Patents

Abstract

Opisane su fungicidne smeše koje sadrže A) derivat triazolopirimidina formule I i B) karbamate formule II u kojoj n iznosi 1 ili 2 i X označava halogen, alkil ili halogenalkil, pri čemu radikali X mogu biti različiti ako n iznosi 2, u sinergetski efikasnoj količini, postupci za suzbijanje štetnih gljiva uz primenu smeša jedinjenja I i II, kompozicije koje sadrže ova jedinjenja i upotreba jedinjenja I i jedinjenja II za proizvodnju takvih smeša.

Description

FUNGICIDNE SMEŠE

Ovaj pronalazak se odnosi na fungicidne smeše koje sadrže

A) derivat triazolopirimidina formule I

i

B) karbamate formule II

u kojoj n iznosi 1 ili 2 i X označava halogen, C1-C4-alkil ili Ci~C2-halogenalkil, pri čemu ovi radikali X mogu biti različiti ako n iznosi 2,

u sinergetski efikasnoj količini.

Osim toga, ovaj pronalazak se odnosi na postupke za suzbijanje štetnih gljiva uz primenu smeša jedinjenja I i II, zatim na kompozicije koje sadrže ova jedinjenja i na upotrebu (primenu) jedinjenja I i jedinjenja II za proizvodnju takvih smeša.

Jedinjenje formule I, 5-hlor-7-(4-metilpiperidin-l-il)-6-(2,4,6-trifluorfenil)-[1,2,4]triazolo[1,5-a]pirimidin, njegovo dobivanje i njegovo dejstvo protiv štetnih gljiva su poznati iz literature (W0 98/46607).

Karbamati formule II pripadaju klasi aktivnih strobilurinskih jedinjenja. Njihovo dobivanje i njihovo dejstvo protiv štetnih gljiva su isto tako poznati (WO 93/15046 i W0 96/01256).

Smeše triazolopirimidina sa derivatima strobilurina su opšte poznate iz EP-A 988 790. Jedinjenja I i II su obuhvaćena opštim obelodanjivanjem pomenute publikacije (spisa); međutim, u EP-A 988 790 nisu pomenuti ni triazolopirimidin formule I niti karbamati formule II.

Takođe su poznate smeše karbamata formule II sa drugim aktivnim jedinjenjima (WO 97/40673, WO 97/40676, WO 97/40684).

Fungicidna aktivnost poznatih smeša nije uvek potpuno zadovoljavajuća. Aktivna triazolopirimidinska jedinjenja koja su poznata iz EP-A 988 790, na primer, su nedovoljno pogodna za suzbijanje štetnih gljiva iz klasaOomyceta.Takođe i aktivnost karbamata II protivOomycetane odgovara današnjim zahtevima.

Sa gledišta smanjenja primenjenih (apliciranih)

količina i proširenja spektra dejstva poznatih jedinjenja u osnovi ovog pronalaska su se kao zadatak nalazile smeše koje pri smanjenoj ukupnoj količini apliciranih aktivnih jedinjenja pokazuju poboljšano dejstvo protiv štetnih gljiva, naročito protiv gljiva iz klaseOomyceta(sinergetske smeše).

Mi smo našli da je ovaj zadatak postignut smešama definisanim na početku. Osim toga je nađeno da simultana, što znači zajednička ili odvojena, primena (aplikacija) jedinjenja I i jedinjenja II ili sukcesivna aplikacija (primena) jedinjenja I i jedinjenja II omogućava bolju kontrolu (suzbijanje) štetnih gljiva nego što je to moguće sa ovim pojedinačnim jedinjenjima.

Smeše jedinjenja I i II ili istovremeno upotrebijena jedinjenja I i II, što znači zajedno ili odvojeno, deluju sinergetski i odlikuju se izvanrednim dejstvom protiv širokog spektra fitopatogenih gljiva, naročito iz klasa

Ascomyceta, Basidiomyceta, PhycomycetaiDeuteromyceta.

Neke od njih deluju sistemski i otuda se takođe mogu primeniti kao fungicidi koji deluju na lišće i zemljište (tlo).

