Метаморфизам
Метаморфизам је промена минерала или геолошке текстуре (дистинктивни распоред минерала) у већ постојећим стенама (протолитима), а да се протолит не растопи у живовидну магму (промена чврстог стања).[1]До промене долази пре свега због топлоте, притиска и уношења хемијски активних течности. Хемијске компоненте и кристалне структуре минерала који чине стену могу се мењати иако стена остаје чврста. Промена на или непосредно испод Земљине површине због временских прилика или дијагенезе нису класификоване као метаморфизам.[2] Метаморфизам се обично јавља између дијагенезе (максимум 200 °C) и топљења (приближно 850 °C).[3]
Врсте
[уреди | уреди извор]Геолози који проучавају метаморфизам познати су под називом „метеморфни петролози”. Да би одредили процесе у основи метеморфизма, они се у великој мери ослањају на статистичку механику и експерименталну петрологију. Постоје три врсте метаморфизма: контактни, динамички и регионални. Метаморфизам настао условом повећања притиска и температуре познат је као програде метаморфизам. Супротно томе, снижавање температура и притиска карактерише ретроградни метаморфизам.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bucher, Kurt; Frey, Martin (2002), Metamorphic Rocks, Springer Berlin Heidelberg, стр. 17—48, ISBN 978-3-662-04916-7, Приступљено 30. 11. 2019
- ^ Mottana, A.; Carswell, D. A.; Chopin, C.; Oberhänsli, R. (1990), Eclogite facies mineral parageneses, Springer Netherlands, стр. 14—52, ISBN 978-94-010-9265-4, Приступљено 30. 11. 2019
- ^ R.A.H. (март 1983). „C. Gillen Metamorphic Geology: An introduction to tectonic and metamorphic processes. London (George Allen and Unwin), 1982. xiv+ 144 pp., 69 figs. Price: hardback £12.00 paperback £4.95”. Mineralogical Magazine. 47 (342): 109—109. ISSN 0026-461X. doi:10.1180/minmag.1983.047.342.28.
