Gnassingbé Eyadéma
| Njasingbe Ejadema | |
 Nasingbe Ejadema 1983. | |
| Biografija | |
|---|---|
| Mesto rođenja | Pja (Togo) |
| Datum smrti | 5. 2. 2005. (69 godina) |
| Mesto smrti | Tunis |
| Politička partija | Zbor togoanskog naroda |
| Profesija | vojno lice, političar |
| Mandat(i) | |
| predsednik Togoa | |
| 14. april 1967 — 5. februar 2005. | |
| Prethodnik | Kleber Dadžo |
| Naslednik | For Nasingbe |
uredi  |
|
Njasingbe Ejadema, rođen pod imenom Etjen (fr. Gnassingbé Eyadéma; Pja, 26. decembar 1935 — Tunis, 5. februar 2005), bio je general i predsednik Togoa od 1967. do 2005. godine. Bio je na čelu jednostranačkog režima do 1990-ih kada je dozvolio višestranačje. U vreme svoje smrti, Nasingbe Ejadema je bio najdugovečniji vođa neke zemlje u Africi[1].
Rođen je 1935. godine u selu Pja, u seljačkoj porodici iz plemena Kabje. Francuskoj vojsci se pridružio 1953, nakon čega je učestvovao u Prvom indokineskom i Alžirskom ratu. Nakon gotovo 10 godina službe u francuskoj vojsci, vratio se u Togo 1962. godine.
Bio je vođa puča 1963. u kojem je svrgnut prvi togoanski predsednik Silvanus Olimpio (ubijen tokom puča), ali nije se uspeo na vlast nego je postavio Nikolasa Granickog. Godine 1967. je bio vođa i drugog puča protiv Granickog, nakon čega se proglasio predsednikom i ministrom narodne odbrane 14. aprila 1967. godine.
Tri godine nakon dolaska na vlast, Ejadema je osnovao vladajuću stranku Zbor togoanskog naroda (ZTN) i pobedio na izborima 1972. bez protivkandidata. Novi ustav je bio usvojen 1979. čime je barem nominalno vraćena civilna vlast. Izbori Ejademe za predsednika temeljili su se na principu da je preuzimao novi sedmogodišnji mandat nakon odabira za predsednika ZTN-a. Na taj je način zadržao vlast nakon 1979. i 1986. godine.
Tokom vladavine je preživeo nekoliko pokušaja atentata: pad aviona 1974. (zvanična istoriografija tvrdila je da je on bio jedini preživeli[2], ali to nije bilo istina[3][4]), a kada je telohranitelj pucao na njega, Nasingbe je nakon operacije zadržao metak kao amajliju.
Uprkos svemu održao se na vlasti zahvaljujući podršci vojske[5], pa tako i prilikom uvođenja promena u zemlji nakon 1991. godine, kada je dozvolio višestranačje i delovanje opozicije. Na predsedničkim izborima 1993, koje je opozicija bojkotovala, obezbedio si je još jedan mandat, osvojivši 96,42 % glasova[6]. Pobedio je i na izborima 1998, kada je osvojio 52,13 % glasova. Evropska unija je još 1993. uskratila pomoć Togou zbog sumnji u regularnost izbora.
Krajem decembra 2002. ustav je izmenjen tako da je Ejademi bilo obezbeđeno da osvoji i treći predsednički mandat od prelaska na višestranačje. Nakon toga je ponovo pobedio na izborima 2003. godine, osvojivši 57,78 % glasova[7]. Nakon toga je još jednom izmenio ustav gde je vremenski prag za vršenje predsedničke funkcije snizio sa 45 na 35 godina. Javnost je zaključila da je na taj način obezbedio svome sinu Foru da ga nasledi na mestu predsednika.
Bio je predsednik Organizacije afričkog jedinstva od 2000. do 2001. godine.
Tokom dugogodišnje vladavine izgradio je jaki kult ličnosti: u mnogim javnim ustanovama stajao je njegov portret, dan kada je preživeo prvi atentat slavio se kao „Praznik pobede nad silama zla“[8], a neko je vreme čak izlazio i strip u kojem je Ejadema bio superheroj s nadnaravnim moćima[9].
Umro je 5. februara 2005. godine u avionu dok je leteo iznad Tunisa[10]. U zvaničnoj izjavi vlade stajalo je da je umro od srčanog udara. U vreme svoje smrti bio je nadugovečniji vođa neke afričke zemlje.
Zapovednik togoanske vojske proglasio je njegovog sina, Fora Njasingbea, za novog predsednika Togoa. Njasigbe je isprva istupio s funkcije nakon negativne reakcije međunarodnih organizacija[11], ali se nakon pobede na izborima 24. aprila ponovo vratio na mesto predsednika[12] .
Sprovod Njasingbea Ejademe održan je 13. marta 2005. u prisustvu mnogih afričkih šefova država[13].
- ↑ "Obituary: Gnassingbe Eyadema". (2005, February 5). BBC News. Pristupljeno 10. 4. 2013.
- ↑ Worldmark Encyclopedia of the Nations. Worldmark Press. 1984.
- ↑ „Le Togo s’est recueilli pour la 35ème fois” (French). Présidence du Togo. Arhivirano iz originala na datum 2013-04-18. Pristupljeno 10. 4. 2013. »Le Pasteur François Roux, l'un des rescapés du Crash, invité pour la circonstance, a fait un témoignage émouvant sur cet événement.«[mrtav link]
- ↑ „Le Togo s’est remémoré Sarakawa 1974” (French). Présidence du Togo. Arhivirano iz originala na datum 2013-04-18. Pristupljeno 10. 4. 2013. »Le jeudi 24 janvier 1974, le DC-3 des Forces Armées Togolaises s'écrase à Sarakawa faisant 4 martyrs, des blessés parmi lesquels, feu Général Gnassingbé Eyadema.«[mrtav link]
- ↑ "Togo's President Agrees to Yield Power to a Rival", The New York Times, August 29, 1991.
- ↑ "DÉMOCRATISATION À LA TOGOLAISE" Arhivirano 2008-12-17 na Wayback Machine-u ("CHRONOLOGIE"), Tètè Tété, 1998 (diastode.org) (fr).
- ↑ "Le Président Eyadema a prêté serment" Arhivirano 2007-10-30 na Wayback Machine-u, UPF (presse-francophone.org), June 20, 2003 (fr).
- ↑ Ramsay 1997: str. 63
- ↑ Lamb 2011: str. 48
- ↑ Index E, Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ↑ Elraz, K. (2005, February 6). Disparition brutale du chef de l’etat togolais “Papa Eyadema” est mort la fin d’un tres long regne. AFRIK.com. Pristupljeno 10. 4. 2013, http://www.afrik.com/article8096.html
- ↑ AU denounces Togo 'military coup' (BBC article), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ↑ Baily, H. (2005, March 14). Le Togo fait ses adieux a Etienne Eyadema Gnassingbe. AFRIK.com. Pristupljeno 10. 4. 2013, http://www.afrik.com/article8197.html
- Ramsay, Jeff (1997). Africa. Dushkin/McGraw-Hill. str. 63. ISBN 978-0-697-37422-6.
- Lamb, David (2011). The Africans. Knopf Doubleday Publishing Group. str. 48. ISBN 978-0-307-79792-6.
- Worldmark Encyclopedia of the Nations. Worldmark Press. 1984.
Predsjednici Toga | ||
|---|---|---|
 | ||