Ove smeše su naročito značajne za suzbijanje velikog broja gljiva na različitim kulturama (usevima), kao što su pamuk, povrtarske biljke (na primer, krastavci, graškovi (pasuljaste biljke), paradajzi, krompiri i bundeve (tikve)), ječam, trava, ovas, banane, kafa, kukuruz, voćne biljke, pirinač, raž, soja, vinove loze, pšenica, ukrasne biljke, šećerna trska i veliki broj semena.

One su naročito pogodne za suzbijanje sledećih fitopatogenih gljiva:Blumeria graminis(praškasta garež

(buđ, medljika)) na cerealijama (žitima),Erysiphe cichoracearumiSphaerotheca fuligineana tikvama,Podosphaera leucotrichana jabukama,Uncinula necatorna vinovim lozama,Pucciniavrste na cerealijama,Rhizoctoniavrste na pamuku, pirinču i travama utrina,Ustilagovrste na cerealijama i šećernoj trski,Venturia inaequalisna jabukama,BipolarisiDrechsleravrste na cerealijama, pirinču i travama utrina,Septoria nodorumna pšenici,Botrytis cinereana jagodama, povrću, ukrasnim biljkama i vinovim lozama,Mycosphaerellavrste na bananama, kikirikiju i cerealijama,

Pseudocercosporella herpotrichoidesna pšenici i ječmu,Pyricularia oryzaena pirinču,Phytophthora infestansna krompirima i paradajzima,Pseudoperonosporavrste na tikvama i hmelj u,Plasmopara viticolana vinovim lozama,Alternariavrste na povrću i voću i takođeFusariumiVerticilliumvrste.

Smeše prema ovom pronalasku su naročito pogodne za suzbijanje štetnih gljiva iz klasaOomycetai naročitoPhytophthora infestansna različitim povrtarskim biljkama iPlasmopara viticolana vinovim lozama.

Osim toga, one su naročito pogodne za suzbijanje pravih i lažnih praškastih (brašnenih) i maljastih garežnih (plesnivih) gljiva u cerealijama, povrću, voću, ukrasnim biljkama i vinovim lozama.

Osim toga, one se mogu primeniti u zaštiti materijala (na primer, u zaštiti drveta), na primer protivPaecilomyces variotii.

Formula II predstavlja naročito karbamate u kojima kombinacija supstituenata odgovara jednom redu donje tabele:

Pogodna su jedinjenja formule II u kojima X označava fluor, hlor ili metil i lociran je u para-položaju; ova jedinjenja su opisana formulom Ha:

Pogodna su jedinjenja formule Ha u kojima X označava fluor, hlor, metil ili trifluormetil. Naročito su pogodna jedinjenja II-3, II-6, 11-12 i 11-17, a prvenstveno II-6 (uobičajeno ime: piraklostrobin (pvraclostrobin)).

Zbog baznog karaktera njihovih azotnih atoma, jedinjenja I i II mogu da formiraju soli ili adukte sa neorganskim ili organskim kiselinama ili sa metalnim j onima.

Primeri neorganskih kiselina su halogenvodonične kiseline, kao što su fluorovodonik, hlorovodonik, bromovodonik i jodovodonik, sumporna kiselina, fosforna kiselina i azotna kiselina.

Pogodne organske kiseline su, na primer, mravlja kiselina, ugljena kiselina i alkanske kiseline, kao što su sirćetna kiselina, trifluorsirćetna kiselina, trihlorsirćetna kiselina i propionska kiselina, a takođe i glikolna kiselina, mlečna kiselina, ćilibarna kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, cimetna kiselina, oksalna kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, p-aminosalicilna kiselina, 2-fenoksibenzoeva kiselina ili 2-acetoksibenzoeva kiselina.

Pogodni metalni joni su naročito joni elemenata prve grupe do osme prelazne (tranzicione) grupe, naročito hrom, mangan, gvožđe, kobalt, nikl, bakar, cink, i dodatno elementi druge glavne grupe, naročito kalcijum i magnezijum, i treće i četvrte glavne grupe, naročito aluminijum, kalaj i olovo. Ako je to odgovarajuće, ovi metali mogu biti prisutni u različitim valencama koje oni mogu uzeti.

Pri proizvodnji ovih smeša pogodno se upotrebljavaju čista aktivna jedinjenja I i II, kojima se zatim mogu dodati dalja jedinjenja koja su aktivna protiv štetnih gljiva ili drugih štetočina (napasti) kao što su insekti, arahnidi ili nematodi, ili sem toga herbicidno aktivna jedinjenja ili aktivna jedinjenja za regulisanje rasta ili đubriva.

