Колашин
Колашин је градско насеље у општини Колашин, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 2.725 становника.
Колашин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Колашин |
Становништво | |
— 2011. | 2.725 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 49′ 24″ С; 19° 31′ 18″ И / 42.8232772° С; 19.5217589° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1016 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 81210 |
Позивни број | 020 |
Регистарска ознака | KL |
Веб-сајт | www |
Овде се налази Железничка станица Колашин.
Историја
уредиУ јануару 1937. изгорела је главна улица мјеста,[1] почетком новембра гимназија која је описивина као „најљепша зграда у вароши”.[2] За низ паљевина је окривљена једна жена, мајка седморо дјеце.[3]
У току Другог свјетског рата Колашин је пријелазио из руке у руку 24 пута.[4]
Етимологија
уредиСама реч највероватније има у корену реч коло, што је старословенски назив за точак или круг. Отуда се аутомобил назива кола. Такође, реч колаш је на овим просторима служила да означи играча у колу.
Демографија
уредиУ насељу Колашин живи 2.197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,8 година (33,7 код мушкараца и 35,9 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 4 | ||
80+ | 9 | 21 | ||
75—79 | 20 | 43 | ||
70—74 | 36 | 61 | ||
65—69 | 58 | 57 | ||
60—64 | 59 | 72 | ||
55—59 | 48 | 58 | ||
50—54 | 88 | 81 | ||
45—49 | 100 | 126 | ||
40—44 | 140 | 131 | ||
35—39 | 128 | 125 | ||
30—34 | 108 | 95 | ||
25—29 | 87 | 99 | ||
20—24 | 110 | 131 | ||
15—19 | 164 | 114 | ||
10—14 | 116 | 112 | ||
5—9 | 103 | 110 | ||
0—4 | 81 | 92 | ||
Просек : | 95 | 15 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.157 | 462 | 651 | 21 | 20 | 3 |
Женски | 1.218 | 343 | 657 | 156 | 57 | 5 |
УКУПНО | 2.375 | 805 | 1.308 | 177 | 77 | 8 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 528 | 30 | 1 | 0 | 77 |
Женски | 377 | 8 | 0 | 0 | 40 |
УКУПНО | 905 | 38 | 1 | 0 | 117 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 18 | 9 | 35 | 52 | 51 |
Женски | 6 | 1 | 43 | 64 | 14 |
УКУПНО | 24 | 10 | 78 | 116 | 65 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 4 | 7 | 140 | 28 | 22 |
Женски | 7 | 6 | 60 | 58 | 33 |
УКУПНО | 11 | 13 | 200 | 86 | 55 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 45 | 0 | 0 | 9 | |
Женски | 34 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 79 | 0 | 0 | 12 |
Познате личности
уреди- Старац Рашко, Вуков певач (Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице и Маргита дјевојка и Рајко војвода)
- Старац Милија, Вуков певач (Бановић Страхиња)
- Патријарх српски Гаврило (Дожић), патријарх српски (1938–1950), митрополит црногорско-приморски (1920–1938) и митрополит рашко-призренски (1911)
- Мило Дожић, председник скупштине Краљевине Црне Горе (1910, 1914–1916) и вишеструки министар
- Милинко Влаховић, потпуковник Југ. војске, капетан црногорске војске, четнички војвода
- Милован Јакшић, голман реп. Југославије, полуфиналиста на Светском првенству 1930.
- Секула Дрљевић, црногорски фашиста, вишеструки министар
- Петко Милетић, револуционар, страдао у Стаљиновим чисткама
- Мило Ракочевић, ваздухопловни капетан Југословенске војске, четнички војвода
- Народни хероји: (Урош Булатовић, Вељко Влаховић, Спасоје Драговић, Саво Дрљевић, Бошко Јанковић, Вукман Крушчић, Милутин Лакићевић, Јелица Машковић, Саво Машковић, Јанко Ћировић)
- Батрић Јовановић, амбасадор СФРЈ у УНЕСКО-у (1973–1977)
- Секула Меденица, српски уметнички фотограф
- Новица Ракочевић, српски историчар
- Јозо Лепетић, босанскохерцеговачки глумац
- Миња Војводић, српски глумац и каскадер
- Марко Ницовић, српски адвокат, каратиста и начелник полиције града Београда
- Драган Лакићевић, српски песник и књижевник
- Бећир Вуковић, српски песник и књижевник
- Новица Ђурић, српски песник, писац и новинар
- Миљан Радовић, председник ЦК Савеза Комуниста Црне Горе (1986–1989)
- Слободан Томовић, редовни професор УЦГ, министар Вјера у Влади Црне Горе (1993–2000)
- Даница Драшковић, српска политичарка
- Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски (1990–2020), епископ банатски (1985–1990)
- Павле Булатовић, вишеструки министар СРЈ и Црне Горе
- Милован Бојић, српски лекар, директор ИКВБ Дедиње, потпредседник Владе Србије (1998–2000) и министар здравља (2000)
- Предраг Булатовић, политичар, председник СНП Црне Горе (2001–2006)
- Драган Кујовић, в.д. председник Црне Горе (2003) и министар
- Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш
- Славко Лабовић, данско-српски глумац, председник Удружења Срба у Данској
- Јоил Булатовић, православни архимандрит и игуман Манастир Речине
- Мијат Реџић, племенски капетан, објешен од стране Аустроугарског окупатора,на Видовдан 1916.
- Војвода Мина Радовић, морачки јунак
- Сердар Петар Булатовић-Реџа Даничин, ровачки јунак
Галерија
уреди-
Градска црква
-
Старе куће на главној улици
-
Савремена зграда скупштине општине
-
Типична стара градска кућа
-
Савремена зграда туристичког уреда града
-
највећи хотел у граду - „Бјанка“
-
Природа на оближњем брду
Референце
уреди- ^ "Време", 30. јан. 1937, стр. 1
- ^ "Време", 3. нов. 1937
- ^ "Политика", 7. март 1939
- ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 785.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
уреди- Ракочевић, Новица (1962). „Исељавање муслимана и разграничење Црне Горе и Турске у области Колашина послије Берлинског уговора”. Историјски записи. 15 (19/2): 255—274.