Jedinjenja I i II mogu se aplicirati simultano, što znači zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno, i ovaj redosled, u slučaju odvojenog apliciranja, uopšte nema neki efekat na rezultat mera suzbijanja (kontrole).

Jedinjenja I i II se obično apliciraju u težinskom odnosu od 100:1 do 1:100, naročito od 20:1 do 1:20, prvenstveno od 10:1 do 1:10.

U zavisnosti od vrste željenog efekta, primenjene (aplicirane) količine smeša prema ovom pronalasku su, naročito u oblastima poljoprivrednih useva (kultura), od 5 do 2000 g/ha, pogodno od 50 do 1500 g/ha, naročito pogodno od 50 do 750 g/ha.

Ovde primenjene (aplicirane) količine jedinjenja I su od 1 g do 1 kg/ha, pogodno od 10 do 900 g/ha, naročito pogodno od 20 do 750 g/ha.

U saglasnosti sa tim, primenjene (aplicirane) količine jedinjenja II su od 1 g do 1 kg/ha, pogodno od 10 do 750 g/ha, naročito pogodno od 20 do 500 g/ha.

Za tretiranje semena, primenjene (aplicirane) količine ove smeše su uopšte od 0,1 do 1000 g/100 kg semena, pogodno od 0,1 do 200 g/100 kg, naročito pogodno od 1 do 100 g/100 kg.

Ako se trebaju kontrolisati (suzbijati) fitopatogene štetne gljive, odvojena ili zajednička aplikacija (primena) jedinjenja I i II ili smeša jedinjenja I i II se vrši raspršivanjem ili zaprašivanjem semena, biljaka ili zemljišta (tla) pre ili posle sejanja biljaka ili pre ili posle nicanja biljaka.

Fungicidne sinergetske smeše prema ovom pronalasku, ili jedinjenja I i II, mogu se pripraviti, na primer, u obliku direktno raspršujućih rastvora, praškova i suspenzija ili u obliku visoko koncentrovanih vodenih, uljnih ili drugih suspenzija, disperzija, emulzija, uljnih disperzija, pasta, prašina, kompozicija sa širenje ili granula, i mogu se aplicirati (primeniti) raspršivanjem, zamagljivanjem, atomiziranjem, zaprašivanjem, rasipanjem ili polivanjem. Oblik primene (aplikacije) zavisi od specijalne (naročite) svrhe; u svakom slučaju, on bi trebao osigurati što je moguće finiju i uniformniju raspodelu smeše prema ovom pronalasku.

Ove formulacije se proizvode na poznat način, na primer, proširivanjem aktivnog jedinjenja sa rastvaračima i/ili nosačina, ako se to želi uz primenu emulgatora i disperzanata. Rastvarači/pomoćna sredstva koji su pogodni za tu svrhu su u suštini: voda, aromatični rastvarači (na primer, solvesso produkti, ksilen), parafini (na primer, frakcije nafte), alkoholi (na primer, metanol, butanol, pentanol, benzilalkohol), ketoni (na primer, cikloheksanon, gama-butirolakton), pirolidoni (NMP, NOP), acetati (glikol-diacetat), glikoli, dimetilamidi masnih kiselina, masne kiseline i estri masnih kiselina. U principu se takođe mogu upotrebiti (primeniti) i smeše rastvarača.

nosači kao što su mleveni prirodni minerali (na primer, kaolini, gline, talk, kreda) i mleveni sintetički minerali (na primer, visoko dispergovan silicijum-dioksid, silikati); emulgatori kao što su nejonski i anjonski emulgatori (na primer, polioksietilen-masni alkohol-etri, alkilsulfonati i arilsulfonati) i disperzanti kao što su otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Pogodne površinski aktivne materije su alkalnometalne, zemnoalkalnometalne i amonijumove soli lignosulfonske kiseline, naftalensulfonske kiseline, fenolsulfonske kiseline, dibutilnaftalensulfonske kiseline, alkilarilsulfonata, alkil-sulfata, alkil-sulfonata, sulfata masnih alkohola, masnih kiselina i sulfatiranih glikolnih etara masnih alkohola, dalje kondenzati sulfonovanog naftalena i derivata naftalena sa formaldehidom, kondenzati naftalena ili naftalensulfonske kiseline sa fenolom i formaldehidom, polioksietilen-oktilfeniletar, etoksilovani izooktilfenol, oktilfenol, nonilfenol, alkilfenil-poliglikoletri, tributilfenil-poliglikol-etar, tristearilfenil-poliglikol-etar, alkilaril-polietar-alkoholi, kondenzati alkohola ili masnih alkohola i etilenoksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen-alkil-etri, etoksilovan polioksipropilen, lauril-alkohol-poliglikol-etar-acetal, estri sorbitola, otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Supstance koje su pogodne za dobivanje (proizvodnju) direktno raspršujućih rastvora, emulzija, pasta ili uljnih disperzija su frakcije mineralnog ulja (nafte) od srednje do visoke tačke ključanja, kao što su kerozen ili dizel-ulje, dalje ulja iz katrana kamenog uglja i ulja biljnog ili životinjskog porekla, alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, na primer, toluen, ksilen, parafin, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni ili njihovi derivati, metanol, etanol, propanol, butanol, cikloheksanol, cikloheksanon, izoforon, jako polarni rastvarači, na primer, dimetil-sulfoksid, AJ-metil-pirolidon i voda.

Praškovi, materijali za širenje (rasipanje) i prašine (produkti koji se mogu zaprašiti) mogu se proizvesti mešanjem ili zajedničkim mlevenjem aktivnih supstanci sa čvrstim nosačem.

Granule, na primer, prevučene granule, impregnisane granule i homogene granule, mogu se proizvesti vezivanjem aktivnih jedinjenja za čvrste nosače. Primeri čvrstih nosača su mineralne zemlje kao što su silicijum-dioksidni gelovi, silikati, talk, kaolin, atakle, krečnjak, kreč, kreda, bolus, les, glina, dolomit, dijatomejska zemlja, kalcijum-sulfat, magnezijum-sulfat, magnezijum-oksid, mleveni sintetički materijali, đubriva, kao, na primer, amonijum-sulfat, amonijum-fosfat, amonijum-nitrat, uree, i proizvodi biljnog porekla, kao što su brašno žitarica (cerealija), brašno kore drveta, brašno (strugotina) šumskog drveta i brašno orahove ljuske, praškovi celuloze i drugi čvrsti nosači.

Uopšte, ove formulacije sadrže od 0,01 i 95 tež. %, prvenstveno od 0,1 do 90 tež. %, aktivnih jedinjenja. Aktivna jedinjenja se upotrebljavaju sa čistoćom od 90% do 100%, prvenstveno 95% do 100% (prema NMR-spektru).

Sledeći su primeri formulacija:

1. Proizvodi za razblaživanje vodom

A) Koncentrati rastvorni u vodi (SL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u vodi ili nekom rastvaraču koji je rastvoran u vodi. Alternativno se dodaju sredstva za kvašenje ili druga pomoćna sredstva. Aktivno jedinjenje se rastvara posle razblaživanja sa vodom.

B) Koncentrati koji se mogu dispergovati (DC)

20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u cikloheksanonu uz dodatak disperzanta, na primer, polivinilpirolidona. Razblaživanje sa vodom daje disperzij u.

C) Koncentrati koji se mogu emulgovati (EC)

15 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

D) Emulzije (EW, EO)

40 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Ova smeša se pomoću mašine za emulgovanje (ultraturax) unosi u vodu i pretvara u homogenu emulziju. Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

E) Suspenzije (SC, OD)

U mlinu sa kuglicama koje se mešaju, 20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se isitni (spraši) uz dodatak disperzanta, sredstava za kvašenje i vode ili organskog rastvarača dajući finu suspenziju aktivnog jedinjenja. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu suspenziju aktivnog j edinj enj a.

F) Granule koje se mogu dispergovati u vodi i granule rastvorne u vodi (WG, SG)

50 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje uz dodatak disperzanata i sredstava za kvašenje i pretvori u granule koje se mogu dispergovati u vodi ili granule rastvorne u vodi pomoću tehničkih aparata (na primer, uz primenu ekstruzije, tornja za raspršivanje, fluidiziranog sloja). Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. G) Praškovi koji se mogu dispergovati u vodi i praškovi rastvorni u vodi (WP, SP) 75 težinskih delova aktivnih jedinjenja se samelje u mlinu sa rotorom-statorom uz dodatak disperzanta, sredstava za kvašenje i silikagela. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog j edinj enj a.

2. Produkti koji se apliciraju nerazblaženi

H) Praškovi koji se mogu zaprašivati (DP)

5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i intimno pomeša sa 95% fino raspodeljenog kaolina. Ovo daje produkt koji se može zaprašivati.

I) Granule (GR, FG, GG, MG)

0,5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i asocira sa 95,5% nosača. Tekući postupci su ekstruzija, sušenje u spreju ili fluidiziran sloj. Ovo daje granule koje će se primeniti (aplicirati) nerazblažene.

J) ULV rastvori (UL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u organskom rastvaraču, na primer, ksilenu. Ovo daje produkt koji će se aplicirati nerazblažen.

Ova aktivna jedinjenja se mogu primeniti kao takva, u obliku njihovih formulacija ili u oblicima za primenu koji su od njih spravljeni, na primer, u obliku rastvora koji se direktno mogu prskati (u spreju), praškova, suspenzija ili disperzija, emulzija, uljnih disperzija, pasta, produkata koji se mogu zaprašivati, materijala za širenje (rasipanje), ili granula, uz primenu raspršivanja (u spreju), atomiziranja, zaprašivanja, širenja ili polivanja. Ovi oblici primene (aplikacije) potpuno zavise od namerevanih svrha; namera je da se u svakom slučaju obezbedi najfinija moguća distribucija aktivnih jedinjenja prema ovom pronalasku.

Vodeni oblici aplikacije mogu se proizvesti iz emulzionih koncentrata, pasta ili kvašljivih praškova (praškova koji se mogu raspršivati u spreju, uljnih disperzija) dodavanjem vode. Da se proizvedu emulzije, paste ili uljne disperzije, ove supstance, kao takve ili rastvorene u ulju ili rastvaraču, mogu se homogenizovati u vodi pomoću sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora. Alternativno je moguće da se proizvedu koncentrati sastavljeni od aktivne supstance, sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora i, ako je to odgovarajuće, rastvarača ili ulja, i takvi koncentrati su pogodni za razblaživanje sa vodom.

Koncentracije aktivnog jedinjenja u preparatima gotovim za primenu mogu varirati u relativno širokim opsezima. Uopšte su od 0,0001 do 10%, pogodno od 0,01 do 1% .

Aktivna jedinjenja se takođe uspešno mogu primeniti u postupku sa ultra malom zapreminom (ULV), pri čemu je moguće da se apliciraju formulacije koje sadrže preko 95 težinskih % aktivnog jedinjenja, ili čak da se aplicira aktivno jedinjenja bez aditiva.

Ovim aktivnim jedinjenjima se mogu dodati različiti tipovi ulja, sredstava za kvašenje, adjuvanasa, herbicida, fungicida, drugih pesticida ili baktericida, ako je pogodno upravo pre primene (aplikacije) (mešanje u rezervoaru). Ovi agensi se mogu pomešati sa sredstvima prema ovom pronalasku u težinskom odnosu od 1:10 do 10:1.

Jedinjenja I i II, smeše ili odgovarajuće formulacije se apliciraju tretiranjem štetnih gljiva, njihovog staništa ili biljaka, semena, zemljišta, površina zemljišta, materijala ili prostora koji se trebaju osloboditi od štetnih gljiva sa fungicidno efikasnom količinom ove smeše ili, u slučaju odvojene aplikacije, jedinjenja I i II.

Aplikacija se može vršiti pre ili posle infekcije sa štetnim gljivama.

Primer primene

Sinergetsko dejstvo smeša prema ovom pronalasku je demonstrirano pomoću sledećih eksperimenata: Aktivna jedinjenja, odvojeno ili skupa, su pripravljena kao 10%-na emulzija u smeši od 63 težinska % cikloheksanona i 27 težinskih % emulgatora i razblažena sa vodom do željene koncentracije.

Procenjivanje (izračunavanje) je izvršeno određivanjem inficiranih površina lista u procentima. Ovi procenti su pretvoreni u efikasnosti. Efikasnost (E) je izračunata na sledeći način uz primenu Abbot-ove formule:

a odgovara fungicidnoj infekciji tretiranih

biljaka u % i

(5 odgovara fungicidnoj infekciji netretiranih

(kontrolnih) biljaka u %

Efikasnost 0 označava da nivo infekcije tretiranih biljaka odgovara nivou infekcije netretiranih kontrolnih biljaka; efikasnost 100 označava da tretirane biljke nisu inficirane (zaražene).

Očekivane efikasnosti smeša ovih aktivnih jedinjenja su određene uz primenu Colby-eve formule [R. S. Colby,Weeds15(1967) 20-22] i upoređene sa izmerenim efikasnostima.

Colby-eva formula:

E očekivana efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje smeša aktivnih jedinjenja A i B pri koncentracijama a i b

x efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje aktivno jedinjenje A pri koncentraciji a

y efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje aktivno jedinjenje B pri koncentraciji b

Primer primene - Aktivnost protiv peronospora vinovih loza koja je prouzrokovana saPlasmopara viticola

Listovi vinovih loza sorte «Muller-Thurgau» koje su izrasle u saksijama prskani (raspršeni) su do tačke otakanja vode sa vodenom suspenzijom koja ima dole date koncentracije aktivnog jedinjenja. Suspenzija ili emulzija je napravljena od skladišnog rastvora koji sadrži 10% aktivnog jedinjenja u smeši koja se sastoji od 70% cikloheksanona, 20% sredstva za kvašenje i 10% emulgatora. Sledećeg dana su donje strane listova inokulisane sa vodenom suspenzijom zoosporaPlasmopara viticola.Vinove loze su zatim u početku držane 48 sati pri 24°C u komori zasićenoj vodenom parom a zatim u stakleniku pri 20-30°C u toku 5 dana. Posle tog perioda vremena, biljke su ponovo držane u vlažnoj komori u toku 16 sati da se ubrza erupcija (izbijanje) sporangiofora (nosača sporangija). Zatim je vizuelno određen stepen (mera) razvoja bolesti na donjim stranama listova.

Rezultati testova pokazuju da je u svim odnosima mešanja izmerena efikasnost smeša prema pronalasku veća od efikasnosti koja je prethodno izračunata uz primenu Colby-eve formule.

Claims (11)

1. Fungicidna smeša koja sadrži A) derivat triazolopirimidina formule I i B) karbamate formule II u kojoj n iznosi 1 ili 2 i X označava halogen, C1-C4-alkil ili Ci-C2-halogenalkil, pri čemu radikali X mogu biti različiti ako n iznosi 2, u sinergetski efikasnoj količini.

2. Fungicidna smeša prema zahtevu 1, naznačena time, što karbamat II odgovara formuli Ha u kojoj X označava fluor, hlor ili metil.

3. Fungicidna smeša prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što kao karbamat II sadrži jedinjenje formule II-6.

4. Fungicidna smeša prema bilo kojem od zahteva 1-3, naznačena time, što težinski odnos triazolopirimidina I prema karbamatima formule II iznosi 100:1 do 1:100.

5. Fungicidna kompozicija, naznačena time, što sadrži fungicidnu smešu prema bilo kojem od zahteva 1-4 i čvrst ili tečan nosač.

6. Postupak za suzbijanje fitopatogenih štetnih gljiva, naznačen time, što se tretiraju štetne gljive, njihovo stanište ili biljke, semena, zemljišta, površine, materijali ili prostori koji se trebaju osloboditi od njih sa derivatom triazolopirimidina formule I prema zahtevu 1 i karbamatima formule II prema bilo kojem od zahteva 1-3 ili kompozicijama prema zahtevu 5.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se derivat triazolopirimidina formule I prema zahtevu 1 i karbamati formule II prema zahtevu 1 apliciraju simultano, i to zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno.

8. Postupak prema zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što se smeša prema zahtevima 1-4 primenjuje (aplicira) u količini od 5 g/ha do 2000 g/ha.

9. Postupak prema zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što se smeša prema zahtevima 1-4 primenjuje (aplicira) u količini od 1 do 1000 g/100 kg semena.

10. Seme, koje sadrži smešu prema zahtevima 1-4 u količini od 1 do 1000 g/100 kg.

11. Upotreba jedinjenja I i II prema zahtevu 1 za proizvodnju kompozicije koja je pogodna za suzbijanje štetnih gljiva.